Četvoro od ukupno osam pozvanih svedoka saslušano je danas u okviru dokaznog postupka kojim se utvrđuju navodi iz optužnice o osnivanju i poslovanju takozvanih fantomskih firmi, koje uglavnom nose nazive koji počinju slovom A, među kojima je i Asomakum, registrovan na ime Andreja Vučića, brata predsednika Srbije. Četvoro preostalih svedoka se danas nije pojavilo.
Među svedocima su i osobe čiji su lični podaci i dokumentacija, kako navodi tužilaštvo, bili zloupotrebljeni prilikom osnivanja ovih preduzeća. Njihovo saslušanje započelo je na prethodnom ročištu krajem decembra prošle godine, prvi put nakon osam godina od početka sudskog postupka.
Svedoci, koji su danas izneli svoje iskaze, često su na pitanja sutkinje Ivane Ramić i advokata okrivljenih odgovarali da se ne sećaju detalja i događaja iz vremena na koje se optužnica odnosi, pravdajući to protokom vremena ili zdravstvenim stanjem. Cilj njihovog saslušavanja bio je da se razjasni kako su se njihovi lični podaci našli na falsifikovanim ličnim kartama, korišćenim za osnivanje “fantomskih” firmi Asomakum, Amurprojekt, Atavarinvest, Amurgas, Atraban i Ares.
Zajednički imenitelj svih ovih preduzeća jeste ime Predraga Stamenića, koji se u dokumentaciji pojavljuje kao osnivač ili ovlašćeno lice u postupcima njihove registracije i prenosa udela, navodno na osnovu njegove falsifikovane lične karte.
Stamenić je, inače, prema podacima Agencije za privredne registre, bivši poslovni partner Predraga Malog, brata aktuelnog ministra finansija Siniše Malog. Stamenić je, kako BIRN saznaje, takođe i rođak Marije Mali, bivše supruge Siniše Malog, ali i bivši suprug Marije Savić Stamenić, novinarke TV Prva, u čijim je emisijama predsednik Aleksandar Vučić čest gost.
Predrag Stamenić bi trebalo da svedoči na jednom od narednih ročišta.
Svedok blizak vlastima “ne seća se fantomskih firmi”
Na listi svedoka nalazi se još jedan svedok blizak vlastima – svoj iskaz danas je dao Željko Benak, brat Jovice Benaka, prvog vlasnika “fantomske” firme Ares, koja je oktobra 2009. godine, ugovorom o prenosu osnivačkih prava, preneta na Predraga Stamenića. Željka Benaka su novinari TV N1 prošle godine identifikovali kao posetioca Pionirskog parka, tzv. Ćacilenda. BIRN je pronašao još neke fotografije na kojima je Željko Benak u prisustvu visokih zvaničnika, a na jednoj iz prošle godine, sa crvenom beretkom na glavi, pozira ispred Skupštine Srbije sa predsednikom Vučićem.
Izvor: Instagram nalog buducnostsrbijeav
Ni Benak danas u sudnici nije mogao da odgovori na sva postavljena pitanja zbog protoka vremena, ali je rekao da ne zna ni za jednu od “fantomskih” firmi obuhvaćenih optužnicom u ovom predmetu.
Sudski proces ulazi u devetu godinu
Optužnica u predmetu „Asomakum“, koja je postala pravosnažna u maju 2017. godine, prvobitno je teretila 18 okrivljenih zbog spornih finansijskih transakcija iz 2009. i 2010. godine, koje su obavljane između većeg broja preduzeća koja su stvarno poslovala na tržištu i više takozvanih „fantomskih” firmi, među kojima je i Asomakum.
Postupak se danas vodi protiv 13 optuženih, jer je za četvoro okrivljenih u međuvremenu nastupila apsolutna zastara krivičnog gonjenja, jedan okrivljeni je preminuo, dok se jednom sudi u odsustvu.
