Jednogodišnja kampanja protiv BIRN-a kulminirala je u četvrtak, 14. januara, kada je provladino glasilo “Informer” označilo BIRN i Delegaciju EU u Srbiji kao mafiju koja se bavi reketiranjem.

Ovaj dnevni tabloid objavio je da je, u ime EU, BIRN napao Vladu Srbije ”zbog korupcije i kriminala”, zato što je – kako je Informer naveo – vlada odbila zahtev BIRN-a i EU da posao ispumpavanja vode iz kopa Tamnava dodeli stranoj firmi.

Medijski stručnjaci, nevladine organizacije i pravni eksperti kampanju protiv BIRN-a vide kao suzbijanje svake kritike na račun vlade koju vodi premijer Srbije Aleksandar Vučić. Oni smatraju da kampanja protiv BIRN-a zapravo treba da upozori sve ostale medije kakvu oluju mogu da očekuju ako se usude da kritikuju državu.

Stručnjaci i analitičari takođe tvrde da Vučić nije u stanju da podnese bilo kakvo medijsko izveštavanje koje ukazuje na malverzacije njegovog režima a koje bi pokvarilo imidž na kome je premijer tako puno radio – imidž savršenog i nekorumpiranog državnika. Smatraju da srpski premijer, koji je izgradio svoju popularnost na borbi protiv korupcije, ne može da dozvoli nikome da pod bilo kakvim okolnostima ugrozi ovu sliku.

BIRN je 8. januara objavio istraživanje u kome se kaže da je EPS dodelilo ugovor za ispumpavanje vode iz kopa Tamnava konzorcijumu dve firme bez odgovarajućeg iskustva, dok se protiv direktora jedne od firmi u konzorcijumu vodi postupak pred sudom u Kragujevcu zbog utaje poreza.

Kulminacija godinu dana duge kampanje protiv BIRN-a dogodila se 9. januara kada je srpski premijer BIRN nazvao “lažovima”.

“Tim lažovima recite da su opet lagali. To je sve što imam da kažem,” izjavio je premijer.

“Važno je da ljudi znaju [ko je objavio istraživanje],” dodao je on. “To su oni koji su dobili pare od [Majkla] Devenporta [šefa Delegacije Evropske unije u Beogradu] i od EU da govore protiv Vlade Srbije,” nastavio je Vučić.

EU je odbacila premijerove tvrdnje da Brisel finansira BIRN kako bi širio neistine o njegovoj vladi, opisujući je kao “neosnovanu”.

“EU podržava nezavisno i odvažno novinarstvo, kao i slobodu govora širom Evrope i izvan nje. Sloboda izražavanja je osnovni princip demokratije,” izjavila je Maja Kocijančić, portparolka Evropske komisije za politiku susedstva i pregovore o proširenju.

Vučić je zatim odgovorio optužujući Maju Kocijančić da, u ime EU, pokušava da mu uskrati pravo da slobodno govori.

„Srbija podržava nezavisno i odvažno novinarstvo, kao i slobodu govora širom Evrope i van nje, i ta sloboda izražavanja je osnovni princip demokratije”, rekao je on.

Samo jedan nedeljnik u Srbiji objavio je istraživanje BIRN-a a nekolicina drugih je na svoje sajtove stavila link ka istraživanju, dok su skoro svi mediji objavili Vučićevu tvrdnju da BIRN laže.

Lekcija za druge: Nema kritike

“Poruka je jasna – ako kritikujete vlast, vladu i Vučića, vi ste izdajnik, lažov i strani plaćenik”, Vukašin  Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, NUNS, izjavio je za BIRN.

Komentarišući nedavne optužbe premijera Vučića, Obradović je takođe rekao da je takva vrsta retorike neprihvatljiva u demokratskom društvu bez obzira na to da li BIRN-ovo istraživanje sadrži greške ili ne.

“Napadi na BIRN su sinhronizovane akcije iz više centara kojima se šalje jasna poruka BIRN-u i svima u društvu koji pokušavaju da zadrže istraživačko novinarstvo i kritički pristup stvarnosti na nivou”, dodao je Obradović.

On smatra da su posledice kako Vučićeve izjave tako i reakcija mejnstrim medija, koji su naveliko ignorisali nalaze istraživanja ali su glasno kritikovali ono što je BIRN obelodanio, šire su po društvo u celini i jako puno će uticati i na srpsku javnost i na medije.

Član srpskog Saveta za štampu i novinar nedeljnika “Vreme” Tamara Skroza napade na BIRN vidi kao “poziv na odstrel”.

“Cilj je da se novinari ne bave više novinarstvom jer su stali na žulj nekome ko misli da niko ne sme da mu stane na žulj. Bojim se šta biti sa svim novinarima u Srbiji”, rekla je ona.

Vesna Rakic Vodinelić, profesor prava na beogradskom Univerzitetu Union, kaže da je napad na BIRN samo još jedna “radnja vlade i Vučića na zastrašivanju medija i gušenju njihovih sloboda”.

“On doživljava medije kao prirodne neprijatelje”, rekla je Rakic Vodinelić, govoreći o srpskom premijeru.

Televizijski voditelj i urednik srpskog javnog servisa RTS Olivera Kovačević kaže da, u slučaju da istraživanje BIRN-a sadrži netačne informacije, oni koji su njima pogođeni mogu da pošalju zvanični demanti.

