- Marketinški stručnjak Srulik Ajnhorn trenutno je u žiži javnosti u Izraelu, jer ga tužilaštvo traži zbog afere “Katargejt” u kojoj ga sumnjiči da je jedan od saradnika izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koje je Katar navodno plaćao da promovišu ovu zemlju u izraelskim medijima. Protiv Ajnhorna postoje još dva slučaja u Izraelu u kojima je osumnjičen ili optužen i čeka suđenje.
- Ajnhorn je trenutno u Beogradu i nedostupan je izraelskim vlastima. BIRN i Harec otkrivaju da je izraelski propagandista u Beogradu osnovao konsultantsku firmu „Insight Partners“ – i to na istoj adresi gde je i sedište Instituta Zorana Koraća, uticajnog savetnika balkanskih političara, uključujući i Aleksandra Vučića.
- BIRN/Harec otkrivaju da je Ajnhorn pomagao u organizovanju sastanaka na najvišem nivou koji su bili važni za početak izvoza srpske municije Izraelu preko Crne Gore.
- Ajnhorn je radio za Vučića barem od 2020. godine. BIRN/Harec ekskluzivno otkrivaju kampanju koju je Ajnhorn pripremio za Vučića, a na osnovu jednog od procurelih dokumenata iz afere “Katargejt”
- Kampanja cilja ka Zapadu – pre svega Amerikancima i njihovoj Demokratskoj stranci – a bilo je planirano da Vučić gostuje u popularnim svetskim podkastima, kao i da bude narator u istorijskoj mini-seriji o Srbiji.
- Ajnhorn je planirao i da se angažuju “svetski poznati autori“ koji bi o Vučiću pisali pohvalno, kao i da se postavljaju pro-srpski bilbordi u zapadnim prestonicama na kojima bi Vučić hvalio ekonomska dostignuća Srbije.
„Srbija sija kroz svog predsednika“, napisao je Srulik Ajnhorn u svojoj kolumni za Jerusalem Post u decembru 2023. godine.
Hvalospev nije iznenađenje, jer je Ajnhorn godinama bio propagandni savetnik Aleksandra Vučića.
Ovaj bivši DJ, organizator žurki i stručnjak za marketing, poznat i kao “miljenik hipsterske scene Tel Aviva“, potpuno je promenio imidž kada je 2019. godine počeo da radi za stranku izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, učestvovavši u četiri izborne pobede, uz čestu upotrebu, kako tvrde njegovi kritičari, „alternativnih činjenica i zapaljivih laži“.
Rad za Netanjahua postao je i izvor njegovih brojnih problema sa pravosuđem:
- Ajnhorn je trenutno u središtu skandala u Izraelu, jer je osumnjičen da je jedan od Netanjahuovih saradnika koje je Katar plaćao da promovišu ovu zemlju u izraelskim medijima.
- Pored toga, pod istragom je zbog navodnog curenja tajnih vojnih dokumenata novinaru nemačkog Bilda, sa ciljem da smanji pritisak javnosti na Netanjahua zbog ubistva šest izraelskih talaca od strane Hamasa u septembru 2024. godine.
- Takođe, zvanično je optužen i za zastrašivanja svedoka u aferi iz 2019. u kojoj je Netanjahu osumnjičen za mito.
Međutim, Ajnhorn trenutno nije dostupan izraelskom tužilaštvu, a zajedničko istraživanje BIRN-a i Hareca potvrđuje da se trenutno nalazi u Beogradu.
Srpska prestonica za njega nije samo usputna stanica, jer je tačno pre godinu dana osnovao konsultantsku firmu „Insight Partners“ – i to na istoj adresi gde je i sedište Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope, IPESE, gde je Ajnhorn član Savetodavnog odbora. Na čelu ovog Instituta je Zoran Korać, uticajni balkanski politički konsultant koji je takođe bio Vučićev savetnik, a ima dugogodišnje bliske veze sa uticajnim ljudima u Izraelu.
Iako nije poznato kada je tačno Ajnhorn počeo da radi za Vučića, istraživanje BIRN-a i Haareza pokazuje da je bio prisutan u Beogradu barem od izborne kampanje 2020. godine. Jedna od prvih zabeleženih fotografija prikazuje kontroverznog izraelskog „spin doktora“ na svečanosti u sedištu SNS-a, u društvu visokih funkcionera stranke.
Takođe, iako nije poznato šta je Ajnhorn sve radio za Vučića, BIRN/Harec ekskluzivno otkrivaju kampanju koju je on pripremio za Vučića, a na osnovu jednog od procurelih dokumenata iz afere “Katargejt”, koja mesecima potresa Izrael.
