Šta najviše nervira Aleksandra Vučića, predsednika Vlade Srbije u „tehničkom mandatu“?
Smeh, drugačije mišljenje i činjenice o njegovoj vladavini.
Ovo je najkraći mogući zaključak posle obilaska izložbe u beogradskoj galeriji Progres koju potpisuje neimenovana grupa iz Informativne službe Srpske napredne stranke.
Izložba koja nema potpisanog autora sadrži printskrinove sa Tvitera, kopirane naslovne strane novina, kopirani sadržaj iz novina i video zapise sa Jutjuba i kablovske TV stanice N1. „Postavka“ je tradicionalna: skupocene rolne masne hartije na kojima je odštampan materijal koji bi trebalo da pokaže da ne da u Srbiji nema cenzure, nego da mediji u Srbiji uglavnom pišu loše o Vučiću, i ne samo to, nego da izmišljaju neprestano laži i afere a sve u cilju rušenja sa vlasti.
Organizatori su izabrali centralni gradski izložbeni prostor u šetačkoj zoni i potrudili se da narativ o „izložbi“ prevedu na kakav takav engleski jezik da bi valjda i strani posetioci zabrinuti za medijske slobode i medijsku bezbednost Aleksandra Vučića imali priliku da se informišu dok ližu sladoled i kupuju kalendare sa likom Vladimira Putina.
Bilo mi je čudno da vidim sebe ne jednom od ekrana na kome se „vrti“ prilog koji je o slobodi medija radila svojevremeno ekipa Adrija medije u vreme dok je njihov tabloid Kurir „vodio borbu protiv Vučića“. Takođe, na tviter zidu, jedan od mojih postova zauzima najveći prostor – veći čak i od posta Zaštitnika građana Saše Jankovića.
Celu analizu izložbe iz ugla novinara BIRN-a Slobodana Georgieva pročitajte ovde.