Tokom današnjeg pretresa saslušana su tri svedoka od ukupno sedam, koliko ih je bilo pozvano. Oni se saslušavaju u okviru dokaznog postupka, kojim se utvrđuju navodi iz optužnice o osnivanju i poslovanju takozvanih fantomskih firmi, koje uglavnom nose nazive koji počinju slovom A, među kojima je i Asomakum, registrovan na ime Andreja Vučića, brata predsednika Srbije.
Među svedocima su osobe čiji su lični podaci, prema navodima tužilaštva, zloupotrebljeni za falsifikovanje ličnih karata na imena drugih osoba, koje su potom korišćene za osnivanje spornih preduzeća. Preciznije, korišćeni su serijski brojevi njihovih ličnih karata, dok su u falsifikovanim ispravama bili upisani lični podaci drugih osoba, među kojima i Andreja Vučića. Fotografije na tim ličnim kartama pripadale su, međutim, trećim osobama – različitim od onih čiji su podaci bili upisani u dokumentima – a njihov identitet u dosadašnjem toku postupka, nije utvrđen.
Danas su među svedocima bili vlasnik knjigovodstvenog preduzeća, koje je radilo završne račune nekim od “fantomskih firmi”, među kojima je i Asomakum, kao i prvi vlasnik jednog od preduzeća koje je nakon prodaje udela, kao i ostala preduzeća obuhvaćena optužnicom, nezakonito potraživalo i dobijalo povraćaj PDV-a na osnovu fiktivnih, simulovanih poslova.
Saslušanje svedoka započelo je na ročištu krajem decembra prošle godine, prvi put nakon osam godina od početka sudskog postupka.
Optužnica u predmetu „Asomakum“, koja je pravosnažna od maja 2017. godine, prvobitno je obuhvatala 18 okrivljenih zbog spornih finansijskih transakcija iz 2009. i 2010. godine, realizovanih između većeg broja preduzeća koja su poslovala na tržištu i više takozvanih fantomskih firmi, među kojima je i Asomakum. Kroz fiktivne, simulovane poslove, nezakonito su ostvarivali povraćaj PDV-a, dok se petorica okrivljenih terete za pranje novca i falsifikovanje isprava, kojima su, prema optužnici, osnivane „fantomske firme“.
Postupak se danas vodi protiv 13 optuženih, pošto je za četvoro u međuvremenu nastupila apsolutna zastara krivičnog gonjenja, jedan okrivljeni je preminuo, dok se jednom sudi u odsustvu.
Suđenje u ovom predmetu ušlo je u devetu godinu. Glavni pretres počeo je 2019. godine, nakon što je pripremno ročište, započeto u decembru 2017, okončano tek posle više od godinu dana i brojnih odlaganja. U jesen 2023. postupak je vraćen na početak jer je dotadašnja sudija Vesna Božović Milošević otišla u penziju, a predmet je preuzela sutkinja Ivana Ramić.
Svedok Jovica Benak o osnivanju i prenosu firme Ares
Danas je svedočio Jovica Benak, koji je 2002. godine osnovao firmu Ares, koja se u optužnici pominje kao “fantomska”, nakon što ju je 2009. godine preneo na Predraga Stamenića.
Stamenić je osoba čije se ime u dokumentaciji pojavljuje kao ovlašćeno lice ili osnivač u postupcima registracije i prenosa udela više takozvanih „fantomskih“ firmi – Asomakum, Amurprojekt, Atavarinvest, Amurgas, Atraban i Ares – navodno na osnovu njegove falsifikovane lične karte.
BIRN je već pisao da je Predrag Stamenić, prema podacima Agencije za privredne registre, bivši poslovni partner Predraga Malog, brata aktuelnog ministra finansija Siniše Malog. Kako je BIRN ranije objavio, Stamenić je i rođak Marije Mali, bivše supruge Siniše Malog, kao i bivši suprug novinarke TV Prva Marije Savić Stamenić, u čijim emisijama je predsednik Aleksandar Vučić čest gost.
