Pred sudskim većem kojim je predsedavao sudija Danko Laušević izneti su pojedini dokazi u slučaju prodaje „Luke Beograd“ luksemburškoj firmi „Wordfin”.

Na početku postupka sudija Laušević ustanovio je da na suđenju, kao i prethodnih puta, nisu prisutni predstavnici državnog pravobranilaštva koji bi trebalo da zastupaju interese oštećene strane.

Slučaj prodaje „Luke Beograd“ je u prvostepenom postupku trajao od 2014. do 2017. godine, kada je Apelacioni sud ukinuo oslobađajuću presudu Predragu Bubalu i ostalima, na osnovu žalbe tužioca za organizovani kriminal.

Apelacioni sud naložio je ponovno suđenje zbog „nedostatka i nejasnih razloga datih u prvostepenoj presudi“ kao i jer je „pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje“.

Na mestu predstavnika kompanije „Wordfin” bili su Milan Beko i Nenad Popović.

Milan Beko se pojavio u ulozi svedoka, a Nenad Popović u ulozi advokata, zastupnika pravnog lica, kompanije „Wordfin“.

Predsednik veća upitao je advokata Popovića koje je trenutno stanje firme „Wordfin” na šta je Popović odgovorio da je status firme isti kao 2015. godine i da je stečajni postupak obustavljen jer nije bilo imovine da se isplati.

Advokat je istakao da je, kao pivredno društvo, kompanija aktivna i da nije bilo protivpravnog imovinskog sticanja koristi.

Prisutni su se složili da se svedoci ponovno ne saslušavaju već da se izvrši uvid u prethodne iskaze svedoka, veštaka i stručnog saveta iz prethodnih postupaka. Takođe, odbrana je ostala pri svojim primedbama datim na prethodnim ročištima.

Prvi dokaz koji je iznet bio je ugovor o prodaji akcija „Luke Beograd“ između Akcijskog fonda i firme „Wordfin“, čiji je potpisnik optuženi Aleksandar Gračanac, tadašnji direktor Akcijskog fonda.

Nalog Apelacionog suda bio je da se obrati posebna pažnja na ovaj dokazni predlog.

Gračanac je ostao pri stavu da je ugovor sastavljen prema Zakonu o tržištu hartija od vrednosti.

Zastupnik firme „Wordfin“ dodao je da je predočeni dokaz simulacija i da je pravno irelevantan, smatrajući da su akcije stečene u postupku prihvatanja ponude za preuzimanje akcija, koju je „Wordfin” poslao Luki Beograd.

Kao drugi dokazni predmet, koji je predložila odbrana, izneta je e-mail prepiska iz 2005.godine između optuženih Alekseja Misailovića i Gorana Mrđe.

Prema advokatu Gorana Mrđe, Krstu Bogotu, mejl je potvrda da je vršena analiza vrednosti akcija po zakonskoj osnovi.

Aleksej Misailović potvrdio je Sudu da je mejl autentičan i da je samo jedan od mnogih koje je razmenjivao sa Goranom Mrđom.

Tužilac Saša Ivanić  je uputio komentar rekavši da nikakva analiza nije vršena, kao što pokazuje dopis Agencije za privatizaciju, i da je e-mail prepiska bila privatna.

Saša Ivanić je zatim predložio izmene u optužnici koje se tiču formulacije određenih izraza.

Odbrana je istakla da su izmene koje je predložio tužilac beznačajne.

U odjavi, sudija Laušević rekao je da će dostaviti primerak precizirane optužnice i najavio završne reči za 9. i 11. decembar 2019. godine.

Predrag Bubalo je bivši ministar u vladi Vojislava Koštunice, a sumnjiči se da je omogućio luksemburškoj firmi „Worldfin“ u vlasništvu Milana Beka i Miroslava Miškovića da kupi akcije državnog preduzeća „Luka Beograd“ po povlašćenoj ceni od 800 dinara, uprkos proceni da je realna vrednost akcija iznosila 1450 dinara.

Procenjeno je da je takvom prodajom „Luke Beograd” država Srbija oštećena za 14 miliona evra.