Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac postavila je poslednjeg dana 2015. godine vršioce funkcija tužilaca za tridesetak tužulištava, koja su u redovnom postupku, ostala bez starešina. Učinila je to u skladu sa Zakonom o javnim tužilaštvima, ali je senku na postupak bacila činjenica da su u najvećem broju, za vršioce funkcija postavljeni kandidati koji u redovnom postupku, bez obrazloženja, nisu izabrani.
Nedavni izbor tužilaca ocenjen je kao problematičan, jer u većini tužilaštava za javne tužioce nisu izabrani kandidati koji su ocenjeni najvišim ocenama, već kandidati sa manjim brojem bodova, o čemu je BIRN detaljno pisao krajem 2015. godine.
Osim toga, za više od 30 tužilaštava novi tužioci nisu ni izabrani, jer Državno veće tužilaca (DVT) i pored toga što je utvrdilo Konačnu rang-listu kandidata za sva tužilaštva (od kojih su mnogi imali maksimalan broj bodova), bez ikakvog obrazloženja, nije predložilo Vladi kandidate za ta tužilaštva.
DVT gotovo mesec dana ne odgovara zbog čega Vladi nisu predloženi kandidati sa Konačne rang-liste, ali je BIRN, u međuvremenu, uspeo da dođe do dokumenta iz kojeg se vidi da je taj predlog potekao od ministra pravde Nikole Selakovića, koji je i član DVT-a. Razlog je, kako je rekao na sednici DVT-a 23. novembra prošle godine, nezadovoljstvo prijavljenim kandidatima, što su kao argument prihvatili Zagorka Dolovac i drugi članovi tog Veća.
Umesto tužilaca za svih 85 tužilaštava, na sednici Skupštine Srbije 21. decembra 2015, izabrani su tužioci za 52 tužilaštva. U tužilaštvima koja su zbog toga ostala bez tužilaca, kako BIRN saznaje, postavljeni su v.f. tužilaca, a među njima je veliki broj kandidata sa Konačne rang-liste koji DVT-u, mesec dana ranije, nisu bili dobri.
Šta je prethodilo imenovanju v.f. tužilaca
Odluku o predlogu kandidata za izbor tužilaca, Vlada je donela na osnovu Utvrđene liste kandidata za tužilačke funkcije koju je, prethodno, usvojilo i Vladi uputio DVT.
Ta lista je utvrđena na osnovu Konačne rang-liste kandidata, koji su ocenjivanji po kriterijumu stručnosti i osposobljenosti i nju je DVT usvojio na sednici 23. novembra prošle godine.
Prema zapisniku sa te sednice do koje je došao BIRN, iako su prethodno jednoglasno odbijeni svi prigovori u vezi sa izborom tužilaca, na osnovu čega je utvrđena Konačna rang-lista svih kandidata, ministar Nikola Selaković predložio je da Vladi, kao predlozi, ipak ne budu upućeni svi kandidati sa rang-liste.
Uprkos tome što je među tim kandidatima bilo veoma mnogo onih sa maksimalnih 70 bodova, Selaković je, prema zapisniku rekao: “Postoji značajan broj javnih tužilaštava gde nismo zadovoljni kandidatima koji su konkurisali za izbor javnih tužilaca, tako da, danas, ne bi bilo dobro i ozbiljno da utvrdimo listu kandidata i za ta javna tužilaštva. Veće može dodatno obaviti razgovor sa kandidatima za javna tužilaštva za koja, danas, nećemo utvrditi listu kandidata”.
Nakon toga, navodi se u dokumentu, “Zagorka Dolovac, predlaže da se usvoji predlog ministra pravde da se za određeni broj javnih tužilaštava, danas, ne utvrdi lista kandidata, sa čim su se složili i članovi Veća”.
Takođe, ministar i član DVT-a, Selaković, predložio je i da se, uprkos tome što je članom 82. Zakona o javnom tužilaštvu uveden pojam rang-liste, predlog kandidata Vladi, uputi bez navođenja njihovih ocena.
“Smatra (Nikola Selaković, prim. aut.) da Vladi Republike Srbije treba podneti listu kandidata za izbor javnih tužilaca, bez navođenja broja bodova. U slučaju da kandidati imaju isti broj bodova, treba ih razvrstati po azbučnom redu. U obrazloženju je potrebno navesti ime i prezime kandidata, sa biografijom, bez navođenja broja bodova i podzakonskih akata. Takođe, u obrazloženju treba da se navede da su svi kandidati ispunjavali zakonom propisane uslove, u pogledu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor javnih tužilaca za javna tužilaštva za koja su konkurisali…”, navodi se u zapisniku sa sednice.
