- Prema rešenju NBS, ALTA banka je krajem septembra prijavila blizu 60 milijardi dinara gotovine u blagajni, što je više od pola milijarde evra.
- Ogromne količine keša godinama su se videle u izveštajima banke: oko 40 milijardi dinara krajem 2024. i oko 50 milijardi krajem 2025.
- Stručnjaci kažu da je fizički nemoguće da je Macura izneo 45 milijardi dinara, odnosno oko 380 miliona evra, i postavljaju pitanje da li je tog novca uopšte bilo.
- Banka je cele 2026. imala problem sa likvidnošću. Depozite je privlačila visokm kamatama.
- Četvrtina depozita, oko 400 miliona evra, bio je novac javnog sektora, javnih preduzeća i banaka u stečaju.
- Agencija za osiguranje depozita, koja je sada stečajni upravnik, i sama je držala depozite u ALTA banci.
- Dan pre nego što je oduzela dozvolu, NBS je ALTA banci naložila da sama prebroji gotovinu u trezoru i dala joj za to tri radna dana. Kontrola je rađena “iz papira”, bez odlaska u banku.
U noći između petka i subote, oko pola tri ujutro, NBS je na svom „X“ nalogu saopštila da je ALTA banci, u vlasništvu Davora Macure, oduzeta dozvola za rad. Nakon rešenja od 31. oktobra kojim se banci oduzima dozvola, Privredni sud u Beogradu je 3. novembra odredio Agenciju za osiguranje depozita za stečajnog upravnika banke.
Davor Macura je bio priveden u ponedeljak, 2. novembra, po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal zbog osnova sumnje da je „u periodu do 31. oktobra“ uz pomoć dve osobe zaposlene u banci iznosio novac iz trezora banke i na taj način pribavio protivpravnu imovinsku korist od oko 45 milijardi dinara.
BIRN je uputio niz pitanja advokatu Davora Macure Ahmedu Delimeđcu, ali je on rekao da u tom trenutku tužilaštvo još uvek nije saslušalo njegovog klijenta, te da ne bi komentarisao pitanja.
U rešenju o oduzimanju dozvole za rad ALTA banci, u koje je BIRN imao uvid, međutim, nema navoda o ovom iznošenju novca iz trezora – u njemu piše da je centralna banka ustanovila da su se finansijsko stanje i likvidnost ALTA banke „znatno pogoršali“, čime su ugroženi „interesi deponenata ili drugih klijenata banke“.
Narodna banka je u ovom rešenju navela da je 30. septembra 2026. godine u blagajni banke – „u novčanicama i kovanom novcu“ – bilo blizu 60 milijardi dinara (više od pola milijarde evra), od čega je gotovina u stranim valutama iznosila oko 100 miliona evra, dok je ostatak bio u dinarima, po izveštaju banke.
Takođe, centralna banka je ustanovila da je u samo dva dana – 28. i 29. oktobra – iz banke povučeno oko 140 miliona evra u depozitima, ali se ne navodi koji su klijenti banke to učinili. Iz NBS navode i da je zbog „negativnih novinskih napisa“ u periodu 26 – 29. oktobra „narušena reputacija“ ALTA banke, te da bi, zbog ogromne količine gotovine, zbog mogućnosti „interne ili eksterne prevare, požara, poplave, zemljotresa“, ALTA banka mogla da zabeleži gubitak iznad visine kapitala, što bi „ugrozilo nastavak njenog poslovanja“.
Podaci o ogromnoj količini gotovine – za koju je tokom kratkotrajne kontrole NBS ustanovila da može da nestane zbog prevare, poplave, požara ili zemljotresa – bili su javno dostupni svima već godinama: prema zvaničnim finansijskim izveštajima banke, krajem 2025. je u blagajni bilo, bar na papiru, oko 50 milijardi dinara u gotovini, godinu dana ranije oko 40…
Narodna banka Srbije – guvernerka Jorgovanka Tabaković i četiri viceguvernera – nisu odgovorili na brojna pitanja BIRN-a. Na pitanja nisu odgovorili ni iz Agencije za osiguranje depozita, ni iz Tužilaštva za organizovani kriminal.
Od JUBMES-a do ALTA banke
ALTA banka je nekadašnja JUBMES banka, čiji je kontrolni paket Macurina Alta Pay grupa kupila od države 2019. godine za oko pet miliona evra. Macura, koji je karijeru počeo kao vlasnik menjačnice u Zemunu, važi za biznismena bliskog SNS-u, a njegova banka je poslednjih godina dobijala unosne poslove od države i javnih preduzeća – od 2025. godine, na primer, Beograđani račune za struju plaćaju na račun ALTA banke. Dozvola joj je oduzeta manje od nedelju dana posle parlamentarnih izbora 25. oktobra, na kojima je SNS ubedljivo poražena.