Svedok Jovica Benak je osnovao Ares u septembru 2002. godine, kada je toj firmi osnovna delatnost bila trgovina voćem i povrćem, što je potvrdio i na današnjem ročištu.
Osim što je bio vlasnik, tada je bio i direktor firme, a danas nije mogao sa sigurnošću da se seti da li je deponovan potpis u bankama imao samo on ili još neko: “Ja sam imao, a možda i moj brat, mada mislim da sam samo ja”, rekao je Benak danas u sudnici, dok je u iskazu pred tužiocem tokom istrage 2015. godine rekao da su deponovane potpise imali i on i njegov brat Željko Benak.
Željko Benak je o svojoj ulozi u Aresu, svedočio na prethodnom ročištu održanom krajem januara. Tada je BIRN pisao da su Željka Benaka novinari TV N1 prošle godine identifikovali kao jednog od posetilaca Pionirskog parka, takozvanog „Ćacilenda“. BIRN je pronašao i druge fotografije na kojima se Benak nalazi u društvu visokih zvaničnika, a na jednoj od njih, nastaloj prošle godine, sa crvenom beretkom na glavi pozira ispred Skupštine Srbije sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Njegov brat, Jovica Benak, danas je u svojstvu svedoka izjavio da ostaje pri svemu što je naveo prilikom saslušanja pred tužiocem pre skoro 11 godina, kao i u drugim iskazima koje je davao u vezi sa ovim slučajem, dodajući da je bio i na poligrafskom testiranju. Naveo je i da ne poznaje nijednog od okrivljenih.
Jovica Benak je dodao da je firmu Ares osnovao 2001. ili 2002. godine, a da je prodao 2009. godine “nekom dečku Predragu”, da su overu ugovora obavili u Palati pravde, da se prvi put Predrag nije pojavio u dogovoreno vreme, a da je drugi put došao.
O prenosu udela njegovog Aresa na Predraga Stamenića, Benak je deljanije govorio tokom istrage 2015. godine. Tada je izjavio da je 28. oktobra 2009. zaključio ugovor o prenosu osnivačkih prava firme Ares sa Predragom Stamenićem, koji su zajedno overili u tadašnjem Drugom opštinskom sudu u Beogradu, koji se nalazio u Palati pravde. Naveo je i da je Stameniću tom prilikom predao pečat i celokupnu dokumentaciju firme, kao i da su početkom novembra iste godine, potpisali zapisnik o primopredaji.
Ispričao je da je u kontakt sa Stamenićem došao nakon što je u oglasima video da je „neko lice“ zainteresovano za kupovinu njegove firme. Stamenić mu je, kako je naveo, uoči dogovorenog susreta javio da je sprečen i da će sve završiti preko svoje advokatice, sa kojom je Benak potom stupio u kontakt i dostavio joj lične podatke i podatke o firmi. Dve nedelje kasnije ponovo su se našli ispred Palate pravde, gde je, nakon što su ga čekali oko sat vremena, Stamenić došao usplahiren, rekavši da kasni zbog saobraćajne nezgode, nakon čega su overili ugovore, koje je advokatica pripremila.
Sporna overa ugovora u Palati pravde
U vezi sa ovim delom iskaza, Dragoslav Otašević, advokat prvookrivljenog Dragoslava Joksimovića, zamolio je danas da svedok pojasni gde su se tačno nalazili u Palati pravde i da li je dokumenta pregledao, proverio i overio neki službenik. Svedok Jovica Benak je odgovorio da su bili na šalteru, da je advokatica obavila sve formalnosti, a da je on samo potpisao dokumenta.
