Spasavanje Srpske banke iz budžeta

„Vlada Srbije je pripremila program sanacije Srpske banke uz minimalne troškove”, rečenica je kojom je ministar finansija Dušan Vujović 13. novembra 2014. najavio spasavanje poslednje u nizu posrnulih državnih banaka.

Do danas, to je ostala poslednja zvanična informacija koju je javnost dobila o ovom slučaju, jer je država čitav postupak označila tajnim. Međutim, danas znamo i zašto: „minimalni troškovi” sanacije Srpske banke bili su čitavih 17 milijardi dinara, saznaje BIRN iz analize revizorskog izveštaja rada banke za 2014. godinu, dostupnih dokumenata Vlade Srbije u vezi sa sanacijom banke i izvora iz Ministarstva finansija Vlade Srbije.

Kako pokazuju dokumenti, od tih 17 milijardi, 3,86 milijardi je novac same Srpske banke, 3,6 milijardi je dao Jugoimport SDPR, dok je preostalih 10 milijardi direktno dala Vlada Srbije dokapitalizacijom banke.

„Ono što je bilo, to se čisti, na osnovu para koje će biti date sa strane. Banka ima svojih 20 i nešto miliona evra (kapitala), plaća se razlika i čiste se depoziti. Nema više depozita. Detalji su navedeni u rešenju odluke Vlade, koja je poverljiva, tako da o tome ne mogu da govorim”, rekao je tada Vujović.

To o čemu nije mogao da govori bilo je da je Vlada nedelju dana ranije, 7. novembra 2014. godine pod oznakom „strogo poverljivo”, donela Zaključak broj 00-73/2014-2 kojim je odobrila sanaciju Srpske banke dokapitalizacijom, koja će u konačnom zbiru, poreske obveznike koštati više od 140 miliona evra što je nadmašilo prvobitne procene da je za spasavanje potrebno ne više od 80 miliona evra.

Ovim je amnestirano rukovodstvo banke koje je godinama odobravalo kredite bez pokrića velikim srpskim kompanijama, među kojima su najpoznatije Farmakom MB i Interkomerc, ali i nizu novoosnivanih firmi čiji su stvarni vlasnici nepoznati, a kojima su odobravani mali krediti od po nekoliko stotina hiljada evra.

Pored toga, sakrivanje detalja o načinu na koji je sproveden dosadašnji postupak dokapitalizacije ukazuje na želju da se ne sazna ko su i u kom iznosu najveći dužnici banke – to jest njenog vlasnika – države, po čijem nalogu su krediti odobravani i gde je taj novac završio.

„Čišćenje” banke urađeno je tako što su prvo svi loši i ostali krediti (osim kredita datih oružarskim firmama) prebačeni Agenciji za osiguranje depozita, koja je nastupala „u ime i za račun Republike Srbije”.

Banka je pre toga sve te kredite obezvredila, tojest priznala da su nenaplativi, zbog čega je morala da uknjiži gubitak od 15,75 milijardi dinara.

Banka je onda taj gubitak nekako morala da nadoknadi (jer da nije negde našla ta sredstva, ne bi imala odakle da isplati novac štedišama i firmama koje kod nje imaju račune, ne bi mogla da odobrava druge kredite, a ne bi ispunjavala ni zakonske uslove vezane za kapital koje svaka banka mora da ispuni). Budući da je Srpska banka imala samo 3,86 milijardi dinara svog novca (kapital i rezerve) ostatak je morao da dođe sa strane – u ovom slučaju od SDPR-a i Vlade Srbije.

SDPR je pristao da deo novca koji je držao u Srpskoj banci pretvori u akcije, to jest da Srpskoj „oprosti dug”, a da zauzvrat postane suvlasnik banke. Vlada Srbije je, s druge strane, Srpskoj banci praktično poklonila novac. Ona je banci prvo pozajmila pare, a onda, slično kao SDPR, pretvorila taj dug u kapital. Ali, pošto je Srpska banka i do tada bila u posedu države, Vlada, za razliku od SDPR-a, time u vlasničkom smislu nije dobila ništa.

Kako pokazuju dokumenti do kojih je došao BIRN, Vlada je i posle dokapitalizacije nastavila da pomaže Srpskoj banci. Tako je početkom 2015. Vlada Srbije u posebnom postupku sprovela prodaju zgrade Srpske banke u Skadarskoj ulici u Beogradu Direktoratu civilnog vazduhoplovstva po ceni koja je bila veća od prethodno procenjene vrednosti te zgrade.