Da li je gotovine uopšte bilo
Upravo je gotovina u trezoru najveća zagonetka ovog slučaja.
Za neke od stručnjaka sa kojima smo pričali potpuno je fizički nemoguća situacija da je u banci bilo 60 milijardi dinara keša, te da je Macura izneo 45 milijardi, kako je opisalo Tužilaštvo za organizovani kriminal.
„Ljudi često ne razmišljaju o redu veličina. Ta količina novca, reč je o tonama, nije to da sad neko uđe u trezor i iznese nekoliko vreća novca, to su morali kamioni da dolaze“, kaže jedan sagovornik.
Drugom je to pokazatelj da tog novca, zapravo – nije ni bilo u banci.
„Ključno pitanje jeste da li je gotovine uopšte bilo, odnosno, da li su se iznosi koje ALTA banka prijavljivala NBS i stvarno stanje gotovine u trezoru poklapali. Mnogo je logičnije da je u dužem vremenskom periodu u trezor unošeno manje gotovine nego što je računovodstveno evidentirano. Da je gotovine bilo, ona bi najlogičnije bila iskorišćena za rešavanje problema likvidnosti“, kaže jedan od sagovornika BIRN-a i dodaje da nema šanse da neko za par dana iznese 380 miliona evra u kešu.
„To je složena operacija koja zahteva ogromnu logistiku, naročito kada se ima u vidu masa i zapremina te količine para – na stranu bezbednost operacije“, dodaje.
Šta je NBS morala da zna
Dozvola je, kako je već rečeno, oduzeta tokom noći 30. na 31. oktobar, a upravo u subotu, 31. oktobra, svih četvoro viceguvernera je saopštilo da su se oni sa stvarnim stanjem u ALTA banci, „koje je drastično odstupalo od izveštaja koje je ta banka dostavljala NBS“, upoznali tek na večernjoj vanrednoj sednici Izvršnog odbora u petak 30. oktobra.
Četvoro viceguvernera NBS – Željko Jović, Ana Ivković, Dragana Stanić i Nikola Dragašević – pozvalo je nadležno tužilaštvo da utvrdi zašto je moralo da dođe do odluke za oduzimanje dozvole, te da se utvrdi eventualna krivična odgovornost odgovornih u NBS.
„Smatramo posebno značajnim da se utvrdi kada su i na kom nivou rukovođenja postojala saznanja o uočenim rizicima i nepravilnostima, na koji način su razmatrani nalazi, stručne procene i upozorenja zaposlenih nadležnih organizacionih jedinica, kao i da li su na osnovu raspoloživih informacija blagovremeno preduzete odgovarajuće mere iz zakonom utvrđene nadležnosti“, saopštili su viceguverneri.
Ni oni, kao ni kabinet guvernerke Tabaković, nisu odgovorili na brojna pitanja BIRN-a – kada je NBS išla u posrednu i neposrednu kontrolu ALTA banke, šta su preduzeli povodom očigledne konstantne nelikvidnosti tokom 2026, zašto su tako kasno krenuli u kontrolu banke, uprkos svim pokazateljima…
Sa druge strane, više sagovornika BIRN-a je potvrdilo da je u Narodnoj banci već višegodišnja praksa da se „preskaču“ viceguverneri prilikom odlučivanja, odnosno da za neke stvari ni ne saznaju dok se ne dese, jer rukovodstvo nije poštovalo „lanac komande“.
Da problemi ALTA banke nisu nastali preko noći, vidi se i iz samog rešenja o oduzimanju dozvole.
NBS je u svom nalazu utvrdila da je ALTA banka u toku 2026. imala konstantan problem sa likvidnošću i da je beležila „negativne kumulativne gepove“, što znači da je banka – da bi sakupila što više depozita kojim bi popravila likvidnost – nudila sve veće kamatne stope, dok su kamatne stope na kredite ostajale iste.
Prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupne depozite iznosila je 3,13 odsto, za razliku od prosečnih 1,59 odsto na nivou bankarskog sektora, piše u rešenju.
