Lov na lisice: Srbija odlučuje o izručenju jednog od vođa švedskog klana Foxtrot

• Za švedsko tužilaštvo, Vanja Mijić je ključna figura u organizovanom kriminalu, čovek sposoban za nasilje koji kontroliše veliki deo tržišta drogom.
• Mijić se smatra visokorangiranim pripadnikom Foxtrot-a, jedne od najopasnijih bandi na teritoriji Skandinavije i Evrope. Simbol članova ove kriminalne mreže je lisica.
• On je u Srbiju pobegao novembra 2022, da bi oktobra 2023. po poternici Interpola bio uhapšen u Beogradu.
• Iako je pušten iz pritvora, begunac sa poternica Interpola i dalje je u Srbiji „iza žice“.  Pošto je posle godinu dana pušten iz ekstradicionog pritvora, sada je u Prihvatilištu za strance u Padinskoj Skeli.
• Švedska tužiteljka strahuje da Mijić podmićuje ili preti kako bi opstruisao proces izručenja u Švedsku.
• Mosad i švedska tajna služba javno su prozvale Foxtrot da rade kao produžena ruka Revolucionarne garde Irana na teritoriji Evrope.
• Prema policijskim izveštajima, lisice za kriminalne obračune i terorističke napade angažuju i decu mlađu od 15 godina.

Šveđanin srpskog porekla Vanja Mijić (37) posle godinu dana provedenih u ćeliji krenuo je ka slobodi. 

Tog 18. oktobra 2024, Viši sud u Beogradu ukinuo mu je ekstradicioni pritvor, koji i može da traje najviše jednu godinu. 

Uručeno mu je rešenje da se radnim danima, svako jutro, javlja u policijsku stanicu i zabranjeno da napušta srpsku prestonicu sve dok se protiv njega vodi ekstradicioni postupak na zahtev Kraljevine Švedske koja ga potražuje zbog sumnje da je jedan od vođa najopasnije bande na tlu Skandinavije – Foxtrot. 

„Predmet (protiv Mijića) u Švedskoj je temeljan i čvrst i imam sve da ga procesuiram,“ izričita je Johana Kolga, švedska tužiteljka koja čeka izručenje Mijića, u razgovoru za BIRN.

Tužiteljka Kolga dodaje:

„Ovaj slučaj je veoma važan za Švedsku, jer je V.M. ključna figura u organizovanom kriminalu i ima značajnu ulogu u hijerarhiji bandi u Švedskoj“.

Istog tog 18. oktobra, kad je poznatom beguncu Mijiću, za kojim je tragao i Interpol, sloboda bila na dohvat ruke, uručeno mu je i rešenje Kancelarije za azil. Na ulicu nije ni zakoračio, odmah je prevezen u Prihvatilište za tražioce azila u Padinskoj Skeli. 

Pošto se nije žalio na odluku kojom mu je zahtev za azilom u Srbiji pravosnažno odbijen – sada se, u okviru istog kompleksa, nalazi u Prihvatilištu za strance, kao „bezbednosni rizik”.

Osim ekstradicionog postupka koji je protiv Mijića pokrenula Švedska, drugi postupak, o azilu, Mijić je pokrenuo nekoliko meseci ranije sa svojim advokatima.

Zabranjeno mu je da napušta kompleks u Padinskoj Skeli, nadzor mu je pojačan, a desetak policajaca ga čuva kao bezbednosno rizičnu osobu. Ima pravo na šetnju, sat dnevno, u ograđenom dvorišu.

Pred Apelacionim sudom će se u utorak, 29. oktobra, ponovo odlučivati o njegovom izručenju.

Švedsko tužilaštvo veruje da je Milić vođa jednog od 25 ogranaka bande Foxtrot i da koristi svoju moć i u Srbiji, da opstruiše proces ekstradicije.

Ovo je jedna od najnasilnijih švedskih bandi, koja regrutuje i decu ubice, zastrašuje celu Skandinaviju i pola Evrope. Osim evropske policije, njima se od skoro bavi i izraelska obaveštajna služba Mosad koji ih, kao i švedska tajna služba, označava kao produženu ruku Irana. 

Vođom se smatra jedan od najtraženijih begunaca sa Interpolovih poternica – Rava Madžid, irački Kurd koji ima švedsko državljanstvo, poznat pod nadimkom „kurdska lisica“.

Šta je jedan od šefova švedskog podzemlja radio u Beogradu?

Mijić je na beogradski aerodrom sleteo još u novembru 2022. godine. Prijavio je boraviše, te iznajmio stan u jednom od luksuznih kompleksa u Beogradu. Tokom zakupa stana predstavljao se pravim imenom i prezimenom i koristio je svoja originalna dokumenta – pasoš.

