„Možeš da ne dobiješ tuđu negu više nikad.“
Ovo je rečeno mladoj ženi sa invaliditetom iz grada u Vojvodini, ako se ne obaveže da će glasati za vladajuću Srpsku naprednu stranku.
„Znači, ne kaže ona meni: ‚Nećeš dobiti.‘ To je mreža tih ljudi koji na taj način, u stvari, ucenjuju“, nastavlja ona prisećajući se razgovora sa osobom iz jednog velikog udruženja koje pruža pomoć osobama sa invaliditetom.
Mnoge osobe sa invaliditetom, naročito one u ruralnim delovima zemlje, suočavaju se sa pritiscima ili zastrašivanjem da glasaju za Srpsku naprednu stranku kako bi dobile pomoć, otkrivaju istraživanja BIRN-a.
Za pritiske su zaduženi ili zaposleni u javnom sistemu socijalne zaštite, ili lokalna i nacionalna udruženja, koja su i sama u velikoj meri zavisna od države ili lokalne samouprave kao svojih glavnih donatora.
„Vlada jedan kolektivni strah među osobama sa invaliditetom. Čak i bez ucene oni pristaju da glasaju za vladajuću stranku, zbog bojazni da ukoliko to ne urade, oni će iz tog razloga ostati bez te tuđe nege i pomoći koja im je zakonom zagarantovana i pripada im“, rekla je za BIRN Nevena Tarlanović, aktivistkinja za ljudska prava i stručnjakinja za prava osoba sa invaliditetom.
„Ne radi se čak ni o primoravanju, nego to ljudi masovno rade zato što vlada kolektivni strah – ako ne dam svoj glas, nešto će mi se desiti i sa tuđom negom i pomoći.“
Prema popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi 356.404 osobe sa invaliditetom. Međutim, nedostaju sveobuhvatni podaci o njihovom izbornom učešću.
Pojedina udruženja godinama se žale da država svojim članovima nije obezbedila tajnost glasanja – glasački listići ne postoje na Brajevom pismu, pa slepe osobe glasaju uz pomoć osobe od poverenja, dok međunarodni posmatrači izbora upozoravaju da su biračka mesta širom zemlje nepristupačna osobama sa invaliditetom.
Politički pritisci na ranjive grupe i socijalno ugrožene dokumentovani su i na prethodnim izborima.
Istraživanje koje je sprovela CRTA 2023. godine o zloupotrebama vezanim za centre za socijalni rad, pokazalo je da su politički pritisci na zaposlene i korisnike konstantni i nisu zastupljeni samo u predizbornom periodu. Prema nalazima istraživanja, korisnici socijalne pomoći bili su ucenjivani da glasaju za određenu stranku ili prisustvuju stranačkim mitinzima pod pretnjom uskraćivanja materijalne pomoći.
U jednom od intervjua zabeleženo je i svedočenje da su pojedini korisnici morali da deo dobijene novčane pomoći predaju stranci.
CRTA je, prateći izbore 2023. godine, dokumentovala i navodni slučaj u kojem su korisnici centra za socijalni rad bili kažnjeni i uskraćeni za socijalnu pomoć zbog podrške opozicionoj izbornoj listi.
Političko uslovljavanje i pristup pomoći
Prema podacima iz 2021. godine, osobe sa invaliditetom i njihove porodice spadaju među one koji su pod najvećim rizikom od siromaštva – preko 70 odsto porodica živi ispod granice siromaštva, a samo 13 odsto osoba sa invaliditetom je zaposleno.
Mnoge osobe sa invaliditetom u velikoj meri zavise od države – zbog novčanih davanja, zdravstvene zaštite i socijalnih usluga – kao i od udruženja koja obično pružaju pomoć pri pristupu pomoćnim sredstvima, obrazovanju, obukama i zapošljavanju.
BIRN je razgovarao sa desetak osoba, od kojih je njih petoro reklo da udruženja ubeđuju članove ili vrše pritisak na njih da glasaju za stranku na vlasti.
Osoba iz jedne organizacije osoba sa invaliditetom iz južne Srbije, koja je razgovarala sa BIRN-om pod uslovom anonimnosti, kaže da je nakon sastanka na kojem su članovi izabrali novog šefa organizacije, novoizabrana predsednica izdvojila nekoliko članova i razgovarala sa njima pojedinačno, pitajući ih da li će glasati za predsednika Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku (SNS).
„I na toj skupštini sam bila prisutna kada je nakon tog završenog formalnog glasanja […] ona rekla: ‚Ti, ti, ti, ti ostanite, hoću nešto da vas pitam.‘ Onda je pojedinačno sa svakim od njih izlazila van, nešto ih je pitala i kada je moja komšinica došla na red i obavila taj razgovor, mi smo izašli i ja je pitam, što ti je pitala, ona je rekla, odmah sam znala o čemu se radi, kaže, da li hoću da dam Vučiću podršku, Srpskoj naprednoj stranci i Vučiću kao siguran glas“, kaže ta osoba.
Mnoga od ovih udruženja i sama su u velikoj meri zavisna od javnih budžeta, budući da su ministarstva ili lokalne samouprave među njihovim najvećim donatorima.
Druga osoba iz jedne beogradske organizacije, koja je takođe razgovarala sa BIRN-om pod uslovom anonimnosti, rekla je da sva udruženja koja primaju javna sredstva, bilo od lokalnih vlasti ili državnih ministarstava, trpe snažan politički pritisak, naročito uoči izbora.
