Optužnica još nije potvrđena, ali je istraga o pogibiji petnaest ljudi posle pada nadstrešnice u Novom Sadu završena. Brojna dokumenta o tome kako je rekonstruisana železnička stanica u tom gradu u međuvremenu su, zbog pritiska javnosti i studentskih protesta, postala javna. Studenti i dalje zahtevaju objavljivanje kompletne dokumentacija koja bi pokazala i finansijske tokove tih radova, a novinari BIRN-a otkrivaju i kako je birokratija, odnosno poštovanje zakonskih propisa, zatajilo.
Čak tri kabineta Vlade Srbije promenila su se od kako je istekao prvi i poslednji doneti Nacionalni program železničke infrastrukture 2021. godine. Ovaj dokument kojim je Vlada Srbije obavezna da popiše stanje železnica u zemlji i definiše planove za održavanje, rekonstrukciju i izgradnju novih pruga nije donela Ana Brnabić ni u jednom od dva mandata koja je od tada imala, a ni novi premijer Miloš Vučević.
Nacionalnim programom Vlada određuje šta su prioritetni radovi, odakle će se i koliko oni plaćati i kojom dinamikom će se obavljati.
Donošenje Nacionalnog programa propisano je Zakonom o železnici 2013. godine, a četiri godine kasnije je i usvojen ovaj program za period od 2017. do 2021. godine.
Izmenama zakona izbačena uloga skupštine
Zakon o železnici iz 2013. godine predviđao je da Nacionalni program javne železničke infrastrukture donosi Skupština na predlog Vlade Srbije. Vlada je takođe trebalo da jednom godišnje podnosi Skupštini na usvajanje i izveštaje o sprovođenju programa. Usvajanjem novog zakona 2018. godine, uloga skupštine u ovom procesu je izbačena, a Vlada ništa nije uradila.
Među planiranim radovima, kako se navodi u Nacionalnom programu, bili su i radovi na železničkom Koridoru 10b i delu pruge između Beograda i Novog Sada, za koje tada još uvek nisu bila obezbeđena ni finansijska sredstva.
Skupština Srbije usvojila je novi Zakon o železnici u maju 2018, a obaveza Vlade Srbije da donosi ovaj program je ostala.
Zakonski, a na osnovu Nacionalnog programa Vlade Srbije, preduzeće Infrastruktura železnice Srbije trebalo bi da godišnje pripremi programe izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture. Pretragom javno dostupne dokumentacije ti programi nisu uočljivi, tako da je pitanje i na osnovu čega je, ali i da li ih je ta firma radila na godišnjem nivou.
Po zakonu bi ova državna kompanija trebalo dva puta godišnje da podnosi nadležnom ministarstvu izveštaj o sprovođenju godišnjeg programa, a ministarstvo da jednom godišnje izveštaj podnosi Vladi Srbije.
Vlada Republike Srbije, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Infrastrukture železnice Srbije nisu odgovorili na pitanja BIRN-a do objavljivanja teksta.
Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu i pad nadstrešnice
Nacionalnim programom, koji je istekao 2021. godine, bila je predviđena modernizacija pruge Beograd – Novi Sad – Subotica – granica Mađarske koja bi omogućila brzinu vozova do 200 kilometara na sat, kao i unapređenje efikasnosti glavnih čvorova – Beograda, Niša i Novog Sada.
Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu počela je 2021. godine, a rekonstruisanu stanicu su prvo 2022. godine otvorili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban, a zatim ponovo u julu 2024. pokrajinska premijerka Maja Gojković i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Nekoliko meseci kasnije, 1. novembra, nadstrešnica na stanici je pala nekoliko minuta pre podneva i ubila na licu mesta 14 ljudi, dok je jedna osoba preminula kasnije u bolnici.
Ubrzo posle pada nadstrešnice, stanica je zatvorena. Kako je BIRN ranije objavio, Mađarski Utiber, firma za nadzor, upozorila je da je potrebno privremeno zabraniti korišćenje dela železničke stanice u Novom Sadu.
Zbog pada nadstrešnice, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je podiglo optužnicu protiv 13 osoba 30. decembra, u jeku protesta i blokada na fakultetima koje su pokrenuli studenti tražeći, između ostalog, objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu.
Zahtevi studenata još nisu ispunjeni.