Optužnica za ubistvo Olivera Ivanovića, koju je 2. decembra 2019, gotovo dve godine nakon ubistva, podiglo Specijalno tužilaštvo u Prištini, teško optužuje državu Srbiju za ovaj zločin ali i za brojna druga krivična dela na severu Kosova.
Optužnica ne otkriva mnogo novih detalja o samom atentatu, ali daje širu sliku i osvetljava atmosferu u kojoj je zločin planiran i izvršen.
Detaljno je prikazana isprepletenost odnosa i veza između kriminalaca, političara i institucija.
Osim prvooptuženog Nedeljka Spasojevića, na optužnici su se našla još trojica pripadnika kosovske policije – Dragiša Marković zvani Limaj, Žarko Jovanović i Rade Basara.
Optuženi su i Marko Rošić, koji ima policijski dosije, kao i Silvana Arsović, bliska partijska saradnica Olivera Ivanovića.
Oni se terete za više krivičnih dela – učešće ili organizovanje organizovane kriminalne grupe, zloupotrebu položaja ili službenih ovlašćenja, pomoć u izvršenju krivičnog dela teško ubistvo, neovlašćeno posedovanje oružja, otkrivanje službene tajne, prepravljanje dokaza.
Suđenje po ovoj optužnici bilo je planirano da počne 30. decembra 2019. godine, ali je odloženo jer je dva dana ranije tužilac Sulj Hodža dostavio novu, izmenjenu optužnicu koja nije bila prevedena na srpski.
Zato je početak suđenja odložen za 11. februar 2020. godine.
Za sada nije poznato šta je u optužnici promenjeno, ali njena prva verzija, do koje je došao BIRN, ne otkriva ni izvršioca ni naručioca ubistva Olivera Ivanovića.
Milan Radoičić i Zvonko Veselinović, koji su optužnicom označeni kao organizatori kriminalne grupe koja je pomagala u zločinu, nisu navedeni kao osumnjičeni iako se njihova imena u dokumentu pominju na desetine puta, uz napomenu da se nalaze u bekstvu.
Tužilaštvo zaključuje da je ubistvo izvršeno iz političkih motiva i da ga je počinila kriminalna grupa kojom rukovodi Milan Radoičić.
Navodi se i da je ta kriminalna grupa videla Ivanovića kao političkog rivala kod stanovništva severnog dela Kosova.
Tužilaštvo ocenjuje i da optuženi pripadnici kriminalne grupe sprovode naredbe Vlade Srbije na severu Kosova i organizuju napade na tamošnje institucije.
Uloga Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića
Iako protiv Veselinovića i Radoičića optužnica nije podignta, upravo se oni navode kao organizatori ubistva Olivera Ivanovića.
Optuženi su od Radoičića i Veselinovića dobijali uputstva uoči ubistva kao i tokom istrage zločina koju su ometali.
Tužilaštvo navodi primer dvojice policajaca, Željka Bojića i Milana Ristovića. Oni su, navodno, sve snimke koje su nadzorne kamere zabeležile u trenutku ubistva, a koji bi mogli da identifikuju ubice, prikupili i čuvali kod sebe, ali su tužilaštvu predali samo one na kojima nije bilo moguće identifikovati izvršioce.
„Video snimke, gde se jasno vide sumnjiva lica koja su izvršila ubistvo, oni čuvaju radi svoje bezbednosti da ne bi bili ubijeni od kriminalne grupe Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića“, stoji u optužnici.
Bojić i Ristović nisu optuženi.
Za poručnika Željka Bojića, šefa regionalne operative na severu Kosova, u optužnici se navodi da je u bekstvu, kao i da je tok istrage o ubistvu Ivanovića nadgledao zajedno sa Milanom Ristovićem, inače šefom regionalnih istraga na severu Kosova.
Bojić je predstavljen kao mozak kriminala na severu Kosova i osoba preko koje je Radoičić ostvarivao uticaj u Regionalnoj policiji.
Kako je Ivanović ubijen
Oliver Ivanović ubijen je 16. januara 2018. u severnoj Mitrovici u ulici Sutjeska, u 8 sati i 14 minuta ispred kancelarije njegove građanske inicijative SDP.
„Žrtva je upucana iz vatrenog oružja kalibra 9 mm, šest puta, iz vozila u pokretu tipa `opel astra`, bez tablica, sa zatamnjenim staklima, koje je nakon nekoliko minuta pronađeno spaljeno u ulici Vojvode Putnika, oko 1.500 metara od mesta ubistva, dok je žrtva Oliver Ivanović, nakon što je odveden u Regionalnu bolnicu Severne Mitrovice, posle nekoliko trenutaka podlegao zadobijenim ranama“, navodi se u optužnici.
