Torlak novčano kažnjen, direktorka Vera Stoiljković zlostavljala zaposlenu na radu

“Bruka ste za kuću i van nje”. Bile su ovo reči koje je direktorka Torlaka Vera Stoiljković uputila koleginici, stručnjaku koja je tada radila na Institutu za virusologiju, vakcine i serume. Na tome nije stala –  tokom šest meseci, u periodu od kraja 2014. i početkom tokom 2015. godine, pozivala je na sastanke, a zatim ostavljala da satima čeka ispred njenog kabineta, omalovažavala njen rad pred drugim kolegama, grubo joj se i agresivno obraćala, kao i nezakonito je opterećivala preteranim poslom.

Sve ovo navodi se u obrazloženju pravosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu od 21. februara po kojoj je Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak obavezuje da isplati 200.000 dinara nekadašnjoj zaposlenoj ovog instituta koju je zlostavljala direktorka Vera Stoiljković.

Pravosnažnom presudom naloženo је da se osim isplate štete, u Politici objave uvod i izreka presude najkasnije do kraja marta. Iznos je uplaćen tužilji, ali presuda još uvek nije objavljena u pomenutom dnevnom listu.

BIRN je kontaktirao žrtvu iz ovog slučaja, ali je ona želela da ostane anonimna, a ceo slučaj nije htela da komentariše. “Presuda sama govori sve što je potrebno da se zna na ovu temu”, rekla je kratko.  

Maltretiranje i zlostavljanje radnika na Torlaku počinje ubrzo nakon što je 2013. na mesto direktorke ovog instituta imenovana dr Vera Stoiljković do tada specijalista fizikalne medicine zaposlena u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć. 

Početkom marta 2015. godine sedam žena na rukovodećim pozicijama na Institutu Torlak daju ostavke na mesto pomoćnice direktorke zbog, kako su u ostavci navele “stalnih neopravdnih kritika i omalovažavanja rezultata rada”, ali i zbog “neprimereno kratkih rokova”, davanje radnih zadataka koji prevazilaze njihove kvalifikacije, “čestih sastanaka uz povišen ton i zbog čestog neplaćenog prekovremenog rada”. 

U otvorenom pismu o problemima na Torlaku iz marta 2015. godine, sedam pomoćnica direktorke koje su ujedno i šefice najvažnijih službi instituta u to vreme pišu kako “Institut nema niti jednog pomoćnika.” One navode da međunarodne projekte od izuzetnog značaja za institut kao što je saradnja sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, te njeno finansiranje projekta proizvodnje vakcine protiv gripa, vodi saradnik u odseku.
 

“Ponašanje direktorke Instituta dovelo do toga da ovaj institut napuste stručnjaci, koji su bili nosioci stručnog rada i nosioci proizvodnje vakcina i seruma, a čime se posledično ugrožava zdravlje cele nacije”, navodi se u otvorenom pismo iz 2015. godine stručnog rukovodstva u ostavci.  

Nakon ostavki na mesta pomoćnica direktorke koje potpisuju u martu 2015. godine, šest od sedam potpisnica ubrzo je dobilo otkaze i od tada više ne rade na Institutu Torlak. Nakon ovakve odluke dve od šest otpuštenih žena podnele su tužbe za zlostavljanje na radu i dve vode postupke zbog nezakonitog otkaza. 

Osim zaposlene kod koje je Apelacioni sud 21. februara 2022. godine doneo pravosnažnu presudu za zlostavljanje na radu, pred Višim sudom u Beogradu vodi se još jedan postupak.  

Postupak koji je još aktivan pokrenula je nekadašnja pomoćnica direktorke Vere Stoiljković koja je tokom 2015. godine dobila otkaz, samo četiri meseca nakon što se zajedno sa sedam zaposlenih na institutu u otvorenom pismu obratila javnosti ukazavši na loše uslove rada i mobing, koje trpe od strane direktorke i njenih najbližih saradnika. 

Prema saznanjima BIRN-a, situacije se nakon 2015. godine nije popravila – naprotiv. Institut Torlak je u periodu od 15. jula 2020. godine do danas napustilo preko 15 zaposlenih uglavnom visokog kadra, pomoćnika direktorke, magistara farmacije, doktora medicine na rukovodećim pozicijama, istraživača i naučnih saradnika. Kako objašnjavaju izvori BIRN-a sa Instituta Torlak, razlog za odlazak su uglavnom bili loši uslovi rada, pritisak i mobing od strane direktorke.  

Mnogi zaposleni koje je BIRN kontaktirao odbili su da govore o odlasku sa Torlaka navodeći da ne žele da se prisećaju tog perioda i da se sada bave nekim drugim poslom. 

„Bilo mi je potrebno mnogo vremena da se prisetim i uopšte pomislim na Torlak.

Ono što se desilo na Torlaku u potpunosti je promenilo naše živote. Iselila sam se iz zemlje i pokušavam da izgradim novi život iz početka“, kaže jedna od sagovornica BIRN-a, koja je želela da ostane anonimna.

„Bez i jedne mrlje u karijeri, ostajete bez posla i sva vrata vam bivaju zatvorena. Kada smo prolazile golgotu i dobile otkaz, niko od tadašnjih zaposlenih nas nije podržao. Nažalost, neki su u mojim sudskim postupcima svedočili protiv mene, a u međuvremenu i oni otišli sa Torlaka, drugi koji je trebalo da svedoče u moju korist se odjednom nisu sećali gotovo ničega. Otuda i moje razočarenje u kolege. Verujem da im je još uvek teško, ali svako bira svoj put. I ja sam pre sedam godina izabrala čestitost i platila i još uvek plaćam veliku cenu“, kaže ona. 

