Brajana Brkovića, ekološkog aktivistu, iznenadio je martovskog jutra 2022. nepomični dron na nekoliko metara ispred prozora njegovog stana u Novom Sadu. 

Tog dana, prekoputa njegove zgrade, otvarana je deonice pruge Beograd-Novi Sad, a na ceremoniji su govorili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban. Nije poznato da li je dron snimao Brkovićev stan ili skup sa druge strane ulice.

„Dron sa kamerom je tako stajao 30 minuta, scena je bila orvelovska. Nikakvo prethodno obaveštenje nisam dobio“, kaže za BIRN Brković koji ranije primećivao dronove na ekološkim protestima.

MUP je prethodnih godina nabavljao različite modele bespilotnih letelica naprednih softverskih i hardverska kapaciteta, pokazuju podaci do kojih je BIRN došao pretragom javnih nabavki. Ove letelice koriste senzore i veštačku inteligenciju za letove, snimanje i prenos slike u realnom vremenu, imaju kvalitetne kamere, jak zum i mogućnost instaliranja biometrijskog prepoznavanja.

Policija u Srbiji koristi dronove bez dovoljno nadzora, ograničenja i kontrole nad tim kada i zašto se ove letelice koriste, koje podatke skupljaju i kako se te informacije čuvaju, navode stručnjaci.

„Dronovi su sredstvo civilne i vojne namene koje prikuplja ogromnu količinu podataka i ukoliko nema jasne zakonske regulative kako se ti podaci skladište, onda je normalno da predstavljaju opasnost po privatnost za sve. 

„Ukoliko se snimci koriste za identifikaciju lica i zloupotrebljavaju za pravljenje dosijea onih građana koji su došli da izraze nezadovoljstvo, to je nedozvoljeno. Građani su prilično neinformisani o mogućnostima ove nove tehnologije“, kaže Svetlana Stanarević, vanredna profesorka na Fakultetu bezbednosti u Beogradu.

Policija dronove, između ostalog, koristi u misijama spasavanja, za nadzor granica i ilegalnih migracija, praćenje požara, lica pod istragom ili u bekstvu, kao i za pristup fizički nepristupačnim terenima.

Policijsko snimanje na javnim mestima je okvirno regulisano Zakonom o policiji, a nešto detaljnije uređeno Pravilnikom o načinu snimanja na javnom mestu i načinu saopštavanja namere o tom snimanju iz 2020. godine.

Zakon navodi da je policiji dozvoljeno da snima javne skupove „kad postoji opasnost da prilikom javnog okupljanja dođe do ugrožavanja života i zdravlja ljudi ili imovine”, a u oba dokumenta piše da o nameri snimanja na javnom mestu mora da obavesti javnost.

Policiji u Srbiji, međutim, nije zakonski dozvoljen biometrijski nadzor građana, odnosno korišćenje kamera koje mogu da prepoznaju lica i nečije pokrete. Prikupljanje biometrijskih podataka trebalo je da bude omogućeno izmenama zakona 2021. godine, ali je nacrt povučen posle kritika javnosti. zbog opasnosti od uvođenja masovnog biometrijskog nadzora.

Iz MUP-a Srbije nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o modelima dronova koje se koriste, protokolima koji propisuju način njihovog korišćenja, prikupljanju i skladištenju podataka, licenciranju pilota, mogućoj saradnji sa privatnim kompanijama, merama bezbednosti i privatnosti koje su implementirane kako bi se sprečila zloupotreba prikupljenih podataka.

MUP Srbije nabavlja moćne dronove mahom iz Kine

Podataka o kupovini dronova i prateće opreme za MUP Srbije gotovo da nema na portalu javnih nabavki. Ipak, analiza nabavki za održavanje dronova i javno dostupnih fotografija MUP-a otkrivaju neke modele dronova koje koristi policija u Srbiji. 

Najčešće se u nabavkama pominju kineski DJI dronovi, a pretragom javnih nabavki BIRN je došao do podataka da MUP poseduje i Yuneec Typhoon Q500 dronove, kao i rumunske bespilotne letelice Hirrus. 