Takva odluka DVT-a omogućila je Vladi da Skupštini na glasanje predloži lošije ocenjene kandidate, što je Vlada i iskoristila u čak 21. slučaju od ukupno 51. predloga.
Udruženje tužilaca: nelogično postupanje DVT-a
Udruženje tužilaca Srbije uptuilo je DVT-u još 16. decembra prošle godine dopis sa pitanjima o razlozima zbog kojih su sa jedinstvene liste kandidata koja je dostavljena Vladi Srbije, izostavljeni predlozi za 30 javnih tužilaštava, kao i da li to znači da su izbori za ova javna tužilaštva poništeni.
Nakon dugog čekanja, u Udruženje je, u međuvremenu, stigao odgovor u kojem nisu navedeni razlozi zbog kojih kandidati za više od 30 tužilaštava nisu predloženi, ali se objašnjava da to ne znači da je konkurs završen i da će sa rangiranim kandidatima biti obavljeni dodatni razgovori.
Predsednik UO tog udruženja Radovan Lazić kaže za BIRN to nije logično.
“Meni to nije logično zato što je objavljena Konačna rang-lista. Ako je ta rang-lista konačna, i ako su prigovori odbijeni, šta ima još da se istražuje i ispituje”, pita se Lazić.
Postavljanje v.f. tužilaca daleko od očiju javnosti
Kako DVT Vladi nije predložilo kandidate za svih 85 tužilaštava, koliko ih ima u Srbiji, više od 30 ih je ostalo bez starešine.
Pošto do 31. decembra, kada je dotadašnjim tužiocima istekao mandat, DVT nije Vladi predložio kandidate za tužioce sa rang-liste, Republička tužiteljka je, shodno zakonu, postavila v.f. tužioce. Izvor BIRN-a navodi da je Zagorka Dolovac imenovane v.f. o postavljenju obaveštavala u poslednjim satima 2015. godine, kada su pozivani da im se uruče rešenja. Pošto je sve rađeno u poslednji čas, novopostavljeni tužioci nisu imali vremena da se upoznaju sa radom tužilaštva u kome treba da vrše funkciju javnog tužioca, što je za posledicu imalo njihovu nespremenost da kvalitetno i efikasno započnu rukovođenje tužilaštvom, kaže izvor BIRN-a.
Član 36. Zakona o javnim tužilaštvima propisuje da “ako javnom tužiocu prestane funkcija, Republički javni tužilac postavlja vršioca funkcije javnog tužioca dok novi javni tužilac ne stupi na funkciju, a najviše na godinu dana”.
Iako tim članom Zakona nisu propisani kriterijumi za postavljenje v.f. tužilaca, što znači da Republička javna tužiteljka ima diskreciono pravo da prema sopstvenom nahođenju odluči koga će postaviti za vršioca funkcije, njena kadrovska rešenja, ipak, bude sumnju da se ona u ovim slučajevima rukovodila strukom.
Tako su u pojednim tužilaštvima za v.f. postavljeni dotadašnji tužioci, u nekima su imenovani raniji tužioci, dok su u najvećem broju slučajeva za vršioce funkcija postavljene osobe koje su već bile na Konačnoj rang-listi kandidata za izbor tužilaca, ali koje za DVT, iz nepoznatog razloga, u novembru prošle godine nisu bile dovoljno dobre da bi ih predložio Vladi radi izbora na javnotužilačke funkcije.
Sada su, međutim, od strane Republičke javne tužiteljke, koja je istovremeno i predsednica DVT-a, predloženi za vršioce funkcija, pri čemu se nije uvek vodilo računa o njihovoj poziciji na Konačnoj rang-listi.
Ko su novi v.f. tužioci
Od 22 vršioca funkcija do čijih je imena BIRN uspeo da dođe (od ukupno 31. tužilašva), u 8 tužilaštava su za v.f. tužioca postavljeni kandidati koji su bili na rang-listi, ali ne i prvi.