Sudski proces u ovom predmetu ulazi u devetu godinu trajanja. Glavni pretres započeo je 2019. godine, nakon što je pripremno ročište, započeto u decembru 2017, okončano tek posle više od godinu dana i brojnih odlaganja. U jesen 2023. godine postupak je vraćen na početak, pošto je dotadašnja sudija Vesna Božović Milošević otišla u penziju, a predmet preuzela sutkinja Ivana Ramić.
Iskazi svedoka Željka Benaka
Svedok Željko Benak iz Stare Pazove, brat Jovice Benaka, prvog vlasnika „fantomske“ firme Ares, izjavio je danas pred sudom da se seća da je 2015. godine, u okviru istrage, dao iskaz pred tužiocem u vezi sa ovim predmetom, ali da se njegovog sadržaja više ne seća zbog protoka vremena. Zbog toga mu je sud predočio zapisnik sa saslušanja, nakon čega je Benak potvrdio da je potpis na svim stranama zapisnika njegov.
Firma Ares je, prema podacima iz APR-a, 28. oktobra 2009. godine ugovorom o prenosu osnivačkih prava preneta na Predraga Stamenića, za koga se takođe tvrdi da mu je lična isprava falsifikovana.
Kao i tokom saslušanja 2015. godine, i danas je Benak rekao da je vlasnik firme Prodexim, čije je sedište tada bilo u Staroj Pazovi, a danas je u Beogradu, čija je osnovna delatnost trgovina naftom i naftnim derivatima na veliko i malo.
Inače, firma Prodexim, koju je Benak 2013. godine kupio od Dejana Mihajlovića, vlasnika velikog broja benzinskih pumpi u Srbiji, danas je u blokadi, a na ime poreza duguje oko 1,7 milijardi dinara.
Tokom svedočenja, sutkinja Ramić podsetila je svedoka da je u istrazi izjavio da je po preseljenju u Republiku Srbiju i nakon podnošenja zahteva za državljanstvo, dobio ličnu kartu. Benak je to pred sudom potvrdio, navodeći da ličnu kartu nije gubio niti je davao drugim osobama. Dodao je da je danas daje samo knjigovođi, ali da se ne može setiti da li je to činio i ranije, jer je od tada prošlo mnogo vremena.
Naveo je da ne poznaje ni jednog od okrivljenih, osim Nemanje Perića (kome se sudi u odsustvu), ali da sa njim nije imao poslovne odnose. Takođe poznaje prvookrivljenog Dragoslava Joksimovića, kog je upoznao u Budvi, ali da ni sa njim nije imao poslovne odnose.
Benak je rekao da mu nisu poznata imena ni jedne od devet firmi čiji nazivi počinju slovom A, a koje se u optužnici označavaju kao fantomske, osim firme Ares, jer je ranije pripadala njegovom bratu Jovici Benaku. Rekao je da je u periodu 2005/06 ili 2007, uz napomenu da se ne seća tačno, bio zaposlen u bratovljevom preduzeću, a da je ono kasnije prodato.
Preduzeće je 2009. godine preneto na Predraga Stamenića, a u iskazu pred tužiocem 2015. Željko Benak je rekao da Stamenića ne poznaje. Tokom današnjeg svedočenja ponovio je da mu u vezi sa prodajom Aresa nije ništa poznato.
Na pitanje advokatice Tatjane Mirković da li se seća makar jedne firme sa kojom je Ares sarađivao dok je bio u vlasništvu njegovog brata, Željko Benak je odgovorio da se toga ne seća, navodeći da je od tada proteklo mnogo vremena.
Željko Benak, prema podacima APR-a, osim pomenute firme Prodexim, koja je u blokadi, ima još tri preduzeća koja su takođe u blokadi, i koja imaju više desetina miliona dinara poreskog duga. Jedna od firmi je Line power, čiji je Željko Benak vlasnik i direktor, dok je do 2018. godine vlasnica bila Tatjana Benak, koja se danas vodi kao zakonski zastupnik Udruženja veterana Crvene beretke.
