Pandemija virusa korona donela je nove izazove za zdravstvene sisteme širom sveta.

Istraživanje Međunarodne federacije za planirano roditeljstvo (IPPF) pokazalo je da je hiljade klinika zatvoreno, a mnoge zemlje imaju manjak kontraceptiva i lekova protiv HIV-a, kao i smanjene usluge prekida trudnoće.

Srbija je jedna od zemalja u kojima je reproduktivna zdravstvena zaštita pogođena posledicama Covid-19, pri čemu je pandemija intenzivirala dugogodišnje prepreke za pristup ovim zdravstvenim uslugama, naročito pripadnicima romske zajednice.

Analiza koju su uradili BIRN i OpenDemocracy pokazuje koje su to prepreke na koje žene nailaze kada pokušavaju da ostvare pravo na abortus i na koji način su ugrožena prava koja bi trebalo da budu zaštićena i u vreme vanrednog stanja.

Abortus je u Srbiji legalizovan 1969. godine, a ginekolog Katarina Sedlecki, savetnica u Republičkom centru za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, kaže da su „procene da tokom reproduktivnog perioda žena prosečno ima tri namerna pobačaja“.

Jedna od prepreka na koje nailaze žene koje žele da izvrše prekid trudnoće je potreban uput lekara opšte prakse pre nego što se ode kod ginekologa ili drugog specijaliste, rekla je za BIRN/openDemocracy Dragana Stojanović, direktorka Asocijacije za seksualno i reproduktivno zdravlje Srbije (SRH), koja je član Međunarodne federacije za planiranje roditeljstva.

U vreme pandemije, ovaj korak povećava rizik žena da budu izložene virusu korona, smatra Stojanović i dodaje da su se žene suočile sa nejasnim uputstvima vlade i nemaju informacije o tome u kojim se bolnicama još uvek vrši abortus.

„U trenutnoj situaciji, daleko manji broj zdravstvenih ustanova, i državnih i privatnih, obavlja prekide trudnoće“, rekla je doktorka Sedlecki.

„Redovan rad zdravstvenih ustanova je obustavljen, a žene koje imaju neki akutni ginekološki problem kao što su krvarenje, bolovi ili povišena temperatura, imaće prednost u odnosu na žene koje žele da prekinu trudnoću“, objašnjava Sedlecki.

Nekoliko klinika potvrdilo je te informacije.

„Primamo samo hitne slučajeve – takva je naredba. Prekid trudnoće je moguć samo iz zdravstvenih razloga, kao što je krvarenje“, rekli su u više telefonskih razgovora sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničko bolničkog centra u Nišu.

Ginekolog Bojan Lukić, koji se nalazi na čelu ginekologije KBC Niš, potvrdio je da su usluge abortusa obustavljene zbog virusa korona i naloga da se svi resursi, uključujući anesteziologe, stave u službu Covid-19.

O kakvom je nalogu ili naredbi reč, ko ju je doneo i u kojoj formi, Lukić nije želeo da odgovori.

Sofija Mandić, pravnica i članica Upravnog odbora Centra za podršku ženama, rekla je da bi takva „naredba“ bila protivna srpskom zakonu.

„Ustav izričito zabranjuje intervenciju ili bilo kakvo umanjivanje kada je u pitanju sloboda odlučivanja o rađanju. Ova sloboda, dodatno uređena posebnim zakonom, ne može se ukinuti ni ograničiti tokom vanrednog i ratnog stanja, nijednim aktom“, objašnjava Mandić.

„Možete da izvšite prekid trudnoće ako se tako odluči“, rekla je žena koja se javila u Kliničko bolničkom centru Kragujevac, odgovarajući na pitanje da li su trenutno dostupne ove usluge.

Međutim, nije objasnila ko to treba da odluči.

Prema Zakonu o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama, žene starije od 16 godina mogu da zahtevaju prekid trudnoće u prvih 10 nedelja, dok u kasnijem periodu o tome odlučuje konzilijum lekara i etički odbor.

Sedlecki iz Centra za planiranje porodice smatra da će žene koje su odlučne da abortiraju pronaći način da to urade i tokom ove krize. Privatne klinike i dalje obavljaju ove usluge.

Ali, prekid trudnoće je skup, čak i u državnim bolnicama.

„S obzirom na to da prekid trudnoće košta oko 200 evra u državnim bolnicama i oko 300 evra u privatnim, ne možemo govoriti o pravu na izbor“, rekla je Stojanović iz Asocijacije za seksualno i reproduktivno zdravlje Srbije i dodala da „to izgleda kao pokušaj da se kazne žene koje žele da prekinu trudnoću“.

Obustavljene usluge širom sveta

Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala je usluge reproduktivnog zdravlja kao „neophodne“.

Region Balkana posebno je pogođen zatvaranjem klinika prema istraživanju IPPF-a, dok je u drugom izveštaju IPPF-a i Evropskog parlamentarnog foruma za seksualna i reproduktivna prava zaključeno da su usluge za pripadnice romske zajednice obustavljene u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji.

U izveštaju se navodi i da su IPPF članovi iz Bosne i Hercegovine i drugih zemalja prijavili da je smanjena dostupnost kontraceptivima. Hrvatski portal koji se bavi izveštavanjem o seksualnoj i reproduktivnoj svesnosti piše da je zbog pandemije situacija u toj zemlji trenutno još lošija nego inače.

Analiza openDemocracy je pored Srbije obuhvatila i susednu Albaniju, gde su kao posledica pandemije virusa korona usluge prekida trudnoće umnogome obustavljene.

Mirela Rista, ginekolog u Ginekološko-akušerskoj bolnici u Tirani, rekla je da je u prvih šest nedelja otkako je Albanija zatvorena zbog epidemije, odložena većina abortusa kao i konsultacije o kontracepciji. Od tada se, međutim, situacija sa ženama pogoršala i „pandemija je dovela do zatvaranja ginekoloških usluga u privatnim klinikama i u svim državnim institucijama“.

*Ovaj tekst je editovana verzija istraživanja koje je objavio openDemocracy.