Jedan od dvojice muškaraca koji su početkom juna uhapšeni na srpsko-mađarskoj granici sa eksplozivom i dronom, a koje su nemački mediji opisali kao ruske “agente za jednokratnu upotrebu”, jeste 35-godišnji Beograđanin koji poslednjih godina živi i radi u Sankt Peterburgu, otkriva BIRN.
Prema biografiji koju je objavio na društvenim mrežama, Danilo B. je u Beogradu studirao politikologiju i ekonomiju, a u Sankt Peterburgu završio Državni univerzitet, smer za oglašavanje i odnose s javnošću. Učestvovao je u debatama Fonda za podršku javnoj diplomatiji “Aleksandar Gorčakov”, ruske državne institucije čiji je osnivač Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
Danilo B. i drugi uhapšeni, Slobodan Đ., obuhvaćeni i istragom koja je proistekla iz rada na slučaju pronalaska eksploziva kod Kanjiže u aprilu ove godine.
Danilo B. i Slobodan Đ. uhapšeni su 11. juna, dok su se u dva odvojena automobila kretali ka mađarskoj granici. Prema informacijama izvora upoznatog sa slučajem, u pežou Danila B. pronađen je dron, a u volvu Slobodana Đ., u skrivenom prostoru vozila, takozvanom “bunkeru”, dve metalne konzerve za koje je, prema tvrdnjama istog izvora, naknadnim veštačenjem utvrđeno da sadrže eksplozivnu materiju. U pritvoru su od 12. juna. Njihov pun identitet poznat je redakciji, ali ga BIRN neće objaviti.
Nešto više od dva meseca pre hapšenja, 5. aprila 2026. uoči izbora u Mađarskoj, pripadnici vojske i policije Srbije su na teritoriji opštine Kanjiža pronašli dva crna ranca sa oko četiri kilograma eksploziva, na svega nekoliko stotina metara od gasovoda kojim ruski gas stiže do severa Srbije i Mađarske. Iste večeri direktor Vojnobezbednosne agencije VBA Đuro Jovanić izjavio je da je agencija raspolagala podacima da će diverziju na gasnoj infrastrukturi pokušati “lice iz grupe migranata, vojno sposobno”, i da se za tim licem traga.
Pet meseci kasnije, Više javno tužilaštvo u Subotici je 31. avgusta saopštilo da vodi istragu protiv sedam osoba zbog sumnje da su na teritoriji Srbije obezbeđivali i skladištili eksploziv, eksplozivne naprave i dronove, koje su kasnije prebacivala ka zemljama EU, na unapred isplanirana i dogovorena mesta.
U tom saopštenju se, za razliku od aprilskih izjava državnih zvaničnika, ne pominju ni migranti ni gasovod. Više javno tužilaštvo sada navodi da je tokom angažovanja BIA, VBA, Uprave kriminalističke policije i Vojne policije na razjašnjavanju okolnosti pronalaska eksploziva kod Kanjiže otkrivena organizovana grupa, čijim je praćenjem pronađen eksploziv, eksplozivne naprave, dronovi i druga oprema.
U saopštenju tužilaštva navedeni su inicijali sedam osoba. Dva inicijala podudaraju se sa inicijalima dvojice muškaraca koji su u junu uhapšeni na granici sa Mađarskom, kada su kod njih u vozilima pronađeni dron i eksloziv. Radi se o Danilu B. i Slobodanu Đ.
Hapšenje ovog dvojca dogodilo se oko šest nedelja pre pokušaja napada dronom na aerodromu u Lajpcigu. U noći između 4. na 5. avgust, radnik aerodroma pronašao je u obezbeđenom delu piste, nekoliko metara od ukrajinskih teretnih aviona, dron sa eksplozivnom napravom. Eksploziv se nalazio u običnoj, komercijalnoj konzervi za hranu: sadržaj je izvađen, konzerva je napunjena semteksom – vojnim plastičnim eksplozivom – i ponovo hermetički zatvorena, a kroz dno je izbušena rupa kroz koju je ubačen detonator. Konzerva je bila pričvršćena za dron. Naprava nije detonirala samo zato što je detonator bio neispravan.
