Od ukupnog broja udesa u Beogradu u kojima je bilo povređenih ili poginulih, u skoro svakoj četvrtoj su žrtve pešaci, pokazuje istraživanje BIRN Srbija. Većina njih – čak 70 odsto – strada u pokušaju prelaska ulice.
Na godišnjem nivou u Beogradu se u proseku desi oko 900 udesa u kojima ima povređenih ili pogunulih pešaka. Posmatrajući ovu vrstu saobraćajnih nesreća po godinama, uočljivo je da nema značajnijih odstupanja. Izuzetak je 2020. godina, što je period koji se poklapa sa početkom pandemije korona virusa, kad je bilo 652 nesreće ovog tipa.
BIRN je do ovih zaključaka došao analizom podataka MUP Srbije o svim saobraćajnim udesima u Beogradu od 2016. do kraja 2020. godine.
Stručnjaci za bezbednost saobraćaja ocenjuju da razlog za ovako porazno stanje leži u loše planiranoj i izgrađenoj saobraćajnoj infrastrukturi, nedovoljno dobrim saobraćajnim propisima, ali i saobraćajnoj kulturi građana koja nije na zavidnom nivou.
Saobraćajni udesi “van raskrsnice”
Policija svakodnevno u celoj Srbiji prikuplja informacije o mestu nesreće, eventualnim žrtvama (ne precizirajući njihov broj), uz napomenu da li se radi o pešacima ili vozačima. Ovi podaci, uz šturi opis udesa, unose se u jedinstvenu bazu podataka.
Analizom informacija iz baze podataka MUP Srbije proizilazi da su najugroženiji pešaci u centralnim beogradskim opštinama Vračar, Stari grad i Zvezdara.
Od ukupnog broja saobraćajnih nesreća na Vračaru u kojima je bilo povređenih ili poginulih, u 29 odsto slučajeva žrtve su bili pešaci, a na Starom gradu i Zvezdari u 27 odsto. Nasuprot njima, pešaci su najbezbedniji u opštini Savski venac, gde je samo 18,6 odsto udesa bilo sa pešacima.
MUP Srbije u pomenutoj bazi podataka ne daje preciznije okolnosti pod kojima su se desile saobraćajne nesreće, a u slučaju udesa sa pešacima najčešće se naglašava da li se desio u raskrsnici ili van nje.
Međutim, kad se lokacije nesreće postave na mapu, primetno je da su i oni udesi koji su označeni da su se desili “van raskrsnice”, zapravo bili u blizini ili okolini ukrštanja saobraćajnica.
Ako bismo u ovim zonama uporedili broj nesreća u kojima su stradali pešaci sa onima u kojima su bili povređeni ili poginuli vozači motornih vozila, videli bismo da su u dve trećine saobraćajnih nesreća žrtve pešaci. Ova kategorija učesnika u saobraćaju posebno je ugrožena na opštini Čukarica, gde su pešaci stradali ili povređeni u 72 odsto slučajeva, kad je reč o zonama raskrsnica ili njihovoj blizini.
Crne tačke udesa u Beogradu: raskrsnice, kružni tokovi, bulevari
Posmatranjem mape Beograda na koju su postavljene saobraćajne nesreće u kojima su pešaci bili povređeni ili poginuli u zonama raskrsnica, mogu se uočiti svojevrsne “crne tačke” u raznim delovima grada. Uglavnom je reč velikim raskrsnicima, kružnim tokovima i najprometnijim gradskim ulicama i bulevarima.
Da bi se uvidelo da su u Beogradu pešaci posebno ugrožena kategorija učesnika u saobraćaju, neretko statistika i dublja analiza nisu ni potrebni. To posebno znaju građani koji žive u neposrednoj blizini ulica u kojima vozači ne poštuju ograničenja brzine.
Jedan takav incident tokom leta sa tragičnim epilogom inicirao je proteste građana. Nakon što je bahati vozač na Karaburmi pregazio dečaka koji je preminuo od povreda, a potom pušten da se brani sa slobode iako je pobegao sa mesta nesreće, gnevni građani su se spontano okupili i blokirali saobraćaj u Ulici Marijane Gregoran, zahtevajući pravdu.
Kako se uverio novinar BIRN-a, koji je tada razgovarao s učesnicima protesta, tragedija koja se desila nije bila izolovan saobraćajni incident u tom delu grada.
“Ovde automobili stalno jure velikim brzinama, pogotovo noću. A odmah ovde je škola, pijaca, mnogo ljudi cirkuliše… Evo, pre neki dan mog supruga umalo isto nije udario automobil dok je šetao psa”, rekla nam je žena koja je sa komšijama učestvovala u protestu na Karaburmi.
