Šapić protiv BIRN Srbije: Svedočili glavni urednik i direktorka BIRN-a

Na glavnom pretresu pred Višim sudom u Beogradu, po tužbi koju je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić podneo BIRN-a zbog informacija objavljenih o njegovoj vili u Trstu i – kako je naveo u tužbi – povrede ugleda i časti, glavni i odgovorni urednik BIRN-a Milorad Ivanović naveo je da „tekst koji je predmet tužbenog zahteva je nastao u dobroj veri i bez bilo kakve zle namere”. 

„Nijedna činjenica iz teksta nije osporena i mi smo u tom tekstu zaista pružili maksimalnu novinarsku pažnju i čak smo otišli nekoliko koraka dalje”, rekao je Ivanović objašnjavajući da je BIRN angažovao grafologa za analizu potpisa, profesionalnog prevodioca sa italijanskog jezika da prevede ugovore i lokalnog italijanskog novinara koji je obilazio teren.

Podsetimo, Šapić je u martu 2023. god, zbog teksta „Šapićeva vila u Trstu: Gradonačelnik Beograda nije prijavio kuću vrednu 820.000 evra“, tužio glavnog i odgovornog urednika BIRN-a Milorada Ivanovića, autore teksta Jelenu Veljković i Aleksandra Đorđevića i BIRN Srbiju, tvrdeći da su u tekstu iznete neistine i tražio da mu se isplati šest miliona dinara za duševni bol.

Ivanović je na saslušanju u Višem sudu dodao da su se novinari BIRN-a, nekoliko puta obratili Agenciji za borbu protiv korupcije tražeći odgovore i nekoliko puta kontaktirali Aleksandra Šapića pre objavljivanja teksta kako bi od njega uzeli izjavu, ali da Šapić nije odgovorio.

„Mi smatramo da se ovde radi o takozvanoj SLAPP tužbi, zato što su postojale neke druge mogućnosti ukoliko tužilac nije bio zadovoljan. Mogao je da pošalje demanti, da se javi Savetu za štampu. Takođe, i na osnovu iznosa koji se traži i koji je nesrazmeran, vidi se da je u pitanju jedan pokušaj pritiska. Ovo nije jedina tužba koju imamo od tužioca, postoji još jedna na isti iznos za drugi tekst koji je zasnovan na činjenicama,” rekao je Ivanović.

Cilj SLAPP tužbi, odnosno strateških tužbi protiv javnog učešća, jeste da zastraše i finansijski i psihološki iscrpe novinare kako bi ih ućutkali, piše u izveštaju o SLAPP tužbama u Srbiji koji su objavile organizacije ARTICLE 19, Centar za ljudska prava Američke advokatske komore i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

„Što se tiče ovog teksta imali smo informacije da je 2018. godine tužilac kupio vilu u Trstu za 820.000 evra. Međutim, u bazama podataka Agencije za borbu protiv korupcije postojale su prijave za dva stana – jedan je od 150 kvadrata, a drugi od 98 kvadrata. Mi smo dodatno postavili Agenciji pitanje da li postoji još neka imovina koja nije u bazi podataka, a koju je tužilac prijavio – oni su nam rekli da ne, i da postoji samo ono što je objavljeno na sajtu”, objasnio je Ivanović.

On je dodao da je, međutim, „problem što je taj stan od 150 kvadrata, u stvari vila od 400 kvadrata u Italiji sa dodatnom šumom, prilaznim putevima – dakle jedna luksuzna vila, a ne stan kako je to prijavljeno Agenciji za borbu protiv korupcije”. 

„Tužilac je ranije popunjavao formulare Agencije i u pitanju su vrlo jednostavni formulari i do sada nije pravio greške. Mi smo proverili te formulare, vrlo su jednostavni za popunjavanje, tako da se ne radi o grešci. Što se tiče tužioca, on je sam u izjavi na TV Prva rekao da je obmanuo javnost i rekao je da je prijavio prostor od 150 kvadrata što je zapravo ‘upotrebni’ prostor i onda je postavio pitanje ‘Da li je krivično delo to što sam obmanuo javnost?‘”, naveo je urednik BIRN-a.

Milorad Ivanović osvrnuo se i na pitanje postavljeno na prošlom ročištu – da li novinari imaju pravo da kažu da li je neko prekršio zakon ili da li je poštovao zakon.

„Naveo bih jedan primer: imate ulicu gde je dozvoljeno da se vozi 40 kilometara na sat, a prođe vozilo koje vozi 150 kilometara na sat – nije potrebno da postoji sudska odluka da bi novinar napisao da vozač nije poštovao Zakon o saobraćaju”, objasnio je Ivanović.

On je dodao da je pravo novinara i medija potvrđeno i „presudama Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima Lingns protiv Austrije, Toma protiv Luksemburga i Novaja Gazeta protiv Rusije, gde je sud rekao da bi odluka da novinari mogu da izveštavaju samo ukoliko postoji pravosnažna presuda da je neko kriv bila neprimereni standard koji bi zapravo narušio slobodu medija.”