„Govori odlično engleski, naravno švedski, srpski razume po malo, obrazovan je i baš je hteo da pobegne od kriminala, a ne da nastavi s poslovima za bandu,“ kaže Dimitrije Ilić, Mijićev advokat. 

Dok se Mijić navikavao na život u Beogradu, deluje da je nekoliko evropskih policija i tajnih službi pratilo je svaki njegov korak. Za petama su mu bili Šveđani, Agencija Evropske unije za saradnju krivičnog pravosuđa (Evrodžast), crnogorsko tužilaštvo, koje je takođe uključeno u akciju i srpske snage reda.

U međuvremenu, švedski sud mu je u odsustvu odredio i pritvor.

Za to vreme, Mijić je živeo poprilično opušteno. Krajem septembra 2023. otvara i agenciju za konsultantske usluge na Novom Beogradu, Mercury.

Samo tri nedelje pošto je otpočeo biznis, 18. oktobra 2023. Interpol na zahtev Švedske za Vanjom Mijićem raspisuje poternicu. Označen je kao osoba visokog prioriteta.

Dan kasnije na Mijića su krenuli srpski policajci, tužioci za organizovani kriminal i FAST tim (Fugitive Active Search Team, jedinica policije za potragu za beguncima) u organizaciji Evrodžasta. Kada su „Lisici“ stavljene lisice, vest je odjeknula širom regiona i Evrope. 

U Mijićevom stanu tokom pretresa pronađeno je nekoliko telefona. Prema rečima njegovog advokata, ti telefoni ne dokazuju ništa s obzirom na to da policija nije uspela da ih otključa.

Evrodžast i švedsko tužilaštvo tvrde da je Mijić nastavio da se bavi kriminalnim poslovima iz Beograda.

„V.M. kontroliše veliki deo tržišta droge u Švedskoj iz inostranstva. On krijumčari narkotike i oružje u Švedsku preko drugih i kontroliše distributere koji posluju u Švedskoj. Nekoliko osoba koje V.M. kontroliše osuđeno je za te zločine i trenutno služe zatvorske kazne“, odgovara tužiteljka Kolga na molbu BIRN-a da opiše kako je Mijić rukovodio kriminalnim operacijama iz Srbije.

Ko je Vanja Mijić?

Mijić je u Švedskoj već bio osuđen zbog organizovanog kriminala i tamo služio zatvorsku kaznu.

Tužiteljka Kolga opisuje Vanju Mijića kao čoveka „sposobnog za nasilje“ koji „raspolaže velikim količinama finansijskih resursa“.

Švedska ga sada tereti za trgovinu „ogromnih količina“ droge i oružja. 

Prema rečima njegovog advokata Dimitrija Ilića, Mijića su u zatvoru u Švedskoj spopale opasne bande koje su ga primoravale da radi sa njima i koje nije mogao da „skine s vrata“. 

Nakon što je uhapšen u Srbiji, kako tvrdi Ilić, na internetu, u komentarima, ispod nekog od tekstova o Mijiću, objavljena i njegova adresa, na kojoj mu je živela cela porodica.

„Za samo jedan dan oko 15 hiljada ljudi je počelo da pretražuje sistem i evidencije o Mijićevoj adresi. To su sve opasni ljudi, on više nije bio bezbedan u gradiću koji pripada stokholmskom okrugu,“ navodi Mijićev pravni zastupnik.

Prema rečima advokata Ilića, posle nekoliko godina zatvora u Švedskoj, Vanja je pušten na uslovnu slobodu. 

Mijić i cela porodica su se raselili po drugim gradovima, s obzirom na to da su švedske bande postale poznate kao veoma osvetničke i ako ne nađu kod kuće onog koga traže, ubiće onoga koga zateknu. Tako je i pripadniku suparničke bande prošlog septembra ubijena majka.

Uslovna sloboda nije značila da Mijić ne sme da napušta Švedsku, te je, kako njegov advokat kaže, mir od svega rešio da potražio u Srbiji i da bez skrivanja započne novi život. 

Mijić je rođen na teritoriji Hrvatske – Slavonski Brod i kako BIRN saznaje, on poseduje i hrvatski pasoš.

Lisica u srpskom pravosuđu

Ideja Vanje Mijića bila je da u Srbiji potraži spas od obračuna bandi u okrugu Stokholma, a da istovremeno nastavi da neopaženo i iz daljine kontroliše i rukovodi „ogromnim količinama droge i oružja“, po navodima Evrodžasta. Upravo ta ideja odvukla ga je u vrtlog sudskih peripetija, neizvesnosti i uperila reflektore evropskih medija u njega.