Javno dostupne fotografije Žandarmerije pokazuju da ova jedinica koristi DJI Mavic Pro i Mavic 2 Pro Zoom dron, dok vesti sa sajta MUP-a pokazuju da je saobraćajnoj policiji doniran Yuneec Typhoon Q500. Servisiranje Hirrus letelice, koja se promoviše kao letelica za vojne i civilne svrhe, kontrolu protesta, požara, nadzor granica i obala i taktičko-obaveštajno izviđanje, nabavljao je sam MUP.

Većina kineskih DJI letelica ima integrisanu opciju inteligentnog letenja, odnosno senzore za izbegavanje prepreka, letenje po unapred zadatoj ruti, automatizovanog (takozvanog „aktivnog”) praćenja objekata, ljudi, čamaca i vozila u pokretu ili pak kruženja oko predodređene „tačke od interesa“ pri čemu je operateru ostavljeno da upravlja drugim funkcijama poput zumiranja, izoštravanja slike, kadriranja. 

Inteligentni režim praćenja kod DJI Matrice 300 modela letelice ima opciju detekcije, identifikacije i prebrojavanja objekata ili osoba, može da meri površinu koju zauzimaju, kao i da otkriva njihovu geo-lokaciju na daljini od više od kilometar, kao i da ih zatim prati u realnom vremenu. 

Takozvana „Spot-check“ opcija omogućava da kamera letelice upamti određeni objekat ili lice i prepozna ga prilikom narednih snimanja.

Kompanija DJI nudi automatizaciju rute letenja koja se dronu može unapred zadati, tako da dron leti prema unapred zadatim koordinatama i parametrima, automatski i pomoću senzora zaobilazeći sve prepreke. 

Modeli DJI Matrice 300 i 210 V2 imaju opciju „diskretnog letenja“ koje gasi sve lampice na dronu čineći ga neprimetnim na noćnom nebu. 

Teret koji MUP-ove letelice mogu da ponesu ide maksimalno do oko 2,7 kilograma. Veća nosivost znači veće kamere ili više uređaja za nošenje – pored kamera, to mogu biti, između ostalog, zvučnici, radari ili svetlo. BIRN nema podatke o tome da li je MUP Srbije kupovao dodatnu opremu za DJI letelice. Iz MUP-a nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o eventualnim nabavkama ove opreme.

Cene kamera koje se posebno kupuju za DJI dronove mogu da koštaju više hiljada evra. Katalog kineske DJI pored termovizijskih kamera koje se intenzivno koriste noću i detektuju toplotna zračenja, nudi nastavke za zvučnik i svetlo koji se najčešće koriste u misijama spasavanja. 

Termalne kamere se pod određenim uslovima mogu koristiti za merenje telesne temperature, određivanje gustine naseljenosti, prebrojavanje, praćenje i detekciju lica u noćnim uslovima ili nepreglednim terenima. Sagovornik BIRN-a blizak policiji kaže da se ovakvi dronovi najčešće koriste na granicama, za kontrolu ilegalnih migracija. 

Zvanični priručnik za upotrebu kompanije DJI preporučuje da se funkcije praćenja ne koriste na deci i ljudima, te da se vodi računa o poštovanju domaćih zakona.

U brošuri, čiju izradu je sponzorisala kineska firma DJI, policiji se savetuje da opravda “javnosti kupovinu dronova” uspostavljanjem jasnih pravila primene u službi javne bezbednosti, transparentnosti o čuvanju snimaka i obuka pilota letelica.

Željko Mitrović i proizvodnja dronova

Kompanija u vlasništvu Željka Mitrovića PR-DC, koja bavi se proizvodnjom dronova, predstavljala je svoje dronove na vežbama Vojske Srbije i sajmovima naoružanja. Tako je štand njegove firme više puta javno obilazio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. 

Mitrović je na Jutjubu objavio video u decembru 2022. godine objašnjavajući koje sve mogućnosti imaju dronovi njegove kompanije.