Takav je slučaj u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu, gde je za v.f. postavljen Dragan Petrović. On se kao kandidat na rang-listi za javnog tužioca u tom tužilaštvu nalazio na 4. mestu sa osvojena 66,2 boda. Ostaje nejasno koje je to uslove sada ispunio ovaj kandidat i postao v.f, ako ih nije ispunjavao da bude izabran za javnog tužioca. Još je manje jasno koje to kvalitete on ima kao četvrtoplasirani kandidat, a koje nemaju prvoplasirana tri, sva trojica sa maksimalnih 70 bodova, među kojima je dosadašnji javni tužilac Momčilo Dedić.
Isto pitanje postavlja se i u vezi sa izborom vršioca funkcije u Osnovnom javnom tužilaštvu (OJT) u Loznici, gde je imenovan Zoran Nestorović, koji je bio na 3. mestu od ukupno 3 kandidata sa 60,8 bodova. Prva dva kandidata imala su po 68 bodova.
I u OJT u Šapcu je za vršioca funkcije javnog tužioca postavljena kandidatkinja sa rang-liste. Svetlana Nedeljković bila je na 3. mestu od ukupno 5 kandidata sa 66 bodova.
U OJT u Valjevu za v.f. imenovan je Mile Nikolić, koji se kao kandidat na Konačnoj rang-listi nalazio na 2. mestu od ukupno 4 kandidata sa 67,8 bodova.
Kojim se kriterijumima vodila Republička javna tužiteljka pri izboru vršioca funkcije tužioca, nije jasno ni u slučaju Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru, gde je postavljen Nermin Koškovac, koji je kao kandidat za tužioca u tom tužilaštvu bio poslednji na rang-listi od ukupno 5 kandidata sa svega 49 bodova. Čak i ako je Republička tužiteljka u ovom slučaju htela da postupi u skladu sa članom 82 Zakona o javnim tužilaštvima, koji kaže da se pri izboru i predlaganju za izbor javnih tužilaca vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina, ipak se postavlja pitanje zbog čega je predložen baš Koškovac, a ne Hazbija Alibašić, koji je bio ispred njega na listi sa osvojenih 54,8 bodova.
U OJT Velika Plana za v.f. imenovana je Slavica Ivanović, druga na rang listi sa 68,4 boda.
Isti je slučaj i u OJT Mionica gde je postavljen Milan Gavrilović, drugi sa rang liste od dva kandidata sa 65,4 bodova.
U OJT Stara Pazova imenovan je Vladimir Nikolić koji je bio drugi na listi, ali sa istim brojem poena kao i prvoplasirani kandidat koji je imao 68,4 boda.
U još osam javnih tužilaštava za vršioce funkcija postavljeni su ljudi koji su u minulom postupku za izbor javnih tužilaca, kao najbolje ocenjeni, zauzeli prva mesta na Konačnoj rang-listi. I u ovom slučaju, međutim, ostaje nejasno čime se rukovodila Zagorka Dolovac prilikom njihovog imenovanja, s obzirom na to da ti isti kandidati za DVT (koje Dolovac, takođe, predvodi) nisu bili dovoljno dobri kada ih je trebalo predložiti Vladi za javne tužioce, ali sada jesu za vršioce funkcija.
Među njima je Sonja Nešić koja je za v.f. imenovana u Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Pirotu. Osim što je dosadašnji javni tužilac u tom tužilaštvu, ona je i jedini kandidat na rang-listi za javnog tužioca u Pirotu sa 68 bodova.
OJT Mladenovac je za v.f, takođe, dobio kandidata koji uprkos prvom mestu na rang-listi sa maksimalnim brojem poena, u postupku izbora nije predložen Vladi za javnog tužioca. Reč je o Ivanu Konotaru, dosadašnjem zemeniku javnog tužioca u Prvom OJT u Beogradu.
Prvoslav Antić, prvi od dvojice kandidata izabran je za v.f. u Despotovcu.
Isto je i u OJT Ruma, gde je imenovana Sofija Vitomirović, u OJT Vranje, gde je postavljena Milica Petković i u OJT Pirot u kojem će funkciju vršiti Miljana Ranđelović.
Specifična je situacija u OJT Negotin, gde je imenovan Milosav Srećković, koji je konkurisao za tužilaštva u Velikoj Plani i Mladenovcu i za oba bio prvi na rang-listi, ali ni za jedno nije bio predložen Vladi za izbor javnog tužioca.
Neobične su i odluke da se u pojedinim tužilaštvima za vršioce funkcija postave osobe koje se nisu ni kandidovale za funkciju javnog tužioca u bilo kom tužilaštvu u proteklom postupku izbora.
