Otvori bočnu navigaciju

Potrebno veće učešće civilnog sektora Zapadnog Balkana u procesu evropskih integracija

Predstavnici nevladinog sektora Zapadnog Balkana zatražili su četvrtak u Beču od političkih lidera svojih država da obezbede slobodu izražavanja i nezavisnost medija, istovremeno tražeći i veće učešće nevladinih organizacija u procesu evropskih integracija.

Pošto su politički lideri Zapadnog Balkana u Beču boravili na samitu posvećenom perspektivi regiona, u nastavku takozvanog Berlinskog procesa, oko 200 predstavnika nevladinog sektora, think-tank organizacija i medija organizovalo je u tom gradu sastanak na kom su razmatrani njihovi predlozi i brige u vezi sa događajima na Balkanu.

U zajedničkim preporukama koje je predstavila direktorka BIRN Makedonija i urednica sajta Balkan Insight Ana Petruševa, aktivisti civilnog društva zatražili su od zvaničnika Zapadnog Balkana da nastave reforme i u svojim državama i na nivou celog regiona.

Preporuke su potom predstavljene i najvišim predstavnicima država Zapadnog Balkana i zvaničnicima EU, a u njima se insistira na tri oblasti – regionalnoj saradnji, slobodi govora i stvaranju novih radnih mesta i ekonomskom prosperitetu.

Aktivisti nevladinog sektora su izrazili zabrinutost zbog pojedinih kretanja u regionu i istakli da bi veći angažman civilnog sektora mogao da doprinese integraciji regiona u EU i reformama.

“Vlade zemalja Zapadnog Balkana treba da prihvate organizacije civilnog sektora kao ravnopravnog partnera u procesu evropskih integracija i finansiraju inicijative i mreže nevladinog sektora koje daju opipljive rezultate”, navodi se, između ostalog, u preporukama.

Predstavnici nevladinog sektora naveli su da mogu značajno da doprinesu pri usvajanju strategija i politika za jačanje regionalne saradnje u oblasti društvenog razvoja i pomoći u poboljšanju institucionalnog i pravnog ambijenta za civilno društvo u zemljama regiona.

U preporukama se navodi da unapređivanje međusobnog razumevanja i zajedničko suočavanje sa teškim događajima u regionu ostaju važan aspect regionalne saradnje u kom civilno društvo može i treba da ima značajnu ulogu.

Takođe se ističu uloga i potencijal koji nevladin sector može da ima u procesu evropskih integracija, regionalne saradnje i pri energetskim ili infrastrukturnim projektima.

U preporukama se balkanski politički lideri pozivaju da obezbede slobodu govora, nezavisnost medija, poboljšaju zakonsku zaštitu novinara i doprinesu poboljšanju uslova u kojima novinari rade.

“Zakonska zaštita novinara mora da bude bolje uređena, a uslovi u kojima rade unapređeni kroz socijalni dijalog sa poslodavcima…Vlasnici medija treba da se pridržavaju postojećih zakona u pogledu zapošljavanja i uslova rada „, navodi se u dokumentu.

Kako se dodaje, javni servisi moraju biti nezavisni, a regulatorna tela oslobođena direktnog ili indirektnog uticaja vlasti.

U trećoj oblasti o kojoj se govori u preporukama – o otvaranju novih radnih mesta i tržištu rada, predstavnici nevladinog sektora zatražili su od vlada država regiona da se fokusiraju na ponovnom pokretanju proizvodnje, modernizaciji i podršci poljoprivrede i unapređenju zaštite potrošača.

Predstavnici civilnog društva okupili su se u okviru Foruma civilnog društva (The Civil Society Forum of the Western Balkans Summit Vienna 2015) koji je zajednička inicijativa ERSTE Foundation, Friedrich-Ebert-Stiftung i Karl Renner Institute, u bliskoj saradnji sa austrijskim Ministarstvom za Evropu, integracije i spoljne poslove.