Dok se na površini “pumpa” i “dinsta”, na Dedinju se kopa i buši. Za ljude iz “kluba” moćnih i vlasti bliskih, u potrazi za dodatnim kvadratima, nema prepreka – oni sad osvajaju podzemna prostranstva.
Na prostoru omeđenom Bulevarom kneza Aleksandra Karađorđevića, i ulicama Užičkom i Čakorskom, u toku je tihi pohod na podzemlje. Ispod tri vile koje pripadaju ljudima bliskim vrhu srpske vlasti – supruzi Zvonka Veselinovića, kumu predsednika Srbije Nikoli Petroviću i bivšoj supruzi Milana Radoičića – niču novi kvadrati. Hiljade njih.
Najdublje i najambicioznije podzemne zahvate trenutno izvodi Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića. Novom građevinskom dozvolom izdatom 16. januara ove godine, kao investitoru objekta, umesto ranije dozvoljenih 1.716 bruto kvadrata sada već postojećeg objekta, dozvoljeno je zidanje znatno veće građevine – oko 3.057 kvadratnih metara. Bruto površina nadzemnog dela objekta, prema novoj dozvoli je oko 812 kvadrata, što znači da će podzemni imati površinu od čak 2.245 kvadratnih metara. U tom podzemnom delu planirano je osam garažnih mesta, a iz građevinske dozvole se ne vidi šta će biti namena ostatka tog prostora.
Ni predsednikov kum Nikola Petrović ne zaostaje. Nedavno dobijenom izmenom lokacijskih uslova, Nikoli Petroviću dozvoljeno je da proširi podzemni deo svoje vile koju je izgradio 2018. godine dodavanjem više od 1.135 kvadrata. Do ovog proširenja dolazi nakon što je od Grada Beograda u junu prošle godine kupio susednu parcelu, koju je zatim pripojio svojoj postojećoj parceli na kojoj se nalazi vila. Prema izmenama lokacijskih uslova od 19. marta ove godine, objekat dobija dodatni podzemni nivo, dok nadzemni deo ostaje nepromenjen.
Treći objekat, vila koja se nalazi na parceli (bivše) supruge Milana Radoičića, prostire se na 1.550 kvadrata, od čega je 556 u podzemlju, u kom nije predviđena izgradnja garažnih mesta, a namena prostora nije poznata. Za ovu vilu nisu podnošeni zahtevi za proširenje, ali su se na parceli dogodile neke druge promene – vlasničke.
Iako je Ema Radoičić tokom svedočenja u vezi sa slučajem Banjska tvrdila da se razvela od Milana još 2017. godine, katastarski podaci do kojih je BIRN došao prošle godine pokazali su da je parcela na Dedinju uknjižena kao njihova zajednička, bračna imovina nakon tog perioda. Danas se vodi isključivo na njeno ime.
BIRN je još u maju prošle godine pisao o parcelama koje su od kraja 2023. do maja naredne godine prešle u ruke Nikole Petrovića, Ljiljane Božović i Milana Radoičića. Parcele su prvobitno bile u vlasništvu firme „Danica park” Davora Macure, vlasnika Alta banke, koji je povezivan s vladajućom Srpskom naprednom strankom. U trenutku kada je BIRN pisao o ovim vilama, objekti na parcelama Radoičića i Veselinovićeve supruge već bili u različitim fazama izgradnje. Fotografije koje su tada snimljene pokazuju da su pojedine građevine bile gotovo završene i pre nego što su prijavljeni radovi. Nedavno, Veselinovićeva supruga i Petrović su zatražili i dobili već pomenute dozvole za proširenje objekata.
Ovakvo grandiozno podzemno širenje omogućile su Izmene plana generalne regulacije (PGR) Beograda, usvojene krajem 2023. godine. One pogoduju investitorima, jer podzemne etaže ne ulaze u obračun koeficijenta izgrađenosti parcele. Time su dobili priliku da gotovo neograničeno šire objekte ispod zemlje, bez uticaja na zvanične parametre dozvoljene izgradnje. Nadzemna građevina može imati i skromnije dimenzije, dok ispod zemlje niče objekat impozantnih razmera.
Ove pogodnosti sada koriste i Ljiljana Božović i Nikola Petrović, dodajući svojim projektima hiljade kvadrata podzemnog prostora.
Do pomenute Izmene plana generalne regulacije došlo je nakon BIRN-ovog teksta o gradnji zdanja Željka Mitrovića na Dedinju, objavljenog 1. juna 2023. godine. Mitrović je tokom izgradnje svog „hrama“ na Dedinju dobio mogućnost da izgradi hiljade kvadrata više nego što je to tada važeći plan dozvoljavao. Iako izmene plana generalne regulacije tada još nisu bile usvojene, on je već uživao pogodnosti koje su tek kasnije ozvaničene.