Viši sud u Beogradu dva puta je donosio rešenja navodeći da su ispunjeni svi uslovi da bude izručen Švedskoj. Prvo rešenje je Apelacioni sud, po žalbi advokata, ukinuo u aprilu, navodeći da nije dostavljeno dovoljno dokaza da je Mijić počinio krivična dela. Sada će Apelacija, po žalbi advokata, opet odlučivati o drugom rešenju da bude izručen – u utorak, 29. oktobra.

„Ovo su nove informacije za mene. Niko mi nije tražio dodatne informacije, niti me je obavestio da je Apelacioni sud poništio odluku o izručenju u aprilu. Da sam znala, mogla sam da pošaljem više informacija Srbiji“, kaže tužiteljka Kolga.

Za švedsku tužiteljku Johanu Kolgu „proces u Srbiji ukazuje na to da on podmićuje ili preti određenim važnim osobama kako se ne bi pojavile na zakazanim ročištima“.

Ipak, advokat Mijića kaže da švedsko tužilaštvo nema nikakve dokaze protiv njegovog klijenta, već samo pretpostavke i da je upravo zato i Apelacija prvi put oborila prvostepenu odluku Višeg suda da on bude izručen.

Mijić je u međuvremenu podneo i zahtev za azil, koji je odbijen zato što je okarakterisan kao bezbednosno opasna osoba. 

„Tražio je azil da bi pobegao od švedskih  bandi,“ tvrdi njegov advokat.

Izveštaj o tome koliko je i kako Mijić opasan po Srbiju, kako se navodi u rešenju Komisije za azil, uradila je Bezbednosno informativna agencija i taj izveštaj je dobio oznaku tajnosti.

„Čak ni meni ne dozvoljavaju da vidim izveštaj, odnosno u rešenju nije navedeno šta u tom izveštaju piše, zato što ga je BIA označila kao tajnu. Upravo zbog toga smo i odustali od azila, jer nije moguće da ga osporimo kada ne znamo šta u njemu piše“, kaže Ilić. 

Ko su lisice iz Foxtrota?

Švedska i gotovo cela Skandinavija su objavile rat Lisicama, posle serije ubistava prošle jeseni.  U sukobu tamošnjih narko klanova, samo 2023. godine ubijeno je više od četrdeset ljudi.

„Švedska nikada pre nije videla ništa slično. Nijedna druga zemlja u Evropi ne doživljava ništa slično.“ 

Ovako je rat bandi, koji je nastao posle raskola u Foxtrotu, opisao švedski premijer Ulf Kristerson u septembru prošle godine, kada je tražio čak i pomoć vojske kako bi se zaustavio sukob.

Nasilje se prelilo na ulice širom Švedske prošle godine pošto su vođa Foxtrot-a Rava Madžid i njegov nekada bliski saradnik Ismaila Abdo, zvani Jordgubben, u prevodu sa švedskog – Jagoda, zaratili oko tržišta droge.

Pošto je u svom domu u Upsali, univerzitetskom gradu blizu Stokholma, ubijena i Abdoova majka, Rava Madžid je pobegao. Veruje se da je od prošlog septembra u Iranu.

Švedska je raspisala poternice i za Madžidom i za Abdoom, a Mosad i švedska obaveštajna služba SAPO u maju su objavili da Teheran regrutuje članove obe bande za napade na izraelske ambasade i druge objekte.

Ministarstvo spoljnih poslova Irana, kako prenosi BBC, odbacilo je optužbe kao „neosnovane i pristrasne“, navodeći da su zasnovane, kako su saopštili, na dezinformacijama koje širi Izrael.

Pre nekoliko meseci, posle niza napada na izraelsku ambasadu u Švedskoj i kancelarije izraelskih kompanija u ovoj zemlji, kao i napada na izraelsku ambasadu u Kopenhagenu,  Mosad je naveo da Rava Madžid mesecima radi za Iran, objavio je britanski BBC.

Švedska tajna služba SAPO  je takođe optužila Iran da regrutuje tinejdžere, čak i od samo 13 i 14 godina, za napade na izraelske i jevrejske objekte u Švedskoj.

Lisice su poznate po regrutovanju dece za različite poslove, pa čak i za plaćena ubistva, pošto mlađi od 15 godina ne mogu krivično da odgovaraju, pišu međunarodni mediji. 