„Svi mi trpimo velike pritiske, imamo pretnje da će nam biti ukinuto to finansiranje. A nekima kojima se, nažalost, poklopilo nesrećnim slučajem finansiranje nekog programa sad sa ovim periodom izbora i koji nisu dostavili [sigurne glasove], program im nije prošao. Čak program koji se 15 godina realizovao, taj isti program, sad evo nije prošao, zato što nisu dostavili spiskove [sigurnih glasova]. To im je otvoreno rečeno pred ljudima“, rekao je izvor.
Udruženja povezana sa politikom
Tokom kampanje za prevremene parlamentarne izbore u Srbiji u decembru 2023. godine, više od 2.000 javnih ličnosti potpisalo je podršku naprednjacima, među njima i 117 čelnika i članova 88 udruženja i saveza koji predstavljaju osobe sa invaliditetom širom Srbije, navedenih punim imenom i zvaničnom funkcijom u svojim organizacijama.
Prema rečima osobe koja radi u jednoj velikoj beogradskoj organizaciji za prava osoba sa invaliditetom, interna komunikacija među onima koji su bili uključeni ukazuje na to da je bar na neke od njih vršen pritisak državnih zvaničnika da potpišu izjavu podrške.
„Pritom, oni nisu smeli niti da se potpisuju. Oni ne smeju to da rade, jer njima statuti brane taj način istupanja. Oni su kršili direktno svoje statute. Oni su i glasači, oni to otvoreno i kažu i iskoristili su svoju funkciju da javno podrže. Onda, pojedincima koji su ih za to prozvali su rekli ‘ja sam morao’. Apsolutno nisu morali i ima mnogo onih koji nisu želeli da učestvuju. To nije stav ni članica tog saveza, niti su oni pitali članice da se izjasne – što su dužni, kršeći statut, vrlo svesno su to uradili“, rekla je ta osoba, dodajući da su mnogi koji vode organizacije koje predstavljaju osobe sa invaliditetom takođe odbili zahteve da potpišu podršku SNS-u.
Nevena Tarlanović, aktivistkinja za ljudska prava i stručnjakinja za prava osoba sa invaliditetom, rekla je za BIRN da su neki ljudi iz udruženja „ljudi koji su stranački vrlo zagriženi i onda oni svoje članove ucenjuju“.
„To su takozvana SNS-ovska tradicionalna udruženja, koja na taj način skupljuju glasove kad treba. To je možda najbolji primer kako se ucenjuje, preko udruženja. Zato što veliki broj ljudi se učlani, misleći da ima tamo neki socijalni život ili neke beneficije. Ljudi se ponadaju“, objasnila je Tarlanović, navodeći da nikada nije bila član nekog udruženja, ali da poznaje mnoge ljude koji jesu i zna šta su sve proživeli.
„Znam šta su sve prolazili i znam da su u ovakvim situacijama, u predizbornim kampanjama, više puta bili ucenjivani upravo na te načine – da daju svoje kapilarne glasove“, dodala je.
Profesor Branko Jokić iz Udruženja osoba sa invaliditetom „Feniks“ rekao je da su mnoge organizacije koje sarađuju sa političkim strankama to činile i pre vladavine SNS-a.
„Ono što je najsmešnije i najčudnije, ja mislim da se tu krši zakon, oni svake godine kad dođe neka promena ili kad dođu ti izbori, kad god se promeni vladajuća koalicija, oni potpisuju ugovor o saradnji. Prvi put kad je SNS pobedio, oni su potpisali ugovor o saradnji sa SNS-om. Kada su bile demokrate, oni su potpisali ugovor sa demokratama“, rekao je.
Socijalna pomoć kao instrument manipulacije
Osim udruženja, i zaposleni u javnim službama socijalne zaštite ranije su učestvovali u vršenju pritisaka na ranjive grupe, uključujući starije građane, romske zajednice i primaoce socijalne pomoći.
Posmatračka organizacija CRTA objavila je nakon parlamentarnih i lokalnih izbora 2023. godine izveštaj u kojem navodi da su novčana pomoć, drva za ogrev i humanitarni paketi navodno nuđeni u zamenu za političku podršku, kao i da su pretnje ukidanjem davanja upućivane onima, koji su odbili da podrže određenu stranku.
Mlada žena sa invaliditetom iz jednog grada na severu Srbije rekla je za BIRN da joj socijalno davanje, poznato kao dodatak za pomoć i negu drugog lica, svake godine kasni i da ga čeka još od maja, dok prioritet imaju oni koji su bliski vladajučoj partiji.
Izveštaj CRTA iz 2023. godine pokazuje da mnogi centri za socijalni rad daju prioritet u rešavanju predmeta onima koji glasaju za vladajuću stranku. U izveštaju se takođe navodi da su mnogi zaposleni u sistemu socijalne zaštite i sami zaposleni zato što su članovi, pristalice ili aktivisti stranke, te da koriste svoj položaj da prikupljaju glasove za svoju stranku.
Ista žena kaže da zna osobu zaposlenu u jednom centru za socijalni rad koja je prikupljala glasove. Prema rečima izvora, ta osoba je pristala da učestvuje u takvim aktivnostima u zamenu za obezbeđeno radno mesto u centru.
Ona kaže da je politički pritisak retko eksplicitan, već se umesto toga predstavlja kao očekivanje zahvalnosti za davanja koja primaju osobe sa invaliditetom.
„Vrlo, vrlo retko oni kažu moraš da glasaš za SNS. U poslednje vreme se tek spominje ime Vučića, ali jako se to izbegava. Ili se predstavlja kao nešto što je on nama učinio, pa sad mi moramo da se odužimo, a ne kao ucena. Nama se predstavlja kao da je nama Vučić pomogao. Nama je Vučić omogućio to i to. I ajde sad vi izrazite svoju zahvalnost da ne biste to izgubili. Implicitno je pretnja“, zaključuje ona.