Srpske veze i u drugim makedonskim kompanijama za kanabis

Srpska narko-švercerska mreža iz Kruševca prodrla je u legalni biznis sa kanabisom u Severnoj Makedoniji znatno dublje nego što pokazuju dosad objavljena saznanja iz istraga u vezi sa ilegalnim transportom pet tona marihuane ka severnom susedu, otkriva BIRN.

Pored već poznatih firmi, naše istraživanje identifikovalo je i druge kompanije za legalni uzgoj kanabisa sa kojima je grupa imala direktne ili indirektne veze.

Informacije sa terena i razgovori sa osobama koje su bile u kontaktu sa grupom ukazuju da nije reč samo o lokalnim operacijama, već o mreži koja se oslanja na ljude sa poslovnim interesima koji prevazilaze Balkan.

Poslednji slučaj još jednom potvrđuje slabu kontrolu u Severnoj Makedoniji i sistemske propuste koji ukazuju da je posao sa marihuanom postao magnet za investitore, često sa kriminalnom prošlošću, u potrazi za brzom zaradom.

Nove firme povezane sa grupom

Skopska kompanija Alfafarm, koja je u središtu skandala, ima sedam osnivača, ali su za ovaj tekst posebno značajna dvojica: Ivan Dragnić iz Kruševca i makedonski državljanin Dragan Krstev. BIRN otkriva da su njih dvojica u određenim periodima bili u upravljačkim strukturama i drugih makedonskih kompanija za kanabis, koje se zasad ne pominju u zvaničnim saopštenjima o istragama.

Član švercerske grupe Ivan Dragnić, koga srpsko tužilaštvo sumnjiči da je preuzeo marihuanu na teritoriji Srbije, do pre tri meseca bio je direktor druge kompanije za uzgoj medicinskog kanabisa, strumičke firme Lajting luks.

Zanimljivo je da je ovu firmu VMRO-DPMNE, i kao opoziciona i kao vladajuća partija, povezivala sa ljudima iz nekadašnjeg političkog vrha SDSM-a.

U maju 2024. godine Strumičanka Slavica Koteva i njen poslovni partner, Holanđanin Teodorus Petrus Bernardus Vauters, postavili su Dragnića za direktora Lajting luksa.

BIRN je u utorak kontaktirao Kotevu kako bi dobio više informacija o tome kako je Dragnić postao direktor, ali je ona uznemireno prekinula razgovor uz obećanje da će kasnije tokom dana odgovoriti na pitanja. To se nije dogodilo.

Posle gotovo godinu i po dana na toj funkciji, u novembru 2025. Koteva i Vauters odlučuju da ga razreše.

Ako se o njegovoj ulozi u Strumici malo zna, sada je dostupno više podataka o njegovim paralelnim aktivnostima u već kompromitovanoj firmi Alfafarm, smeštenoj u skopskom Ohisu, odakle je, prema navodima srpskog tužilaštva, krenuo šverc.

Prema dokumentima Centralnog registra u koje je BIRN imao uvid, Dragnić je izvesno vreme preko italijanske banke iz Beograda unosio kapital u Alfafarm. Tokom 2025. godine više puta je uplatio iznose nešto manje od 15.000 evra na ime osnivačkog uloga. U istom periodu i ostali osnivači su unosili dodatni kapital, koji je na kraju dostigao skoro 530.000 evra.

Račun Alfafarma sada je blokiran nakon pokretanja istraga u Srbiji i Severnoj Makedoniji.

Dragnić se nalazi u pritvoru u Srbiji.

Ista lica u više kompanija

Upadljivo je i ime tridesetogodišnjeg Skopljanca Dragana Krsteva, koji je u određenim periodima bio u vlasničkim ili upravljačkim strukturama čak tri kompanije koje se bave kanabisom.