Prema tom Ajnhornovom planu, kampanja bi trebalo da prikaže Vučića kao državnika sa svetskim ugledom, posrednikom u međunarodnim sukobima, a „Srbiju u eri AV-a“ da predstavi kao „rastuću globalnu silu koja pokreće političke i ekonomske procese širom sveta.“
Kampanja cilja ka Zapadu – pre svega Amerikancima i njihovoj Demokratskoj stranci – a bilo je planirano da Vučić gostuje u popularnim svetskim podkastima, kao i da bude narator istorijske mini-seriji o Srbiji. Takođe, trebalo je da se angažuju “svetski poznati pisci koji bi o njemu pisali pohvalno“, kao i da se postavljaju pro-srpski bilbordi u zapadnim prestonicama u kojima bi se hvalila navodno brzorastuća srpska ekonomija i IT sektor.
BIRN/Harec saznaju da se Ajnhorn nije bavio samo političkim marketingom u proteklih godinu dana. Izvori tvrde da je pomagao i prilikom izvoza srpske municije u Izrael – a koja je trebalo da bude dopremljena preko teritorije Crne Gore. Ajnhorn je trebalo da iskoristi to što je bio savetnik Vučiću, ali i crnogorskom premijeru Milojku Spajiću – i organizuje sastanke visokih zvaničnika kako bi se dogovorio tranzit srpske municije preko crnogorske teritorije.
Ove informacije potvrdio je i visoki izraelski zvaničnik, koji je učestvovao u razgovorima između dve zemlje, naglasivši da je Izrael koristio Ajnhornove veze radi „organizovanja sastanaka u tim zemljama u vezi sa pitanjima nacionalne bezbednosti.”
Vrednost srpskog izvoza naoružanja Izraelu porasla je 30 puta – sa 1,4 miliona evra u 2023. na 42,3 miliona u 2024. godini, uprkos rasprostranjenim optužbama protiv Izraela za ratne zločine u Gazi, prethodno su objavili BIRN i Harec.
Katargejt i procureli dokument o Vučiću
Ajnhornov plan propagandne kampanje za Vučića otkriven je greškom. Dokumentacija na internetu koju je Ajnhorn delio sa Džonatanom Urihom – bliskim saradnikom Netanjahua, koji je trenutno u kućnom pritvoru – ticala se prvenstveno unapređenja imidža Katara uoči Svetskog fudbalskog prvenstva 2022.
Dokument je prvi put kreiran u maju 2022. godine i u početnoj verziji sadržao je propagandnu strategiju za Vučića, najverovatnije prekopiranu iz nekog drugog dokumenta. Nekoliko minuta kasnije, poruke vezane za Srbiju su obrisane i zamenjene sadržajem koji se odnosi na Katar.
Ipak, sve izmene na dokumentima tokom vremena su beležene, a novinari Hareca su sačuvali sve verzije, kao i dokaze o digitalnim tragovima, koji vode do Ajnhorna i Uriha.
Šta je Ajnhorn skovao za Vučića?
U dokumentu u koji su Harec/BIRN imali uvid, razlažu se unutrašnji i spoljašnji „ciljevi“ kampanje za Vučića, „ključne poruke“ koje treba da se prenesu, kao i moguća „rešenja“ za postizanje tih ciljeva.
Prvi cilj je bio da se „značajno poboljša imidž predsednika Vučića i Srbije među aktuelnom američkom administracijom, Demokratskom partijom, medijima i liberalnim svetom u SAD-u i Evropi“.
Plan takođe predviđa „promovisanje pozitivnih članaka o Srbiji i predsedniku Vučiću“ na internetu, koristeći oglašivačke alate – Taboola i Outbrain – za specifične ciljne grupe (viši članovi Demokratske partije, američka administracija, Stejt department itd.)“
Politikolog Vujo Ilić kaže za BIRN da su ovi potezi logični sa stanovišta Vučićeve politike balansiranja između Istoka i Zapada, posebno nakon napada Rusije na Ukrajinu 2022. godine.
„Bilo je mnogo negativnih izjava sa Zapada da je Srbija nepouzdan partner. PR kampanja {koju je napravio Ajnhorn} čini se prilično logična sa tog stanovišta. Vučić je svestan da je Zapad ekonomski najvažniji za Srbiju“, tvrdi Ilić, dodajući da je ubrzo potom Srbija započela približavanje Zapadu, kao i slanje naoružanja Ukrajini preko trećih zemalja.