O ovim nalazima niko iz Ministarstva finansija nije želeo da zvanično razgovara sa novinarima BIRN-a.

Mehanizam sanacije

Postupajući po Zaključku Vlade i delujući prema smernicama Ministarstva finansija, Srpska banka je napravila vanredni presek stanja na dan 31. oktobar 2014. koji je pokazao gubitak od 15,75 milijardi dinara (oko 130 miliona evra).

Da su se do tog trenutka izveštaji „frizirali” ukazuje to što je u svom redovnom izveštaju sa presekom na dan 30. oktobra 2014. banka iskazala gubitak od samo 2,26 milijardi dinara – 13,5 milijardi manje što se vidi iz redovnog kvartalnog izveštaja objavljenog na sajtu NBS.

Postupajući dalje po zaključku Vlade, Skupština akcionara Srpske banke 19. decembra 2014. prvo donosi odluku o smanjenju kapitala banke, kojom se nominalna vrednost akcije banke spušta sa 10.000 dinara na 100 dinara.

Posledica je pad vrednosti kapitala – sa 3,02 milijarde dinara na 30,2 miliona dinara – na manje od 300.000 evra. Tako je banka „pokrila“ skoro tri milijarde dinara gubitka, odnosno oko 25 miliona evra i taj deo čini onih „20 i nešto miliona evra” koje je pominjao Vujović.

Dalje, kako pokazuje revizorski izveštaj za 2014. godinu, banka u tom trenutku imala 866 miliona dinara sopstvenih rezervi, što je takođe upotrebila za pokriće gubitaka, tako da je iz sopstvenih sredstava pokrila oko 32 miliona evra.

Ta sopstvena sredstva su takođe pripadala građanima Srbije, pošto je Srpska banka bila u potpunom vlasništvu države.

Odmah pošto je smanjila kapital za tri milijarde dinara, Srpska banka istog dana donosi drugu odluku – ovog puta o povećanju kapitala – i to za 13,65 milijardi dinara – za oko 112 miliona evra, emisijom akcija bez javne ponude, pošto su kupci bili unapred dogovoreni.

Revizorski izveštaj Dilojta pokazuje da je ova dokapitalizacija urađena konverzijom obaveza prema Vladi Srbije i Jugoimportu SDPR u kapital Srpske banke, posle čega je Vlada u banku unela 10,04 milijarde dinara kapitala, a SDPR 3,6 milijardi, tako da je od tog trenutka Vlada vlasnik 73,6, a SDPR 26,4 odsto Srpske banke.

Da bi se ova operacija dogodila Vlada je morala da prethodno pozajmi tih 10,04 milijarde dinara SB. Ta pozajmica se ne vidi ni u budžetu Srbije ni u objavljenim bilansima SB.

Nakon što je donela odluku o dokapitalizaciji, Srpska banka tog dana donosi i odluku o prenosu 15,2 milijarde dinara nenaplativih i drugih kredita na Agenciju za osiguranje depozita da bi 26. decembra sa AOD-om i Vladom Srbije potpisala i sporazum kojim se reguliše taj prenos.

Na kraju, 15. januara 2015. godine Banka donosi odluku o pokrivanju preostalog gubitka od 11,89 milijardi dinara na teret kapitala, posle čega kapital Srpske banke pada na 1,79 milijardi dinara.

Indikativno je da se dokapitalizacija Srpske banke ne pominje ni na jednom mestu u budžetu za 2014. (ni u rebalansima) iako je krajem te godine Vlada dala tih 10 milijardi dinara (dok se znatno manje dokapitalizacije Poštanske štedionice i Dunav osiguranja jasno vide).

Još jedna okolnost pobuđuje pažnju: 10 milijardi dinara, koje je Vlada pozajmila Srpskoj banci da bi posle mogla da ih pretvori u kapital, ne vide se ni u jednom javno dostupnom dokumentu.

Banke su dužne da Narodnoj banci na svaka tri meseca dostavljaju bilanse stanja i uspeha, a ni u jednom od tih dokumenata nema obaveze Srpske banke od 10 milijardi dinara. Iz toga sledi da je Srpska banka morala i da dobije i da vrati ovaj novac u poslednja tri meseca 2014. kako se ni zajam ni njegovo vraćanje ne bi videli u završnom bilansu za 2014. godinu.

