Zakon o javnim nabavkama nije funkcionalan i usporava javne nabavke za zdravstvene ustanove, zbog čega je potrebna njegova izmena, saglasili su se u danas učesnici debate o finansiranju zdravstvenih ustanova u Medija Centru.
Takođe, povod debate jeste i predstavljanje nalaza o našem istraživanju „Izvori finansiranja zdravstvenih ustanova“ o postojećoj praksi sa preporukama za njeno dalje unapređenje. Takođe, kroz istraživanje je ocenjeno da pojedini propisi oblast finansiranja regulišu na direktan način, dok je za druge potrebno pravno tumačenje.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić podsetio je da je to ministarstvo pokrenulo inicijativu za promenu Zakona o javnim nabavkama. „Ne možemo kao ministarstvo da menjamo taj zakon, to je na vladi“, rekao je Vekić i dodao da ne može ništa da kaže i obeća, ali da ga očekuje u skorijoj budućnosti.
Osvrćući se na komentar da će trend zabrane zapošljavanja dovesti do toga da neće imati ko da leči građane, državni sekretar je ukazao da se sa takvim podacima ne sme manipulisati i upozorio da je svaki treći zaposleni nemedicinski kadar.
„Prvo smo ministarstvo koje je jasno dalo i izašlo sa podatkom da nam je 65 odsto zdravstvenog kadra – lekara u starosnoj dobi između 55 i 65 godina. Šta je rađeno prethodnih godina na podmlađivanju kadra i zašto nije vođeno računa da ne dođemo u situaciju da imamo određene deficitarne specijalističke kadrove“, zapitao se Vekić dodajući da mora da se uradi racionalizacija.
Poslanik Demokratske stranke u Skupštini Srbije i član skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu Dušan Milisavljević rekao je da ne sme politika da bude presudna u sektoru zdravstva ocenjujući da brojne vlade nisu uzimale zdravlje i zdravstveni sektor kao prioritet.
„Sektor zdravstva je zastareo i ne oslikava potrebe građana Srbije u današnjem trenutku“, rekao je Milisavljević navodeći kao problem Zakon o javnim nabavkama.
On je kao primer naveo da se zbog tog zakona na aparat za zračnu terapiju čeka 2,5 godine, a da pacijenti koji boluju od teških malignih obolenja čekaju na red do zračne terapije iako se ona mora uraditi nakon dve maksimimalno tri nedelje posle operacije. Kako kaže, zakon u principu nije loš, centralizuje proces javnih nabavki što je dobro jer se puno korupcije dešavalo u godinama koje su za nama, međutim mora da se menja i usklađuje sa životom.
Direktor Sektora za zdravstveno osiguranje i pravne poslove RFZO Petar Stajković je ocenio da je nemoguće da se sa dva do tri propisa reše svi problemi. Prema njegovim rečima, postoje dva zakona koji ne prepoznaju sistem zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite – Zakon o javnim nabavkama i Zakon o budžetskom sistemu. „Zakon o javnim nabavkama medicinske opreme i lekova obavlja se slično načinu na koji se nabavlja hemija za kućno domaćinstvo“, upozorio je Stajković.
Navodeći i da Zakon o budžetskom sistemu ne prepoznaje zdravstvo na pravi način jer zdravstvene ustanove nisu budžetske ustanove već korisnici javnih prihoda, on je istakao da veoma često rigidna primena tog zakona dovodi zdravstvene ustanove u problem.
Marina Mijatović iz Pravnog skenera zaključila je da je neophodno stalno organizovati debate o ovakvim temama kako bi zakoni bili bolji.
Debata je realizovana u okviru BIRN-ove i CINS-ove inicijative za unapređenje medijskih politika, kroz projekat “Jačanje medijske slobode u Srbiji” koji finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni na debati i u istraživanju predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove EU.
Izvor: Tanjug, Beta