Advokat Otašević je potom objasnio da to pitanje postavlja zbog jednog veštačenja, čiji nalaz ukazuje da je pečat tadašnjeg Drugog opštinskog suda, kojim je ugovor overen, falsifikovan, pa je upitao svedoka da li je lično video čin overe. Benak je potvrdio da jeste, navodeći da je bio prisutan.
Tokom istrage pre 11 godina, Benak je advokaticu je opisao kao stariju osobu, koja se otežano kretala, dok je osobu koja se predstavila kao Predrag Stamenić, Benak opisao kao čoveka nešto starijeg od njega, visokog nešto manje od 190 centimetara, riđe kose i sa, kako je naveo, „čudnim naglaskom kao da je sa juga“.
U vezi sa ovim Benakovim navodima, Aleksandra Jovića, koji je optužen za pranje novca i navodno osnivanje „fantomskih firmi“ uz pomoć falsifikovanih ličnih karata, zanimalo je da li svedok ostaje pri opisu osobe sa kojom je overio Ugovor o prenosu udela firme Ares, što je Benak potvrdio.
Jović ga je zatim upitao da li mu je u tužilaštvu predočeno da mu je upravo on osnovao njegovu firmu, na šta je Benak odgovorio: „Ja vas, gospodine, ne poznajem“, a potom se obratio sudskom veću i dodao: „To nije taj gospodin sa kojim sam potpisao ugovor“.
Svedok je takođe potvrdio svoj iskaz iz istrage da je osobu sa kojom je u Palati pravde potpisao kupoprodajni ugovor za firmu Ares, prepoznao na fotografiji lične karte koju mu je pokazao inspektor Poreske policije iz Sremske Mitrovice. Naveo je, međutim, da tu osobu nije mogao da prepozna na fotografiji koja mu je pokazana u beogradskoj policiji u ulici 29. novembra, jer je bila mutna.
Tatjanu Mirković, advokaticu okrivljenog Jovića, zanimalo je da li je svedok Benak firmu Ares prodao ili je preneo na novog vlasnika bez naknade. Benak je ponovio ono što je naveo i tokom istrage – da od Stamenića nije dobio novac za firmu, već da je želeo samo da kupac izmiri dugovanja tog preduzeća, što je, prema njegovom iskazu datom tužiocu, Stamenić i učinio.
Mirković je zatim pitala svedoka da li mu je žena koja se predstavila kao advokatica, prilikom potpisivanja Ugovora o prenosu udela Aresa u Palati pravde 2009. godine, pokazala bilo kakvu legitimaciju ili na drugi način dokazala da je advokat. Benak je odgovorio da toga ne može da se seti, jer je od tada prošlo mnogo vremena. „Dali su mi papire, odveli me na šalter i overili smo“, rekao je Benak.
Advokatica Mirković ga je potom upitala i da li je toj advokatici dao punomoćje za overu ugovora u vezi sa firmom Ares ili za bilo kakve druge pravne poslove. Benak je odgovorio: „Kakvo punomoćje? Ja sam došao u Palatu pravde po dogovoru, nisam nikog ovlašćivao.“
Advokatica Mirković postavila je pitanja i u vezi sa delom Benakovog ranijeg iskaza u kojem je naveo da potpisi na drugoj i trećoj strani Zahteva za promenu podataka u APR-u nisu njegovi. U tom kontekstu pitala je svedoka da li zna ko je onda potpisao taj dokument.
Benak je odgovorio da ostaje pri svemu što je ranije rekao, ali da se sada toga ne može tačno setiti, jer je prošlo mnogo godina. Na pitanje da li mu je potpis na tom dokumentu poznat, odgovorio je slično: „Ne znam o čemu je reč, sve što smo uradili obavljeno je na šalteru u sudu.“
Advokatica Mirković ga je potom upitala da li to znači da nikada nije bio u APR-u. Benak je rekao da zaista ne zna, dodajući da, ako je ranije izjavio da je bio, moguće je da je tako i bilo, ali da zna i da se seća da je dokumentaciju predao kupcu i njegovoj advokatici i da je sve potpisano u sudu.
