Bilo je jutro 23. jula 2025. Pred kamerama TV Pink, Slavoljub Veselinović, osamnaest godina vršilac dužnosti direktora Studentskog kulturnog centra, nabraja šta je nestalo iz zgrade koju su studenti držali pet meseci: pedeset kompjutera, pedeset monitora, dvadeset štampača, troja vrata.
Bilo je to jutro posle deblokade – studenti su zgradu napustili dan ranije, 22. jula.
Dok je Veselinović tvrdio da je ulazak u zgradu bio potreban kako bi se platili računi za struju i vodu, dokumentacija u koju je BIRN imao uvid pokazuje da su SKC-u tokom blokade stizale fakture drugih firmi. Dve firme povezane sa Maricom Živković – finansijskom direktorkom SKC-a i nevenčanom suprugom Slavoljuba Veselinovića – samo tokom tog perioda fakturisale su SKC-u oko 2,1 milion dinara.
Dve nedelje nakon ulaska studenata u SKC, Agencija Nova Fin-Art za finansijsko-računovodstvene usluge ispostavila je fakturu na 100.000 dinara. Vlasništvo nad agencijom više puta je prelazilo između Marice Živković i njene majke Vukosave. Marica Živković bila je vlasnica tokom 2023. i 2024, potom je agencija prešla na Vukosavu Živković, da bi se sredinom leta 2026. ponovo vratila na Maricu.
To nije bila jedina finansijska transakcija između SKC-a i pravnih lica koja se dovode u vezu sa Maricom Živković. U periodu dok su studenti bili u zgradi i sami organizovali koncerte, izložbe i tribine, Omladinska zadruga TIN kultura, čija je direktorka Maricina majka Vukosava, ispostavila je SKC-u fakture u iznosu od 1,9 miliona dinara.
Istraživanje BIRN-a pokazuje da su pravna lica koja se dovode u vezu sa Maricom Živković samo tokom 2024. i prvih osam meseci 2025. fakturisala SKC-u više od 23 miliona dinara.
Agencija koja seli između majke i ćerke
Agencija Nova Fin-Art je u tom periodu za svoje usluge fakturisala SKC-u više od dva miliona dinara.
Agencija je registrovana na adresi u Beogradu, na kojoj Marica Živković poseduje dvosoban stan, dok je kao kontakt naveden njen broj telefona.
U fakturama u koje je BIRN imao uvid, poslovi se najčešće opisuju kao analize i podrška u poslovanju, analiza plana nabavki i pripremni poslovi na izradi finansijskog plana. Agencija je SKC-u tokom 2024. fakturisala 1,8 miliona dinara, da bi tokom prvih meseci 2025, prema fakturama u koje smo imali uvid, fakturisala još 300.000 dinara.
Omladinska zadruga TIN kultura, čija je direktorka u to vreme bila Vukosava Živković, SKC-u je tokom 2024. fakturisala 17.753.387 dinara, dok je sledeće, 2025, fakturisala 3.486.845 dinara.
Od tog iznosa, 1,9 miliona dinara fakturisano je u periodu kada je zgrada SKC-a bila pod studentskom blokadom, a dotadašnjem rukovodstvu zabranjen ulaz.
U fakturi koju je 15. februara, tri dana nakon početka studentske blokade, Omladinska zadruga TIN kultura ispostavila SKC-u, naveden je iznos od 356.320 dinara. Sama usluga nije precizirana, već su na fakturi navedene stavke poput neto naknade, članskog doprinosa, poreza na naknadu i doprinosa na naknadu. Do kraja februara izdate su još tri fakture sa identičnim opisom usluge koje zajedno prelaze iznos od 1,2 miliona dinara. U martu je izdata još jedna faktura čiji iznos prelazi 380.000 dinara.
BIRN se obratio Slavoljubu Veselinoviću i Marici Živković sa molbom za pojašnjenje poslovnih odnosa SKC-a sa knjigovodstvenom agencijom Nova Fin-Art te omladinskom zadrugom TIN kultura.
„Šta je kvalifikovalo navedene poslovne subjekte za angažman u SKC-u? Da li je izvršen postupak javne nabavke?“ pitanja su koja smo postavili Veselinoviću. Nismo dobili odgovor.