Upravo sa crvenom beretkom na glavi, Željko Benak je više puta fotografisan u raznim prilikama, a portal Nova.rs objavio je prošle godine jednu iz Pionirskog parka u Beogradu.
Osim što se na fotografijama iz prošle godine može videti kako je u blokiranom prostoru u centru grada, ispred Narodne skupštine, koji je devet meseci paralisao grad, bio pored predsednika, na fotografiji dostupnoj na sajtu Ministarstva rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike, može se videti i u društvu ministarke Milice Đurđević Stamenkovski.
Željko Benak je na društvenoj mreži Twitter 2012. godine napisao da je član Srpske napredne stranke zbog Aleksandra Vučića, tada ministra odbrane, i tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića.
Danas se u sudu nije pojavio njegov brat Jovica Benak, koji je pomenutu firmu Ares osnovao u septembru 2002. godine, kada joj je osnovna delatnost bila trgovina voćem i povrćem. Njegovo saslušanje planirano je za naredno ročište.
“Neverovatan stepen amnezije”
Svedok Dejan Nenadović, vlasnik poslovnog prostora na adresi Studentska 15 na Novom Beogradu, gde je bila registrovana većina tzv. „fantomskih“ firmi čiji nazivi počinju slovom A, tokom ispitivanja davao je uglavnom odgovore „ne sećam se“. Prisutni u sudnici teško su mogli da čuju i prate njegovo svedočenje, jer je govorio izuzetno tiho.
Na pitanje sudije da li se seća da je 2015. godine davao iskaz pred tužiocem, Nenadović je potvrdio da je bio prisutan, ali je rekao da ne zna zbog čega. Kada ga je sudija upitala da li je to zbog protoka vremena, zdravstvenog stanja ili nečeg drugog, svedok je rekao da je bilo davno i da mu je zdravstveno stanje loše, napominjući da nakon suđenja ima zakazanu ugradnju pejsmejkera.
Sutkinja je potom konstatovala da zbog toga ne može da ga pita da li ostaje pri iskazu iz 2015. godine, pa mu je predočila zapisnik, na kojem je Nenadović potvrdio svoje potpise. Sudija Ramić takođe mu je ukazala da je kod tužioca pre deset godina izjavio da je tada posedovao ličnu kartu iz 2014. godine, na šta je Nenadović odgovorio da se ne seća.
Na pitanja o tome da li je nekome davao ličnu kartu i da li je mu je neka bila ukradena, odgovorio je da misli da nije. Rekao je da je jednu izgubio tokom poplava, kada je izgubio celu dokumentaciju.
Dejan Nenadović potvrdio je deo iskaza iz 2015. godine, onaj u kome je govorio da je na adresi Studentska 15 na Novom Beogradu bilo sedište njegove tadašnje firme Jodole, koju je osnovao 2008. godine. Firma se bavila prometom nekretnina, a nakon nekoliko meseci je zatvorena i brisana iz APR-a. Svedok je rekao i da je na toj lokaciji posedovao garažu, odnosno kancelariju firme, koju je kasnije prodao, ali se ne seća kada. Na pitanje sudije da li se seća da li je bilo kome davao dokumentaciju o vlasništvu nad prostorom, odgovorio je da se ne seća.
Nenadović danas nije mogao da se seti ni imena okrivljenog Mladena Akovića, za koga je tokom istrage 2015. godine tvrdio da ga poznaje i dao detalje o poznanstvu. Sudija ga je podsetila da je tada rekao da je Akovića upoznao tokom 2007. ili 2008. godine u kafiću Ataše, ali da s njim nije imao poslovni odnos. Na ponovljeno pitanje da li ga se seća, Nenadović je odgovorio: „Ne sećam se, stvarno“. Sudija ga je zatim zamolila da se okrene prema okrivljenima i pogleda Akovića, što je svedok učinio, ali je rekao da ga ne prepoznaje.