Aleksandra Mrdović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje je podiglo optužnicu u predmetu „Asomakum“, nije imala pitanja za svedoka Jovicu Benaka, navodeći da je njegov iskaz koji je dao tužiocu, bio detaljan.
Svedok Bojan Milijević o završnim računima za više spornih firmi
Na današnjem ročištu svedočio je i Bojan Milijević, koji je u vreme davanja iskaza 2015. godine bio zaposlen u firmi Global Capital iz Beograda, koja se bavi knjigovodstvenim uslugama i bila je u vlasništvu je njegovog brata, gde je od 2011. godine obavljao funkciju direktora.
Tada je rekao i da ne poznaje nijednog od okrivljenih, osim da je čuo za Gorana Boškovića, ali da ga ne poznaje lično i da ga je samo jednom video iz daljine. Bošković je, zajedno sa još četvoricom optuženih, okrivljen za pranje novca i falsifikovanje isprava kojima su navodno osnivane “fantomske firme” na slovo „A“.
Milijević je naveo da se sa Boškovićem zapravo poznavala njegova supruga Irina, koja ga je upoznala dok je pre zaposlenja u Global Capitalu radila u firmi Imperijal Press, koja se bavila izdavanjem štampe. Irina je u Global Capitalu radila kao knjigovođa.
Tokom današnjeg svedočenja pred sudskim većem sutkinje Ivane Ramić, Milijević je ponovio da je do kontakta sa Boškovićem došlo preko njegove supruge Irine, sa kojom je Bošković odranije bio u poznanstvu, te da ju je on zamolio da uradi završne račune za nekoliko firmi. Nije, međutim, mogao da precizira o kojim se firmama radilo, navodeći da je od tada prošlo mnogo vremena.
Iako je rok za podnošenje završnih računa već bio istekao, Milijević je rekao da su on i supruga ipak pristali da taj posao urade, procenivši da neće zahtevati mnogo vremena, jer je postojalo samo jedno knjiženje. Naveo je da su posao obavili i dokumentaciju potom vratili Boškoviću.
Tokom istrage 2015. godine, Milijević je dao deljaniji iskaz. Tada je rekao da je okrivljeni Goran Bošković je početkom marta 2010. godine pozvao njegovu suprugu Irinu i zatražio da za tri privredna društva – Amurprojekt, Atavarinvest i Amurgas – uradi završne račune. Pošto se završni računi rade do 28. februara, Irina mu je rekla da je zakasnio, na šta je Bošković odgovorio da to nije problem i da završne račune treba pripremiti, kako bi se ispunila zakonska forma.
Dodao je da dve od tri firme nisu imale ulazno-izlazne fakture, dok je treća, čijeg se imena ne seća, imala samo jednu ulaznu. On i supruga su odlučili da pripreme završne račune, procenivši da posao može brzo da se okonča. Kada je supruga završila posao, dokumentaciju je predala Boškoviću, za šta su dobili simboličnu novčanu nadoknadu.
Kasnije se, prema Milijevićevim rečima iz 2015. godine, Bošković ponovo obratio njegovoj supruzi Irini i zamolio je da pripremi dokumentaciju za novoosnovano preduzeće, što je ona prihvatila. Reč je o preduzeću Asomakum, koje je, prema optužnici, osnovano falsifikovanom ličnom kartom Andreja Vučića. Irina je pripremila svu potrebnu dokumentaciju, uključujući i ugovor između njihove firme Global Capital i Asomakuma, jer Poreska uprava zahteva i ugovor sa knjigovodstvenom firmom. Sve je to predala Goranu Boškoviću, kako bi firma mogla biti registrovana u Poreskoj upravi. Napomenuo je da je ugovor sa Asomakumom potpisan, ali da oni nikada nisu vodili poslovne knjige za tu firmu.