Još jedan od važnih nalaza NBS bio je i da su ukupni depoziti javnog sektora, javnih preduzeća i banaka u stečaju na kraju septembra bili oko 400 miliona evra, odnosno četvrtinu svih depozita u banci. Ujedno, ALTA banka je na ove depozite plaćala izuzetno visoke kamatne stope – 5,61 odsto u dinarima i 4,58 odsto u evrima.
Takođe, ustanovljena je koncentracija depozita, odnosno, da su krajem septembra 2026. tri najveća deponenta držala više od 10 odsto ukupnih depozita, a 10 najvećih deponenata iznad 21 odsto.
„NBS je imala ozbiljne razloge za intervenciju. Naglo smanjenje depozita tokom 28. i 29. oktobra, visoka koncentracija depozita, problemi u strukturi likvidne aktive i neizvršavanje određenih obaveza predstavljaju ozbiljne signale ugrožene likvidnosti – zato ne bih dovodio u pitanje potrebu za hitnom regulatornom intervencijom“, kaže za BIRN Nikola Fabris, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nakon što ga je novinar BIRN-a obavestio o najznačajnijim nalazima rešenja o oduzimanju dozvole.
Po njegovim rečima, NBS je mogla da oduzme dozvolu, a privremena uprava je predstavljala alternativu koja zaslužuje ozbiljno razmatranje, uz napomenu da se ne može tvrditi da bi privremena uprava sigurno rešila probleme banke.
Za prof. Fabrisa ostaje dilema i da li je ranija primena intenzivnijih mera mogla da spreči naglo pogoršanje likvidnosti i gubitak poverenja deponenata.
„Najjači argument u prilog odluci NBS predstavlja činjenica da banka 30. oktobra nije izvršavala određene obaveze prema klijentima i poveriocima, u uslovima naglog odliva depozita. Međutim, nije poznato koliki su iznosi u pitanju“, kaže Fabris.
Osim prof. Fabrisa, BIRN je razgovarao sa još nekoliko stručnjaka, koji su svi želeli da ostanu anonimni. Svi oni do jednog rekli su istu stvar – Narodna banka je morala da zna kakvo je stanje ALTA banke mnogo pre kontrole krajem oktobra – kako guvernerka Tabaković, tako i pojedini viceguverneri.
„Postoje dnevni izveštaji o likvidnosti koje izvršni odbor svake banke mora da dostavlja elektronski Narodnoj banci, na tačno određenu adresu, koja prati šta se tu dešava. Držanje ogromne količine keša je uvek nešto što mora da bude predmet ispitivanja, ne zato što je nezakonito, nego jer je jednostavno nenormalno – svaka normalna banka teži da upošljava sredstva, može makar da kupi državne hartije od vrednosti, a ne da čuva gotovinu u trezoru“, kaže za BIRN jedan od sagovornika.
„Narodna banka je trebalo da deluje preventivno, da pošalje kontrolu, izda naloge, pa tek onda ako ništa nije dalo rezultata, na kraju da ide stečaj. Deluje mi da je NBS propustila da na vreme reaguje, pa možda i nije bilo druge opcije od stečaja. Ali je to verovatno rezultat i potencijalnih neregularnosti u ranijem poslovanju banke, davanja kredita povezanim licima i slično“, kaže drugi sagovornik BIRN-a, uz napomenu da NBS zna stanje likvidnosti banke svakog dana.
„Ona je mogla da pošalje tamo svoje supervizore koji su imali pravo i da ograniče iznošenje deviza, da provere pravni osnov, da zabrane… Ako je tačno ovo da je četvrtina aktive bila gotovina, to je katastrofa – uobičajeno je da bude 3-4 odsto“, dodaje ovaj sagovornik.
Hronologija: Od „sve je pod kontrolom“ do oduzimanja dozvole
Prve – doduše nezvanične – informacije o tome da se nešto neobično dešava u ALTA banci u javnost su dospele putem društvenih mreža, već u utorak, 27. oktobra, dva dana nakon što je do tada vladajuća Srpska napredna stranka ubedljivo poražena na parlamentarnim izborima.
Prema ovim navodima, iz ALTA banke je odmah u ponedeljak počelo izvlačenje novca i njegovo prebacivanje u inostranstvo.
Međutim, istog dana – 27. oktobra – Narodna banka objavljuje saopštenje u kome kaže da je sve pod kontrolom, da se svi transferi obavljaju redovnim kanalima platnog prometa u skladu sa propisima i procedurama, te da NBS kontinuirano vrši nadzor i kontrolu poslovanja svih banaka.