On naglašava da je interesantno da se kampanja posebno fokusira na američke demokrate, jer te 2022. Trampova ponovna kandidatura nije bila toliko izgledna.
“Tramp je imao problema sa tužbama, nije bilo jasno ni da li će imati podršku u Republikanskoj stranci. Vučić je morao da igra sa Bajdenom“, naglašava on.
Drugi cilј Ajnhornove kampanje za Vučića bio je fokusiran na unutrašnju politiku, kako bi se „očuvao i ojačao međunarodni imidž predsednika Vučića među građanima Srbije i povećala nacionalna podrška“.
Zbog toga je poruka kampanje trebalo da bude da „novi međunarodni status Srbije u eri Vučića čini zemlju rastućom globalnom silom koja pokreće političke i ekonomske šanse širom sveta“.
Marketinški stručnjak Igor Avžner kaže za BIRN da je ovo propaganda čiji je cilj da se Srbija identifikuje sa Vučićem i da je uspeh Srbije moguć samo uz njega.
„Podržavaju me Rusija, Kina, SAD, EU. Ako oni podržavaju mene, a vi, u Srbiji, ne podržavate mene, onda mora da nešto nije u redu sa vama. To je Vučićeva igra“, objašnjava Avžner.
Hamilton je fin, ali Srbija u „eri AV-a“…
Prema strategiji koju je osmislio Ajnhorn, trebalo je angažovati poznate autore koji bi promovisali Vučića, jer, kako se navodi u dokumentima kampanje, „u svetskim medijima postoji manjak pozitivnih tekstova o Srbiji i predsedniku Vučiću“
„Preporučujemo zapošljavanje vodećih svetskih autora koji će objavljivati povoljne članke o predsedniku. Neki će se sastati sa predsednikom u Srbiji i moći će da ga intervjuišu“, navodi se u dokumentu.
Jedan od Ajnhornovih predloga bio je i „proizvodnja mini-serije od četiri epizode o četiri značajna događaja u istoriji Srbije“, a u kojoj bi narator bio sam Vučić.
„U svakoj epizodi, Vučić će razgovarati sa poznatim međunarodnim novinarom o događaju i njegovom nacionalnom značaju za građane Srbije, kao i o sadašnjosti i budućnosti zemlje. Serija će biti postavljena na YouTube u kombinaciji sa lokalnim i međunarodnim PR-om“, stoji u planu.
Izraelski kreatori kampanje su takođe planirali reklamiranje Srbije na bilbordima širom sveta.
Predložili su da se Vučić prikaže na jednom od glavnih bilborda na Brodveju u Njujorku sa natpisom „Hamilton je lep, ali Srbija je najbrže rastuća ekonomija na Balkanu“, referišući na hit mjuzikl koji se u to vreme davao u Brodvejskom teatru.
Takođe, da se na bilbordu u Galeriji Lafajet u Parizu nađe sledeći natpis: „Lep dan u Parizu, usput, Srbija je prošle godine otvorila 50 startupa“.
Avžner smatra da bi ovaj plan bio samo rasipanje novca bez stvarnih efekata.
„Običan Amerikanac, na primer, čak ni ne zna gde je Srbija. Staviti na Brodvej reklamu da je Srbija najbrže rastuća ekonomija je apsurdno. To je kao da reklamirate da je otkrivena nova peščara u pustinjama Emirata“, ističe on.
Srbija je zapravo pokušala nešto slično. Na Tajms skveru u Njujorku 2021. godine je postavljen promotivni video od 16 sekundi koji objašnjava veze Srbije i SAD-a, a povodom 140 godina diplomatskih odnosa dve države.
Ajnhornova kampanja je planirala i da Vučić bude gost u nekim od najpoznatijih američkih podkasta kod autora kao što su Džo Rogan, Kris Anderson, Gaj Raz i Ben Šapiro.
„Biće gost ko-urednik ili intervjuisan u popularnom američkom podkastu o istoriji ili politici i predstaviće svoj rad, ideologiju i zemlju koju predstavlja“.
Iako nije gostovao kod gorepomenutih, Vučić je poslednjih meseci zapravo i počeo da se pojavljuje u značajnim podkastima. Prvo je u martu bio gost u podkastu sina Donalda Trumpa gde je, između ostalog, proteste koji traju mesecima u Srbiji nazvao „obojenom revolucijom“. Tramp mlađi je Srbiju nazvao zemljom koja je prihvatila Trampa i „vrednosti MAGA pokreta“.