U ovaj biznis ušao je 2022. godine kao upravitelj firme Grin lajf, čiji su vlasnici, kako je BIRN ranije pisao, Aleksandar Mijajlović, prvoosumnjičeni u Srbiji za šverc marihuane, i Ognjen Nikolić, takođe iz Kruševca.

Nepun mesec nakon što je razrešen dužnosti direktora, 2023. godine Krstev postaje jedan od osnivača Alfafarma. Međutim, nije se dugo zadržao, jer mu je u leto 2024. izvršitelj zaplenio udeo u toj skopskoj firmi.

U međuvremenu postaje direktor još jedne firme sa licencom za kanabis, skopske kompanije RSB Solution, koja se do sada ne pominje u informacijama o istragama, a čiji se proizvodni kapacitet nalazio u karbinskom kraju, kod Štipa.

U tu firmu ulazi u aprilu 2024. godine, ovog puta kao srpski državljanin sa srpskim pasošem.

Nekoliko meseci kasnije Vlada odlučuje da toj kompaniji oduzme licencu za rad, a Krstev napušta funkciju u maju prošle godine.

On poseduje firmu na Malti, gde, prema izvorima BIRN-a, i živi. Isti izvori navode da su se sa njim sastajali i u Skoplju, gde se sa srpskim biznismenima raspitivao o poslu i pre nego što su započete aktivnosti u Alfafarmu.

BIRN je pokušao da stupi u kontakt i sa Krstevom, ali nije odgovorio na poruku.

Proširena mreža

Da je ova grupa imala snažno uporište u biznisu sa marihuanom u Severnoj Makedoniji pokazuje i podatak da je, prema srpskom tužilaštvu, Mijajlović, koji se ranije prezivao Vulićević i važi za organizatora grupe iz Kruševca, suvlasnik valandovske firme za uzgoj kanabisa Grin lajf.

Makedonska vlada je toj firmi u utorak oduzela licencu zbog utvrđenog manjka suvog cveta i neadekvatnog pakovanja u sef-sobi.

Istog dana popodne Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije potvrdilo je da su ušli u proizvodne kapacitete kompanije u Josifovu i zaplenili jednu tonu marihuane.

Mijajlović je u tu firmu ušao kao suvlasnik srpske kompanije Bionaturals, u kojoj je partner sa Ognjenom Nikolićem.

Nikolić, prema podacima BIRN-a, ima firmu u Barseloni koja se bavi trgovinom cvećem, biljkama, đubrivima i drugim proizvodima, a vlasnik je i diskoteke u Kruševcu.

Istraga makedonskih i srpskih organa trenutno je fokusirana na konkretan šverc pet tona marihuane koje su iz Severne Makedonije stigle do mesta Konjuha kod Kruševca.

Srpsko tužilaštvo navodi da je organizator grupe bio Mijajlović, koji je naložio Dragniću da obezbedi marihuanu iz Severne Makedonije. Dragnić je potom organizovao transport teretnim vozilima do Kruševca, dok je, prema makedonskom tužilaštvu, aktivnosti na makedonskoj strani koordinirao drugi suvlasnik, Predrag Brković.

Iz makedonske policije za BIRN navode da će istraga o tome kako je pet tona marihuane završilo u Srbiji biti obimna i trajati više meseci, ali zbog tajnosti postupka nisu mogli da iznesu dodatne detalje. Ne isključuje se mogućnost da je grupa imala poslovne interese i u drugim evropskim zemljama.

Policije i tužilaštva dve susedne države sarađuju na predmetu i već su održali direktne sastanke radi razmene informacija koje bi mogle doprineti rasvetljavanju mreže.

Iz srpskog Javnog tužilaštva za organizovani kriminal za BIRN navode da postoji kontinuirana komunikacija i razmena podataka i da su već postupili po jednoj zamolnici nadležnog pravosudnog organa Republike Severne Makedonije.

