Telekom Srbija kupila je 100 odsto kompanije Kopernikus Technology – potvrdili su u pisanom odgovoru BIRN-u iz ove firme navodeći da je se radi o drugom najvećem kablovskom operateru u Srbiji sa preko 200.000 korisnika.
Kompanija je prethodno bila u vlasništvu niškog preduzetnika Srđana Milovanovića, odnosno poljskog investicionog fonda Abris, koji je kao većinski vlasnik posedovao 51 odsto udela preko svog povezanog pravnog lica, kao i kompanije Kopernikus Corporation LTD koja je kao manjinski vlasnik posedovala 49 odsto udela.
„Svojom kvalitetnom korisničkom bazom i finansijskim pokazateljima Koperinkus Technology omogućiće Telekomu Srbija povrat investicije za manje od pet godina, doprineće povećanju vrednosti kompanije i dugoročnom povećanju operativnog profita (EBITDA) za više od 23 miliona evra godišnje“, stoji u pisanom odgovoru iz Telekoma.
Kompanija Kopernikus bila je dovođena u vezu sa vladajućom Srpskom naprednom strankom jer je brat vlasnika Zvezdan Milovanović poverenik vladajuće partije za grad Niš. Kablovski kanali TV Kopernikus bili su neka vrsta TV platforme za SNS u kampanji za izbore 2012. godine posle kojih su naprednjaci došli na vlast.
Iz Telekoma ne žele da saopšte od koje su banke podigli kredit za ovu i neke buduće kupovine na tržištu kablovskih operatera i proizvođača sadržaja pravdajući se klauzulom o poverljivosti.
BIRN je ranije objavio da Telekom Srbija stoji i iza strateškog partnerstva sa Adria Media Grupom, o čemu možete više da pročitate ovde.
Telekom kupovinom Kopernikusa postaje konkurencija kompaniji SBB, najvećem kablovskom operateru u Srbiji i regionu. SBB je nedavno promenila vlasnika kada je KKR group svoj većinski paket akcija prodao investicionom fondu iz Engleske za oko 2,6 milijardi dolara, čime je ovo postala jedna od najvećih akvizija.
Procenjuje se da SBB u regionu ima oko 1,8 miliona korisnika od čega preko 800.000 u Srbiji.
Ovo je najveća akvizicija Telekoma Srbija još od kupovine Telekoma Republike Srpske u jesen 2006. godine kada je za većinski paket akcija plaćeno preko 600 miliona dolara.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji sprovode BIRN, NUNS i SĆF, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove EU.
