U decembru 2020. godine, dve i po godine nakon početka primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Ustavni sud je utvrdio da pojedine odredbe ovog zakona nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Međutim, sud je takođe zaključio i da su neke od tačaka zakona, na koje su se porodice sa decom najviše žalile, u skladu sa najvišim pravnim aktom.
Sud je kao neustavne ocenio delove zakona, kojima pravo na naknadu u iznosu minimalne plate u Srbiji tokom porodiljskog odsustva imaju samo one žene koje imaju najmanje šest meseci plaćenih doprinosa u poslednjih 18 meseci, kao i odredbe zakona, koji se tiču poljoprivrednih osiguranica kojima u obračun naknade ulaze primanja poslednjih 24 meseca (ostalim kategorijama 18).
S druge strane, sud je smatrao da zakon ne diskriminiše žene sa visokim primanjima za koje je predviđeno da im maksimalna naknada, dok su na porodiljskom odsustvu, ne može biti veća od tri prosečne plate u Srbiji.
Ustavni sud je odložio objavljivanje odluka u Službenom glasniku za šest meseci sa obrazloženjem da se zakonodavcu pruža mogućnost da sporne delove usaglasi sa Ustavom.
Pravnica Sofija Mandić smatra da bi jedini razlog za odlaganje objavljivanja mogao da bude da se državi i budžetu omogući da u narednih šest meseci uštede. “Ne vidim drugi razlog za odlaganje”, kaže Mandić.
Iz Ministarstva za brigu o deci i porodici, u čijoj je nadležnosti sada ovaj zakon, objašnjavaju da odluku suda nisu dobili, da neće čekati da postane pravosnažna, već da pripremaju izmene zakona. Navode da bi nacrt trebalo da bude gotov u februaru 2021. godine, a usvojen u skupštini tokom maja 2021. godine.
“Predlozi za unapređenje zakona razmatraće se u skladu sa mogućnostima budžeta”, kako kažu iz ministarstva, pa ostaje nejasno da li će se izmene odnositi samo na neustavne članove zakona ili i na one, koje trudnice i porodilje osporavaju od početka primene.
I pored odluka Ustavnog suda, majke u Srbiji još čekaju na rešenje problema, koje im je ovaj zakon prouzrokovao. Neke od njih žive sa svega nekoliko stotina dinara mesečno – koliko je takvih žena nije poznato, jer Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, koje je do nedavno bilo zaduženo za ovu oblast, kao i Ministarstvo finansija nisu dostavile BIRN-u informacije 2019. kada smo im postavili ovo pitanje.
Uprkos obećanjima premijerke Ane Brnabić, problem porodiljskih naknada još nije rešen, a novi problemi se javljaju.
Poslednji u nizu imaju žene kojima je umanjena naknada, jer su njihovi poslodavci odložili plaćenje poreza i doprinosa u okviru državnih mera za ekonomski oporavak tokom epidemije virusa korona. Želeći da pomogne preduzećima i poslodavcima, država je oštetila najranjivije – trudnice i porodilje.
“Zadovoljena forma, ali ne i suština”
Ustavni sud je odluke doneo odlučujući o zahtevima za ocenu ustavnosti koje su mu uputili grupa nekadašnjih narodnih poslanika kao i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
“Ova odluka zadovoljava formu, ali ne i suštinu. Odluka, koja je doneta u tako malom procentu doprinosi boljem položaju majki i to samo jednoj inače maloj grupi, da je u stvari sramota to nazvati bilo kakvim poboljšanjem”, izjavila je za BIRN Tatjana Macura, nekadašnja narodna poslanica, koja je jedna od predlagača ocene ustavnosti i osnivačica inicijative „Mame su zakon“.
Poverenica za rodnu ravnopravnost, Brankica Janković, kaže da su očekivali da će biti uvažen predlog o kršenju prava žena, koje su primale veće zarade pre trudnoće i porodiljskog odsustva.
Pred Ustavnim sudom još uvek se ispituje ustavnost dela zakona, kojim se naknada za vreme odsustva ne dozvoljava roditeljima dece sa invaliditetom, koja dobijaju dodatak za pomoć i negu drugog lica. Time je pred roditelje stavljen izbor da tokom odustva izaberu jedno od dva prava – rodiljsko pravo na naknadu plate, odnosno zarade i pravo deteta sa inaviditetom na socijalni dodatak za pomoć i negu drugog lica. Prema novom zakonu, jedno isključuje drugo.
Brankica Janković kaže da očekuju da će se Ustavni sud uskoro izjasniti o ovim spornim odredbama.
Kako izgleda život roditelja koji su prinuđeni da izaberu svoju platu ili socijalnu naknadu za pomoć deci sa invaliditetom i koje sve probleme ovaj izbor donosi porodicama za BIRN je 2019. godine objasnila Stanislava Pavlović, majka devojčice sa invaliditetom.