Početkom aprila Vučić je bio gost u podkastu Marija Nawfala, miljenika Elona Maska koji ima 2,1 milion pratilaca na Twitteru, a koji je poznat i po širenju lažnih informacija. U tom intervjuu, Vučić je takođe kritikovao proteste, nazivajući ljude koji u njima učestvuju bogatašima i „lažnom elitom nezadovoljnom što nije na vlasti“.
Vujo Ilić smatra da je jasno da Vučić sada pokušava da se približi Trampovoj administraciji, prikazujući sebe kao žrtvu napada liberalnih elita, što je sličan narativ koji Tramp godinama koristi u svojim kampanjama.
„Ironično, dok Vučić svuda vidi strane zavere, sve više se oslanja na strance kao zaštitu od rastućih političkih pritisaka u Srbiji“.
Na pitanja o kampanji za Vučića, Ajnhorn je preko svoje izraelske kompanije Perception kratko izjavio:
„Srećni smo i ponosni na naš rad sa predsednikom Srbije, pravim prijateljem Izraela i jevrejskog naroda, koji vodi Srbiju ka međunarodnim uspesima.”
Zoran Korać – „čovek iza paravana“
Zoran Korać je politički savetnik poznat po svojim bliskim vezama sa Izraelom.
„On je čovek iza paravana koji je stub u povezivanju ljudi i identifikovanju mogućnosti i zajedničkih interesa“, izjavila je nedavno bivša ambasadorka Izraela u Beogradu, Alona Fišer Kam.
Koraćeva biografija je zanimljiva, koliko i misteriozna, a s obzirom na to da Korać retko daje intervjue.
Pored toga što je osnivač i direktor Instituta za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope (IPESE) – u kom je Ajnhorn član Savetodavnog odbora – Korać je i član Međunarodnog odbora Izraelskog Peres centra za mir i inovacije.
Njegove veze sa Izraelom počele su devedesetih godina, kako se navodi u njegovoj biografiji, kada je postao direktor kompanije Merhav koju je posedovao preminuli izraelski biznismen Josi Maiman. Korać ističe da je bio deo Otpora tokom devedesetih i da je izgradio dobre odnose sa uticajnim ljudima u SAD.
Korać je navodno bio savetnik mnogim političkim liderima postjugoslovenskih zemalja, ili pak posrednik u njihovim odnosima sa zapadnim zvaničnicima.
Od 1998. do 2001. godine, Korać je savetovao Milorada Dodika.
Bio je savetnik i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a pominje se i njegov uticaj na bivšeg crnogorskog lidera Mila Đukanovića.
Korać je bio savetnik i Milojka Spajića, trenutnog premijera Crne Gore, dve godine pre nego što je izabran. U februaru 2024. Korać je dobio zahvalnicu od Izraela za neprocenjive napore i doprinos u jačanju prijateljskih i diplomatskih odnosa Srbije i Izraela, pre svega zbog toga što je uticao da, posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, Beograd ugosti izraelske sportske timove. Priznanje mu je uručio Izrael Kac, ministar spoljnih poslova Izraela.
Korać u izjavi za BIRN kaže da je Ajnhorna upoznao pre 10 godina u Izraelu, preko zajedničkih prijatelja.
“S obzirom na uspešnu međunarodnu karijeru koju Ajnhorn ima, a koja uključuje i regiju jugoistočne Evrope što je pozitivno za procese priključivanja Srbije Evropskoj uniji, hteo sam da se priključi IPESE-u, što je on prihvatio”, navodi u pisanom odgovoru za BIRN.
Na pitanje zbog čega je Ajnhorn beogradsku firmu registrovao na adresi Instituta, Korać kaže da to nude svim strancima koji su članovi Savetodavnog odbora.
“On nije plaćen od strane Instituta, a pomaže u promociji Srbije kao član Savetodavnog odbora, bez naknade, kao volonter…Institut nema nikakve poslovne relacije sa firmom Ajnhorna”.
Ajnhornov politički rad i Vučićeva istorija sa izraelskim propagandistima
Ajnhornov prvi značajniji angažman na desnici bio je za Avigdora Libermana – tada kontroverznog izraelskog političara koji je tvrdio da „nema građanstva bez lojalnosti“.
Jedan od Ajnhornovih najkontroverznijih promo spotova za Libermana, tada ministra odbrane, jeste „Video o burki“ iz 2018. godine koji je parafraza skečeva komičara i glumca Saše Barona Koena. U videu Liberman uči od trenera Krav Mage, izraelske borilačke veštine, kako da zaviri pod burku teroristkinje koja se navodno pretvara da je muslimanka, koristeći mobilni telefon i selfi štap. Spot je smatran marketinškim neuspehom i izazvao je kritike zbog ismevanja žena i njihovog seksualnog ponižavanja.