Nemački nedeljnik Špigl piše da su tamošnji istražitelji dobili informaciju da su dvojica muškaraca uhapšenih na mađarskoj granici možda bila na putu za Nemačku, noseći delove koji bi, kada se sastave, potencijalno mogli da posluže kao leteća bomba. U međuvremenu, prema informacijama Špigla, istražitelji proveravaju moguće “veze i poznanstva” dvojice muškaraca sa osobom, koja ima ulogu u slučaju neuspelog napada u Lajpcigu.
Ko je Danilo B.
Na osnovu javno dostupnih informacija, BIRN je uspeo utvrdi identitet i profil jednog od uhapšenih, Danila B. Ovaj 35-godišnjak, rođen je u Beogradu gde je studirao politikologiju i ekonomiju na Univerzitetu u Beogradu. Takođe je završio i Državni univerzitet u Sankt Peterburgu, na smeru za oglašavanje i odnose s javnošću.
Tečno govori ruski i engleski, radio je u Srbiji i Rusiji, a trenutno živi u Sankt Petersburgu, gde radi u jednoj trgovačkoj firmi.
Javno dostupni podaci pokazuju da je blisko povezan sa krugovima ruske javne diplomatije – učestvovao je, između ostalog, u debatama organizovanim u okviru Fonda za podršku javnoj diplomatiji “Aleksandar Gorčakov”, ruske državne institucije osnovane 2010. godine odlukom tadašnjeg predsednika Dmitrija Medvedeva, čiji je osnivač Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, a zvanična misija je promocija ruske javne diplomatije i interesa u inostranstvu. EU je ovaj fond uvrstila na listu sankcija jula 2022, sa obrazloženjem da je organizacija odgovorna za aktivnu podršku i korist od ruske vlade, koja je odgovorna za aneksiju Krima i destabilizaciju Ukrajine.
U okviru fonda, 26. oktobra 2022. godine u Sankt Peterburgu održana je otvorena omladinska diskusija „Balkanska ispostava“ na kojoj je učestvovao i Danilo B. predstavljen kao “marketinški stručnjak i novinar“.
Na jednom panelu, o raspadu Jugoslavije tvrdio je da su Srbi Jugoslaviju doživljavali kao svoju državu na način na koji su Rusi doživljavali SSSR. Kazao je i da granica između civilizacija prolazi kroz samu Srbiju i da uprkos zajedničkom jeziku, pravoslavni Srbi i Crnogorci, katolički Hrvati i muslimansko stanovništvo u regionu zapravo pripadnici različitih civilizacija, a ne samo bliskih naroda. Tu podelu je direktno uporedio sa odnosom stanovništva Donjecka i zapadnih delova Ukrajine, opisujući ih kao primer situacije u kojoj je „jedan narod“ zapravo podeljen između dve različite civilizacije – čime je implicitno predstavio istočnu Ukrajinu kao deo posebne, ruske civilizacijske sfere.
Danilo B. je, kako piše nemački magazin Špigl, u Sankt Peterburgu vodio privilegovan život. U jednom onlajn profilu Danilo B. je napisao da „investira u akcije i kriptovalute“: „Leti vozim kajt, zimi skijam i vozim snoubord.“
Jedanaesti jun, dva automobila
Danilo B. i Slobodan Đ. uhapšeni su 11. juna dok su pokušavali da iz Srbije pređu u Mađarsku. Izvor BIRN-a upoznat sa slučajem navodi da je Danilo B. u svom automobilu imao jedan dron, koji je bio na zadnjem sedištu vozila. Nemački Špigl navodi da su u njegovom pežou pronađene modifikovane komponente drona i upravljački sklopovi. U automobilu volvo Slobodana Đ. pronađena su dve konzerve, smeštene u skrivenom prostoru vozila, takozvanom „bunkeru“.
Prema tvrdnjama izvora BIRN-a, naknadnim veštačenjem utvrđeno je da se u tim konzervama nalazila eksplozivna materija. Špigl navodi da je kod uhapšenih nađen i keš, kao i transmiteri za upravljanje dronom.
Izvor BIRN-a navodi i da je kod Danila B. pronađena dokumentacija, koja nije bila originalna i koja, prema njegovim informacijama, nije glasila na njegovo ime.
Obojica su se, prema informacijama izvora, pred tužiocem branila ćutanjem.