„On vrlo brzo veštačkom inteligencijom prepozna sumnjivo lice, koje je na nekakvoj poternici ili begu, neutrališe ga, dok ne stignu bezbednosne snage koje su taj dron kontrolisale sa do 20km daljine. Neke (dronove) uopšte nismo stigli da prikažemo, a to su dronovi sa ozbiljnim setom kamera na sebi, koje u apsolutno svim uslovima, i noću i danju, to su termovizijske, kamere sa snažnim optikama, koje mogu prepoznati registarske tablice na daljinama većim od kilometar”, rekao je Mitrović za svoju televiziju Pink. 

Hirrus letelice mogu da idu brže od 100 kilometara na sat, a noviji DJI modeli brže od 50 kilometara na sat. Takođe, noviji modeli letelica u posedu MUP-a imaju izdržljive baterije sa trajanjem od minimum 30 minuta, ne računajući opciju eksternog napajanja. 

Visine koju Hirrus L i Hirrus XL letelice i napredniji DJI modeli mogu da dosegnu mere se u kilometrima. Ove letelice, takođe, mogu da odlete kilometrima daleko od kontrolne konzole i pilota. Hirrus letelica ima moć transmisije video prenosa do 15 kilometara, pa proizvođač, rumunska kompanija AFT, ovu opciju naziva transmisijom „preko-brda“. 

Dok je u nekim zemljama, poput Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, policiji i drugim organima, osim u izuzetnim slučajevima, zabranjeno upravljanje dronom van vidnog polja pilota, u Srbiji ovo polje nije pravno regulisano. 

DJI Avata dron koju koristi SAJ reklamira se kao mini-dron koji staje u šaku i može da se „zavuče” u ranije nedostupne prostore. Kako piše američka nevladina organizacija za pitanja privatnosti i tehnologija Electronic Frontier Foundation, intruzivnost dronova leži u malim dimenzijama i niskoj buci koju proizvode, u poređenju sa helikopterima i avionima koji su nekada korišćeni za nadzor. 

Lokalne samouprave takođe kupuju dronove

Profesionalne dronove koriste i druge domaće institucije, pojedine opštine, javna preduzeća i obrazovne institucije. Neke od njih nisu registrovale letelice kod Direktorata civilnog vazduhoplovstva, iako su u obavezi da to učine. 

Opštine Raška, Čačak, Apatin, Čajetina, Paraćin, Grocka, Lazarevac, Kovin, Merošina, Mali Zvornik, Zaječar, poljočuvarska služba Novog Kneževca, JKP Beogradske Elektrane, Vode Vojvodine, Transnafta su prethodnih godina nabavile bespilotne letelice, a iste nisu navedene u registru bespilotnih letelica. 

Letelice su prijavili, između ostalih, EPS, NIS, JP Srbijašume, grad Loznica, Zrenjanin, Zavod za biocide, pojedine obrazovne institucije i televizije sa nacionalnom frekvencijom RTS i B92. 

BIRN je već pisao o EPS-ovim nabavkama dronova i kamera za dronove. Ova oprema ima mogućnost prepoznavanja lica, identifikacije na udaljenosti od 700-800 metara i nije navedena u registru bespilotnih letelica. Obuka za upravljanje EPS-ovim DJI dronom održala se na stadionu FK Borac iz Lazarevca. Dodatno, BIRN otkriva da je grad Lazarevac nabavio letelicu sa termalnom kamerom umrežen na postojeći Dahua DSS4004 server koji ima opciju prebrojavanja ljudi. 

Kineski dronovi nose moćne kamere

Kamere na MUP-ovim letelicama odlikuje visok kvalitet video snimka i rezolucija do 4K, pa predstavljaju moćan alat za praćenje i dokumentovanje događaja. DJI modeli Mavic 2 imaju uvećanje od 32 puta, Mavic 3 uvećanje od 56 puta, a letelice iz Matrice serije maksimalni zum od 200 puta. 

Dragan Simić, vlasnik i direktor firme Cyber Security and Defence, za BIRN kaže da i dronovi niže klase, od onih koje poseduje MUP, mogu tajno da snimaju, jer im kvalitetne kamere omogućavaju da jasno snime lica i sa velike udaljenosti.

„Sa kvalitetnijim uvećanjem moguće je dobiti kvalitetne snimke tako da letelica ne bude u vidnom polju nadzirane osobe“, kaže Simić i ističe da ni za privatnike ne postoji regulativa po pitanju modifikacije letelica i njihovih kamera. 

