Medijski portali Danas, Mozzart sport i Bizlajf imaju najviše standarde zaštite internet privatnosti korisnika, dok su sajtovi Politike, Alo i Kurira najniže rangirani, pokazuje istraživanje koje je sprovela SHARE fondacija, a čije rezultate prenosi BIRN Srbija.
Kako se zaključuje u analizi privatnosti na medijskim sajtovima, onlajn mediji u Srbiji retko uspevaju da objasne kako prikupljaju i obrađuju podatke o svojim čitaocima. Njihove mobilne aplikacije traže razne dozvole za pristup ličnim podacima, dok kolačići i trekeri prate ponašanje korisnika na internetu obezbeđujući profit od preprodaje privatnosti.
Istraživanjem je obuhvaćeno 50 medijskih sajtova, a kriterijumi po kojima su bodovani su bili raspodeljeni u šest kategorija, od tehničkih, pa do poštovanja zakona i kodeksa novinara.
Kad je reč o tehničkim parametrima, konstatuje se da tek mali broj sajtova svoje platforme hostuje u Srbiji, a da većina njih zakupljuje servere koji su u nekoj od zemalja Evropske unije, najčešće u Nemačkoj. Takođe, ova zemlja je vodeće tranzitno čvorište i ruta kojom putuju podaci posetilaca medijskih sajtova u Srbiji.
SHARE fondacija podseća da je od 2019. godine uvedena zakonska obaveza u Srbiji kojom je propisano da korisnici moraju da budu obavešteni o tome šta se dalje dešava sa podacima koje ostave tokom posete sajtu i da ta obaveštenja moraju biti jasna, jednostavna i razumljiva prosečnim čitaocima.
Kao pozitivni primer navode se sajtovi B92, Mozzart sport, Bizlajf i Danas. Međutim, ističe se da razumljivost i jasnost politike internet privatnosti često nije bilo ni moguće vrednovati kod velikog broja sajtova, jer takav dokument ne postoji ili je objavljen na stranom jeziku.
“U mnogim slučajevima gde dokument sadrži osnovne informacije propisane zakonom, one su konfuzne, kontradiktorne, nedosledne, sa ponavljajućim tekstom u okviru više različitih naslova”, navodi se u analizi.
Povezanost sa Guglom i Fejsbukom
SHARE fondacija navodi da čak 18 medija ne poseduje politiku o kolačićima, niti bilo kakvo obaveštenje o trekerima i drugim tehnologijama za praćenje, a da je među njima i portal javnog servisa RTS.
S druge strane, samo dva medijska sajta (Nova.rs i N1) nemaju aktivne kolačiće bez izričite saglasnosti korisnika.
“U proseku, najčešće su prisutni kolačići trećih strana, uglavnom posrednika u komunikaciji korisničkog uređaja i sajta, oglašivača i društvenih mreža, radi prikupljanja podataka o ponašanju na internetu, personalizovanja reklama i dalje preprodaje digitalnih profila.
Najveći broj kolačića zabeležen je na sajtovima Direktno (81), Objektiv (74), Alo (46) i Večernje novosti (38).
I marketinški kolačići su najprisutniji među najposećenijim sajtovima: Telegraf.rs (34), Objektiv (26), Direktno (26) i Večernje novosti (19)”, navodi se u analizi.
Komunikacija i povezanost medija sa Fejsbukom i Guglom prisutne su kod polovine ispitanih sajtova.
“Mediji koji koriste deo koda poznat kao Facebook Pixel obaveštavaju ovu društvenu mrežu da je određeni korisnik posetio njihov sajt, čime olakšavaju Fejsbuku precizno targetiranje korisnika reklamama. Ovu opciju najčešće koriste najposećeniji mediji. Google prikuplja podatke o korisnicima, na osnovu kojih oglašivači ciljano plasiraju personalizovane reklame preko drugih sajtova. Od ukupnog broja medija, 35 ima ovu opciju u funkciji”, konstatuje se u istraživanju.
Kad je reč o mobilnim aplikacijama, SHARE fondacija navodi da je analizom utvrđeno da čak 16 medija u okviru svojih Android aplikacija imaju takozvane opasne dozvole po Guglovom kriterijumu, koje aplikaciji omogućavaju intruzivan nivo interakcije sa korisničkim uređajima.
Ove dozvole, kako se objašanjava, obuhvataju pristup kameri, čitanje i izmenu memorijske kartice, utvrđivanje tačne geolokacije korisničkih uređaja i pronalaženje drugih korisničkih naloga na uređaju.
Kada se radi o svrsi registracije, u najvećem broju slučajeva (10) njena svrha je ostavljanje komentara, dok je u nešto manjem broju to dobijanje biltena.
Kao poslednji kriterujum koji su vrednovali, u SHARE fondaciji navode etički kodeks novinara, čije poštovanje je posmatrano kroz odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu.
Od ukupno 50 analiziranih medija, njih devet je prekršilo neke od tačaka Kodeksa koje se odnose na privatnost. Tih devet prekršilo je principe kodeksa o privatnosti 52 puta. Najviše takvih odluka doneto je protiv Informera (10), Kurira (12) i sajta Alo (13).
