„Zar ne želiš da ideš? Da naučiš da se braniš?“
Ovo pitanje odvelo je 41-godišnjeg Maksima Rosku iz Moldavije na Balkan, gde su ga ruski instruktori obučavali u paravojnim kampovima skrivenim u šumama Srbije i BiH.
Roska je uhapšen u oktobru 2024. godine, sa grupom ljudi za koje tužilaštvo u Moldaviji tvrdi da su se pripremali za izazivanje masovnih nereda pre, tokom i posle predsedničkih izbora u ovoj zemlji na kojima je pro-EU predsednica Maja Sandu na kraju osvojila još jedan mandat, pobedivši Aleksandra Stojanogla, kog je podržala pro-ruska struja.
Posle izbora, Evropska komisija je saopštila da je tokom kampanje „mešanja Rusije u izborni proces“ bilo „bez presedana“.
Roska je sada svedok u procesu koji se u Moldaviji vodi protiv nekolicine učesnika i organizatora trening kampova, koji su održavani na Balkanu. Predmet je u međuvremenu formiralo i tužilaštvo Bosne i Hercegovine, saznaje BIRN.
Moldavsko tužilaštvo navodi da su treninzi održavani u Srbiji i BiH od avgusta do oktobra 2024. godine, kao i da su instruktori bili osobe povezane sa ruskom plaćeničkom grupom Vagner i nekolicinom ljudi koji su pod sankcijama Evropske unije.
Moldavija je počela da istražuje ovu grupu u septembru 2024. godine, pošto je njihova bezbednosna agencija SIS dobila dojavu. Roska je uhapšen 11. oktobra, a šest dana kasnije mediji u Srbiji su objavili da je BIA u saradnji sa policijom „izvršila presecanje nelegalnih aktivnosti na seoskom imanju kod Kučeva“.
Gotovo svi prorežimski mediji su objavili da su tokom pretresa pronađena, između ostalog, četiri drona sa pratećom opremom, virtuelne naočare, oprema za „hvatanje“ dronova, Starlink oprema za uspostavljanje satelitske komunikacije, radio stanice, improvizovane baterije ručne izrade, kao i fosfor i druge zapaljive tečnosti i satovi koji su najverovatnije korišćeni za aktiviranje zapaljivih materija.
Regrutacija i obuka u kampovima u Srbiji i BiH
Roska je pristao da razgovara u dva navrata sa novinarima CU SENS-a, otkrivajući koliko i kako su bili plaćani učesnici, ko ga je regrutovao i šta su u kampovima učili.
Na obuke u BiH i Srbiji, on je došao na poziv poslovnog saradnika svoje supruge – Anatolija Prizenka.
Prizenko je u međuvremenu uhapšen. Tužilac iz Moldavije Vitalije Kiska kaže da je Prizenko imao važnu ulogu u organizovanju treninga u BiH i Srbiji, te da je identifikovao i regrutovao nove članove, koji su potom putovali van Moldavije.
Ko je donosio hranu?
Roska je prepoznao i Mirčo Angelova, državljanina Bugarske, kao osobu koja je učesnicima kampa donosila hranu.
Medijima je njegovo ime već poznato – pominjan je kao još jedan učesnik akcije u Parizu.
U Bugarskoj bio vođa neonacističke grupe navijača, a i sam nosi neonacističke tetovaže.
BIRN nije mogao kontaktirati Angelova za komentar.
Prema navodima iz policije, Prizenko je organizovao paintball turnire i tokom njih identifikovao osobe koje su zatim slane na treninge na Balkanu.
Prizenko je inače od decembra prošle godine pod sankcijama EU zbog uloge u oslikavanju Davidove zvezde u Parizu u oktobru 2023. On je javno izjavio da je platio moldavskim državljanima da iscrtaju zvezdu u akciji za koju su mediji pisali da je izvedena za rusku obaveštajnu službu, GRU, sa ciljem produbljivanja tenzija u Francuskoj.
Njegov advokat je odbio da razgovara s novinarima CU SENS-a.
Roska je, nakon Prizenkovog poziva da se priključi kampovima, putovao avionom ili autom kroz Srbiju i BiH.
Prema podacima moldavskog tužilaštva, Moldavci su dolazili na Balkan u dva navrata, prvo između 1. i 16. avgusta, a zatim između 22. avgusta i 11. oktobra 2024. godine – Roska je putovao sa obe ture.
Učesnicima su uzimani telefoni i pasoši, koje su privremeno dobili nazad jednom ili dvaput – samo kada su im bili dozvoljeni odlasci do grada.
U kampovima su učili kako da upravljaju dronovima i kako da se bore. Roska kaže da su ih obučavali „stvarima poput sporta i psihologije“.
Upitan kako im je pojašnjen razlog za takve obuke, Roska je rekao da u početku instruktori nisu pružali objašnjenja.
„Onda su rekli da ‘vas treniramo da biste’… kako da ovo kažem? ‘Da ne biste imali rat, morali ste da završite te i te zadatke’“, objašnjava on.
Za deset dana u kampu, prema Roskinim rečima, učesnicima je rečeno da će biti plaćeni između 300 i 500 dolara. Kaže da su njemu platili u kripto valuti.
Kampovi za obuku u šumama BiH i Srbije
Prvi put kada je putovao na Balkan, Roska je preko Turske doleteo u Banjaluku. Pošto se okupao i jeo, grupa od – kako je rekao – devet Moldavaca i troje Rusa, nastavila je put ka kampu u šumi.