Izvor BIRN-a blizak Ministarstvu finansija potvrđuje da se upravo to i dogodilo. Pošto Vlada Srbije nije bila poverilac Srpske banke, ona joj je, da bi mogla da je dokapitalizuje, dala zajam u potrebnom iznosu. Cilj zajma nije bio da Srpska banka prosto iskoristi taj novac za svoje poslovanje, već upravo da se stvori obaveza prema državi, koja će zatim biti pretvorena u kapital.

Čitava operacija, kako precizira naš sagovornik, urađena je preko Ministarstva finansija, koje raspolaže dovoljno velikim sredstvima u republičkom budžetu da se ovakva transakcija mogla izvesti neprimećeno, pošto bi rashod od 10 milijardi dinara „štrčao“ u budžetu skoro svake druge institucije.

Budući da su i zajam i konverzija sprovedeni unutar poslednjeg tromesečja (od 1. novembra do najkasnije 19. decembra kada je sprovedena dokapitalizacija), bilansi banke na dan 31. decembra ne registruju ovaj posao, koji tako ostaje potpuno skriven.

Čiji je novac bio u banci i šta se sa njim dogodilo

Novac u Srpskoj banci na kraju 2014. imali su SDPR, Beogradska banka u stečaju, Beobanka u stečaju, Astrabanka i Jumko, koji zajedno čine 86 odsto depozita ili oko 53 miliona evra. Revizorski izveštaj za 2015. pokazuje da su iz grupe najvećih deponenata ispali Beobanka i Astrabanka, a ušle firme iz namenske industrije Sloboda, Milan Blagojević – namenska, Zastava oružje, Prvi partizan, Prva iskra Barič i PPT namenska.

U ranijem periodu tokom 2013, među vodećim deponentima bili su i Gradska uprava za finansije Novog Sada, Dunav-Re, Hidroelektrane Đerdap i opet Prva iskra Barič, ali su se u 2014. povukli.

Pre „podvlačenja crte“ 31. oktobra 2014. Srpska banka je imala 13 milijardi depozita da bi u naredna tri meseca ta cifra pala na 7,5 milijardi, što znači da je iz banke povučeno 5,5 milijardi dinara.

Podatak o tome ko je povlačio novac nije dostupan javnosti, ali je indikativno da je iznos od 5,5 milijardi dinara izgubljenih depozita tek neznatno niži od zbira ukupnih depozita koje su građani držali u Srpskoj banci (2,25 milijardi dinara) i iznosa dokapitalizacije SDPR-a (3,6 milijardi).

Moguće je pretpostaviti da je SDPR konvertovao svoj depozit od 3,6 milijardi u kapital, dok su građani masovno povukli svoju ušteđevinu, kada su u novembru 2014. saznali da će Srpska banka prestati da se bavi poslovima sa stanovništvom i postati banka specijalizovana za rad sa proizvođačima i trgovcima oružjem.

Izvor BIRN-a blizak Ministarstvu finansija naglašava da je državnim deponentima de fakto naređeno da ne povlače depozite iz Srpske banke, što objašnjava činjenicu da je uprkos svemu u Srpskoj banci početkom 2015. i dalje bilo 7,5 milijardi depozita, te da je za prvih šest meseci te godine banka izgubila samo 0,4 milijarde dinara preostalih depozita, što odgovara iznosu preostalih depozita građana (onih koji su tek u januaru krenuli da povlače novac iz Srpske) i sitnih depozita preduzetnika i moguće pojedinih privatnih firmi.

Šta se dogodilo posle sanacije

Tromesečni izveštaji koje banka dostavlja Narodnoj banci Srbije, pokazuju da su se gubici nastavili i posle dokapitalizacije, što jasno govori o tome da dokapitalizacija banku nije dovela u zdravo stanje. Uz to, od trećeg tromesečja 2015. i deponenti su ipak ponovo počeli da povlače svoj novac iz SB.

Tako je uz ukupni gubitak od 16 milijardi dinara, konstatovan u 2014, banka nagomilala još 965 miliona dinara gubitaka samo u prvih devet meseci 2015. godine. Ali, pošto je u 2015. „očišćena“ banka radila samo sa oružarima, a opet je izgubila skoro milijardu dinara, jasno je da je taj gubitak došao upravo od namenske industrije – to jest od nenaplativih kredita koje je Srpska banka dala oružarima. Sveukupno, to znači da je do sada, Srpska banka građane koštala više od 17 milijardi dinara.