Slično je i u Ostružnici gde je prelazak puta za tamošnje stanovnike svojevrsna avantura. Godinama su se obraćali javnosti tražeći da im se omogući bezbedan život, ali bez uspeha. Primorani su da pretrčavaju veoma prometan Obrenovački put, na kome je već nekoliko njih stradalo.
Na sve to, kako je preneo TV N1, dobili su odgovor od predsednika opštine Čukarica da jedino što može jeste da – dovede patrijarha da osvešta put.
Raste broj sudara sa parkiranim vozilima
Analiza podataka o saobraćajnim udesima pokazala je da se iz godine u godinu u Beogradu povećava udeo sudara sa parkiranim vozilima u odnosu na ukupan broj nezgoda. Sa 17,4 odsto u 2016. godini, taj udeo je povećan na 20,5 u 2020. Ovaj rast posebno je uočljiv u opštini Stari grad, gde je udeo sudara sa parkiranim vozilima od 2016, kad je bio 16,4, porastao na 25,4 odsto.
Šef katedre za bezbednost saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Krsto Lipovac smatra da se radi o trendu, kad je reč o ovoj vrsti nezgoda.
“Ovo bi se moglo tumačiti povećanim problemima u vezi sa parkiranjem u Beogradu, povećanim brojem konflikata u zoni parkiranja, povećanim brojem označenih parking mesta na mestima gde ne postoje uslovi za bezbedno parkiranje”, kaže Lipovac navodeći da, s druge strane, još uvek nije uspostavljen jasan koncept upravljanja brzinama u gradu.
“U većini slučajeva gde je dozvoljeno parkiranje na kolovozu, trebalo bi sistemski ograničiti brzinu na najviše 30 kilometara na sat”, kaže Lipovac.
Pešaci krivi za 70 odsto nezgoda u kojima su žrtve
Profesor Saobraćajnog fakulteta Krsto Lipovac smatra da je moguće sprovoditi efikasne kontramere kako bi se unapredila bezbednost učesnika u saobraćaju, posebno pešaka. Kako objašnjava, to podrazumava unapređenje kulture života u gradu i učešća u saobraćaju, bolje osposobljavanje vozača…
“Potrebno je promovisati ‘ulice za ljude’ umesto ‘ulice za vozila’, uspostaviti koncept projektovanja ulica ‘od periferije ka centru’, što znači da se prvo stvore uslovi za kretanje pešaka, pa ako ostane mesta, onda se obezbeđuje prostor za vozila, a ne ‘od centra ka periferiji’, kad je sve podređeno vozilima i potrebama vozača, a ne uvažavaju se potrebe pešaka, biciklista i drugih”, kaže Lipovac.
Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić ističe da bi posebnu pažnju trebalo obratiti i na edukaciju pešaka.
“Za 70 odsto nezgoda sa pešacima su krivi pešaci. Beograd je ogroman i da bi se rešio problem bezbednosti pešaka, potrebno je edukovati i pešake. Odrasle više ne možemo da šaljemo u školu, ali ajde da pokušamo da utičemo da se ponašaju u skladu sa pravilima igre, U saobraćaju je bonton propisan zakonski, pa bi trebalo da ujednačimo ponašanje ljudi, da se ponašaju u skladu s tim”, kaže Vujanić.
Bolje raskrsnice, manje udesa u Beogradu
Govoreći o saobraćajnim udesima koji se dešavaju u zonama raskrnica, profesor Lipovac ističe da veliki problem predstavlja planiranje, a posebno projektovanje raskrsnica, dodajući da nisu uzeti u obzir zahtevi bezbednosti saobraćaja.
“Postoje, u svetu dokazani, koncepti projektovanja bezbednih raskrsnica, a posebno prilaza raskrsnicama. Mislim da se oni nedovoljno i nerado primenjuju u našim uslovima. Ovi koncepti se odnose na bolje uvažavanje pešaka i drugih ranjivih učesnika u saobraćaju”, kaže Lipovac navodeći, kao primer, izgradnju razdelnog ostrva na širokim prilazima raskrsnici, prilagođavanje plana tempiranja semafora pešacima, smirivanje brzina ispred raskrsnica, unapređenje preglednosti, itd.
On kaže i da deo problema leži i u velikoj društvenoj tolerantnosti prema prekoračenju brzina, nepropuštanju pešaka na pešačkom prelazu, prelasku kolovoza van pešačkog prelaza, nepoštovanju prvenstva prolaza u raskrsnici.
“Na primer, skoro da je opšteprihvaćeno da se znak ‘stop’ ne poštuje”, zaključuje Krsto Lipovac.