Ajnhornov prvi propagandni rad za stranku Likud i Netanjahua počeo je 2019. godine kada je osnovao firmu „Perception“. Harec je pisao i da je upravo Ajnhorn osmislio koncept o „kamerama na biračkim mestima“ tokom izbora u Izraelu u aprilu 2019. godine – kontroverznu inicijativu u kojoj su aktivisti vladajuće partije Likud tajno postavljali kamere na biračkim mestima u arapskim naseljima, navodno radi sprečavanja izbornih prevara. Ovaj potez, koji je izazvao snažne osude, kritikovan je kao pokušaj zastrašivanja arapskih birača i podsticanje netrpeljivosti, na osnovu neutemeljenih tvrdnji da pokušavaju da manipulišu izbornim procesom.
Izraelski marketinški stručnjak je radio i kao politički savetnik Izraela Kaca, tada izraelskog ministra spoljnih poslova, u periodu poznatom po Kacovoj upotrebi veštačke inteligencije za kreiranje ilustracija kojim je hteo da ismeva svetske političare.
Od 2019. sve više radi i sa liderima drugih zemalja, uglavnom iz Istočne Evrope. Osim Vučića i Spajića, prema pisanju izraelskog portal Shomerim, radio je i za opozicionog kandidata na rumunskim predsedničkim izborima, Mirceu Geoană.
Sam Predsednik Vučić ima dugu istoriju rada sa izraelskim propagandistima.
Asaf Eisen je bio prvi Vučićev izraelski konsultant i radio je sa njim na kampanji za gradonačelnika Beograda 2004. godine.
„Eisen je moj prijatelj skoro deceniju. Zahvaljujući njegovim savetima, smanjio sam prednost Bogdanovića na izborima za gradonačelnika Beograda 2004. godine sa 16 na samo 0,5 procenata. Pomogao mi je tada, pomaže nam sada i uvek će nam pomagati“, izjavio je Vučić 2012. godine.
Aron Šaviv, još jedan Netanjahuov savetnik koji je igrao ključnu ulogu u njegovoj kampanji 2015. godine, radio je za Vučića tokom njegove predsedničke kampanje 2017. godine. Prema pisanju Markera i OCCRP, Šaviv je imao ulogu u kampanji blaćenja opozicionara Dragana Đilasa koja je u srpskim provladinim medijima nazvana „Afera Mauricijus“.
Šaviv je navodno kupio lažni izveštaj od izraelskog bivšeg pripadnika specijalnih snaga po imenu Tal Hanan, u kom se tvrdilo da Đilas ima tajne bankovne račune na Mauricijusu i u Švajcarskoj. Marker je pisao da saznanje da izveštaj nije tačan, nije sprečilo Vučića da ga iskoristi.
Srbija – medijator između Istoka i Zapada
Jedna od ključnih poruka koje je Ajnhorn pripremio bila je i da je „predsednik Vučić pretvorio Srbiju u globalnu raskrsnicu mira i prosperiteta između Rusije, Kine, EU, SAD-a i Zalivskih zemalja“.
U tom kontekstu, Ajnhorn je predvideo i ideju osnivanja takozvane „Međunarodne posredničke dvorane Srbije“ (na engleskom: ‘IMHOS – International Mediation Hall of Serbia’).
„Kao saveznik i Zapadnog i Istočnog sveta, sa prijateljstvima sa UAE, Rusijom, Kinom i SAD-om, sasvim je prirodno da Srbija bude posrednik i organizuje diplomatske događaje za posredovanje između zemalja koje su u konfliktu“, stoji u planu.
Vučić i drugi političari vlasti su i javno govorili o sličnim predlozima, pre svega kada je reč o mogućim pregovorima Rusije i Ukrajine.
„Ako neko misli da je Beograd najbolje mesto za pregovore, Srbija je spremna da to ponudi ruskim i ukrajinskim prijateljima“, rekao je Vučić 28. marta 2022. godine, komentarišući izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova koji je glavni grad Srbije pomenuo kao moguću opciju.
U januaru 2023. godine, tokom posete Beogradu, češki predsednik Miloš Zeman takođe je pomenuo ovu ideju, naglašavajući da „neutralna pozicija Srbije, koja ne podržava sankcije Rusiji, može na neki način biti prednost za moguću ulogu posrednika, jer posrednik ne sme jasno da stane ni na jednu ni na drugu stranu“.