Kolika je pažnja javnosti usmerena na obračun s bandama pokazuje i to što švedski mediji, koji inače važe za izuzetno etične i ne objavljuju lične podatke osumnjičenih, često ni inicijale ili tačno godište, u ovom slučaju objavljuju i fotografije i identitete begunaca.

Banda Foxtrot, prema policijskim istragama osnovana je 2010, a u međuvremenu je postala dominantna u podzemlju, ali i u javnosti. Toliko da gotovo ulazi i na teren pop kulture. Naime, na internetu se može naći pregršt fotografija vođe „lisica“ Rave Madžida koji nosi ogrlice ili prstenje sa znakom lisice. Zlatno prstenje sa simbolom ovog kriminalnog klana prodaje se i na društvenim mrežama. U ranijim zaplenama droge policija je otkrivala čak i pakete narkotika sa brendom lisice – gangstera.

Lisica u Srbiji i dalje iza žice

U žalbama, rešenjima i zahtevima, 18. oktobra je isteklo i Mijićevih godinu dana u ekstradicionom pritvoru, nakon čega je prebačen u Prihvatilište za azilante, dok ne istekne rok od 30 dana, koliko tražioci azila imaju vremena da ulože žalbu na odluku o odbijanju azila.

Njegov advokat obavestio je Kancelariju za azil da Mijić odustaje od azila i da neće podneti tužbu, zbog čega je ovog vikenda prebačen na drugo odeljenje istog kompleksa u Padinskoj Skeli – u Prihvatilište za strance. Odlučeno je da tamo ostane do 90 dana jer predstavlja bezbednosni rizik. Inače, u takvom statusu u Prihvatilištu, do izručenja, moguće je biti do šest meseci. 

To što je Mijić i posle pritvora ostao zatvoren, a Viši sud ponovo odlučio da su ispunjeni uslovi za njegovo izručenje Kraljevini Švedskoj, zabrinjava njegovog advokata.

„Sve deluje da srpsko pravosuđe želi pošto-poto da Mijića izruči, čak mi nisu uručili ni novu odluku o ekstradiciji, postavljen je i advokat po službenoj dužnosti, pa sam otkazao punomoćje pred Apelacionim sudom. Nadu nam uliva jedino to što je isti Apelacioni sud, na osnovu istog materijala, već ukinuo rešenje o ekstradiciji našavši da nema dokaza,“ kaže Dimitrije Ilić, Mijićev advokat.

U slučaju da Apelacioni sud ponovo ukine rešenje o ekstradiciji niže instance, Viši sud u Beogradu mogao bi od Šveđana da traži da dopune dokumentaciju sa dokazima protiv Mijića. Ili mogu iznova, na osnovu materijala koji već imaju, da donesu istu odluku da su ispunjeni uslovi za njegovo izručenje. 

Čitav proces preti da se otegne u nedogled. Zakonom nije propisano koliko puta Apelacioni sud može da ukida rešenja Višeg suda u Beogradu i vraća ih na ponovno odlučivanje.

Ako se u međuvremenu postupak o ekstradiciji ne završi, situacija bi za Mijića mogla da postane znatno povoljnija.

Vanja Mijić će se naći na slobodi, ukoliko se ukine odluka da bude smešten u Prihvatilištu za strance ili ako istekne maksimalnih šest meseci, koliko tamo može da provede. U tom slučaju Mijiću će biti naloženo da ostane u Beogradu, gde je i prijavio prebivalište, i da odlazi na ročišta za postupak o ekstradiciji.

Obračun u Sarajevu

Vanja Mijić nije jedina lisica koja je pokušala da spas pronađe na Balkanu. Nedugo pošto je Mijić prošle godine uhapšen u Beogradu, u Sarajevu je ubijen 30-godišnji Haris Osterdal.

Osterdal je bio dobro poznat švedskoj policiji, a 2020. je osuđen na dve godine zatvora zbog oružja i droge. Po izlasku, pridružio se lisicama i bio visokopozicioniran. Švedski mediji navode da je pripadao ešalonu ispod lidera.

On je jedna od lisica koja je neposredno pre ubistva majke Ismaila Abdoa, nekada bliskog saradnika Rave Madžida, u septembru prošle godine, njenim ubicama slala glasovne poruke, objavio je švedski tabloid Aftonbladet.

Osterdal je upucan u širem centru Sarajeva oko dva meseca kasnije. U njega je ispaljeno više od 30 metaka, a u pucnjavi je ranjen i njegov pratilac, švedski državljanin Elvir Mutić.

Trojica napadača – takođe, državljana Švedske – ubrzo su uhapšena, a optužnica protiv njih je potvrđena u aprilu.