Izvor navodi da ne zna šta je trebalo da bude krajnje odredište pronađenih sredstava. Špigl navodi da nemačke vlasti sada ispituju njihovu moguću povezanost sa osumnjičenima za pokušaj napada u Lajpcigu – jednim beloruskim i jednim litvansko-ruskim državljaninom. Nemačka vlada je 1. septembra zvanično optužila Rusiju za pokušaj napada dronom sa eksplozivom na aerodrom Lajpcig/Hale. Špigl takođe navodi da nemački istražitelji imaju informacije da je jedan od osumnjičenih za napad u Lajpcigu preko Srbije i Istanbula otputovao u Rusiju.
Izvor BIRN-a dodaje da za sada nema naznaka da bi njih dvojica mogla biti izručena Nemačkoj.
Bild je pisao da su informacije partnerskih obaveštajnih službi i nemačkih bezbednosnih organa značajno doprinele akciji srpske policije, kao i da je Savezni ured za zaštitu ustava o hapšenju u Srbiji obavestio kolege iz nemačkih službi.
Prema pisanju Die Zeita, istražitelji su sumnjali da je Danilo B. imao ulogu organizatora i da ima kontakte u istočnoevropskim krugovima organizovanog kriminala i da su pronađeni telefoni ukazivali na kontakte sa ruskim obaveštajnim strukturama. List je takođe pisao o navodnom planu da se eksploziv preveze ka Bavarskoj. Nemački list je slučaj povezao sa širim bezbednosnim strahovanjima u Nemačkoj zbog mogućih ruskih operacija protiv kompanija iz odbrambene industrije, navodeći da je srpski slučaj “novi, zbunjujući, ali ništa manje zabrinjavajući” nastavak te priče.
Petog aprila, kraj gasovoda
“Slučaj Kanjiža” počeo je 5. aprila, kada su pripadnici vojske i policije na području te opštine pronašli eksploziv u neposrednoj blizini gasovoda „Balkanski tok“ kojim ruski gas stiže do Mađarske.
Prema tada objavljenim informacijama, u blizini gasovoda pronađena su dva ranca sa oko četiri kilograma materije za koju se pretpostavljalo da je plastični eksploziv, kao i oprema potrebna za pripremu i upotrebu eksplozivnih naprava. U rančevima su, prema tim informacijama, bili hermetički zatvoren i posebno pakovan eksploziv, detonatorske kapisle pripremljene za transport, detonirajući štapin i alat pogodan za pripremu eksploziva za izvršenje diverzije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je pronađen eksploziv “razorne moći”, dok je direktor Vojnobezbednosne agencije Đuro Jovanić rekao da su bezbednosne službe ranije imale informacije da bi vojno sposobno lice iz grupe migranata moglo pokušati da izvrši diverziju na gasnu infrastrukturu. Jovanić je tada dodao i da će to lice “sigurno biti privedeno”.
Stručnjaci za eksplozivna sredstva sa kojima je BIRN tada razgovarao ocenili su da je sam nalaz neobičan. Teško im je, kažu, da objasne zašto bi neko ostavio ranac pun eksploziva, sa kompletnom opremom za aktiviranje, u polju na nekoliko stotina metara od gasovoda. Prema njihovoj oceni, to nije bilo operativno logično.
Incident, koji se dogodio samo nedelju dana pre izbora u Mađarskoj, odmah je izazvao sumnje da bi mogao biti „false flag“ operacija usmerena na optuživanje Ukrajine. Prema pojedinim izvorima, iza akcije su stajale ruske i srpske bezbednosne strukture, a cilj je bio da se pomogne Orbanu uoči izbora. Orban je pronalazak eksploziva pored gasovoda predstavio kao moguću sabotažu, dok je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto otvorenije ukazivao da iza napada stoji Kijev. Direktor VBA Đuro Jovanić odbacio je tvrdnje o ukrajinskoj umešanosti, što je negirao i Kijev. Istovremeno, postoje i navodi da je srpska strana, navodno u dogovoru sa pojedinim zapadnim zemljama, operaciju namerno izvela dovoljno „traljavo“ da formalno izgleda kao pomoć Orbanu, a da mu zapravo politički nanese štetu. Sedam dana kasnije, Orbanov Fides izgubio je izbore od Tise, koja je osvojila dvotrećinsku većinu u parlamentu.