U optužnici se tvrdi da je Silvana Arsović, sekretarica Olivera Ivanovića, usko sarađivala sa ostalim osumnjičenima tako što je namerno isključila sigurnosne kamere.
„Tako je omogućila osumnjičenima da ne budu snimljeni tokom izvršenja čina ubistva pokojnog Olivera Ivanovića“, navodi se u dokumentu.
Ona je dva minuta nakon ubistva uključila kamere u kancelariji stranke što je zaključeno na osnovu priznanja da je u vreme izvršenja ubistva i posle toga, bila sama u toj kancelariji.
Arsović je u potpunosti negirala delo za koje se tereti, ali tužilaštvo konstatuje da je njena odbrana neosnovana i u suprotnosti sa prikupljenim dokazima.
Među prikupljenim dokazima je i izveštaj IT stručnjaka koji su veštačili kamere i zaključili da su one 4. januara 2018. namerno isključene „od strane nepoznatih lica“.
Tada je, 12 dana pre ubistva, u prostorijama SDP-a bilo problema i sa strujom.
Dokumenta Elektro Kosmeta pokazuju da je u večernjim satima došlo do kvara jedne faze struje pored kancelarije SDP-a, da je sam Ivanović taj kvar prijavio dan kasnije, nakon čega je ekipa izašla na teren i otklonila kvar.
Za Nedeljka Spasojevića, policajca-istražitelja u severnoj Mitrovici, tvrdi se da je službenim vozilom marke „Golf 4 karavan“, odvezao nepoznatu osobu do vozila „Opel Astra“, iz kojeg je sutradan pucano na Ivanovića.
Vozilo je ubrzo nakon ubistva pronađeno spaljeno.
Tvrdi se i da je ometao istragu sa dvojicom policijskih službenika, Žarkom Jovanovićem i Dragišom Markovićem, koji su takođe obuhvaćeni optužnicom.
„Okrivljeni je kritičnog dana stigao na lice mesta sa dvoje policijskih službenika, koji namerno nisu preduzeli radnje u pravcu gonjenja izvršioca ovog krivičnog dela“, piše u optužnici prištinskog tužilaštva.
Spasojević je bio prvi istražitelj koji je došao na lice mesta.
Ista situacija bila je i 2017. kada je bio podmetnut požar na vozilu Olivera Ivanovića. Nijedan od ova dva slučaja nije rasvetljen.
Tvrdi se i da je u pomenutom paljenju Ivanovićevog automobila učestvovao Marko Rošić. Za Rošića se takođe navodi da je svojim džipom „Santa Fe“ registarskih tablica KM-014-FZ pre ubistva pratio „svaki korak” Olivera Ivanovića i da je nakon ubistva nastavio da prati Ivanovićevog brata Miroslava.
Oliver Ivanović je, inače, znao da ga ovo vozilo pratilo jer je u džepu njegovog sakoa, nakon ubistva, pronađen papirić na kojem je bila zapisana upravo njegova registarska oznaka.
Žarko Jovanović i Dragiša Marković, obojica policajci, koji su na lice mesta došli sa prvooptuženim Spasojevićem, optuženi su da su manipulisali dokazima pronađenim na mestu ubistva.
„Vidi se da okrivljeni Marković sa nekim razgovara telefonom i istovremeno gleda asfalt, potom nastavlja do drugog policajca, okrivljenog Žarka Jovanovića, pokazuje mu i usmerava ga, pokazujući rukom prema nečemu, dok okrivljeni Žarko Jovanović uzima čauru sa lica mesta i stavlja je u džep i oboje se udaljavaju odande“, navodi se u optužnici.
Po iskazu jednog od zaštićenih svedoka, Bojić i Ristović su delovali po direktivama srpske obaveštajne službe BIA.
Zadatak im je bio da pokrivaju materijalne dokaze, posebno video snimke nadzornih kamera, ne samo sa lica mesta, već i one sa drugih lokacija, kojima se kretalo sumnjivo vozilo „Opel Astra“ kojim su ubice dovezene na mesto zločina.
Takođe, Marković je posle ubistva, navodno, bez ovlašćenja odao informacije sa lica mesta koje su službena tajna.
Ovo je utvrđeno na osnovu veštačenja Markovićevog telefona koje je pokazalo da je on tri puta pozvao „jedno službeno lice u Srbiji“.
U optužnici se ne navodi ime osobe koju je zvao i konstatuje se da je „srpska strana namerno skrivala podatke realizovanih poziva“.
U optužnici se opisuje i jedna od situacija koju su zabeležile bezbednosne kamere neposredno pre ubistva.