Ni mediji nisu svesni prave opasnosti
Komentarišući ove nalaze, Bojan Perkov iz SHARE fondacije ističe da ni zaposleni u medijima često nisu dovoljno edukovani u oblasti obrade podataka i zaštite podataka o ličnost, koji su regulisani i domaćim zakonodavstvom, pa u medijima nisu ni svesni šta se, zapravo, dalje dešava s tolikom količinom podataka koja se prikupi od korisnika.
“Neretko je slučaj da se nekom mediju napravi sajt, a da malo ko i zna šta se dešava sa podacima i kako bi njima trebalo da se postupa. S jedne strane imamo situaciju da ni u medijima nisu upoznati s time šta sve imaju od podataka, koje prikupe od korisnika preko trekera i kolačića koje imaju u kodu svojih sajtova i mobilnih aplikacija”, kaže Perkov navodeći da najveća količina podataka ide vodećim globalnim tehnološkim gigantima, poput Gugla i Fejsbuka.
On dodaje da je moguće da ti podaci odu tzv. brokerima podataka, odnosno firmama koje se bave analitikom i profisanjem korisnika.
“Takođe, uočili smo da na pojedinim sajtovima postoje trekeri za koje nije najjasnije s kojom svrhom su postavljeni. Na primer, preko tih trekera se beleži šta je korisnik ukucavao, kako je pomerao miša, gde je bio na sajtu, u koje vreme… Imate sajtove kod nas koji sadrže desetine takvih trekera koji generišu ogromne količine podataka”, objašnjava Perkov.
Prema njegovim rečima, ključno je da medijski sajtovi budu transparentniji prema svojim korisnicima, kad je reč o politici privatnosti na Internetu i zaštiti podataka, što podrazumeva viši nivo edukacije za obe strane.
“Korisnici bi morali da budu svesni pod kojima uslovima posećuju internet sajtove i šta se dalje radi s podacima koje ostave. Kad, na primer, neko instalira mobilnu aplikaciju, trebalo bi da se javno saopšti šta traži ta aplikacija, čemu sve može da pristupi u vašem uređaju i koje lične podatke praktično dajete na uvid. Imajući sve u vidu, SHARE je dao preporuke kako bi se trebalo pristupiti ovim problemima”, kaže Perkov.
Gugl zna sve o tebi
Šta se, zapravo, dešava u praksi od onog trenutka kad prosečan korisnik, bez dubljeg poznavanja informacionih tehnologija, poseti neki od portala s vestima ili bilo koji veb sajt?
“Privatnosti na internetu nema”, u jednoj rečenici sažima stanje u sajber prostoru sagovornik BIRN Srbija, ekspert za onlajn marketing koji radi na strateškom razvoju portala u Srbiji, koji je insistirao da ostane anoniman.
“Gugl zna više o tebi nego ti sam jer čuva sve tvoje pretrage u koje se unose stvari koje ne govoriš ni najbližima, od ličnih strahova, pa nadalje. Druga stvar preko koje Gugl i Fejsbuk prikupljaju podatke su tzv. pikseli, instalirani na sajtovima, a koji registruju i beleže ponašanje korisnika, od toga šta se klikće, kako se pomera miš, šta nekoga zanima”, kaže naš sagovornik.
On navodi da svi ti podaci koriste da bi se na sajtove koje korisnik posećuje ubacivale reklame. Na primer, ako razgledaš loptu na jednom sajtu, pojavljivaće ti se reklame lopti gde god da odeš. “Rečju, sve dok si ulogovan u Guglu, oni imaju sve o tebi”, objašnjava naš sagovornik.
Internet platforme prikupljaju ogromnu količinu podataka
Kad je reč domaćim sajtovima, on kaže da se generalno poštuju zakonske obaveze u vezi s privatnošću korisnika, ali da se nalaze načini da se legalno zaobiđu.
“To je slučaj sa obaveštenjima o prikupljanju podataka koja se postavljaju na sajt, koje su sajtovi obavezni da imaju. U njima se korisniku nudi opcija da li da prihvati uslove koji su mu ponuđeni ili ne, s tim što ima opcija da se pojedinačno odaberu kolačići koje sajt ima” kaže on naglašavajući da u praksi, većina ljudi samo potvrdi saglasnost i ne obraća pažnju na pojedinačna podešavanja ili jednostavno ne zna šta to znači.
Na taj način formalno daju pristanak i sa te strane su sajtovi legalno pokriveni za prikupljanje podataka. A upravo ti kolačići su najveća pretnja po privatnost, jer se preko njih prikuplja gomila podataka o korisnicima.
“Osim preko, piksela, trekera i kolačića, podaci o korisniku se prikupljaju i preko tzv. lidova. To su razne vrste upitnika koje posetioci sami popunjavaju na sajtovima, a koji mogu da budu uvijeni u razne forme. Na primer, mnogo ljudi voli horoskop. I onda se postavi neki upitnik na tu temu tipa ‘sa kojima znakovima se najbolje slažete’, a ljudi koji ih popunjavaju praktično daju lične podatke“, objašnjava naš sagovornik.