U mesecima koji su usledili, međutim, javnosti nisu predstavljene nikakve informacije u vezi sa istragom i osumnjičenima za postavljanje eksploziva.
“Da bi Zapadni faktor bio zadovoljan”
Izvor BIRN-a tvrdi da je ovaj predmet pod ogromnim pritiskom. Prema njegovim rečima, pritisak je usmeren na to da se uhapšeni gone za sve za šta mogu da se gone, “da bi zapadni faktor bio zadovoljan”.
Prema oceni istog izvora, iza slučaja stoji politika: usmeravanje priče tako da odgovara Evropi i Nemačkoj – da je reč o ruskoj operaciji – uz istovremeno držanje slučaja ispod radara srpske javnosti, kako se ne bi naljutila Moskva.
Izvor ne tvrdi da dvojica uhapšenih nisu učestvovala u prenosu materijala, ali smatra da su sitni igrači i kolateralna šteta i da verovatno nisu ni znali šta prenose, odnosno za koju namenu. Ne isključuje mogućnost da su iskorišćeni kao „jednokratni agenti“.
Isti izvor je, još pre saopštenja tužilaštva o povezanosti Danila B. i Slobodana Đ. sa pronalaskom eksploziva u Kanjiži, rekao BIRN-u da se vrši pritisak da se dvojica uhapšenih povežu sa drugim licima sa kojima, kako tvrdi, nemaju veze, kako bi se izgradio veći slučaj. Kaže da su svi bili veoma iznenađeni kada su videli saopštenje tužilaštva o “slučaju Kanjiža”.
O tome koliko je slučaj osetljiv govori i reakcija jednog bezbednosnog stručnjaka koji poznaje detalje predmeta, a koji je odbio razgovor za BIRN. Rekao je samo da je slučaj “vruć krompir“ i da je tema “preteška”, uz opasku da nemamo predstavu u “kakvu smo močvaru zakoračili”.
Od dvojice uhapšenih do sedmoro osumnjičenih
Viši sud u Subotici je u odgovoru BIRN-u od 24. avgusta potvrdio da je postupak protiv Danila B i Slobodana Đ, koji su početkom juna uhapšeni na granici sa Mađarskom sa eksplozivom i dronom, i dalje u fazi istrage i da su oni 12. juna saslušani pred sudijom za prethodni postupak i da im je istog dana određen pritvor. Pritvor im je potom produžavan, a poslednjim rešenjem od 31. jula produžen je do 9. septembra.
Postupak se protiv njih vodi zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje i promet oružja i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu. Protiv Danila B. istraga se vodi i zbog tri krivična dela falsifikovanja isprave.
Sud je naveo i da predmet tada nije bio spojen sa drugim predmetima, kao i da nije zaveden pod posebnom oznakom poverljivosti.
Inače, za teže oblike ovog krivičnog dela zaprećena je kazna zatvora od dve do 12 godina, a za falsifikovanje isprave od tri meseca do pet godina za svako delo.
Sedam dana kasnije, 31. avgusta, Više javno tužilaštvo navodi da vodi istragu protiv sedam lica – B.D, Đ.S, M.B., T.B., D.B., D.A. i D.V. Prva dva inicijala pripadaju Danilu B. i Slobodanu Đ. Tužilaštvo tu istragu dovodi u vezi sa radom službi bezbednosti i policije na rasvetljavanju okolnosti pronalaska eksploziva na teritoriji opštine Kanjiža 5. aprila.
Iz samog saopštenja, međutim, nije bilo jasno kako je tačno petoro osumnjičenih procesno povezano sa junskom istragom protiv Danila B. i Slobodana Đ. Nije bilo navedeno ni kada je istraga protiv preostalih lica pokrenuta, da li je protiv njih vođena odvojena istraga, niti ko se od preostalih petoro osumnjičenih nalazi u pritvoru i da li je neko od njih nedostupan organima gonjenja. Zbog toga je BIRN uputio Višem javnom tužilaštvu dodatna pitanja.
