Uprkos optužbama protiv Izraela za ratne zločine u Gazi i pozivima stručnjaka za ljudska prava Ujedinjenih nacija na obustavu isporuke smrtonosnog naoružanja ovoj zemlji tokom prošle godine – Srbija to nije učinila.
Naprotiv, prodaja je povećana – i to čak 30 puta u odnosu na prethodnu, 2023. godinu, pokazuje zajedničko istraživanje BIRN-a i najstarijeg izraelskog lista Haaretz.
Vodeće državno preduzeće za izvoz naoružanja, Jugoimport-SDPR, izvezlo je tokom 2024. godine u Izrael municiju i naoružanje ukupne vrednosti od 42,3 miliona evra, pokazuju carinski podaci koje je prikupio poslovni portal, a kojima je BIRN imao pristup. Za poređenje, prethodne, 2023. godine Srbija je Izraelu prodala robu u vrednosti od svega 1,4 miliona evra.
Nakon što su BIRN i Haaretz poslednji put izvestili o izvozu u vrednosti od 23 miliona evra u septembru, usledile su nove pošiljke u oktobru i decembru 2024. godine – obe se poklapaju s izraelskim vojnim letovima iz Srbije ka vojnoj vazduhoplovnoj bazi Nevatim.
Podaci pokazuju da su se izraelski vojni letovi nastavili i ove godine – bar tri u poslednjih nedelju dana, a fotografije koje je nedavno objavio portal ‘24 sata’, sugerisali su i šta to Srbija u stvari prodaje Izraelu.
Na fotografijama snimljenim 22. januara na pisti aerodroma “Nikola Tesla” vide se palete s granatama kalibra 155 mm koje u Srbiji proizvode Krušik iz Valjeva i Sloboda iz Čačka. Istraživanje BIRN-a i Haaretz-a otkrilo je da su palete s granatama ostavljene na istom delu piste gde se izraelski Boing 747 parkirao kasnije tog dana.
Uprkos međunarodnim osudama Izraela, Beograd je dodatno intenzivirao odnose s Tel Avivom. Saradnja je tokom 2024. godine bila dvosmerna, budući da je Srbija krajem godine sklopila sporazum o kupovini naprednih artiljerijskih i dron-sistema od izraelske kompanije Elbit Systems.
Dve zemlje već dugo sarađuju i u oblasti tehnologija za nadzor. Nedavno istraživanje BIRN-a, uz forenzičku analizu Amnesty International-a, otkrilo je da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, hakovala telefone aktivista koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje instalirala domaći špijunski program NoviSpy.
U septembru 2024. godine Srbija je ugostila izraelskog predsednika Isaka Hercoga, prilikom čega je predsednik Vučić najavio bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini. Ranije, u februaru iste godine, premijer Netanjahu nazvao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića “pravim prijateljem Izraela”, dodajući da to nije samo u rečima, već i delima.
Vuk Vuksanović, viši istraživač u Beogradskom Centru za bezbednosnu politiku (BCBP), izjavio je za BIRN da Srbija nije izbirljiva kada je reč o prodaji naoružanja, “dokle god je cena odgovarajuća i plaćanje uredno”.
Pored zarade, izvoz oružja Izraelu je i način da Srbija stekne naklonost Sjedinjenih Američkih Država, kaže Vuksanović za BIRN.
„Srbija će verovatno pravdati svoje postupke tvrdnjom da se jednostavno vodi interesima svoje industrije naoružanja i nacionalne ekonomije, imajući u vidu i to da najmoćnije zapadne zemlje takođe ne obraćaju pažnju na UN i druge institucije kada je u pitanju Gaza. SAD su u samom središtu ovog odnosa, jer Beograd vidi Izrael kao ulazna vrata za SAD i Belu kuću. Ova logika će biti još izraženija sada kada se Tramp vratio, jer bi on mogao biti još proizraelskiji nego što je to bio Bajden.“
Granata 155 mm, isporuka i morskim putem
Zajedničko istraživanje BIRN-a i Haaretz-a identifikovalo je najmanje 20 letova iz Srbije ka vazduhoplovnoj bazi Nevatim, u blizini grada Berševe, tokom prošle godine. Podaci su prikupljeni sa open-source sajtova koji prate avionske letove.
Od poslednjeg teksta objavljenog u septembru, zabeležene su dve pošiljke – u oktobru i decembru. Yugoimport-SDPR je u oktobru izvezao naoružanje u vrednosti od 9,6 miliona evra. Poslednjeg dana tog meseca izraelski Boeing 747 sleteo je na beogradski aerodrom, nakon čega se ubrzo vratio u Nevatim.
U decembru, Yugoimport-SDPR je izvezao robu vrednu dodatnih 9,7 miliona evra – izraelski avioni sletali su u Beograd 6, 16. i 17. decembra 2024.
Srbija je nastavila da isporučuje oružje Izraelu i u 2025. godini. Izraelski vojni avioni leteli su 22, 23 i 25. januara dobro poznatom rutom iz Beograda ka Nevatimu.
Vlada Srbije dosledno odbija da komentariše prodaju oružja Izraelu, koja je bila deo masovnog snabdevanja za izraelske vojne operacije ne samo u Gazi, već i protiv Hezbolaha u Libanu, kao i u Siriji nakon pada predsednika Bašara al-Asada u decembru prošle godine.