On, međutim, navodi da ipak postoji granica u zalaženju u privatnost.
“Sve te internet platforme prikupljaju gomilu podataka, preko kojih se može praktično znati sa kog mesta neko posećuje sajt ili aplikaciju, sa kog uređaja to radi. Ali njih posetioci ne zanimaju kao ličnosti, već isključivo kao anonimni korisnici. Tako da ljudi ne bi trebalo da se plaše će biti otkriveni njihovi lični podaci i da ih neko može pronaći i identifikovati kao realne osobe, osim ako nisu počinile neko krivično delo”, navodi on napominjući da je cela svrha prikupljanja tolike količine podataka u monetizaciji.
Ti podaci se koriste u analitičke i marketinške svrhe s ciljem da se proizvod koji se oglašava što bolje proda tako što se ciljano oglašavaju sadržaji krojeni prema željama i navikama korisnika da bi sajtovi imali što veću posećenost.
“Ukratko, reč je o tržištu pažnje. Svima je tu primarni cilj da se zarade pare, a prikupljanje podataka se radi za tu svhu”, zaključuje naš sagovornik koji dugi niz godina radi u internet marketingu.
Mediji ignorisali pitanja
Predstavnici srpskih onlajn medija uglavnom su bili neradi da govore za BIRN Srbija na temu internet privatnosti korisnika.
Glavni i odgovorni urednik portala Danasa Bojan Cvejić ističe da se taj medij “u svakom smislu trudi da bude odgovoran prema svojim čitaocima”, bilo da je reč o informacijama koje im nudi, bilo da je reč o zaštiti njihovih podataka i korisničkog iskustva.
“Što se tiče privatnosti na Internetu, trudimo se da ispoštujemo, odnosno primenimo sve što se nalaže u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i drugim standardima iz te oblasti. Bitno nam je da naša publika bude sigurna da njihovi podaci sa našeg sajta neće biti zloupotrebljeni u neke druge svrhe”, kaže on navodeći da se podaci koriste uglavnom za internu analitiku kako bi videli kakva im je publika, kakva su im interesovanja, a što sve posle služi u osmišljavanju sadržaja.
“Takođe, na osnovu interesovanja svakom posetiocu sajta se ispod vesti nude i neki povezani sadržaji u skladu sa njihovim prethodno iskazanim interesovanjima, odnosno u skladu sa tim koje su teme najviše čitali na našem sajtu”, kaže Cvejić. On dodaje da se podaci koje sajt prikupi ne ustupaju trećoj strani, niti je iko to tražio.
Na pitanje da li su imali pritužbi posetilaca zbog zaštite njihove privatnosti na Internetu, Cvejić odgovora da nisu imali veće i ozbiljnije pritužbe.
“Dešavalo se da jedino prilikom postavljanja komentara na vesti unesu svoju imejl adresu u polje ‘Ime’, iako im to nije traženo, pa nam traže da uklonimo njihov imejl. Uvek im izađemo u susret po tom pitanju”, kaže Cvejić.
Glavni urednik portala RTS Zoran Stanojević kaže da njihova platforma ne prikuplja podatke o korisnicima.
“RTS ne prikuplja podatke o čitaocima niti ih prosleđuje trećoj strani, tako da po tom osnovu nismo imali nikakve pritužbe do sada”, poručio je Stanojević.
BIRN je pitanja poslao na adrese desetak online medija. Pojedini nisu hteli da govore za BIRN, pojedini su obećali da će odgovoriti ali nisu, dok su neki, naprosto, ignorisali naša pitanja.
Terminologija
Kolačići su podaci koje aplikacija prikuplja o korisniku tokom njegove posete. Kad poseti neki sajt ili aplikaciju, računar ili telefon s koga korisnik pristupa daje informacije o tome da li je ulogovan, koja mu je IP adresa, koje stranice posećuje, itd. Sve te podatke aplikacija čuva tokom trajanja posete ili na duži vremenski period, zavisno od njihove vrste. Pojedini od kolačića se koriste za poboljšavanje korisničkog iskustva tokom, ali neki, poput trekera, detaljnije prate ponašanje korisnika i koriste se za analize za potrebe marketinga i oglašavanja. Takođe, postoje i kolačići treće strane, a najčešće je reč o podacima o korisniku koje prikuplja oglašivač preko reklame koju je postavio na sajtu.
Fejsbuk piksel je deo koda koji se instalira u aplikaciju, a preko kojeg Fejbuk dobija detaljniji uvid u ponašanje korisnika koji s te društvene mreže posete neki sajt, od toga koje sadržaje posećuju, kako pomeraju miša, šta ukucavaju u tastaturu… Svi ti podaci koristi se za marketinške svrhe i ciljano oglašavanje jer se na osnovu prikupljenih podataka o ponašanju korisnika dobiju njihovi precizniji profili.
Hostovanje je postavljanje aplikacije na server. Pojednostavljeno, reč je o računaru, uz pomoć kojega internet portalu ili mobilnoj aplikaciji mogu da pristupe korisnici širom sveta.