Na snimku se vidi okrivljeni policajac Dragiša Marković kako patrolira peške ulicom u kojoj je Ivanović ubijen. Snimak pokazuje da je pored njega prošlo vozilo „Opel Astra“ bez tablica i sa zatamnjenim staklima kojim su se vozile ubice. Marković nije ništa preduzeo kako bi zaustavio i identifikovao vozilo bez tablica.
Minut-dva kasnije tuda je prošao Oliver Ivanović. Marković je ušao u prodavnicu u neposrednoj blizini da se ne bi sreo sa žrtvom. Nekoliko trenutaka kasnije Ivanović je ubijen.
Na kraju, za optuženog Radeta Basaru, koji radi kao istražitelj u Regionalnoj jedinici istraga u Mitrovici – Sever, se navodi da je preko svog kolege Željka Bojića „usko sarađivao sa organizovanom kriminalnom grupom Milana Radoičića od koje je dobio naredbe da sakrije i eliminiše dokaze“.
On je angažovan da sakrije tragove zločina i u drugim slučajevima u kojima su za krivična dela osumnjičeni pripadnici Radoičićeve kriminalne grupe.
Iz „CV-ja“ Milana Radoičića
Milan Radoičić je već prvih dana nakon Ivanovićevog ubistva označen kao mogući organizator zločina.
Radoičiću i njegovom kumu Zvonku Veselinoviću u Srbiji je suđeno zbog nekoliko krivičnih dela i to na osnovu istraga pokrenutih još u vreme vlasti Demokratske stranke. Oni su, međutim, svih optužbi oslobođeni u sudskim procesima koji su vođeni i okončani po dolasku SNS-a na vlast.
Veselinović je ovdašnjoj javnosti najpoznatiji po postavljanju i paljenju barikada krajem 2011. godine na administrativnim prelazima između Srbije i Kosova – Jarinje i Brnjak.
Milan Radoičić je u junu 2018. postao potpredsednik Srpske liste, samo šest meseci nakon ubistva Olivera Ivanovića i pet meseci pre nego što je hapšenje na Kosovu izbegao bekstvom u Srbiju.
Radoičić se vrlo često pojavljuje na zvaničnim skupovima i sastancima Srpske liste sa najvišim zvaničnicima Srbije koji se povremeno održavaju u Beogradu.
Radoičić i Veselinović u Srbiji, preko nekoliko svojih firmi, učestvuju u velikim i unosnim državnim poslovima, ali i proširuju svoje poslovanje. Novopazarski Radio sto plus je početkom januara 2020. objavio da je Radoičićeva i Veselinovićeva firma Inkop postala vlasnik putarske firme Novi Pazar put.
Izjave svedoka
Ksenija Božović, zamenica predsednika Ivanovićevog SDP-a, dala je iskaz pred kosovskim istražnim organima nepunih deset dana posle ubistva, 25. januara 2018, i tada je za inspiratore ubistva označila Srpsku listu.
Ona je početkom septembra 2019. godine, na iznenađenje javnosti, objavila da će na predstojećim parlamentarnim kosovskim izborima, prema dogovoru sa predsenikom Vučićem, ići baš sa Srpskom listom.
Na saslušanju nakon ubistva, Božović je istražiteljima rekla da je tokom predizborne kampanje Srpska lista plaćala spotove „koji su nacrtali metak ne čelo Olivera“.
„Kada je Oliver bio kandidat za predsednika opštine, tri puta smo zbog pritisaka menjali listu kandidata, jer su se povukle osobe koje su bile zastrašene i to od Srpske liste. Najagresivniji sa Srpske liste bio predsednik Goran Rakić koji je izjavio da ko glasa za Olivera, glasa protiv srpskog naroda“, rekla je tada Ksenija Božović, najodanija Ivanovićeva saradnica.
Za razliku od drugih svedoka koji su u svojim iskazima rekli da su znali da se Ivanoviću preti i da se zbog toga obraćao i Vučiću, saputnica ubijenog opozicionog lidera Milena Popović rekla je tokom saslušanja 30. januara 2018. da joj Ivanović nikada nije govorio o nekoj konkretnoj pretnji.
„Tako da i kad bi imao neku pretnju, on meni ne bi rekao“, tvrdila je Popović koja je i sama bila žrtva jednog napada, kada je tokom izborne kampanje 2013. nepoznati muškarac upao u njihov stan.
Nepunih šest meseci posle ubistva, Milena Popović počela je da radi u kabinetu premijerke Ane Brnabić.
Umešanost Radoičićeve kriminalne grupe u druga krivična dela
Kosovsko tužilaštvo u optužnici za ubistvo Olivera Ivanovića tvrdi da je optužena kriminalna grupa umešana i u druga krivična dela, kao i da sprovodi naredbe Vlade Srbije na severu Kosova i organizuje napade na institucije Kosova na severu.