U martu prošle godine, Ministarstvo trgovine odbilo je zahtev BIRN-a za pristup informacijama od javnog značaja, kojim smo tražili detaljne podatke o izvoznim dozvolama i vrsti oružja i municije isporučenim Izraelu. Ministarstvo je taj zahtev odbilo, navodeći da su podaci “strogo poverljivi”.
Međutim, fotografije koje je prošle nedelje objavio hrvatski portal 24 sata, a koje im je dostavio začuđeni putnik sa beogradskog aerodroma “Nikola Tesla”, prikazuju spakovane granate kalibra 155 mm, koje proizvode Krušik iz Valjeva i Sloboda iz Čačka, složene na paletama na pisti aerodroma.
Palete sa granatama su uslikane 22. januara, istog dana kada je izraelski Boing 747 sleteo u Beograd.
Štaviše, palete sa granatama ostavljene su na pisti na istom mestu gde se Boing 747 parkirao kasnije tog dana.
Granate od 155 mm trenutno su u potražnji na brojnim svetskim ratištima, uključujući rat u Ukrajini. Krajem 2023. SAD su poslale Izraelu upravo ove granate koje su inicijalno bile namenjene ukrajinskim vojnim snagama.
Izvori BIRN-a iz namenske industrije navode da se deo naoružanja i municije najverovatnije isporučuje i brodovima. Jedan od izvora ističe da je upoznat s tim da su vođeni razgovori o transportu brodom i da je moguće da se on već realizuje.
Broj poginulih u Gazi potcenjen
Prema podacima Ministarstva zdravlja pod kontrolom Hamasa u Gazi, preko 46.700 ljudi je ubijeno pre nego što je 15. januara postignuto primirje i dogovor o razmeni talaca. Međutim, stvaran broj žrtava mogao bi biti znatno veći. Istraživanje koje su sproveli istraživači sa Londonske škole higijene i tropske medicine, a koje je The New York Times preneo 14. januara, procenjuje da je do kraja juna stradalo 64.300 ljudi, što je znatno više od 37.900 žrtava prijavljenih u tom periodu.
Studija je pokazala da su čak 59 odsto stradalih činili žene, deca i stariji od 65 godina. U to vreme, stručnjaci UN-a pozivali su države i kompanije da obustave pošiljke oružja Izraelu, upozoravajući da bi takve isporuke mogle predstavljati “ozbiljne povrede ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava”, uz rizik od saučesništva u međunarodnim zločinima, uključujući i potencijalni genocid.
Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i vojnog komandanta Hamasa Mohameda Deifa, za kojeg je Izrael tvrdio da je ubijen u julu 2024. godine.
Izraelska tehnologija, srpski nadzor
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, nakon sastanka s izraelskim predsednikom Hercogom u septembru 2024. godine, da su teme razgovora obuhvatale i tehnologiju, uključujući veštačku inteligenciju (AI). Vučić je naglasio da postoji “ogroman prostor za saradnju” u privlačenju izraelskih investicija, posebno u oblasti sajber bezbednosti.
Lokalni i međunarodni stručnjaci godinama upozoravaju da Srbija ima istoriju korišćenja softvera izraelskih kompanija za špijuniranje, između ostalog, i protiv protivnika vlasti.
Bezbednosno-informativna agencija (BIA), identifikovana je 2020. kao korisnik softvera izraelske kompanije Circles, koji omogućava lociranje bilo kog telefona u zemlji u roku od nekoliko sekundi.
U decembru prošle godine, istraživanje BIRN-a i forenzička analiza Amnesty International-a otkrili su da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavala telefone aktivista koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje instalirala domaći špijunski program NoviSpy. Njihove aktivnosti nisu se zaustavljale samo na prikupljanju poruka i kontakata – pristupali su privatnim fotografijama, pratili članove porodica, te uključivali kamere i mikrofone.
Vuksanović ističe da saradnja sa Izraelom za Srbiju predstavlja još jedan primer njene “multivektorske spoljne politike”, kojom Beograd nastoji da maksimalno iskoristi potencijalnog partnera – bilo da je reč o pristupu stranom kapitalu, naprednoj tehnologiji, obaveštajnim podacima, vojnoj saradnji ili političkoj zaštiti.
Srbija kupuje izraelski raketni sistem i bespilotne dronove
U januaru 2025. godine, Haaretz je objavio da je Srbija potpisala ugovor s izraelskom kompanijom Elbit Systems o nabavci naprednog raketnog artiljerijskog sistema PULS i bespilotnih dronova Hermes 900.
Vrednost ugovora iznosi 335 miliona dolara, izveštava Haaretz, a oprema će biti isporučena u naredne tri i po godine.
Vuksanović kaže da Srbija, pokušavajući da modernizuje svoje oružane snage, zapravo kupuje politička prijateljstva.
„Koristi ovo naoružanje da utiče na Zapad i susedne zemlje, kao i za unutrašnji politički marketing“, rekao je Vuksanović. „Takođe, korupcija u Srbiji ne treba da se zanemari kao dodatni motiv.“