Od 2018. godine, svi DJI dronovi imaju opciju prenosa video signala u centralu, te se snimci sa drona u realnom vremenu mogu pratiti i analizirati iz policijskih monitoring centara. 

BIRN je u novembru 2022. godine objavio da je policija Srbije nabavila softver sa opcijom za prepoznavanje lica.

DJI i razvoj tehnologije za prepoznavanje lica 

Dok DJI letelice nemaju integrisanu opciju prepoznavanja lica, DJI softver otvorenog koda dozvoljava instalaciju različitih softverskih ekstenzija. Poseban odeljak sajta kompanije DJI ostavljen je otvoren stručnjacima za programiranje i razmenu softverskih ekstenzija. 

Opciju prepoznavanja lica na DJI dronove integrisala je policija grada Šardža u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, piše GulfNews. 

Aplikacija Unleash, koju DJI reklamira na sajtu, dostupna je korporativnim klijentima i pruža napredne module na bazi veštačke inteligencije poput automatskog uočavanja unapred zadatih motiva, određivanja gustine naseljenosti, detekcije osoba i objekata, analize ponašanja vozila, gužvi i grupa ljudi. Takođe pruža opciju višestranog centralizovanja snimaka u realnom vremenu iz različitih izvora, poput kamera na dronovima, saobraćajnih kamera i kamera na uniformama policije.

DJI Matrice 200, 300 serije dronova, koje MUP poseduje, podržavaju dodavanje Manifold 2.0 mikrokompjutera koji omogućava prilagodljivo treniranje modela na bazi veštačke inteligencije, poput analize snimaka, prepoznavanja objekata, autonomnog letenja i povezivanja različitih senzora i kamera.

Službena upotreba dronova nedovoljno regulisana

Upotreba dronova u Srbiji je regulisana Pravilnikom o bespilotnim letelicama, ali se ovaj pravilnik ne odnosi na policiju, vojsku i carinu, tako da ograničenja poput onih da dronovi ne smeju bez dodatnih odobrenja leteti na visini višoj od 100 metara, u neposrednoj blizini ljudi, blizu državnih institucija ili značajnih infrastrukturnih objekata – ne važe za MUP. 

Ana Toskić Cvetinović iz nevladine organizacije Partneri Srbija kaže da upotrebu dronova policija pravda inače preširokim ovlašćenjem snimanja javnih mesta letelicama ili drugim uređajima, kako stoji u Pravilniku o načinu snimanja javnih mesta. 

„Za razliku od kamera uličnih koje ne mogu da se kreću, dronovi su mnogo invazivniji, imaju neograničenu mogućnost da u bilo kakav privatni prostor zadiru, dvorišta, terasu, mogu da preleću preko tih površina. Za kamere postoji prethodna procena zašto svaka kamera stoji na određenom mestu, dron nema tu vrstu ograničenja, dronom neko upravlja i to je pitanje kako onaj ko upravlja njime procenjuje koje su to pozicije koje su potrebne za snimanje“, kaže Toskić Cvetinović. 

Dronovi su u Srbiji već korišćeni za snimanje građanskih protesta, a bivši Poverenik za zaštitu ličnih podataka Rodoljub Šabić kaže da je policija proteklih godina propuštala da javnost obavesti o detaljima ovih snimanja.

„Obaveštavanje javnosti o snimanju nije stvar dobre volje nego striktna obaveza policije. I Zakonom o policiji (čl. 52) i odgovarajućim podzakonskim aktom MUP-a, Pravilnikom o načinu snimanja na javnom mestu i načinu saopštavanja namere o tom snimanju (čl. 8) izričito je predviđena obaveza policije da javnost obavesti o nameri snimanja. 

„Obavezu obaveštavanja policija uglavnom izvršava, ali bilo je slučajeva kad je to propuštala. Ta propuštanja su bila posebno česta prilikom masovnih građanskih demonstracija krajem 2021. godine“, kaže Šabić.

