Inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd“ uputila je prijavu inspekcijskim službama ministarstava kulture i građevinarstva reagujući na saznanja BIRN-a da je na Kalemegdanu srušen objekat kulture iz dvadesetih godina prošlog veka, koji je trebalo da bude renoviran.
Umesto adaptacije zgrade, teren je pripremljen za gradnju novog objekta za koji nadležni iz Javnog preduzeća Beogradska tvrđava kažu da će imati „kulturno umetničku i ugostiteljsku namenu’’, ali ne otkrivaju i ko je misteriozni zakupac koji je zadužen za ovaj posao.
Ksenija Radovanović, arhitektica i aktivistkinja Inicijative “Ne da(vi)mo Beograd“, kaže za BIRN da rušenje objekta na Kalemegdanu nije niti može biti dozvoljeno rešenjem koje je JP Beogradska tvrđava dobilo od Ministarstva građevinarstva.
„Rešenjem su dopušteni isključivo radovi koji ne utiču na konstrukciju objekta. Bez obzira da li je do rušenja došlo greškom izvođača radova ili po projektu investitora, ono predstavlja krivično delo. Ukoliko je do rušenja ovog objekta došlo uz punu svest predstavnika institucija, oni takođe moraju snositi odgovornost za ovakav bahati odnos prema kulturnom dobru od izuzetnog značaja kakvo je Kalemegdanska tvrđava’’.
Prema zvaničnim navodima JP Beogradska tvrđava, na sredini velikog šetališta na Kalemegdanu, parku koji ima status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Srbiju, obavlja se rekonstrukcija i adaptaciji oronulog objekta veličine 77 metara kvadratna u osnovi, koji je napravljen između dva svetska rata.
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je, s obzirom na to da je Kalemegdan spomenik kulture od izuzetnog značaja, bio zadužen za davanje uslova mera tehničke zaštite, što su i učinili precizirajući u svom rešenju koje delove zgrade treba sačuvati, koje restaurirati, a koje je dozvoljeno srušiti.
Taj objekat je, međutim, sravnjen sa zemljom 13. septembra što je dokumentovano fotografijama objavljenim na društvenim mrežama tog dana. Na gradilišnoj tabli stoji da su radovi na rekonstrukciji i adaptaciji objekta počeli dva dana kasnije, 15. septembra 2017. godine, kada zgrade već uveliko nije bilo na mestu na kome je stajala više od 90 godina.
U svojoj prijavi Inicijativa ‘’Ne da(vi)mo Beograd’’ se obratila inspekcijskim službama sa molbom da nadležni organi reaguju povodom ovog slučaja, kao i da se izvrši nadzor nad primenom Zakona o planiranju i izgradnji u postupku pribavljanja Lokacijskih uslova iz frebruara 2017. godine i Rešenja iz juna 2017. godine kojim se daje saglasnost na izvođenje radova.
Incijativa je svoju prijavu obrazložila činjenicom da radovi koji se izvode na parceli nisu u skladu sa izdatim Rešenjem, kojim se dozvoljava izvođenje radova na rekonstrukciji i adaptaciji objekta.
Dalje, oni ističu i da Lokacijska dozvola nije izdata u skladu sa zakonom, jer ne navodi obavezu da se pribavi saglasnost nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a koja je propisana odredbama Zakona o kulturnim dobrima.
Direktor JP Beogradska tvrđava je kazao BIRN-u da zakupac objekta koji se rekonstruiše snosi sve troškove ovog posla, ali nije odgovorio ko je zakupac.
Zbog toga je BIRN i po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja postavio ovo pitanje, kao i pod kojim uslovima je objekat dat u zakup i zatražio kopiju ugovora o zakupu. Do objavljivanja teksta odgovor nismo dobili.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija National Endowment for Democracy (NED). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.