Potom ga je sudija podsetila da je tokom istrage izjavio da je Akovića upoznao u kafiću prekoputa Merkatora, gde je odlazio sa svojom braćom, a svedok je rekao da je tamo išao više puta, ali da ga se sada ne seća. Sudija ga je podsetila i da se sa Akovićem više puta sreo ispred svog lokala, gde ga je dovodio njegov brat, na šta je Nenadović ponovo rekao da se ne seća. „Ako sam tad rekao, onda verovatno jeste, ali se sad ne sećam ni imena ni lica“, tvrdio je danas u sudnici svedok Nenadović.
Svedok se ipak ponečeg i sećao – rekao je da nije imao poslovni odnos sa tzv. fantomskim firmama koje počinju slovom A, a od kojih su neke bile registrovane na adresi na kojoj je bio njegov poslovni prostor, a nakon što mu je sudija pročitala nazive svih firmi, rekao je da mu ni jedna nije poznata. Takođe je rekao i da ne zna da su neke od njih bile registrovane na adresi njegovog poslovnog prostora.
Na pitanja sudije da li je neki od dvojice Nenadovićeve braće omogućio da se na adresi njegovog lokala registruje neko preduzeće, svedok je odgovorio da misli da nije, a na pitanje da li je braći davao dokumenta u vezi sa vlasništvom nad poslovnim prostorom i firmom, odgovorio je odrično, dodavši da „braća ništa nisu radila“. Tada ga je sudija podsetila da je tokom istrage rekao da je bratu Darku Nenadoviću dao dokumentaciju da izvrši uknjižbu, a svedok je rekao: „Verovatno jesam, sad se ne sećam“. Nakon svih ovakvih odgovora, sudija ga je upitala da li je pred tužiocem 2015. godine govorio istinu, na šta je Nenadović odgovorio: „Sigurno jesam“.
I na većinu pitanja advokatice Tatjane Mirković, svedok je odgovarao sa „ne sećam se“. Ipak, seća se da je lokal, nakon što je njegova firma prestala da radi, izdavan nekoliko puta, ali nije mogao da se seti tačno kome i kada. „Stvarno ne mogu da se setim, bila je neka stranka, uzeli su lokal na 2-3 dana, iza njih je ostalo puno materijala.“ U kasnijem toku izlaganja rekao je da je, osim tada, lokal izdavan još nekoliko puta na par meseci. Na pitanje advokatice da li je ikada video osobu koja je iznajmila lokal i koliko je plaćan zakup, odgovorio je da se “stvarno ne seća”.
Kako je svedok govorio dosta tiho, učinilo se da je u jednom trenutku rekao da je lokal izdat nekoj političkoj stranci, ali da ne zna kojoj, jer je sve bilo mnogo davno. Ispitujući svedoka, advokatica Mirković je konstatovala da je razumela da je reč o političkoj stranci, ali svedok nije dao jasan odgovor.
Ispitivanje je prekinula sutkinja Ramić, konstatujući da je neobično da svedok ne može ničega da se seti, na šta je on opet odgovorio da je sve to bilo davno. “Svejedno”, odgovorila je sutkinja Ramić, konstatujući da je to njegovo vlasništvo, a da se ne seća šta su radili on ili njegova braća, ko je uzimao novac od zakupa. Advokatica Mirković je na kraju ispitivanja prokomentarisala da je “neverovatan toliki stepen amnezije”.
Svedokinja Tanja Ristić: Doživela sam veliki stres
Danas je svedočila i Tanja Ristić iz Šapca, čiji je serijski broj lične karte korišćen u, kako tvrdi tužilaštvo, falsifikovanoj ličnoj ispravi brata srpskog predsednika Andreja Vučića, prilikom osnivanja preduzeća Asomakum.