Komentarišući mogućnosti koje neki od MUP-ovih dronova imaju – poput modula za automatskog praćenja osobe ili objekta, određivanje njihove tačne geolokacije, prebrojavanje ljudi ili objekata u masi, ali i modula za prepoznavanje i detekciju lica koje kompanija DJI nudi korisnicima, on dodaje da se dronovi „mogu vrlo efikasno zloupotrebiti u svrhe tajnog praćenja“.

„Za upotrebu ma koje opcije koja podrazumeva praćenje i identifikaciju na osnovu biometrijskih svojstava ličnosti kod nas ne postoji pravni osnov, a mogućnosti zloupotrebe su očigledne. Pogotovo u odsustvu preciznih uslova za primenu i bez ikakvog nadzora moguće je osim kriminalaca, pratiti i političke oponente, ljude iz civilnog sektora, kritički raspložene novinare i slično,“ kaže Šabić. 

Zbog mogućnosti zloupotrebe dronova, Toskić Cvetinović smatra da bi MUP morao da obaveštava javnost ne samo o snimanjima, već i o samim uređajima koji će biti korišćeni.

„Da li softver instaliran na dronu ograničava neka prava, to bi građani trebalo da znaju. Ako policija primenjuje tajno snimanje na velikom broju ljudi, ako postoji mera da se radi snimanje dronom, trebalo bi navesti mogućnosti uređaja koji se koriste, kao i za kamere koje su na ulicama, da li snimaju samo ulice ili prepoznaju i tablice. Dron ne može da se tretira kao obična kamera“, kaže Toskić Cvetinović.

Šabić smatra da je robotizacija i deporsonalizacija policije globalni trend, ali da „uprkos tome nema dileme da bi pitanje upotrebe dronova od strane policije moralo da se uredi što je moguće preciznije”.

„Taj proces je po svemu sudeći neizbežan. Ali, iako upotreba novih tehnologija u radu policije može značajno doprineti efikasnosti tog rada ipak, neizostavno mora imati i limite“, zaključuje on.

Moćna dodatna oprema za dronove

Početkom pandemije kovid-19, policije određenih zemalja su se okrenule dronovima kao sredstvu kontrole pridržavanja protivpandemijskih mera. Kina je dronove koristila kako bi nadzirala da li se građani pridržavaju karantina i drugih mera i upozoravala građane putem zvučnika nakačenih na dronove. 

Slično se desilo u Belgiji i Francuskoj, međutim, upotreba dronova u ove svrhe je ubrzo zabranjena u ove dve zemlje. Sud u Francuskoj je 2020. čak dva puta donosio odluke o zabrani upotrebe policijskih dronova za kontrolu karantinskih mera i nadzor protesta, pošto su iz civilnog sektora upozorili da bi takav nadzor mogao da dovede do intruzivnijih policijskih mera koje bi ugrozile privatnost građana. 

Dodatno, međunarodna nevladina organizacija Privacy International ističe praksu policija da prilikom masovnih protesta na letelice nakači špijunsku opremu za presretanje mobilne komunikacije i nadzor elektronskih podataka okupljenih građana, takozvane IMSI hvatače.

DJI dronovi imaju brojne ranjivosti

Kineski DJI dronovi, koje MUP koristi, imaju brojne ranjivosti i podložni su hakovanju, pokazuju podaci do kojih su u prethodnih nekoliko godina došli inostrani stručnjaci za sajber-sigurnost.

„DJI je po arhitekturi specifičan sistem, gde se određene informacije šalju na centralne DJI servere, poput lokacije pilota i rute drona – to skladištenje po sebi je već ozbiljan bezbednosni rizik, to drugi dronovi nemaju“, kaže za BIRN domaći stručnjak za bespilotne letelice.

Na internetu su dostupna uputstva o hakovanju DJI zabranjenih zona letova, kojima se štite strateški položaji i aerodromi, a podaci DJI Aeroscope programa za detekciju dronova su procureli krajem prošle godine, otkrivajući serijske brojeve i lokacije pilota.

U martu ove godine, nemački istraživači su otkrili 16 ranjivosti u sistemu DJI letelica i pratećih aplikacija, uključujući seriju Mavic 2 i Mavic 3 dronova koje MUP poseduje.