Posao urađen bez kontakta sa vlasnicima firmi
Sve to je, u suštini, ponovio i danas odgovarajući na pitanja sudije i advokata, iako nije mogao precizno da se seti hronologije događaja, niti naziva svih firmi, osim Asomakuma, za koji zna, jer se pominje u medijima. Takođe je potvrdio da su za te firme obavili samo taj jedan posao i da ne zna ko je kasnije vodio poslovne knjige tih preduzeća. Objasnio je da je njihova firma Global Capital potpisala ugovor sa Asomakumom, kako je to tražila Poreska uprava, te da je ugovor, potpisan od strane njihove firme, predat Boškoviću, ali da im drugi primerak, koji je trebalo da potpiše Asomakum, nikada nije vraćen.
Na pitanje kakve su bile firme za koje su uradili završni račun, Milijević je odgovorio da se radilo o nekoliko firmi „čudnih naziva“, da je jedna bila Asomakum, dok su ostale takođe počinjale na slovo „A“, ali da „ništa drugo u vezi sa njima nije ‘smrdelo’“, zbog čega su i prihvatili da obave posao.
Na pitanje branioca okrivljenog Gorana Boškovića da li je uobičajeno u njegovoj knjigovodstvenoj praksi da firma obavi samo jednu uslugu, bez daljeg angažmana, svedok je odgovorio potvrdno, objašnjavajući da postoji mnogo neaktivnih firmi, koje ne žele da svakog meseca plaćaju knjigovođu, ali su dužne jednom godišnje da podnesu završni račun, pa nije retkost da knjigovodstvena firma realizuje samo jedan posao.
Međutim, sasvim je drugačije iskustvo kada knjigovodstveno preduzeće angažuje posrednik. Na pitanje sutkinje Ramić u kom svojstvu se Bošković pojavio ispred pomenutih firmi i tražio da se obave knjigovodstveni poslovi, Milijević je odgovorio da to „nije skroz poznato“, ali da je razumeo Boškovića kao posrednika između direktora ili vlasnika firmi i njihovog knjigovodstva, bez zakonske uloge u tim preduzećima. Na pitanje da li je uobičajeno da prihvate jedan takav posao bez direktnog kontakta sa osnivačima ili direktorima, svedok je rekao da to nije uobičajeno, ali da je reč bila o prijateljskoj usluzi, a da nisu bili zainteresovani za dalju saradnju sa tim firmama upravo zbog izostanka direktnog kontakta.
Pitanja advokata odnosila su se i na prirodu odnosa Milijevićeve supruge sa Boškovićem, koju je svedok opisao kao prijateljsku, ali povremenu, navodeći da to nisu bili bliski odnosi koji podrazumevaju druženje.
Inače, okrivljeni Bošković je u vezi sa izradom završnih računa za tri pomenute firme – Amurgas, Atavarinvest i Amurprojekt – i osnivanjem firme Asomakum, tokom iznošenja svoje odbrane u septembru prošle godine tvrdio da je, na molbu prvookrivljenog Dragoslava Joksimovića, samo preporučio računovođu koji bi mogao da vodi te poslove. Joksimović je, međutim, tokom iznošenja svoje odbrane to negirao. Bošković je istakao da nije znao o kojim je firmama reč, da nije imao uvid u njihovu dokumentaciju i da nije znao da su u pitanju fiktivne kompanije. Takođe je negirao tvrdnje Joksimovića da je sarađivao sa tužilaštvom i da je zbog toga imao bilo kakve pogodnosti tokom istrage, odnosno da je jedini izbegao pritvor.
Tužiteljku Aleksandru Mrdović tokom današnjeg ispitivanja svedoka Milijevića, zanimalo je da li je on lično razgovarao sa okrivljenim Boškovićem u vezi sa završnim računima firmi, na šta je Milijević odgovorio odrično, ponovivši da je komunikaciju vodila njegova supruga. Tužiteljka je potom upitala da li to znači da sve što zna o pomenutom poslu, zna posredno, od supruge, što je svedok potvrdio.