Svedokinja je rekla da se seća svog iskaza datog 2015. godine i da ostaje pri svemu što je tada kazala. Potom se vrlo emotivno obratila sudu, na momente kroz suze, navodeći da je i prvi put, kada su došli po nju pre deset godina, doživela veliki stres, a da ga sada ponovo proživljava. Rekla je da svi iz sela misle da je nešto loše učinila i da je imala neke koristi od svega ovoga. Sutkinja Ramić pokušala je da je smiri, objašnjavajući da ona nije okrivljena, da je u sudu u svojstvu svedoka kako bi se neke stvari razjasnile i da se nada da više neće morati da dolazi. Svedokinja je potom ponovila ono što je rekla pred tužiocem pre 10 godina.
Tada je izjavila da nikada nije davala niti gubila ni staru, ni važeću ličnu kartu. Navela je da je 2005. i 2006. godine, zajedno sa suprugom registrovala poljoprivredno domaćinstvo za prodaju stoke i povrća, te da je tada kopiju svoje važeće lične karte davala kupcima. Stoku je prodavala klanicama „Koteks“ iz Surčina, „Trlić“ iz Uba i firmi „Rakić“ iz Bosne, dok je lubenice prodavala nekom Zoranu iz Beograda, kome je davala i izvod iz banke, kako bi joj uplatio novac na račun. Takođe je kazala da ne poznaje okrivljene i da nikada nije osnivala firme niti agencije.
U iskazu pre 10 godina je rekla i da joj naziv firme Asomakum, koja je, prema optužnici, osnovana falsifikovanom ličnom kartom Andreja Vučića uz korišćenje serijskog broja iz njene originalne lične karte, nije poznat. Danas joj u sudu to pitanje nije postavljeno.
Svedokinja Snežana Stankov: Ne sećam se detalja, ostajem pri iskazu iz 2015.
U sudu je danas saslušana i svedokinja Snežana Stankov koju je, prema njenim rečima, 2009. godine angažovala osoba koja se predstavila kao Predrag Stamenić, rekavši da je zainteresovana da kupi preduzeće Ares. Danas je u sudu rekla da se seća da je dala iskaz 2015. godine pred tužiocem, da ostaje pri svemu, da nema šta da doda, jer se više i ne seća šta se događalo.
Objasnila je da je u to vreme u APR-u završavala proceduru registracije preduzeća za klijente, da je to radila pomažući svojoj ćerki koja je za tu delatnost osnovala agenciju. Kada je svedočila 2015. godine rekla je da joj se Stamenić, radi sačinjavanja ugovora o prenosu udela između njega i Jovice Benaka obratio u oktobru 2009, nakon što je agencija već bila zatvorena, ali danas toga nije mogla da se seti: “Ja sam u godinama, imam razne bolesti i danas sam jedva došla”. Takođe je rekla da ne može da se seti Stamenićevog lika, jer je imala mnogo klijenata, a i teško je zapamtiti nečije lice ako ga vidite par puta u životu.
Tokom istrage Snežana Stankov je ispričala da je sačinila ugovor o prenosu udela firme Ares između Stamenića i Jovice Benaka, da im je taj ugovor donela ispred Palate pravde, u kojoj je i overen. Nakon overe, potrebna dokumenta je odnela u APR i tom prilikom nije obraćala pažnju na fotokopije ličnih karata niti na slike koje su se na njima nalazile.
Ona je i danas u sudnici uglavnom ponovila svoju priču, a advokaticu Tatjanu Mirković zanimalo je da ponovo potvrdi da li je proveravala lične karte Stamenića i Benaka. Svedokinja je rekla da je pogledala ime i prezime, matični broj i adresu, te da je potom fotokopije ličnih karata predala i APR-u radi registracije promene vlasništva, ali da ni oni nisu primetili da sa ličnom kartom nešto nije u redu. Naime, na ličnoj karti Predraga Stamenića kojom je preuzeto preduzeće Ares, prema navodima optužnice, nije bila njegova fotografija, već fotografija neke druge osobe.
Budući da se Predrag Stamenić pojavljuje kao osnivač četiri „fantomske“ firme čiji nazivi počinju slovom A, i da je bio ovlašćen za podizanje dokumentacije za tri takve firme, advokaticu Mirković zanimalo je da li je svedokinji poznat naziv bilo koje od tih firmi. Za svaku firmu čiji je naziv advokatica pročitala u sudnici, svedokinja Stankov je rekla da joj nisu poznate. Na kraju je advokatica pitala i da li ju je Predrag Stamenić kontaktirao radi registracije neke druge firme osim Aresa, na šta je Stankov odgovorila da nije.