Potom je 29. oktobra lično guvernerka Tabaković izdala novo saopštenje, znatno duže, ali bez konkretnih informacija, a koje je počinjalo rečenicom: „Ako verujemo u bolju budućnost, naše odluke ne smeju da budu vođene strahom od nje, već poverenjem u činjenice“.
I u ovom saopštenju je, u najkraćem, rečeno da NBS sve prati i nadzire, „u skladu sa zakonom i nezavisno od aktuelnih javnih i političkih okolnosti“.
Sledeće saopštenje iz NBS, objavljeno u sred noći između 30. i i 31. oktobra – bilo je da je centralna banka oduzela dozvolu za rad ALTA banci.
Iz rešenja kojim se banci Davora Macure oduzima dozvola zapravo se vidi da je NBS 29. oktobra – dva dana nakon što je javnost bila alarmirana o čudnim dešavanjima – u postupku „posredne kontrole“ („iz papira“, odnosno bez odlaska na teren, u samu banku) donela rešenje po kojem ALTA banka treba da, između ostalog, „najkasnije u roku od tri radna dana po prijemu Rešenja sprovede popis gotovine u blagajni u cilju provere usklađenosti stvarnog stanja gotovine u blagajni sa knjigovodstvenom vrednosti“.
Dakle, NBS je rekla da sama kontrolisana banka – i to za tri radna dana, što bi u tom trenutku značilo do utorka, 2. novembra – treba da prebroji koliko ima novca u blagajni.
Međutim, umesto ova „tri radna dana“, već sutradan, 30. oktobra – piše u rešenju o oduzimanju dozvole – NBS je „došla do saznanja“ da je ALTA banka prestala da izvršava naloge za prenos nekih svojih klijenata, da je samo tokom prethodna dva dana iz banke povučeno oko 140 miliona evra u depozitima, i da banka nije izmirila obaveze po osnovu „prekonoćnih pozajmica“ u predviđeno vreme.
Nakon ovoga, NBS je ocenila da „postoji velika verovatnoća da će banka uskoro postati nelikvidna“, odnosno da postoji mogućnost da stanje Banke bude takvo da ona verovatno ne može da nastavi da posluje – i oduzela dozvolu za rad.
Ni Tužilaštvo za organizovani kriminal nije odgovorilo na pitanja BIRN-a – zašto su čekali od 27. oktobra, kada su od NBS tražili obaveštenja u vezi sa radom ALTA banke, do 30. oktobra kada im je NBS odgovorila – tog dana je TOK naložio da Služba za borbu protiv organizovanog kriminala proveri rad kako ALTA banke, tako i NBS.
I NBS i TOK su čekali danima. Prema pisanju „Nove ekonomije“, koja je razgovarala sa zaposlenima u ALTA banci, od utorka su ljudi unutar banke „počeli da primećuju da se novac masovno podiže sa računa“, te da su to radila i pravna i fizička lica, a da su prebacivanja novca na račune drugih banaka bila i „višemilionska“.
Šta dalje: Ko sada kontroliše ALTA banku
Banka je sada „u rukama“ Agencije za osiguranje depozita. Međutim, i ovo dalje otvara zanimljiva pitanja.
Jer, Agencija je i sama držala depozite u ALTA banci, i to sredstva „starih“ banaka u stečaju, što se vidi u rešenju kojim se oduzima dozvola za rad.
S obzirom na to da ni Agencija, niti njena direktorka Ljubica Pantelić nisu odgovorili na pitanja BIRN-a, nije bilo moguće proveriti da li se, osim tog depozita banaka u stečaju, u ALTA banci nalazio i depozit sopstvenih sredstava Agencije, te da li je Agencija ravnomerno raspoređivala depozite i po drugim poslovnim bankama.
Jedna od „teorija“ dva sagovornika BIRN-a jeste da je ALTA odmah gurnuta u stečaj – umesto da budu primenjene druge mere iz nadležnosti NBS – jer bi proces restrukturiranja bio mnogo transparentniji od promptnog odlaska u stečaj.
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita, inače, sačinjavaju tri člana – dva iz ministarstva finansija (predsednik upravnog odbora je pomoćnik ministra finansija), a jedan iz Narodne banke Srbije – direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka u NBS.
„Mrtva banka je manje opasna po njih nego živa“, kaže izvor BIRN-a.
Po zakonu, osigurani su svi depoziti fizičkih lica, malih i srednjih preduzeća do 50.000 evra, i isplata bi trebalo da počne narednih dana.
Depoziti velikih pravnih lica i iznosi iznad 50.000 evra nisu osigurani.