Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu nastavljeno je suđenje protiv novinarke istraživačkog portala KRIK, Bojane Pavlović i urednika Stevana Dojčinovića, koje se vodi po krivičnoj tužbi koju je protiv njih podnela sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević zajedno sa svojim suprugom advokatom Aleksandrom Đorđevićem.

Na početku ročišta su se okrivljeni novinari Stevan Dojčinović i Bojana Pavlović izjasnili o navodima tužbe rekavši da nisu krivi, odnosno da ne priznaju izvršenje krivičnog dela.

Sutkinja Bojana Stanković rekla je da je zbog velikog interesovanja javnosti za ovaj predmet za ročište određena najveća sudnica broj 13. Suđenju su, pored brojnih novinara i predstavnika novinarski udruženja, prisustvovali i predstavnici većeg broja ambasada – Holandije, Nemačke, Švedske, Švajcarske, Velike Britanije i dve predstavnice delegacije Evropske unije.

Suđenje je nastavljeno iznošenjem uvodnih reči Miodraga Stojankića i Valentine Đurđević, advokata podnosilaca privatne tužbe i advokata tuženih novinara Krune Savović.

Đorđevići su podneli krivičnu tužbu protiv novinara KRIK-a, kojom traže da novinari budu osuđeni na po 10 meseci zatvora i da im se zabrani da dve godine obavljanjaju novinarski poziv.

Tužbu su podneli zbog toga što je KRIK u svojoj bazi o sudijama „Prosudi ko sudi”, a koju je pokrenuo krajem 2020. godine s ciljem povećanja transparentnosti sudstva u Srbiji, objavio profil sudije Dušanke Đorđević. 

U profilu koji je objavljen u KRIK-ovoj bazi, nalaze se podaci o njenoj karijeri u pravosuđu, uključujući informacije o njenim napredovanjima, kao i ključnim slučajevima u kojima je bila sudija. Takođe su navedene informacije o broju nekretnina koje ona i njen suprug poseduju – pet stanova, dve garaže, poslovni prostor u Beogradu i zemljište u blizini Bajine Bašte.

Kako je KRIK ranije objavio, u tužbi sudija Đorđević tvrdi da su joj novinari KRIK-a povredili privatnost i da joj „crtaju metu” i pomažu kriminalcima da je pronađu. 

Novinari KRIK-a smatraju da tužba predstavlja formu brutalne sile, kako se redakcija više ne bi bavila temom pravosuđa. Oni insistiraju na tome da redakcija nije otkrila adrese nekretnina, čime je zaštitila bezbednost sudije Đorđević i njenog supruga. Pre nego što je profil objavljen u bazi, KRIK-ovi novinari su kontaktirali sudiju Đorđević, pružajući joj priliku da detaljno odgovori na njihove nalaze i objasni način na koji su ona i njen suprug stekli tu imovinu, ali je ona to odbila.

Tužioci tvrde da su novinari prekršili zakon prikupljanjem javno dostupnih podataka 

Miodrag Stojankić, advokat Dušanke i Aleksandra Đorđevića, u uvodnom izlaganje je rekao da će dokazati da je došlo do neovlašćenog pribavljanja, saopštavanja i upotrebe ličnih podataka u svrhu za koju nisu namenjeni, navodeći da su novinari prekršili i Ustav Srbije i zakone.

“Okrivljeni su svojim radnjama prvo neovlašćeno prikupili podatke, a zatim ih obradili i uneli u bazu koju su sami napravili, a zatim ih napravili dostupnim osobama kojima nije dozvoljeno da im imaju pristup”, rekao je Stojankić.

On je rekao da je imovinsko stanje sudija regulisano Zakonom o sprečavanju korupcije kojim je uređeno prijavljivanje imovine javnih funkcionera i izjavio da je jedino Agencija za sprečavanje korupcije ovlašćena da obrađuje tu vrstu podataka.

“Što se tiče same baze KRIK-a u kojoj su podaci o imovini – svrha je bila da se ona poveže sa kriminalom i korupcijom, iz čega proizilazi da su podaci koji su objavljeni upotrebljeni za svrhu kojoj nisu namenjeni”, naveo je Stojankić rekavši i da su novinari ove podatke objavili sa umišljajem,  dodajući da se to vidi po tome što je baza podataka o sudijama Prosudi ko sudi i dalje dostupna i da se i dalje ažurira.

Advokat je predložio i i da sud sasluša okrivljene novinare, kao i privatne tužioce, da pribavi izvod iz kaznene evidencije novinara i da se izvrši uvid u komentare koji su objavljeni na medijskim portalima ispod tekstova o KRIK-ovim nalazima i tekstovima o ovoj tužbi, “jer se u mnogim komentarima poziva na linč privatne tužilje”.


On je tražio i da se izvrši uvid u dva teksta o uredniku KRIK-a Stevanu Dojčinoviću – jedan objavljen na sajtu Informera i jedan objavljen na blogu Ištvana Kaića, komentatora koji je u široj javnosti poznat kao kritičar nezavisnih medija – navodeći da će se uvidom u ove tekstove “utvrditi da je okrivljeni Stevan Dojčinović opasna ličnost, što se manifestuje opravdanim strahom kod tužilje”.