Šta mogu da očekuju “neustavne” kategorije
Dve najavljene izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom usko su vezane za odluke Ustavnog suda Srbije, a tiču se poljoprivrednih osiguranica i prava na minimalnu nadoknadu tokom porodiljskog odsustva, navodi se u saopštenju nakon sastanka ministarke rada Darije Kisić-Tepavčević, ministra za demografiju Ratka Dmitrovića i predstavnice Inicijative „Mame su Zakon“ Tatjane Macure.
Macura kaže za BIRN da ukidanje uslova od najmanje šest meseci plaćenih doprinosa da bi se ostvarilo pravo na minimalac, znači da je siguran makar minimalac za sve na porodiljskom odsustvu. Napominje da porodiljsko traje tri meseca, dok se ostatak naziva odsustvo radi nege deteta.
Govorilo se o izmenama članova koji se odnose na porodice dece sa invaliditetom, žene koje primaju više od tri prosečne plate, ali je i napomenuto da se izmenama mora pristupiti racionalno zbog opterećenosti budžeta tokom epidemije.
Usvajanjem zakona 2017. godine nazreli su se problemi koji su postali vidljivi tokom leta 2018. godine, kada je počela njegova primena.
Nova formula za obračun porodiljskih naknada pogodila je razne kategorije trudnica i porodilja, kako one sa niskim tako i one sa visokim primanjima, o čemu je BIRN detaljno pisao. Među pogođenim grupama su i preduzetnice, poljoprivrednice, žene koje su prijavljene na minimalac, one koje imaju visoka primanja, ali i one koje imaju decu sa invaliditetom.
Iz ministarstva za demografiju kažu za BIRN da će izmene, koje se tiču poljoprivrednica, obezbediti iste uslove kao i ostalim ženama. U odluci suda navodi se da su one diskriminisane, jer im se visina porodiljske naknade obračunava na osnovu primanja u poslednjih 24 meseca, dok se za sve ostale računa poslednjih 18 meseci.
Od početka primene zakona u julu 2018. godine, 70 žena poljoprivrednih osiguranica ostvarilo je pravo na porodiljske naknade. Pošto je sud odbio zahtev da prekine da postupa po odredbama koje su proglašene neustavnim, one i dalje dobijaju porodiljska rešenja po starom obračunu.
O minimalnim porodiljskim naknadama
Konvencijom Međunarodne organizacije rada o zaštiti materinstva utvrđeno je da “iznos novčane naknade treba da bude takav da obezbedi održavanje dobrog zdravlja žene i deteta uz odgovarajući životni standard”.
Uz to, dodaje se da “iznos te naknade ne može biti manji od dve trećine ženine prethodne zarade”.
Po zakonu, koji je usvojen 2017. a počeo je da se primenjuje 2018. godine, neke majke u Srbiji primaju daleko manje od te sume. Javnost je o tome obaveštena tek nakon što je novi zakon počeo da se primenjuje.
Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom nije propisano koliko iznosi najmanja naknada koju žene mogu da prime, što je dovelo do minornih iznosa koji ne omogućavaju pristojan život.
U takvoj situaciji našla se Milena Jovičić sa kojom smo razgovarali tokom 2019. godine, a koja je bila primorana da radi u poodmakloj trudnoći kako bi zbog izmenjenih uslova ostvarila bolju naknadu.
Zaključci Evropskog komiteta za socijalna prava iz 2019. godine, koji prate tok domaćeg zakonodavstva u odnosu na Evropsku socijalnu povelju (ESP) nemaju stav o tome da li Srbija poštuje prava na porodiljske naknade zato što naša zemlja nije dostavila tražene podatke u poslednja dva izveštaja (2015. i 2019.)
Evropska socijalna povelja propisuje da porodiljske naknade treba da bude jednake ili jako blizu prethodne plate, a najmanje 70 odsto prethodne zarade. Iz tog razloga Komitet za socijalna prava zatražio je da Srbija dostavi statističke podatke o broju žena koje primaju porodiljske naknade manje od 70 odsto plate.
Mario Reljanović, pravnik koji se na Institutu za uporedno pravo bavi radnim i socijalnim pravom, kaže da država često izabere da „slučajno“ izostavi podatke koji joj ne idu u prilog, poput ovog kojim se krši Evropska socijalna povelja u odnosu na majke, koje primaju naknadu u iznosima manjim od 70 odsto prethodno ostvarene zarade.
“Kako Komitet nema mogućnost formalnog sankcionisanja države, jednostavno konstatuje da nema dovoljno podataka da bi zauzeo stav – na taj način se nekako država proziva kao `sumnjiva` ali bez mogućnosti formalne osude”, navodi.
Reljanović objašnjava da država izostavlja podatke i to po pravilu tamo gde normativa ili praksa nisu usklađeni sa Evropskom socijalnom poveljom, ali naglašava da je tokom poslednjih godina stanje bolje u odnosu na ranije kada je više od pola pitanja Komiteta znalo da ostane bez odgovora.