Milijevićeva supruga Irina danas se nije pojavila u sudnici, iako je bilo predviđeno njeno saslušanje u svojstvu svedoka. Milijević je naveo da njoj poziv nije stigao, a sutkinja Ramić je potvrdila da ne postoji dokaz da je poziv primila, pa je njeno saslušanje planirano za naredno ročište.
Svedok Aleksandar Grbić napustio firmu pre spornih poslova
Svedok Aleksandar Grbić, prema iskazu iz 2015. bio je zaposlen kao komercijalista u preduzeću Svitac light od 2001. do 2007. godine, čiji je vlasnik bio njegov tadašnji šurak Ivan Stošić. Kaže da je firma bila registrovana za velikoprodaju rasvete. Rekao je da je imao deponovan potpis u banci, kao i da je bio ovlašćen da potpisuje poslovne ugovore, ali da je to pretežno činio Stošić.
Grbić je tada rekao da sa Stošićem nije u kontaktu od 2007. godine, da se od njegove sestre zvanično razveo 2010, nezvanično od 2006.
U svom kratkom iskazu danas pred sudom svedok je ponovio da je bio zaposlen u firmi Svitac Light i naglasio da su, prema optužnici, nezakonite radnje počele 2009. godine, dok je on prestao da radi u preduzeću 2007. godine. Takođe je izjavio da ne poznaje nijednog od okrivljenih.
Pitanja za ovog svedoka imao je jedino okrivljeni Aleksandar Jović, koji je želeo da zna da li mu je u policiji predočeno da mu je Jović osnovao firmu, na šta je svedok odgovorio da to nije bio slučaj.
Nastavak suđenja u aprilu
Saslušavanje svedoka biće nastavljeno na narednom ročištu zakazanom za 22. april. Planirano je da budu saslušana četiri svedoka koja se danas nisu pojavila u sudnici i još dvoje koji će biti pozvani prvi put. Do sada je saslušano devet svedoka, dok prema optužnici ukupno treba da bude saslušano njih 29, a odbrana je predložila i saslušanje dodatnih svedoka.
Na ranijim ročištima, svoje odbrane izneli su okrivljeni. Zajednički imenitelj njihovih iskaza jeste da su negirali krivicu, tvrdeći da nisu učinili ništa nelegalno. Oni su osporavali navode tužilaštva o njihovoj saradnji sa “fantomskim” firmama, navodeći da su te firme legalno registrovane u APR-u, da su imale otvorene bankovne račune i da im je država uredno vraćala PDV. Većina okrivljenih istakla je da se međusobno uglavnom ne poznaju, a mnogi su naglasili da smatraju da je postupak politički motivisan zbog toga što je Andrej Vučić u javnosti povezivan sa firmom Asomakum. To je rekla i okrivljena Snežana Đurđić, ističući da nije bilo Andreja Vučića i firme Asomakum, ona ne bi bila ovde. Ona je ranije rekla da je ključnu ulogu u poslovima imala osoba koja se predstavljala kao Andrija, za koju je kazala da je javnosti poznata ličnost, i naglasila da je sve ostalo u optužnici netačno, te da je njen kontakt sa Andrijom bio isključivo u okviru jedne transakcije njene firme Halkion sa Asomakumom, koja je, kako tvrdi, bila zakonita.
BIRN od početka prati ovo suđenje, a sve tekstove koje smo objavili u vezi sa tim, možete pročitati u posebnom odeljku Slučaj Asomakum.
Napomena: Suđenje u ovom slučaju je i dalje u toku. Krivica se utvrđuje pravosnažnom presudom. Novinar, glavni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija verno preneta iz sudskog postupka i ukoliko je novinar postupao sa dužnom novinarskom pažnjom.