Podaci o Dojčinoviću su pravosnažnom presudom u parničnom postupku prethodno označeni kao netačni.  Ove iste podatke ponovio je Kaić u svom blogu.

Advokat tužilje: Ne postoji pravni interes javnosi da se zna o imovini sudije Dušanke Đorđević 

Valentina Đurđević, takođe advokatica sudije Đorđević i njenog supruga, rekla je da se Aleksandar Đorđević ne nalazi na javnoj funkciji i ne vide zašto bi on bio predmet bilo kakvog istraživanja.

“Drago mi je što je ovde ovoliko predstavnika stranih zemalja, volela bih baš da čujem da li je u njihovim zemljama moguće objaviti ovako nešto”, rekla je Đurđević.

Ona je navela da “ne postoji pravni interes javnosti da zna o njegovoj imovini i radu i drugim ličnim podacima” i dodala da on nema obavezu da prijavljuje imovinu agenciji za sprečavanje korupcije imovinu, već je to obaveza samo njegove supruge. 

“Ukazujem na odredbu zakona o sprečavanju korupcije, kojim je zabranjeno činjenje dostupnim podataka o imovini sudija i drugih nosilaca javnih funkcija koji postupaju u predmetima organizovanog kriminala, a što se odnosi i na članove njihovih porodica, a dokle god oni postupaju u tim odeljenjima i dve godine nakon prestanka. U konkretnom slučaju, okrivljeni su nezakonito prikupljali podatke o ličnosti privatnih tužilaca u ovom predmetu, objavili ih u svojoj bazi i učinili to u svrhu za koju nisu namenjeni”, rekla je Đurđević.

Ona je navela da se „na ovaj način stvara prezumpcija da je navodno pozamašna imovina sudije i njenog supruga stečena kriminalom i korupcijom”, te da je sudija Đorđević i pre objavljivanja podataka novinarki KRIK-a rekla “da je prikupljanje takvih podataka krivično delo”. 

Đurđević je predložila i da sud pristupom katastru utvrdi da se na osnovu dostupnih podataka vrlo lako može doći do adrese prebivališta tužilaca. 

“Sud treba da ima u vidu prilikom izricanja kazne, upornost okrivljenih i njihovo držanje nakon izvršenja nakon izvršenja krivičnog dela. Napominjem da se na ovaj način urušava sudska vlast i stvara se i podstiče nepoverenje građana u sud, čime se urušava i vladavina prava”, rekla je advokatica.

Kruna Savović: Novinari ne bi mogli da se bave istraživačkim novinarstvom kada ne bi mogli obrađuju javno dostupne podatke

U nastavku je svoje uvodno izlaganje iznela Kruna Savović, advokatica okrivljenih novinara, negirajući da su novinari počinili krivično delo koje im se stavlja na teret. 

Ona je rekla da su novinari objavili javno dostupne podatke postupajući u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, Kodeksom novinara Srbije i praksom Evropskog suda za ljudska prava. 

Savović je navela i da odredbe Zakona o sprečavaju korupcije i Agencije za sprečavanje korupcije, na koje su se pozivali tužioci, ne obavezuju medije u njihovom postupanju i radu, kao i da član 88 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti jasno kaže da se određeni članovi ovog zakona ne primenjuju kada se radi o novinarskom izveštavanju. 

Ovaj član Zakona navodi da zabrane obrade podataka ne važe u slučajevima kada se podaci o ličnosti obrađuju “u svrhe novinarskog istraživanja i objavljivanja informacija u medijima”.

“Da nije tako, novinari ne bi mogli da se bave istraživačkim novinarstvom”, rekla je Savović.

Savović je rekla da se odbrana protivi dokazima koje su predložili advokati porodice Đorđević – tekstovima i komentarima na vesti i članke o KRIK-ovim nalazima i tužbi sudije Đorđević – jer su suvišni i ne odnose se na bazu Prosudi ko sudi, koja je predmet tužbe. 

Ona je, takođe, rekla da je tekst Informera o Dojčinoviću bio predmet parničnih postupaka koji su “pravnosnažno okončani presudama u kojima je utvrđena povreda prava ovde okrivljenog Stevana Dojčinovića na privatnost, a i utvrđeno je da su podaci neistiniti”.

Advokatica novinara je dodala i da drugi tekst – objavljen na blogu Ištvana Kaića – ima iste navodi iz teksta koji je bio predmet parničnog spora.

Savović je ukazala i na praksu Evropskog suda za ljudska prava protiv Hrvatske, kada je u pitanju pravo javnosti da bude informisana o nosiocima sudijske funkcije i imovinskim kartama.

“Predlažemo pisane dokaze iz kojih se utvrđuje da je sama baza imala svrhu istraživanja jedne grane vlasti, da su ime i prezime privatne tužilje, kao ime i prezime i zaposlenje njenog supruga javno dostupni, dok je činjenica o sklapanju njihovog braka bila dostupna još od 2010. godine i to je takođe javno dostupan podatak”, rekla je Savović i dodala da je privatna tužilja učestvovala u veću koje je donelo presudu kojom su oslobođeni okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije u drugom stepenu. 