Stručnjaci upozoravaju da izmene PGR Beograda omogućavaju nekontrolisanu gradnju, pogodnu za privatne interese, dok istovremeno ugrožavaju kvalitet života građana. Smanjivanje zelenih površina, nekontrolisano širenje podzemnih etaža i zanemarivanje održivog urbanističkog razvoja, povećavaju rizik od poplava, nesmetanoog cirkulisanja podzemnih voda, stabilnosti tla, i uopšte degradacije životne sredine. PGR, nekada zamišljen kao alat za planski razvoj, sada sve više funkcioniše kao dokument prilagođen partikularnim interesima, što ozbiljno narušava javni interes i dugorčni razvoj grada.
Supruga Zvonka Veselinovića: Nova pravila probila put za gradnju ispod zemlje
Ljiljani Božović novom građevinskom dozvolom izdatom 16. januara ove godine, umesto prethodno dozvoljenih 1.716 bruto kvadrata sada već postojećeg objekta, dozvoljeno je zidanje znatno veće građevine – oko 3.057 kvadratnih metara. Bruto površina nadzemnog dela objekta, prema novoj dozvoli je oko 812 kvadrata, što znači da će podzemni imati površinu od čak 2.245 kvadratnih metara.
Od optužbi do milionskih poslova: Put Zvonka Veselinovića
Zvonko Veselinović se poslednjih desetak godina označava kao biznismen, s dugom istorijom hapšenja i optužbi za ozbiljna krivična dela, dok istovremeno njegov biznis u centralnoj Srbiji nesmetano napreduje. Zajedno sa svojim kumom Milanom Radoičićem, označavan je i kao gospodar severa Kosova. Milan Radoičić, Zvonko Veselinović, njegov brat Žarko i još nekoliko osoba i firmi su pod američkim sankcijama od 8. decembra 2021. zbog organizovanja korupcionaške mreže i ilegalne trgovine između Kosova i Srbije.
Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića, direktorka je firme Dolly Bell, registrovane za hotelske usluge, čiji su vlasnici Veselinović i njegov brat Žarko, a firma poseduje hotel Grey na Kopaoniku. Do kraja 2021. godine bila je i suvlasnica zajedničke firme sa Nikolom Petrovićem – Storenergy. Najpoznatiji srpski kum prvi je komšija supruga Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića na pomenutim dedinjskim parcelama skrivenim od pogleda javnosti. O njihovoj bliskosti svedoči i zajednička fotografija Radoičića, Veselinovića i Petrovića koju je BIRN objavio 2018. godine.
Zvonko Veselinović, koji se dovodi u vezu sa vrhom vlasti, fotografisan je na mitingu „Ne damo Srbiju“, koji je organizovan usred višemesečnih studentskih protesta, a na kojem je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, 12. aprila ove godine, ispred Skupštine Srbije, predstavio novi Pokret za narod i državu.
Prvom građevinskom dozvolom od 9. juna 2023. koja je, kako je ranije BIRN pisao, izdata u vreme kada je vlasnik parcele i investitor bila firma Danica park Davora Macure, bila je odobrena gradnja nadzemnog dela objekta bruto površine 677 m², dok je podzemni imao oko 1.039 kvadratnih metara. To znači da je novom dozvolom, bruto površina objekta povećana za oko 1.340 kvadrata, od toga nadzemna za 135, dok će podzemna biti veća za 1.205 kvadratnih metara.
Macurina firma bila je investitor objekta sve do 11. oktobra 2023. godine kada su Ljiljana Božović i firma „Danica park” potpisali kupoprodajni ugovor za parcelu na kojoj je izgradnja već bila započeta. Prema podacima iz registra cena nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda, ta parcela površine 4.320 kvadrata, prodata je Božovićevoj za 288.500.000 dinara (oko 2,4 miliona evra).
Nakon što je postala vlasnica parcele, Božovićeva je u maju 2024. izmenom građevinske dozvole postala i investitor izgradnje objekta. U tom trenutku objekat je već bio gotovo u potpunosti izgrađen, što se može videti na fotografiji koju je BIRN snimio u to vreme.
Ljiljana Božović, međutim, tek pet meseci kasnije – 24. oktobra 2024, traži i dobija potvrdu o prijavi radova za objekat koji je u građevinskom smislu već bio završen.
Samo 10 dana kasnije podnosi zahtev za izmenu građevinske dozvole, koji opština Savski venac odbacuje uz obrazloženje da je izmenama obuhvaćeno povećanje gabarita i nadzemnog i podzemnog dela objekta, i da zato investitorka mora da traži nove lokacijske uslove.
Iako je u obrazloženju pisalo da su joj potrebni novi lokacijski uslovi, Ljiljana Božović je dva dana kasnije podnela zahtev za njihovu izmenu. Međutim, isti dan dobila je odbijenicu. Kao razlog navedeno je to što su njeni prethodni lokacijski uslovi izdati pre nego što su krajem 2023. godine stupile na snagu Izmene plana generalne regulacije Beograda.
Te izmene značajno su promenile pravila gradnje. Najvažnija promena bila je ta da se podzemni delovi objekata više ne računaju u ukupnu dozvoljenu kvadraturu, odnosno da se ne uzimaju u obzir prilikom obračuna zauzetosti parcele. Drugim rečima, investitori sada mogu proširivati podzemne etaže bez formalnog ograničenja, što im omogućava da izgrade znatno veće objekte, nego što bi to bilo dozvoljeno po ranijim pravilima.