Zamoljena da nam pojasni odnose knjigovodstvene agencije Nova Fin-Art, omladinske zadruge TIN kultura i SKC-a, Marica Živković nam je odgovorila da je trenutno u automobilu i da će nam se javiti. Nije nas pozvala.
Osamnaest godina vršioca dužnosti
Istoričar umetnosti i nekadašnji urednik u SKC-u Slavko Timotijević kaže da je 1993. godine izmenjen Zakon o univerzitetu, kojim je SKC izuzet iz nadležnosti Univerziteta u Beogradu i prešao pod ingerencije Ministarstva prosvete. To je, kaže, otvorilo vrata partijskim kadrovima Socijalističke partije Srbije poput Slavoljuba Veselinovića da dođu na čelo ove ustanove. Prvo su promenili strukturu zaposlenih, a zatim i program ustanove, kaže Timotijević.
Veselinović je smenjen posle promene vlasti 5. oktobra 2000. Na čelo SKC-a vratio se 2008. godine, kao vršilac dužnosti direktora, i na toj poziciji je i danas.
Iako se u javnosti percipira kao ustanova kulture, SKC je formalno ustanova studentskog standarda, čiji je osnivač Republika Srbija, a nadležno je Ministarstvo prosvete.
Za razliku od Zakona o kulturi, u kojem se jasno precizira da vršilac dužnosti direktora može obavljati tu funkciju najduže godinu dana, Zakon o učeničkom i studentskom standardu nije tako precizan, što ostavlja mogućnost da v. d. status, kao u slučaju Veselinovića, traje i osamnaest godina.
„Istina, ni tamo gde postoje ograničenja, npr. za javna preduzeća i službenike na položaju u državnoj upravi, Vlada Srbije ih redovno krši. U ovom slučaju, obavezu da raspiše konkurs ima upravni odbor ustanove, i to tri meseca pre isteka mandata prethodnog direktora, pa da se konkurs ponovi ako se ni nakon njega ne imenuje direktor. Ako konkurs nije ni raspisivan, onda su članovi upravnog odbora prekršili zakon, odnosno, krše ga već 18 godina“, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
Gušena, gašena i zapostavljana
Razgovori o SKC-u gotovo po pravilu počinju sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka, kada je ta ustanova važila za jedno od najslobodnijih mesta u jugoslovenskoj kulturi.
„Naravno, čast pojedincima i njihovom radu, ali rad SKC-a tokom poslednje dve decenije nemoguće je uporediti sa onim što se dešavalo tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Tada je SKC bio mesto susreta, slobodnog dijaloga, razmene, mesto na kojem se raskidalo sa tradicionalnim praksama i konvencijama. Ne samo u umetnosti već i u društvenim odnosima“, kaže nezavisna kustoskinja Jelena Vesić.
„Dugi niz godina, pod upravom jednog SPS-ovog čoveka, ova ustanova je gušena, gašena i zapostavljana. Na kraju, čak tretirana kao lična“, kaže Nevena Novaković, jedna od studentkinja koje su učestvovale u kreiranju programa SKC-a tokom blokade.
Pod parolom „Studentski prostori studentima“, zgradu SKC-a su od 12. februara do 22. jula 2025. držali studenti. Dotadašnjem rukovodstvu bio je zabranjen ulaz.
Program koji su studenti sami organizovali obuhvatio je tribine, koncerte, filmske projekcije, radionice, performanse, izložbe i humanitarne akcije.
„Tokom studentske deblokade, ili oslobođenja, kako se ustalilo, dešavalo se upravo ono što je trebalo da se u toj ustanovi dešava godinama i to u kontinuitetu, dok nije po njoj popadala prašina“, kaže Novaković.
„Oslobođeni SKC se vratio studentima, a studenti su dobili priliku da učestvuju, kreiraju i konzumiraju kulturne sadržaje namenjene mladima od mladih. Pored toga, Oslobođeni SKC bio je mesto kritike, uzavrelih debata i stalnih diskusija na različite teme.“
Jelena Vesić kaže da je bila fascinirana programom i organizacijom.
„To je nešto što je veoma blisko samoj strukturi ‚slavnog‘ SKC-a iz sedamdesetih. Super je da se odatle počne, ali isto tako treba reći da nove generacije treba da proizvedu i nešto novo, nešto što nije viđeno, nešto što meni nije jasno.“
Saradnici na tekstu: Radmilo Marković, Miloš Katić