U odgovoru koji je BIRN dobio 2. septembra, tužilaštvo potvrđuje da je istraga iz juna ista ona koja je kasnije proširena. Tužilaštvo navodi da je 12. juna protiv Danila B. i Slobodana Đ. donelo naredbu o sprovođenju istrage, a da je naknadno ista istraga proširena na M.B., D.B., D.A. i D.V. Tužilaštvo navodi da su Danilo B,. Slobodan Đ, D.B. i D.A. u pritvoru, da je prema M.B. određena mera “napuštanja stana”, dok je D.V. nedostupan državnim organima. Što se tiče sedmog lica, T.B. u vezi sa njim, prema nezvaničnim informacijama, još uvek nije doneta nikakva odluka.
Međutim, iz Višeg suda u Subotici stižu drugačiji podaci. U odgovoru od 3. septembra sud navodi da se pred njim, u predmetu Kpp. 20/26, postupak vodi protiv Danila B. i Slobodana Đ. i izričito ističe da se “u navedenom predmetu Višeg suda u Subotici ne vodi postupak protiv drugih lica”. Sud navodi i da je Više javno tužilaštvo 2. septembra podnelo predlog za produženje pritvora Danilu B. i Slobodanu Đ., o kojem će odlučivati Apelacioni sud u Novom Sadu.
Dok je Više javno tužilaštvo svojim odgovorom prvi put procesno povezalo istragu pokrenutu u junu sa istragom u okviru rada na rasvetljavanju slučaja u Kanjiži iz aprila ove godine, navodeći da je istraga naknadno proširena na još pet osoba, iz odgovora Višeg suda proizlazi da se u predmetu Kpp. 20/26 pred tim sudom postupak vodi samo protiv Danila B. i Slobodana Đ.
Tužilaštvo i sud nisu odgovorili na nekoliko pitanja BIRN-a, uz obrazloženje da je istraga u toku i da je tajna.
Advokati i neobična promena u zastupanju
Dokumentacija Višeg suda u Subotici pokazuje i neobičnu dinamiku promene branilaca jednog od dvojice uhapšenih.
Slobodan Đ. je najpre po službenoj dužnosti bila dodeljena Sandra Milodanović, a potom je 12. juna punomoćje dobio advokat Jasmin Duštinac. Tri dana kasnije, Slobodan Đ. je ovlastio i Bornu Borića, advokata iz Subotice. Početkom jula u predmet su uvedena punomoćja advokata Dragana Tešića iz Ljubovije i Stevana Sinđelića iz Beograda. Međutim, 3. jula on navodi da želi da ga isključivo zastupa Sinđelić i da otkazuje punomoćje Jasminu Duštincu. Tri dana kasnije izjasnio se da želi da ga do okončanja postupka zastupaju Sinđelić i Tešić. Sinđelić je, međutim, 13. jula otkazao punomoćje. Slobodana Đ. od tada zastupa advokat Dragan Tešić iz Ljubovije.
Danila B. brane Nebojša Milović iz Subotice, i Nenad Bulja iz Beograda.
Nijedan od angažovanih advokata nije pristao na razgovor sa BIRN-om.
Sinđelić je advokat koji se poslednjih godina pojavljivao u politički osetljivim postupcima. U predmetu “Jovanjica 2” zastupa policajca Zorana Baštovanovića, u kom je osporavao navode optužnice i dokaze koji Baštovanovića povezuju sa imanjem “Jovanjica”.
Sinđelić je zajedno sa advokatom Goranom Petronijevićem zastupao i Milicu Stojanović, optuženu za pokušaj teškog ubistva nakon što je krajem januara 2025. godine automobilom udarila učesnike studentskog protesta na Novom Beogradu. Njih dvojica su podnela zahtev za izuzeće tužiteljke Jelene Belopalović, koji je usvojen. Tužiteljki je slučaj oduzet, a optužnica je naknadno izmenjena tako da je Stojanović optužena za blaže krivično delo. Docnije, u avgustu 2025. Milicu Stojanović je pomilovao predsednik Aleksandar Vučić, nakon čega je sud odbacio optužnicu protiv nje, što je izazvalo oštre reakcije javnosti.
BIRN je od Sinđelića zatražio objašnjenje zbog čega je, nakon što je Slobodan Đ. izričito naveo da želi njegovo zastupanje, advokat desetak dana kasnije otkazao punomoćje.