Ona je predložila i da se kao svedok ispita Jelena Radivojević, novinarka KRIK-a koja je komunicirala sa sudijom Dušankom Đorđević pre objavljivanja podataka u bazi.  

Savović je dostavila sudu i pravno mišljenje Media Defense, nevladine organizacije koja pruža pravnu podršku medijima, iz kog se vidi zabrinutost zbog ovog postupka koji se ocenjuje kao SLAPP tužba, kao i reakciju Koalicije za slobodu medija gde kaže da je u Srbiji neophodno usvajanje anti-SLAPP preporuka. 

Inače, SLAPP tužbe su sudski procesi kojima moćne osobe ili organizacije pokušavaju da ućutkaju novinare, aktiviste i građane tako što ih opterećuju skupim i dugotrajnim pravnim postupcima, sa ciljem zastrašivanja i sprečavanja javnog izražavanja ili kritike.

Savović je dodala da se protivi predloženim dokazima jer su suvišni i opterećuju postupak.

Dokazima koja je predložila Kruna Savović protivili su se advokati tužilaca rekavši da to što je neki podatak javno dostupan “ne utiče na krivičnu odgovornost u skladu sa Krivičnim zakonikom imajući u vidu da je preuzet, obrađen i objavljen u svrhu kojoj nije namenjen”.

Oni su rekli da je “irelevantno” to što je tekst Informera o Dojčinoviću bio predmet parnice i naveli da se protive izvođenju pisanih dokaza koje je dostavila advokatica novinara. 

Na komentar advokata da “podaci o privatnom tužiocu nisu dostupni, a posebno nije dostupno to da su stečeni na osnovu kriminala i korupcije”, Savović je tražila da se pokaže gde se u tekstu KRIK-a navodi da je imovina stečena kriminalom, dodajući da to KRIK nigde nije napisao niti objavio. 

“U samoj bazi Prosudi ko sudi ne navodi se da je imovina privatnih tužilaca stečena kriminalom i korupcijom. Ukazujem da sama baza ne sadrži informacije o kojima govore advokati i da je napravljena zbog javnog interesa. Tužiljom i njenim suprugom se nisu bavili novinari, već samo onim što je od interesa za javnost”, dodala je Savović.

Advokatica tužilaca Valentina Đurđević je na to odgovrila da kada se priča o tome da li je nešto stečeno kriminalnom i korupcijom, “ovaj kontekst treba oceniti i u odnosu na ime medija koji se bave upravo istraživanjem kriminala i korupcije.”

Na kraju, Kruna Savović upitala je sutkinju Bojanu Stanković kakva će biti sudbina predmeta, budući da je Stanković izabrana za sudiju Višeg suda. Stanković je navela da odluka o njenom izboru nije pravosnažna.


Naredno ročište zakazano je za 12. novembar u 14 časova i na njemu bi novinari trebalo da iznesu odbranu. 

Sudija tražila zatvor za novinare KRIK-a

Suđenje po tužbi sudije Đorđević i njenog supruga protiv novinara KRIK-a započelo je u junu ove godine pokušajem mirenja, koje je podrazumevalo da se redakcija KRIK-a javno izvini i obriše sve podatke o njoj i njenom suprugu iz baze o sudijama „Prosudi ko sudi“ i sa sajta KRIK-a. To su bili uslovi koje je sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević postavila za povlačenje tužbe, na koje KRIK nije pristao.

“Nisam čuo ništa iskreno u ponudi za izmirenje, jer ponuda zahteva da ja odustanem od svog posla, da se izvinim za nešto što nisam počinio, i jasno je da je sama ponuda formulisana tako da ja to i odbijem“, naveo je tada Dojčinović u obraćanju sudu i dodao da ga je sudija Đorđević krivičnom tužbom stavila u neprijatnu poziciju okrivljenog, na mesto ljudi koji su činili najteža krivična dela i ubistva.

Sudija Đorđević je pored krivične, podnela i parničnu tužbu kojom traži odštetu od 760.000 dinara.

„Jasno je da su oba postupka forma brutalne sile nada mnom, nad mojom koleginicom i redakcijom kako se ne bismo bavili temom pravosuđa“, rekao je na prethodnom ročištu Dojčinović.

Bazu o sudijama „Prosudi ko sudi“ KRIK je objavio krajem 2020. godine kako bi građane upoznao sa radom pravosuđa i informisao ih o tome ko su sudije koje donose odluke u najvažnijim postupcima. Baza sadrži podatke o karijerama sudija, slučajevima u kojima su sudili, njihovoj imovini i postupcima koji su su se vodili protiv njih. Svi podaci su dobijeni na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ili iz baza podataka javnih institucija. U bazi nije objavljen nijedan podatak koji bi mogao da ugrozi bezbednost sudija i članova njihovih porodica, objavio je ranije KRIK.

Napomena: Suđenje u ovom slučaju je i dalje u toku. Krivica se utvrđuje pravosnažnom presudom. Novinar, glavni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija verno preneta iz sudskog postupka i ukoliko je novinar postupao sa dužnom novinarskom pažnjom.