Birn organizovao debatu
Granice institucionalnih sloboda – slučaj APR-a
Agencija za privredne registre (APR) razmotriće internu proceduru prijavljivanja lica koja koriste njihove arhive, kako dodatno ne bi ugrožavala integritet novinara, zaključak je debate „Granice institucionalnih sloboda: kako zaštiti podatke onih koji objavljuju podatke“, koju je danas (24.11.2014.) BIRN Srbija organizovala u beogradskom Medija centru.
Na debati su govorili Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zvonko Obradović, direktor APR, Stevan Dojčinović, urednik Centra za istraživačko novinarstvo u Srbiji (CINS) i Slobodan Georgijev, novinar BIRN-a.
Kao organizacija koja svoj rad dobrim delom zasniva na pristupu različitim informacijama od javnog značaja i čiji novinari svoje istraživačke priče neretko grade na podacima dobijenim iz arhive APR-a, BIRN Srbija prepoznala je veliku potrebu da se povodom novouvedene procedure za dobijanje podataka od Agencije oglasi i zajedno sa drugim relevantnim organizacijama i institucijama organizuje javnu debatu na temu ostvarivanja institucionalnih sloboda i prava kada je u pitanju praksa korišćenja i obrade informacija od značaja za javnost.
Imajući u vidu mogućnosti prekoračenja ovlašćenja APR-a na osnovu nove procedure, kojom direktno može biti ugrožena privatnost podataka građana koji na osnovu Zakona o pristupu žele da izvrše uvid u informacije od javnog značaja, povela se diskusija o sigurnosti novinara, predstavnika OCD i drugih građana koji svoje aktivnosti realizuju upravo uz pomoć ovog Zakona.
Direktor APR-a Zvonko Obradović s druge strane je pohvalio saradnju sa novinarima i pojasnio da se nova procedura ne razlikuje od stare u smislu zabeleške koje su informacije tražene. On tvrdi da je APR institucija koja je izložena jednoj vrsti pritiska da bude transparentna, na šta je Šabić odgovorio da to ipak otvara mogućnost da podaci iz APR-a cure i da to može da proizvede opasnost po novinare.
Nekoliko novinara iz publike postavilo je pitanje zbog čega je baš sada, nakon „afere“ sa krađom identiteta Andreja Vučića ta procedura promenjena. Iako su ostali bez odgovora na ovo pitanje, gospodin Obradović ubedio je prisutne da će uraditi sve što je u njegovoj moći da zajedno sa kancelarijom Poverenika revidira proceduru i učini je maksimalno sigurnom za tražioce podataka. To bi podrazumevalo da prilikom plaćanja usluge u APR, tražilac ne unosi matični broj firme koju istražuje kao poziv na broj na uplatnici.
Osim ove procedure, na javnoj debati se razgovaralo i o opštem stanju oblasti zaštite podataka o ličnosti. Rodoljub Šabić izjavio je da je u Srbiji potpuno neuređeno područje video nadzora, bezbednosnih provera, listinga telefonskih razgovora. U dramatičnom smo zaostatku na području elementarnih standarda zaštite podataka o ličnosti. Potpuno je neuređeno područje video nadzora, osim u delu policijske kontrole saobraćaja, a postavljene su hiljade kamera. Bezbednosne provere bi morale biti uređene zakonom, a nisu. Listinzi o telefonskim razgovorima dospevaju u ruke u koje ne bi smeli, rekao je Šabić.
On je izjavio da postoje ljudi čiji se podaci po zakonu tretiraju kao naročito osetljivi, vezani za osobe alternativne seksualne orijentacije, obolele od „kompromitantnih“ bolesti, druge nacionalnosti, političke orijentacije ili religijskog opredeljenja.
Ti podaci bi trebalo da budu tretirani i čuvani na poseban način. Zakon kaže da će vlada u roku od šest meseci doneti uredbu o načinu arhiviranja i čuvanja naročito osetljivih podataka, rekao je Šabić, uz konstataciju da je taj zakon usvojen 2008. godine, ali ne i uredba.
Kada zaostalo tranziciono društvo reši da usvoji standarde zaštite podataka o ličnosti koji važe u društvima gde se individua i ličnost kotiraju vrlo visoko, suočava se sa veoma ozbiljnim zadatkom, izjavio je Šabić. On je ocenio da je najvažnije „promeniti mentalitet“. Morate imati građanina, a ne podanika, građanina koji će se pobuniti i postaviti pitanje „zašto to radite, s kojim pravom“, rekao je Šabić.
On je izjavio da veoma ceni rad Agencije za privredne registre (APR) i da je istragom njegovih kolega utvrđeno da nikakve informacije „nisu curile“ iz te institucije.
(Izvor: FoNET, BIRN)