Politizacija, korupcija i ugrožen integritet policije. Problemi zajednički društvima Zapadnog Balkana, za čije rešenje, tvrde stručnjaci, fali političke volje.
Odnos policije u društvima Zapadnog Balkana, na koji način građani doživljavaju policiju i kakvu ulogu ima politika u radu MUP-a bile su teme specijalne emisije televizije N1 „Čuvari vlasti ili građana? Policija u regionu“ napravljene u saradnji s novinarima Balkanske istraživačke regionalne mreže iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Istraživanje projekta “Puls integriteta i poverenja u policije na Zapadnom Balkanu” došlo je do podatka da 96 odsto građana Srbije smatra da je policija korumpirana, a velika većina, 82 odsto, ocenjuje da političke partije utiču na rad policije.
“Ovakvo mišljenje formira se kod građana zbog svakodnevnog kontakta koji imaju sa policajcima, zbog čega ih doživljavaju kao neobrazovane, drske i bezobrazne”, objasnio je Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Rad policije Srbije godinama unazad prate brojne afere, čija pozadina za građane ostaje nerasvetljena, ali kod kojih sled događaja upućuje na njenu političku instrumentalizaciju. Značajna afera koja se desila prošle godine kada je bez ikakvog obrazloženja smenjeno 5 načelnika uprava unutar policije, primer je afera koje se vezuju za MUP navodi Elek. Upravo ovakve afere su razlog što samo 27% stanovništva veruje da policija deluje kao servis građana. Kao lek, preporučuju stručnjaci, potrebna je temeljna reforma, koja podrazumeva i decentralizaciju. Takođe, prevelika diskreciona ovlašćenja koja ima Ministar policije potrebno je smanjiti, a povećati transparentnost rada policije.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta “Union” Bogoljub Milosavljević ocenio je da politika utiče u Srbiji previše na sve, pa i na stanje u policiji. Osvrćući se na najavljeno penzionisanje direktora policije, Milorada Veljovića, Milosavljević objašnjava da je i u toj situaciji vrlo moguć uticaj politike. “I budući direktor policije biće verovatno izbor ljudi iz politike. Verovatno je to i jedan od razloga zbog čega nekada prođe godinu, dve ili više da nemamo popunjene neke od čelnih pozicija u policiji”, istakao je profesor.
Kao klasičan primer politizacije policije, Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, naveo je slučaj zaštitnika građana Saše Jankovića koji se našao na meti tabloida zbog tražene dokumentacije u vezi sa intervencijom Žandarmerije tokom prošlogodišnje Parade ponosa, kada je prebijen Andrej Vučić, brat premijera Srbije. U tom slučaju, objasnio je Đorđević, policija je bila instrumentalizovana za različite interese.
Političko delovanje, primanje mita i zloupotrebe službene dužnosti problemi su koji se vezuju za rad policije u Crnoj Gori. 70 odsto građana ove zemlje smatra da politika u manjoj ili većoj meri utiče na rad policije. Korupcija je druga najčešća asocijacija crnogorskih građana kada pomisle na policiju, a samo 12 odsto građna veruje da ona nije rasprostranjena, rezultati su istraživanja koje je sprovedeno u Crnoj Gori u okviru projekta “Puls integriteta i poverenja u policije na Zapadnom Balkanu”. Radovan Ljumović, rukovodilac Odjeljenja za analitiku, unapređenje rada i razvoj policije, nije istog mišljenja kao građani Crne Gore, te smatra da uticaja politike u policiji ima vrlo malo. Iz opozicije, međutim tvrde da upravo politika ima najveći uticaj na rad ove institucije.
Komentarišući dešavanja u Crnoj Gori s kraja oktobra, kada je na opozicionom mitingu policija upotrebila prekomernu slilu na građanima, profesor Bogoljub Milosavljević kazao je da je u takvoj situaciji teško utvrditi pojedinačnu odgovornost. On je dodao da su ipak, ovakve vrste zloupotrebe manje drastične od onih koje se dešavaju u Srbiji, pozivajući se na slučaj ombudsmana Jankovića i lažnog državnog udara. Kao dobru praksu u Crnoj Gori Milosavljević je naveo postojanje Saveta za građansku kontrolu rada policije, za šta u Srbiji još uvek nema dovoljno sluha.
Najveći problem sa kojim se suočava policija Bosne i Hercegovine jeste korupcija, koja je prva asocijacija građana kada se pomene ova profesija. Korupcije u svojim redovima svesni su i u Ministarstvu unutrašnjih poslova Sarajevo. Najviše je ima u saobraćajnoj policiji, a visina ranga srazmerna je visini mita. Rešenje je u donošenju Integracijskog plana, tvrde iz Agencije za prevenciju korupcije i koordinaciju borbe protiv korupcije. Međutim, iako je ovaj dokument trebalo da bude usvojen do kraja prošle godine, to se nije dogodilo, jer ga policijske institucije na nižim nivoima još uvek nisu usvojile.
Za razliku od Srbije, Crne Gore i Bosne, istraživanja javnog mnjenja na Kosovu pokazuju da se policija nalazi među institucijama u koje stanovnici Kosova imaju najviše poverenja. Ipak policija se i ovde suočava sa aferama koje narušavaju njen kredibilitet. Jedna od njih je hapšenje Albina Kurtija, jednog od lidera opozicije, bez sudskog naloga što je izazvalo burne reakcije i komentare da policija postupa pod uticajem političara.
„Ministar unutrašnjih poslova meša se u rad policije, a postojeći zakon ne garantuje nezavisnost, budući da se rukovodstvo i šefovi policije imenuju po političkim kriterijumima iz redova službenika vlade“, tvrdi Plator Avdiu istraživač Kosovskog centra za bezbednosne studije iz Prištine. Samo 5 odsto ispitanika je mišljenja da politika nema uticaj na policiju, pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Ipak iz policije Kosova tvrde da su potpuno nezavisni i da postupaju u skladu sa zakonom. Česta kritika javlja se i zbog toga što policija Kosova nema plan zaštite integriteta koji bi sprečio korupciju u radu. Iz ove institucije međutim poručuju, da je ove godine odobreno započinjanje razvoja sistema za upravljanje integritetom.
Zapadni Balkan suočava se sa istim problemima kada je u pitanju rad policije, a proces reformi deluje kao začarani krug, jer bez obzira na to koliko su sami zakoni dobri, oni se ne primenjuju, istakao je Saša Đorđević. Profesor Milosavljević zaključio je da, što je više politizacije veći je i stepen korupcije u policiji, te da za stvarne promene u ovoj oblasti nedostaje politička volja.
Video prilog – Srbija
Video prilog – Crna Gora
Video prilog – Bosna i Hercegovina
Video prilog – Kosovo