Stamenić tek treba da svedoči, Andrej Vučić nije na spisku svedoka
Planirano je da u daljem toku postupka bude saslušan i Predrag Stamenić, čije se ime pojavljuje i na ovlašćenju za preuzimanje dokumenata iz APR-a za firmu Asomakum, koja je, kako se tvrdi u optužnici, osnovana falsifikovanom ličnom kartom Andreja Vučića.
Tokom istrage 2015. Stamenić je rekao da je Ares upisan na njegovo ime falsifikovanom ličnom kartom i da pre toga nikada nije čuo za to preduzeće, dok prema zapisniku, tokom tog saslušanja nije pitan za Asomakum i ostala preduzeća.
Osim porodičnih veza sa novinarkom Marijom Savić Stamenić i Marijom Mali, bivšom suprugom Siniše Malog, sa porodicom Mali, Stamenića povezuju i poslovni odnosi. Zvanični podaci APR-a pokazuju da je Stamenić početkom dvehiljaditih, bio poslovni partner Predraga Malog, brata aktuelnog ministra finansija. Firmu Vision International Stamenić je osnovao 2004. godine i bio njen vlasnik do 2005, kada je preduzeće preneo na Predraga Malog, nakon čega je on preuzeo funkciju direktora. U periodu kada je vlasnik firme bio Mali, Stamenić je obavljao i dužnost likvidacionog upravnika. Vision International je iz APR-a izbrisana u januaru 2010. godine.
Naredno ročište zakazano je za 12. mart, kada bi trebalo da budu saslušana četiri svedoka koja se nisu pojavila na današnjem ročištu, a poziv će biti upućen i na adrese još pet svedoka. Prema predlogu tužilaštva, na spisku svedoka koje bi u nastavku postupka Asomakum, trebalo saslušati je ukupno njih 29. Odbrana, međutim, traži da budu saslušani svi svedoci koji su svoje iskaze davali tokom istrage pre 10 godina. Među svedocima koje je predložilo tužilaštvo, nema Andreja Vučića.
Na ranijim ročištima, svoje odbrane izneli su okrivljeni. Zajednički imenitelj njihovih iskaza jeste da su negirali krivicu, tvrdeći da nisu učinili ništa nelegalno. Oni su osporavali navode tužilaštva o njihovoj saradnji sa “fantomskim” firmama, navodeći da su te firme legalno registrovane u APR-u, da su imale otvorene bankovne račune i da im je država uredno vraćala PDV. Većina okrivljenih istakla je da se međusobno uglavnom ne poznaju, a mnogi su naglasili da smatraju da je postupak politički motivisan zbog toga što je Andrej Vučić u javnosti povezivan sa firmom Asomakum. To je rekla i okrivljena Snežana Đurđić, ističući da nije bilo Andreja Vučića i firme Asomakum, ona ne bi bila ovde. Ona je ranije rekla da je ključnu ulogu u poslovima imala osoba koja se predstavljala kao Andrija, za koju je kazala da je javnosti poznata ličnost, i naglasila da je sve ostalo u optužnici netačno, te da je njen kontakt sa Andrijom bio isključivo u okviru jedne transakcije njene firme Halkion sa Asomakumom, koja je, kako tvrdi, bila zakonita.
BIRN od početka prati ovo suđenje, a sve tekstove koje smo objavili u vezi sa tim, možete pročitati u posebnom odeljku Slučaj Asomakum.
Napomena: Suđenje u ovom slučaju je i dalje u toku. Krivica se utvrđuje pravosnažnom presudom. Novinar, glavni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija verno preneta iz sudskog postupka i ukoliko je novinar postupao sa dužnom novinarskom pažnjom.