Nezadovoljstvo u vezi sa načinom izbora udžbenika zahvata sve aktere – od roditelja, škole, ministarstva, do privatnih izdavača i Zavoda za udžbenike rekao je Aleksandar Pavlović sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. On je predstavljajući Analizu rizika za nastanak korupcije u procesu odobrenja i izdavanja udžbenika u Srbiji, čiji je jedan od autora, istakao da se izuzetno složena procedura izbora udžbenika, koja bi trebalo da spreči korupciju, sa svakim novim zakonom sve više usložnjava i komplikuje.
Irena Fiket, autorka analize objašnjava da se u takvoj složenosti uvek javlja veliki broj interesa koji mogu da generišu korupciju. „U tom smislu jedna od preporuka analize jeste da se sačini poseban dokument u kom bi celokupna procedura za izbor i odobrenje udžbenika, sa nadležnostima i odgovornostima svih aktera, bila opisana na jasan i precizan način“, kaže Irena Fiket sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu
Procedure ne rešavaju problem korupcije, saglasna je Eleonora Vlahović, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika i dodaje da pitanje sukoba interesa nije dovoljno precizirano ni u jednom Zakonu o udžbenicima. Ipak, Vlahović ističe: „Iako je u ceo proces odobrenja udžbenika uključen ogroman broj ljudi, nisam imala utisak da smo bili izloženi bilo kakvom pritisku ili da neko zagovara da loš udžbenik, koji ne prolazi određene standarde, bude odobren. To se vidi po tome što oko 50% udžbenika ne prođe proceduru.“
Različitost udžbenika nije prezasitila tržište, niti je stvorila probleme, mišljenja je Siniša Ješić iz Udruženja izdavača udžbenika, nastavnih sredstava i učila Srbije. „Različitost je u velikoj meri doprinela specifičnostima pojedinaca u obrazovnom sistemu i ostvarila je veliki doprinos inkluzivnom obrazovanju“, dodaje on.
Kada je u pitanju trenutni Zakon o udžbenicima, on za razliku od prethodnog, sadrži visok nivo rigidnosti, smatra Ješić i dodaje da je saglasan sa tim da procedure pri izboru udžbenika moraju biti veoma jednostavne, ali striktne. „Kada je novi zakon stupio na snagu i kada smo se suočili sa činjenicom da neće svi udžbenici proći, trud da izdavači predstave svoje udžbenike u školama je mogao da bude viđen na različite načine i da bude protumačen kao korupcija“, objašnjava Ješić.
Konkurencija na tržištu je jedina stvar koja motiviše na poboljšanje i ulaganje rekla je Gordana Knežević Orlić, predsednica izvršnog odbora, Udruženja izdavača udžbenika, nastavnih sredstava i učila Srbije. Ona ističe da trenutni Zakon o udžbenicima ima svoje manjkavosti i dodaje: „Ovaj zakon je nesprovodiv, procedure su složene, a ako je svaki nastavnik autonoman da radi po udžbeniku koji on želi tu onda nema nikakve korupcije“.
Milovan Šuvakov, bivši pomoćnik ministra prosvete Srđana Verbića, ne misli da su svi nezadovoljni trenutnim sistemom. „Imamo aktere koji glume nezadovoljstvo zato što su u savršeno dobroj poziciji, koju su uspeli da očuvaju u još jednom periodu i tu prvenstveno mislim na izdavače“, objašnjava Šuvakov i dodaje da je jedna od najbitnijih stvari zapravo problem lobiranje izdavača prilikom donošenja akata.
Ono gde zaista postoji korupcija, mimo uticaja na državne organe kada donose odluke, jeste pri samom izboru udžbenika: „Prilikom donošenja novog zakona imali smo primer da dva izdavača prave nezakonite ugovore sa školama o poklonima, a kada je ministarstvo naredilo da se ti pokloni vrate izdavači su privatno tužili dva funkcionera, ministarstvo, ministra i državnu sekretarku i na taj način se služili pritiskom“, zaključuje Šuvakov.
Pogledajte celu debatu:
Debata je organizovana kao deo programa BIRN Srbija koji podržava Balkan Trust for Democracy.