Ivanović je rekao i da je definicija istraživačkog novinarstva da istražuje ono što je skriveno i da se na taj način zapravo radi kontrola vlasti. Ukoliko bi bilo uvedeno pravilo da novinari mogu da izveštavaju samo o stvarima koje su presuđene, istraživački novinari ne bi bili ništa drugo nego stenogrami sa suđenja.

Šapićev advokat Dragan Nikolić pitao je urednika BIRN-a da li je neki nadležni organ Republike Srbije pre svega sud utvrdio da je tužilac po predmetnom pitanju koje je opisano u tužbi prekršio zakon, odnosno da li se protiv njega vodio postupak ili se trenutno vodi? 

„Mi tužioca ni jednom nismo u tekstu proglasili krivim, isključivo smo izneli činjenice i ne samo to – mi u tekstu zapravo govorimo dosta pohvalno o njemu kao o uspešnom sportisti koji je zaradio novac i mogao je da kupi tu vilu, ali je problem što on tu vilu nije prijavio,” rekao je Ivanović.

Na pitanje Šapićevog advokata: da li je Ivanović od momenta saznanja do danas sam inicirao ili preko bilo kog medija objavio dodatnu informaciju da je gradonačelnik Beograda Agenciji dostavio i kupoprodajni ugovor, u svetlu svih činjenica koje su objavljene?

Advokatica BIRN Srbije Tijana Filipović usprotivila se postavljenom pitanju navodeći da Šapić nije bio u obavezi da dostavi ugovor, već da popuni prijavu u skladu sa zakonom, a što potvrđuje i to što je Šapić ugovor Agenciji za borbu protiv korupcije dostavio nakon što je izvršena vanredna kontrola njegove imovine.

Direktorka BIRN Srbije Dragana Žarković Obradović rekla je da se ona ne bavi uređivanjem tekstova, ali je opisala kako u BIRN-u izgleda proces rada na istraživačkom tekstu. 

„Posle više faza – od samog istraživanja, u koje spada i istraživanje dokumentacije, terensko istraživanje, pisanje teksta, rad sa urednicima na samom tekstu – dolazi faza dodatnih provera činjenica koju rade uvek urednik i novinar koji nisu bili angažovani na pisanju teksta”, izjavila je Žarković Obradović.

Ona je objasnila da tokom ovog procesa urednik i novinari koji su radili istraživanje, dostavljaju dokumentaciju skupljeni tokom istraživanja osobi koja se zove fekt čeker, čiji je posao da proveri da li su sve činjenice u tekstu iznete na ispravan način i da li su interpretirane u skladu sa dokumentacijom i činjeničnim stanjem. 

„Sledeća faza provere je pravna provera gde se tekst šalje pravniku koji proverava kvalifikacije iznete u tekstu u odnosu na priložene dokaze. Ono u čemu se naše tumačenje možda razlikuje od tumačenja advokata tužioca jeste da se mi vodimo kodeksima svoje profesije, novinarske profesije, gde pogotovo u istraživačkom novinarstvu naša uloga jeste da otkrivamo stvari koje bi inače ostale sakrivene od javnosti”, rekla je Žarković Obradović.

Direktorka BIRN-a navela je da su novinari obavezni da iznose u tekstovima činjenice i da pišu u interesu javnosti. 

„Moj stav je da je ovaj tekst ispunio oba ta ključna principa, jer u njemu ne postoji ništa što je činjenično netačno – što smo tokom ovog procesa i ustanovili ponovo, te da je objavljivanje ovog teksta bilo u interesu javnosti, jer tužilac (gradonačelnik Beograda) kao javni funkcioner mora biti izložen višem stepenu provere”, rekla je ona.

Kao i Milorad Ivanović, i direktorka BIRN Srbije smatram da je ova tužba pokušaj pritiska na rad  redakcije, odnosno da je reč o tzv. SLAPP tužbi. 

„Ono što je nama postalo jasno u kasnijim izjavama tužioca (Šapića) i prilikom davanja iskaza na sudu jeste da je ova tužba u stvari pokušaj političkog obračuna sa nekim drugim strujama, a ne sa našom konkretnom organizacijom, te u tom smislu mislim da nezadovoljstvo tužioca nije adekvatno adresovano”, zaključila je Obradović.

Javna rasprava u ovom predmetu je zaključena i u narednom periodu očekuje se da sutkinja Višeg suda u Beogradu Violeta Marjanović donese prvostepenu presudu. 

Napomena: Suđenje u ovom slučaju je i dalje u toku. Krivica se utvrđuje pravosnažnom presudom. Novinar, glavni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija verno preneta iz sudskog postupka i ukoliko je novinar postupao sa dužnom novinarskom pažnjom.