To se desilo u VJT Pančevo gde je za vršioca funkcije postavljen zamenik javnog tužioca u Apelacionom tužilaštvu u Beogradu –Bojan Bojić. Iako nije pokazao interesovanje da obavlja posao javnog tužioca, Bojić je izabran za v.f. uprkos tome što su čak 4 kandidata za to VJT imala maksimalnih 70 bodova, a među njima i dosadašnja tužiteljka, Gordana Čolić.
Isto je i u VJT Novi Sad gde je za v.f. postavljen zamenik javnog tužioca u Apelacionom tužilaštvu u Novom Sadu, Zoran Vucelja, koji takođe nije konkurisao ni za jedno tužilaštvo u ovom izboru. Kao i u Pančevu, i u Novom Sadu je prva na rang-listi bila dosadašnja tužiteljka u tom tužilaštvu, Tatjana Lagumdžija sa maksimalnih 70 bodova. Treba reći da je u Novom Sadu situacija specifična u toliko što je DVT u novembru prošle godine i Lagumdžiju i drugoplasiranog Dušana Vrekića predložilo Vladi za kandidate za javne tužioce, ali ih Vlada nije dalje predložila Skupštini na glasanje.
Kao karakteristična, mogu se izdvojiti još dva slučaja. To je OJT Sombor gde je za v.f. izabran Branislav Rankov, koji je bio v.f. OJT u Subotici i kandidat za tužioca u istom tužilaštvu, ali nije izabran, pa je nejasno šta ga je preporučilo za Sombor, a nije za Suboticu, u kojoj je i konkurisao i u kojoj živi.
Neobična je i odluka da se u OJT Vrbas za v.f. postavi Branislav Lepotić, koji je konkurisao za tužioca u osnovnim tužilaštvima u Bečeju i Bačkoj Palanci, ali ga Vlada, iako je bio prvi na rang-listi, nije predložila Skupštini Srbije.
Ćutanje tužilaštva
Pošto informacija o imenovanjima vršilaca funkcije javnog tužioca nema ni na zvaničnoj veb prezentaciji RJT-a, ali ni na sajtovima DVT-a i Ministarstva prvade, još 5. januara smo pitali Zagorku Dolovac da li je tačno da je imenovala vršioce funkcije, i ukoliko je tačno, ko je sve imenovan. Pitali smo i šta ju je opredelilo da umesto da DVT (čija je ona predsednica) predloži već rangirane kandidate Vladi Srbije za izbor za nove tužioce, imenuje v.f. tužilaca? Ne samo da nismo dobili nikakav odgovor, već Milica Ljubičić, inače zadužena za odnose sa javnošću u RJT, nije znala da nam kaže ni zbog čega toliko dugo čekamo na odgovore, niti da li ćemo odgovore uopšte dobiti.
Pitanja u vezi sa izborom tužilaca slali smo još 30. novembra prošle godine predsedniku Državnog veća tužilaca (Zagorki Dolovac), Republičkom javnom tužiocu (opet Zagorki Dolovac), ministru pravde Nikoli Selakoviću i predsedniku Odbora za pravosuđe Petru Petroviću, ali nam niko nije odgovorio.
Pravosuđe u v.f. stanju
Iako se na mestu „vršioca funkcije“ po zakonu može biti najviše godinu dana u praksi je bilo mnogo kršenja Zakona, kaže za BIRN predsednik UO Udruženja tužilaca Radovan Lazić.
“Vi dobijete rešenje na godinu dana, a posle godinu dana vam produže na još godinu dana”.
I pre ovog novog izbora, koji nam je doneo i tridesetak vršilaca funkcija, samo u osnovnim tužilaštvima je već bilo više od 30 v.f. tužilaca. Svi oni su na funkciju postavljeni u januaru 2014. kada je usvojen nov Zakon o mreži sudova i tužilaštava, kojim je broj tužilaštava u odnosu na prethodni povećan za 32.
V.f stanje često je odskočna daska za kasniji izbor za javnog tužioca ili predsednika suda. Zbog toga bi i u aktuelnom postavljenju v.f. tužilaca, za koje su u najmanje 16 tužilaštava imenovani kandidati sa Konačne rang-liste, moglo da se shvati kao njihovo favorizovanje u odnosu na ostale kandidate.
Radovan Lazić kaže da “ukoliko se pet kandidata prijavilo za jedno tužilaštvo, a vi od njih pet postavite jednog da vrši funkciju pre izbora, onda je to, na neki način, favorizacija”.