Tokom jednog od ročišta pred sudom u Moldaviji, kao okvirna lokacija treninga u Bosni i Hercegovini navode se Glamočani, selo smešteno severno od Banjaluke, nadomak bivšeg vojnog aerodroma Zalužani.
Drugi put Roska je iz Moldavije, kako je kazao novinarima, s još dvoje Moldavaca doputovao u Srbiju autom, odakle su se autobusom prebacili u BiH, u isti kamp kao i prvi put.
Roska ih je ostavio u kampu i vratio se nakon nedelju dana, kada im je rečeno da će morati da se prebace u Srbiju, zajedno s putnicima koje je ostavio, još jednim učesnikom iz Moldavije i opremom. Roska je novinarima potvrdio da je lokacija kampa bila Radenka, selo u Srbiji blizu granice s Rumunijom.
Radenku su, kaže Roska, morali da napuste u oktobru, pošto je u šatorima već bilo hladno, a preko Telegrama su dobili i upozorenje od člana grupe da će biti uhapšeni.
Ekipa BIRN-a je u februaru 2025. u zabačenom selu Radenka pronašla spaljene komade papira, ostatke plastične cerade i garež na zemlji na lokaciji na kojoj su u kasno leto 2024. godine bili postavljeni šatori vidljivi na video snimku moldavske policije i na fotografiji Bezbednosno-informativne agencije Srbije iz oktobra 2024. godine.
BIRN je analizom dostupnih videa i fotografija moldavske policije geolocirao lokaciju i potvrdio da se radi o livadi udaljenoj desetak minuta od naseljenog dela sela Radenka.
Ko je optužen za učešće?
U akciji moldavskog tužilaštva u kojoj je uhapšen Roska, uhapšeno je ukupno osam osoba, a sudski proces se vodi protiv najmanje četvoro. Suđenje grupi se vodi pred Okružnim sudom u Kišinjevu, prestonici Moldavije.
Većina optuženih se pred sudijom branila ćutanjem ili su negirali učešće u kampovima, a putovanja u BiH i Srbiju objašnjavali turističkim razlozima.
Među optuženima su Vladimir Harčevnikov, Aliona Gotko i Ludmila Kostenko.
Harčevnikov, 37-godišnjak ranije osuđen za ubistvo, od pitanja novinara pred sudnicom u Kišnjevu takođe je odlučio da se brani ćutanjem, uključujući i tišinu nakon pitanja o tome šta je naučio tokom boravka u BiH.
Gotko, koja je iz separatističkog moldavskog regiona Transnistrija i ima i rusko državljanstvo, novinarima CU SENS-a je poslala pismo na nekoliko strana tvrdeći da je slučaj protiv nje politički motivisan. Nije odgovorila na dalja pitanja novinara.
Kostenko, 53-godišnjakinja rođena u Ruskoj Federaciji, većinu života provela je u Moldaviji. Novinarima je rekla da je na Balkanu bila na odmoru sa sinom.
„Nema dokaza da sam učestvovala u nemirima ili organizovala proteste. (…) Išla sam na odmor s maloletnim sinom. Nemam veze s onim što se spominje u vestima“, rekla je Kostenko novinarima pre ulaska u sudnicu.
Ona je potvrdila da su fotografije koje novinari imaju autentične i da su nastale kod vodopada Kravice u BiH, i srpskoj obali Dunava, na granici s Rumunijom. Jedna od fotografija prikazuje manastir nedaleko od sela Radenka, na istoku Srbije.
Ko su organizatori paravojnih kampova u BiH i Srbiji?
Moldavska tajna služba je u oktobru 2024. godine objavila spisak na kom se nalaze imena 13 osoba, koje Moldavija sumnjiči za organizovanje i učešće u sprovođenju treninga u BiH i Srbiji.
Kao koordinatori obuka navode se Potepkin Mikhail i Konstantin Goloskokov.
Mikhail je pod sankcijama EU, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država zbog povezanosti sa zloglasnom ruskom vojnom formacijom Vagner, koja učestvuje u ratu u Ukrajini i kompanijama koje su pretile miru u Sudanu.
Goloskokov je, kako je pisao Fajnenšl Tajms 2009. godine, jedan od učesnika cyber napada u Estoniji 2007. godine.
Novinari BIRN-a su kontaktirali Potepkina na njegovom VKontakte profilu. Na pitanje da li je on osoba koja se povezuje s optužbama za kampove u BiH i Srbiji, te s međunarodnim sankcijama, odgovorio je potvrdno, ali je posle nekoliko dana prestao da odgovara na zahteve novinara za razgovorom. Nisu uspeli da stupe u kontakt sa Goloskokovim.
Na spisku moldavske tajne službe nalazi se i Aleksandr Volkhonski, označen kao jedan od instruktora. Volkhonskog je istraživački Centar Dossier doveo u vezu sa Vagnerovim firmama u Centralnoafričkoj Republici i ubistvima ruskih novinara koji su istraživali njihove aktivnosti 2018. godine.
Tužioci i stručnjaci u Moldaviji ubeđeni su da je operacije u BiH i Srbiji vodio Ilan Shor, proruski begunac koji trenutno živi u Rusiji.
Ruska ambasada u BiH je u julu 2025. na Fejsbuku objavila da je za krivljenje Moskve za sve kriva zapadna propaganda.
Saradnice na istraživanju: Malvina Cojocari (CU SENS) -a i Gordana Andrić (BIRN). CU SENS je nezavisni istraživački medij iz Moldavije.