Samo od jula do kraja oktobra 2015. iz Srpske banke je povučeno 1,66 milijardi dinara depozita. U međuvremenu, banka kojoj je tokom cele 2014. bilo zabranjeno da odobrava kredite, u 2015. je ponovo počela da odobrava zajmove. Ali, i tu su cifre počele da padaju. U trećem kvartalu 2015. krediti su se smanjili za 1,3 milijarde dinara.

Slučaj zgrade u Skadarskoj

Da ni 10 milijardi dinara, koliko je država direktno potrošila da bi dokapitalizacijom pomogla Srpskoj banci, niti 17 milijardi koliko je „spasavanje” ukupno koštalo, nije bilo dovoljno da se ova finansijska institucija osposobi za samostalno poslovanje, pokazuje i slučaj poslovne zgrade u Skadarskoj ulici broj 23, koja je pripadala ovoj banci.

Kako pokazuju dokumenti do kojih je došao BIRN, Vlada Srbije je, kako bi pomogla ovoj banci, u aprilu prošle godine Direktoratu civilnog vazduhoplovstva naredila da ovu zgradu kupi od Srpske banke i to po ceni koja je viša od one koju je za tu zgradu tražila i sama Srpska banka.

Naime, sedište Srpske banke bilo je u Skadarskoj ulici 23 u Beogradu, gde je banka posedovala poslovnu zgradu od 3.070 kvadratnih metara. Zbog atraktivnosti lokacije („boemski” kvart, pešačka zona, turistička znamenitost), procenitelj kojeg je angažovala Srpska banka „ING ekspert procene” odredila je vrednost objekta na 4.941.614 evra. Ali, banka po toj ceni nikako nije uspevala da pronađe kupca. Međutim, kao što je krajem 2014. Vlada Srbije banci pomogla dokapitalizacijom, početkom 2015. joj ponovo pomaže, ovog puta organizujući prodaju zgrade Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo i to po većoj ceni od one po kojoj je sama banka bezuspešno pokušavala da je proda.

Kako pokazuju dokumenti do kojih je došao BIRN, Vlada je 8. aprila donela Zaključak broj 464-2961/2015-1 kojim DCV-u naređuje da kupi ovu zgradu i da je plati 5.151.274 evra, odnosno 209.660 evra više nego što je SB za nju prethodno tražila.

Problem je nastao, jer odabrani kupac nije imao dovoljno novca da plati datu cenu, pa mu je Vlada naložila da – digne kredit. Tako je Direktorat civilnog vazduhoplovstva početkom jula 2015. uzeo 572.000 evra koliko mu je nedostajalo (68,7 miliona dinara) od Unikredit banke sa rokom otplate od 10 godina da bi mogao da kupi zgradu od Srpske banke.

Vladinom odlukom, kupljena zgrada je postala javna svojina, čiji je korisnik DCV, a ugovor je u ime Republike Srbije potpisao direktor Republičke direkcije za imovinu.

Zanimljivo je, inače, da je Vlada u svom zaključku navela da se zgrada prodaje po ceni koja je niža od tržišne – jer je Poreska uprava u januaru 2015, a po zahtevu DCV-a utvrdila da objekat u Skadarskoj na tržištu vredi 644,7 miliona dinara, što je po srednjem kursu NBS 12. januara, kada je procena doneta, bilo 5.251.274 evra ili tačno 100.000 evra više od cene koju je odredila Vlada.

To ne bi bilo neobično da procenitelj Srpske banke prethodno nije utvrdio da pomenuti objekat vredi čak 300.000 evra manje. A ni za te pare banka nije mogla da na tržištu nađe kupca.

Na kraju, kada je kupio zgradu za 5,15 miliona evra, DCV je odlučio da je renovira pa je samo na građevinske radove potrošio još 15 miliona dinara.

BIRN je od Ministarstva finansija zatražio kopiju Vladinog zaključka kojim je odobrena dokapitalizacija Srpske banke, kao i odgovore na pitanja o razlozima spašavanja ove banke, načinu na koji je dokapitalizacija izvedena i budžetskoj poziciji na kojoj je taj posao zaveden. Ni posle nedelju dana čekanja, Ministarstvo finansija nije odgovorilo na pitanja BIRN-a.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija National Endowment for Democracy (NED). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.