Novosadska organizacija Zeleni Sad dobila je najmanje 9.5 miliona dinara na javnim konkursima Novog Sada, raznih ministarstava i pokrajinskih sekretarijata od 2019. godine do danas.
Ovu organizaciju osnovala je Sara Pavkov, danas ministarka za zaštitu životne sredine, i iako je sa mesta zastupnika istupila po stupanju na prvu javnu funkciju pre šest godina, sedište Zelenog Sada je sve do prošle godine bilo u objektu u njenom vlasništvu, a organizacija u rukama njenog saradnika, pokazuje istraživanje BIRN-a.
Primer Sare Pavkov nije jedinstven. Prethodne analize BIRN-a i Građanskih inicijativa su pokazale da se hiljade evra dodeljuju svake godine iz lokalnih i republičkog budžeta organizacijama povezanim sa političkim strankama na vlasti, odnosno GONGO organizacijama.
U međuvremenu, ekološke organizacije iz Vojvodine navode da ne mogu da dobiju novac na javnim konkursima, da trpe pritiske i dobijaju tužbe.
„Ona se pojavi sa svojom, da tako kažemo – zelenom prašinom koja se baca u oči evropske javnosti“, ocenjuje Dragana Arsić, predsednica organizacije Odbranimo šume Fruške gore, angažman Sare Pavkov u zaštiti životne sredine.
Sara Pavkov nije odgovorila na pitanja BIRN-a o tome da li je uticala da organizacija Zeleni Sad dobija novac na konkursima, niti zašto je sedište organizacije bilo u njenoj nekretnini. Na pitanja nisu odgovorili ni iz organizacije Zeleni Sad.
Uspon Sare Pavkov i Zelenog Sada
Sara Pavkov osnovala je organizaciju Zeleni Sad 2013. godine, ubrzo po dolasku Srpske napredne stranke na vlast u Novom Sadu, i bila njen zastupnik sve do kraja 2020.
Te godine je po prvi put upisana u registar javnih funkcionera Agencije za borbu protiv korupcije, kada je u januaru postala članica upravnog odbora Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
U novembru, na njeno mesto na čelu Zelenog Sada dolazi Miloš Stojanović, ali sedište organizacije ostalo je sve do prošle godine u objektu u njenom vlasništvu.
U međuvremenu, tokom 2020. godine – od stupanja na javnu funkciju dok nije otišla iz Zelenog Sada – njena organizacija dobila je najmanje 800,000 dinara na konkursima Grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, gotovo duplo više nego prethodne godine.
Zeleni Sad nastavio je redovno da dobija sredstva na lokalnim, pokrajinskim i republičkim konkursima kao i konkursima kompanija u kojima država ima udeo vlasništva.
Među projektima za koje je Zeleni Sad dobijao novac je manifestacija „inspirisana poznatim IronMan događajem“ koja „spaja sport i ekologiju“, kao i štampanje bojanki, za koje je Novi Sad svake godine davao novac.
Naftna industrija Srbije je 2021. u okviru programa Zajednici zajedno organizaciji Zeleni Sad dodelila 13,5 miliona dinara za izgradnju i uređenje dečijeg igrališta, sportskih terena i teretane na otvorenom.
Pavkov je u međuvremenu prešla put od državne sekretarke u ministarstvu zaštite životne sredine do ministarke i članice upravnog odbora Fonda za razvoj.
Nekoliko meseci pošto je Pavkov postala ministarka u aprilu 2025, Zeleni Sad je promenio i adresu i zastupnika – na čelo organizacije umesto Miloša Stojanovića dolazi Čedomir Veselinović, a sedište se prebacuje niže niz istu ulicu.
Miloš Stojanović međutim nastavio je da sarađuje sa Pavkov. Mesec dana pošto je napustio Zeleni Sad, na sajtu Srpske napredne stranke objavljena je vest o tome da se ministarka susrela sa predstavnicima kompanije NIS – na slici pored ministarke Pavkov sedeo je upravo Stojanović.
Iz Ministarstva zaštite životne sredine nisu odgovorili na pitanje da li je Stojanović zaposlen kod njih i u kom svojstvu je prisustvovao sastanku. BIRN nije uspeo da stupi u kontakt sa Stojanovićem.
Fotografija: Portal SNS-a
GONGO organizacije i posledice njihovog rada
Ekološke aktivistinje iz Vojvodine, koje su zbog svog angažmana u zaštiti životne sredine na teritoriji grada bivale privođene i izložene SLAPP tužbama, tvrde da organizacija Zeleni sad predstavlja klasičan primer GONGO organizacije.
GONGO organizacijama se nazivaju nevladine organizacije koje zapravo osniva država ili ljudi bliski vlastima. Cilj njihovog rada jeste da šire agendu vladajućeg režima i domaćoj, ali i međunarodnoj javnosti skrenu pažnju sa stvarnih problema.
Danijela Stojković Jovanović iz organizacije Svet i Dunav tako podseća da je organizacija Zeleni Sad u martu 2023. godine – na dan kada je počela seča šume na dunavskom rukavcu Šodroš, koji odvaja Kameničku adu i Ribarsko ostrvo, kako bi se prostor očistio za izgradnju Novog Sada na vodi i mosta – objavio na društvenim mrežama da je Novi Sad dobitnik titule Evropskog grada šuma.
Zavod za zaštitu prirode je još 2006. godine dostavio Gradu Novom Sadu Studiju zaštite Šodroša kao predlog za donošenje akta o zaštiti ovog područja, ali pokrajinske i gradske vlasti nikada ovaj prostor nisu proglasile spomenikom prirode.
Zbog ugrožavanja retkih ptica i prirode, kao i niza neregularnosti koje su pratile početak projekta Novi Sad na vodi, ekološki aktivisti su pokušali da zaustave seču šume u martu 2023. godine.
Zeleni Sad, pored podsećanja na titulu Evropskog grada šuma, u objavi je tada napisao i da im je dužnost da obaveste javnost da „nestručni i nesavesni, a pre svega zlonamerni pojedinci na sve moguće načine opstruišu rad državnih institucija i ljudi koji su vredno radili da ova evropska titula dospela u grad“.
„Nas u tom trenutku hapse, mi pozivamo inspekciju da izađe na teren, inspektori se prave da se ništa ne dešava i fotografišu stabla koja se ne seku, dakle jedno potpuno bezvlašće“, kaže Danijela Stojković.
Ipak, samo tri godine ranije, Zeleni Sad je organizovano čišćenje i sređivanje Šodora, nazivajući ovaj prostor oazom Novog Sada, navodeći upravo studiju Zavoda za zaštitu prirode i nabrajajući autohtone šumske zajednice koje rastu na ovom prostoru.
Čišćenje je bilo deo projekta koji je finansirala Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“.
„Ukoliko se nastavi ovakav odnos prema životnoj sredini građani Novog Sada moći će da vide drvo jedino na crtežu i to u njihovim bojankama“, zaključuje Dragana Arsić iz organizacije Odbranimo šume Fruške gore.