Kao vođe te grupe označeni su Radoičić i Veselinović, o čijoj povezanosti sa ličnostima bliskim državnom vrhu, svedoče i pojedine fotografije koje je BIRN ranije objavio.
Osim ubistava, pretnji, ucena, bacanja bombi, fizičkih napada, paljenja vozila, u optužnici se navodi da grupa pod kontrolom ima krijumčarenje robe koja dolazi iz Srbije na Kosovu, krijumčarenje oružja i narkotika.
Za Marka Rošića se konstatuje da je osim u ubistvu i paljenju automobila Olivera Ivanovića, bio uključen u još nekoliko slučajeva poput pretnji, nanošenja lakših telesnih povreda, učestvovanja u tuči, ubistva u pokušaju… On je, međutim, bio pod zaštitom starešina policije Kosova u severnom delu Mitrovice, pa pomenuti slučajevi nikada nisu rasvetljeni.
Rošić je u pomenutim krivičnim delima, navodno, uvek učestvovao po naredbama glavnog vođe kriminalne grupe Milana Radoičića, protiv kojeg je, inače, podneta krivična prijava, ali ne i optužnica.
Svedok Milanko Nedeljković navodi da Radoičić ima uticaja ne samo u policiju Kosova, već i „na vazduh koji dišu građani na tom delu Kosova“. Prema njegovom iskazu, poručnik Željko Bojić je mozak kriminala u severnom delu Mitrovice.
Radoičić preko Bojića ima uticaja u Regionalnoj policiji i na severu, a kao deo te grupe Nedeljković je označio još dvojicu policajaca – Nenada Đurića, regionalnog komandira na severu i Baneta Jakovljevića, šefa regionalnog saobraćaja na severu.
Drugi svedok, koji se u dokumentu vodi pod oznakom „svedok D”, tvrdi da je ovu trojicu policajaca Milan Radoičić angažovao za uzimanje reketa od firmi na severu Mitrovice.
Taj svedok navodi i četvrtog policajca – poručnika Radeta Radosavljevića, koji je, kako kaže, zadužen za propuštanje krijumčarene robe iz Kosova u Srbiju i obratno, a ponekad i za narkotike Milana Radoičića, kako bi prošli preko granice bez prepreka od strane policije.
On navodi da su se ovoj kriminalnoj grupi pridružili i pripadnici jednog klana iz Srbije. Reč je o kriminalnoj grupi poznatoj pod nazivom „bradonje“ koji su, prema navodima optužnice, zaduženi za Radoičićevo obezbeđenje, kao i za obezbeđivanje njegovog restorana Grey u severnoj Mitrovici.
Motive za brojna krivična dela koja se pripisuju ovoj grupi, tužilaštvo nalazi u iskazima zaštićenih svedoka.
Jedan od njih, koji je radio za Radoičića, otkriva još jedno ime koje je u ovoj kriminalnoj hijerahiji imalo visoku poziciju. To je Milan Mihajlović koji po Radoičićevim nalozima kontroliše opštinu Leposavić i koji je istaknut u kriminalnoj hijerarhiji, ali ga nema na optužnici za ubistvo Ivanovića.
Ovaj zaštićeni svedok kaže da je tokom izborne kampanje pomagao Srpskoj listi i da je tada stalno bio sa Mihajlovićem.
„Znam da je svakoga dana bio u kontaktu sa Milanom Radoičićem i da je 2015. bacio bombu na kuću gradonačelnika Leposavića Dragana Jablanovića”. Jablanović i njegov sin Aleksandar u to vreme su bili u sukobu sa Srpskom listom.
Aleksandar Jablanović je istražiteljima rekao da zbog pretnji, kampanje i brutalnog napada, ni on ni otac nisu učestvovali na izborima 2017. Na jednom sastanku uoči izbora, Radoičić mu je zapretio i rekao da mora da se povinuje direktivama i naredbama koje dolaze iz VIade Srbije. Radoičić je imao pištolj za pojasom i rekao mu je: ,,Za ove stvari ljudima je otišla glava“.
Pred same izbore, u oktobru iste godine, Radoičić ga je pozvao da se nađu u njegovom restoranu Grey i rekao mu da mora da povuče kandidaturu za izbore, a da će mu zauzvrat obezbediti neko mesto u opštini.
Jablanović je to odbio, ali je nakon pretnji koje je krajem istog meseca dobio njegov brat Marko, ipak prekinuo izbornu aktivnost „znajući da su (on i članovi porodice) životno ugroženi od Srpske liste i grupe Milana Radoičića, jer oni su odlučni da pobede po svaku cenu“.