Direktorka Vera Stoiljković “pretila” tajnom službom

U presudi Apelacionog suda navodi se kako se radi o “kontinuiranom šikanoznom postupanju odgovornih lica u dužem vremenskom periodu kojim je nesumnjivo izvršen atak na dostojanstvo tužilje, njene profesionalne i stručne sposobnosti i normalne uslove za rad”, odnosno da joj je “ugroženo zdravlje i vreme za odmor čestim ostajanjem na poslu do 22 i 23 časova”.

“Štetne radnje kod instituta zlostavljanja na radu uvek su tesno povezane sa nekim vidom malicioznog i neprimerenog ponašanja izvršioca zlostavljanja, u ovom slučaju direktorke Stoiljković, prema zaposlenom koji trpi zlostavljanje, a koji se u dužem vremenskom periodu ponavlja zbog čega se zaposleni oseća ugroženim, obezvređenim, stigmatizovanim, poniženim i traumatizovanim, a često mu je i zdravstveno stanje ugroženo zbog stresa i bojazni od mogućeg gubitka posla što je bio slučaj kod tužilje”, zaključuje Apelacioni sud u Beogradu presudom od 21. februara 2022. godine potvrđujući prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu iz maja 2021. godine. 

U presudi, u koju je BIRN imao uvid, navodi se i kako je direktorka Vera Stoiljković na jednom sastanku poručila zaposlenima da ih je pozdravio direktor BIA, u to vreme Aleksandar Đorđević, sadašnji Ambasador Republike Srbije u Bosni i Hercegovini i dodala da “lako može da se utvrdi sa čijeg su računara poslate slike” pri čemu niko nije znao o kakvim se slikama radi. Inače, u javnosti se govorilo da je Vera Stoiljković nevenčana supruga Aleksandra Đorđevića.

Male kazne obeshrabruju žrtve

Na pitanje BIRN-a koje bi posledice mogla da trpi direktorka Torlaka nakon pravosnažne presude kojom je utvrđeno da je vršila mobing nad nekadašnjom zaposlenom, profesor radnog prava Bojan Urdarević kaže da “oni koji su je postavili, mogu i da je razreše”. On podseća na sličan predmet kada je Vlada razrešila direktorku Agencije za licenciranje stečajnih upravnika nakon što je ona vršila mobing zaposlenih.

“Po analogiji stvari neko za koga sud utvrdi da je mober, Vlada može da ga razreši sa funkcije, a da li će to uraditi ili neće je i neka vrsta političke odluke”, zaključuje Urdarević i dodaje da neko može i sam da podnese ostavku ako se utvrdi da je vršio mobing, da je to pre svega pitanje moralne odgovornosti, a ne zakonske norme. 

Komentarišući dosuđeni iznos na ime nematerijalne štete profesor radnog prava Bojan Urdarević objašnjava kako je manir naših sudova da prilikom dodeljivanja te naknade budu jako škrti. 

“Takvim postupanjem sudova se na neki način možda i opravdava ovakvo ponašanje jer zamislite da neko može da vam naruši zdravlje, porodični život, a da bude kažnjen sa 1000 ili 1.500 evra”, kaže profesor Urdarević i dodaje da su presude zbog zlostavljanja na radu jako retke. 

“Najteži slučajevi mobinga nikad ne dođu pred sud. To su situacije kada zaposleni samo ode sa posla, da otkaz, a dođe do zdravstvenih problema ili ne želi da se sudi ili nema mogućnosti za suđenjem”, objašnjava Urdarević i dodaje da se velikom broj zaposlenih “ne isplati da se upušta u tu priču da bi dobio 200.000 dinara.”

Direktorka Instituta Torlak Vera Stoiljković nije odgovorila na pitanje BIRN-a, da li će podneti ostavku, već nas je uputila da sva pitanja u vezi sa presudom pošaljemo putem mejla. Odgovori na pitanja nisu stigli do objavljivanja ovog teksta. Iz Vlade Republike Srbije takođe nisu odgovorili da li će smeniti direktorku Torlaka. Veru Stoiljković je za vršioca dužnosti direktora Instituta Torlaka 20. jula 2017. godine postavila Vlade Republike Srbije, a ona se na tom mestu nalazi od 2013. godine, sada već u dva mandata.

Vera Stoiljković, jedna biografija 

Dr Vera Stoiljković je specijalista fizikalne medicine. Pre postavljenja na mesto v.d. direktorke Instituta Torlak početkom 2013. godine, bila je načelnica Odseka za prijem i obradu naloga za intervencije u Hitnoj pomoći, navodi se u medijima. Nakon isteka četvorogodišnjeg mandata, Torlak raspisuje konkurs za novog direktora tokom maja 2017. godine na kome je ponovo izabrana dr Stoiljković. 

O tome kako ovaj konkurs sadrži diskriminatorske uslove po kojima na mesto direktora može biti izabrana samo dr Stoiljković u vreme raspisivanja konkursa upozoravali su iz Nove Stranke. 

Dr Vera Stoiljković bila je na strani organizatora “afere Hitna pomoć” iz 2005. godine. Tada je dr Borko Josifovski, uzbunjivač i bivši direktor Hitne pomoći koji ukazao na spregu lekara i privatnih pogrebnika. On je kazao kako određene ekipe Hitne pomoći pacijentima namerno ne pružaju adekvatnu negu prilikom izlaska na teren, dok privatnim pogrebnicima odaju podatke o adresama pacijenata. Josifovski za BIRN objašnjava da je dr Stoiljković do mesta načelnika kol centra u Hitnoj pomoći došla zbog toga što je bila bliska sa ljudima koji su organizovali tu aferu. 

“Direktorka Torlaka je takođe pripadala tom miljeu, a ona je i sada na tom položaju”, objašnjava dr Josifovski na televiziji N1 tokom 2018. godine.