„Istraga se u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal trenutno vodi protiv pet lica. Dalji tok postupka pokazaće da li su, osim navedenih osumnjičenih, u izvršenje krivičnih dela bila uključena i druga lica u zemlji i u inostranstvu. Imajući u vidu da su sva preduzeća povezana sa predmetom registrovana u inostranstvu, tj. u Republici Severnoj Makedoniji, rezultati međunarodnih provera biće od posebnog značaja za dalji tok postupka“, navode u tužilaštvu. 

Iz odgovora Tužilaštva za organizovani kriminal proizlazi i da je Jelena Vulićević iz Kruševca supruga Aleksandra Mijajlovića, koga tužilaštvo označava kao organizatora kriminalne grupe u predmetu zaplene pet tona marihuane. Tužilaštvo navodi da blokada njene imovine ne znači da je ona osumnjičena, već da se, u skladu sa zakonom, privremeno obezbeđuje imovina osumnjičenih i sa njima povezanih lica radi praćenja porekla novca. 

Tužilaštvo navodi da je od Službe za borbu protiv droga zahtevalo da se oduzeta marihuana čuva u neizmenjenom stanju, u originalnom obliku u kojem je oduzeta i da se oduzeta opojna droga čuva u službenom depou nadležnog organa, u uslovima koji sprečavaju propadanje, kontaminaciju ili promenu fizičkih i hemijskih svojstava supstance, kao i da se do okončanja istrage, odnosno do donošenja odluke suda, ne vrši uništenje celokupne količine oduzete opojne droge, osim po izričitoj naredbi suda, koji jedino tu odluku može da donese.

U Srbiji se trenutno vodi istraga protiv pet osoba, a zaplenjena marihuana čuva se u posebnim uslovima kako ne bi izgubila svojstva.

Kako je došlo do šverca?

Za premijera Severne Makedonije Hristijana Mickoskog i njegovu partiju vrata kriminalu otvorena su pravilnikom iz 2023. godine, kojim je dozvoljen uzgoj kanabisa na otvorenom prostoru koji je atmosferski zaštićen. Obrazloženje je da marihuana koja raste direktno pod suncem nema mesto na farmaceutskom tržištu i da je namenjena crnom tržištu.

Međutim, problemi sa medicinskom marihuanom koja završava na ulici složeniji su i traju duže vreme. Njima se nije adekvatno bavila ni prethodna makedonska vlada, niti sadašnja.

Legalni uzgoj kanabisa dozvoljen je od 2016. godine. Pravi zamah sektor dobija nakon što je tadašnji premijer Zoran Zaev snažno promovisao biznis koji je procenjivao na 250 miliona evra godišnje.

Dok je do 2017. samo nekoliko firmi imalo licencu za uzgoj, do 2021. više od 60 kompanija dobilo je dozvole, a polovina je već započela proizvodnju.

Problem je što država godinama nije izgradila ozbiljan sistem nadzora nad plantažama kanabisa. Taj posao poveren je petočlanoj komisiji, koja nije stalno telo, već je sastavljena od predstavnika više institucija.

Takva komisija ima previše obaveza. Pored procene da li su firme spremne za sadnju, trebalo bi da prati razvoj svakog posađenog stabla i dva puta godišnje kontroliše proizvođače.

Slab kontrolni mehanizam prati i gotovo nepostojeću bezbednosnu procenu osoba koje dobijaju dozvole za uzgoj.

BIRN je pre tri godine dokumentovao da su se među uzgajivačima pojavljivala lica sa istorijom u narko-biznisu i predmetima za pranje novca, detalji koji, očigledno, nisu bili prepreka za dobijanje licence.

Najnoviji događaji pokazuju da su makedonska država i deo investitora ušli u posao sa marihuanom bez dovoljno pripreme, a neki i bez osnovnih znanja o dinamici i rizicima ovog tržišta. Zbog toga su pojedini vlasnici plantaža ostali sa milionima evra uloženim u cvet marihuane koji nije zadovoljavao standarde farmaceutske industrije, ali je bio tražen na crnom tržištu.