“BIRN je dužan da demanti objavi. Demanti nije dat već se [istraživanje] tumači iz izjava i kampanje predsednika Vlade i nekih medija protiv novinara BIRN-a što je nepristojno i nedostojno”, kaže Kovačević.

Ona je dodala da neka ključna pitanja koje je BIRN-ovo istraživanje postavilo još uvek nisu rešena.

“Još uvek se ne zna šta je tačno a šta netačno u tom tekstu: kako je izgledao tender, zašto predstavnici preduzeća [koje su pobedile na tenderu] nisu dali izjave i, najvažnije, do kada će se u kopu talasati more”.

“Ko finansira BIRN nije centralno pitanje, pogotovo što je finansiranje transparentno. Ne mogu biti dobre pare EU kada finansira državne projekte, a loše kada finansira medijske”, rekla je Kovačević.

Ilir Gaši iz Slavko Ćuruvija Fondacije kaže da najnoviji napadi na BIRN ne predstavljaju nikakvo iznenađenje već da su samo nastavak sličnih kampanja koje su i ranije vođene.

“Mislim da napadi sami po sebi dovoljno govore o tome kako stoji sloboda medija u Srbiji danas”, rekao je Gasi.

On veruje da su mediji u Srbiji već jako puno pogođeni, što se pokazalo u izveštavanju vezano za istragu BIRN-a.

Rekao je da skoro nijedan medij nije preneo tekst i da niko od njih nije postavljao nikakva pitanja kada je premijer optužio BIRN da laže, niti je iko raspravljao o nalazima BIRN-a.

“Dugoročno gledano, ovo je mnogo ozbiljniji problem. U nekom trenutku možda više neće biti ove vlade ili ovog premijera a nama će ostati medije koji ne postavljaju pitanja”, rekao je Gaši.

Ugrožen imidž borca protiv korupcije

Aleksandar Vučić, srpski premijer i vođa vladajuće Srpske napredne stranke, umnogome je izgradio svoju popularnost na borbi protiv korupcije koju je njegova vlada pokrenula nakon dolaska na vlast 2012. godine.

Od izbora u maju 2012, kada su imali podršku nekih 24 odsto glasača, udvostručili su svoju popularnost i sada uživaju podršku otprilike 50 odsto građana.

Ono što bi mogao biti razlog ovako oštre reakcije Vučića jeste to da je svojom istragom “BIRN možda dirnuo u osinje gnezdo, u izvor snage SNS-a”, Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, CEAS, izjavila je za BIRN.

“On [Vučić] gradi imidž da je savršen i čist. BIRN je najverovatnije otvorio mogućnost narušavanja njegovog rejtinga u javnosti”, rekla je Milić.

Komentarišući Vučićev sastanak sa šefom Delegacije EU u Beogradu Majklom Devenportom 13. januara, Milić tvrdi da je “opasno i neodgovorno to što su mediji ovo [napade na BIRN] označili kao sukob između EU i Vučića”.

“Ovo nije sukob između EU i Vučića. On [Vučić] je izazvao sukob sa EU i sa slobodom javnog izražavanja u Srbiji”, rekla je Milić.

Nedim Sejdinović iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine izjavio je za BIRN da trenutna situacija veoma podseća na onu iz devedesetih – kada je moćnik Slobodan Milošević imao vlast nad svim medijima u zemlji.

Ipak, on smatra da postoji razlika između Miloševića i Vučića, s obzirom na to da je Milošević tolerisao nekolicinu nezavisnih medija, što sada nije slučaj.

“On [Vučić] hoće kontrolu nad svim”, smatra Sejdinović.

Razlog za pritisak od strane premijera može biti činjenica da je srpska vlada trenutno suočena sa ozbiljnim problemima i da joj je potrebno nešto čime bi skrenula pažnju javnosti.

“Ova žestoka i neverovatna reakcija govori u prilog tezi da se gubi strpljenje jer ova vlast nema rešenje za ključne probleme”, upozorio je Sejdinović.

Tokom 2015. Vučićeva vlada biće primorana da sprovede neke nepopularne mere, od kompromisa sa Kosovom, do davanje otkaza hiljadama zaposlenih u javnom sektoru.

Srpski zaštitinik građana Saša Janković izjavio je za BIRN

“Država, što uključuje i njene najviše zvaničnike, dužna je ne samo da se uzdrži od zadiranja u slobodu medija, već i da stvara uslove za tu slobodu i podstiče njeno širenje.

“To akteri vlasti kod nas veoma često rade deklarativno, dok na konkretnim slučajevima, kao što je ovaj sa BIRN-om, vidimo ponašanje koje proizvodi sasvim suprotan efekat.

“Ono, na žalost, nije sporadična pojava, niti su nove optužbe za služenje stranim interesima i zbog toga je sloboda medija, između ostalog, u Srbiji u ozbiljnoj krizi, a novinari su sa pravom zabrinuti, posebno imajući u vidu relativno skoru istoriju napada na njih.

“Na činjenične tvrdnje treba odgovarati isključivo činjenicama, a različite vrednosne sudove treba pozdravljati kao pojavu, čak i kada se sa njima ni najmanje ne slažemo. To je dužnost, a ne pitanje dobre volje, svakog na javnoj funkciji i to svako od nas treba da usvoji kao istinsku vrednost, a ne frazu.”