Više od 55 miliona dinara javnog novac potrošeno je na direktne ugovore kojima javne institucije i preduzeća naručuju medijske usluge, pokazuje novo istraživanje BIRN-a i NUNS-a.
Monitoring pokazuje da najveći broj javnih preduzeća naručuje oglase, promociju, marketing, javne kampanje i slično putem ovog mehanizma koji ne predviđa nikakav javni ili kompetetivni proces pre dodele ugovora. Ovakvi poslovi sa medijima dodatno mogu da utiču na percepciju informacija, jer se promotivni sadržaj može predstaviti kao novinarski i dovesti građane u zabludu.
Istraživanje je urađeno na uzorku od 20 gradova sa najvećim brojem stanovnika (obuhvaćene su lokalne samouprave i javna/javno-komunalna preduzeća) kao i 10 ministarstava/kancelarija. Analizirano je 199 ugovora koje je realizovalo 95 medija tokom 2020. godine. Najskuplji ugovori vrede i po više desetina miliona dinara, dok najmanji ne prelaze desetak hiljada. Milionskim iznosima mogu da se nadaju samo nacionalni i regionalni elektronski mediji, dok su usluge koje pružaju ostali lokalni i onlajn mediji zapravo jako jeftine.
Najskuplji zaključeni ugovori:
Tanja Maksić, autorka i glavna istraživačica BIRN-a navodi da: „Netransparentna, nekontrolisana potrošnja javnog novca negativno utiče na ekonomsku održivost medija, a ujedno je i najefikasniji mehanizam meke cenzure“.
Ključna preporuka tiče se uspostavljanja delotvornog zakonodavnog okvira koji bi ovaj tip finansiranja izveo iz „sive zone” i učinio ga transparentnijim. U očekivanju novog zakonskog rešenja, preporuka je da lokalne samouprave i javna/javno-komunalna preduzeća uspostave interne procedure i pravila kako bi osigurali fer i ekonomičnu potrošnju javnog novca, kao i naručivanje medijskih usluga koje ne narušava uređivačku nezavisnost.
Izveštaj je izrađen u okviru projekta Da li se zloupotrebljavaju javna sredstva? Monitoring procesa državnog finansiranja medijskih projekata koji BIRN realizuje u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, a koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.