Pošto su nova pravila stupila na snagu tek nakon što je Božovićeva dobila prvobitne lokacijske uslove, ona sada nije mogla samo da ih izmeni, već je morala dobije nove uslove, kako bi se prilagodila važećim urbanističkim propisima.
Božovićeva 23. decembra 2024. godine konačno dobija nove lokacijske uslove, kojima joj je sada omogućena izgradnja luksuznog stambenog objekta većeg za oko 1.500 kvadrata. Objekat će prema novim uslovima imati ukupno 3.057 kvadrata, od čega 812 kvadrata iznad zemlje, a ostatak u podzemlju.
Nikola Petrović: Korist od novih urbanističkih rešenja
I Nikola Petrović će iskoristiti pogodnosti novog plana generalne regulacije. On će proširiti podzemni deo svoje vile, o kojoj je portal KRIK pisao još 2019. godine, a koja se nalazi u neposrednoj blizini objekata i parcela supruga Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića. Ovo proširenje se vrši na zemljištu površine 799 kvadratnih metara, koje je Petrović kupio od Grada Beograda na licitaciji 19. juna 2024. za 840.000 evra. Kupljena parcela se nalazila uz postojeću, na kojoj je njegova vila izgrađena 2018. godine. Nakon kupovine, izvršena je preparcelacija, a dve parcele spojene su u jednu.
Prema upotrebnoj dozvoli iz 2018. godine, Petrovićeva vila je imala ukupnu površinu od 1.325 kvadratnih metara, od čega je 580 kvadrata nadzemno.
Nedavnom izmenom lokacijskih uslova od 19. marta 2025. godine, Petrović je dobio dozvolu da podzemni deo vile značajno proširi. Nadzemna struktura ostaje ista, ali će podzemni deo, koji je ranije imao 744 kvadrata, sada imati oko 1.880 – što je povećanje od 1.136 kvadrata.
Prema Centralnoj evidenciji objedinjenih procedura (CEOP), Petrović je 17. aprila ove godine podeno zahtev za izdavanje građevinske dozvole, a postupak je u toku.
U lokacijskim uslovima nije navedeno šta će se, osim sedam garažnih mesta, nalaziti u gotovo 1.900 kvadrata podzemnog prostora. Ako uzmemo u obzir da jedno parking mesto za luksuzna i velika vozila zauzima oko 18 kvadratnih metara, svih sedam bi ukupno obuhvatilo nešto manje od 130 kvadrata.
Slično tome, u podzemnom delu objekta supruge Zvonka Veselinovića predviđeno je osam garažnih mesta. Kada se ta površina oduzme od ukupne kvadrature, ostaje oko 2.100 kvadrata podzemnog prostora, čija namena takođe nije precizirana u građevinskoj dozvoli.
Pitali smo Ljiljanu Božović i Nikolu Petrovića šta planiraju sa dodatnim podzemnim prostorom – šta će se nalaziti ispod zemlje osim ukupno 15 garažnih mesta, koliko je na ove dve parcele odobreno građevinskim dokumentima. Do objave ovog teksta, odgovore nismo dobili.
Milan Radoičić: Imovinu na Dedinju preneo na (bivšu) suprugu
Podzemni deo objekta koji se gradi na parceli supruge Milana Radoičića, iako nije tako prostran kao objekti koje u susedstvu grade Božovićeva i Petrović, svakako nije zanemarljiv. Ukupna površina objekta iznosi više od 1550 m², od čega je oko 994 m² nadzemni prostor, dok preostalih 556 m² čini podzemni prostor. Prema građevinskoj dozvoli, u podzemnom delu objekta nije predviđena gradnja garažnih mesta, dok je namena tog prostora nepoznata.
Milan Radoičić: Ime koje se ponavlja u istragama, ali ne i u optužnicama
Milan Radoičić, neformalni lider Srba sa severa Kosova, bio je ključna figura u sukobu u Banjskoj 24. septembra 2023. godine, kada je ubijen kosovski policajac i trojica Srba. Nakon što je preuzeo odgovornost za napad, Radoičić je podneo ostavku na svoju funkciju u Srpskoj listi. U Srbiji je uhapšen 3. oktobra 2023. zbog sumnje da je organizovao napad, ali je ubrzo pušten uz zabranu napuštanja zemlje i odlaska na Kosovo.
Iako Kosovo nije član Interpola, poternica za njim raspisana je na osnovu zahteva Prištine.
Istraga u Beogradu je u toku, ali nema zvaničnih informacija o njenom napretku. U vreme kada su se studentski protesti zahuktavali, 2. decembra prošle godine, glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović izjavio je da će odluka o podizanju optužnice protiv Radoičića biti doneta krajem te ili početkom ove godine, međutim, do danas nije bilo zvaničnih informacija o statusu te odluke.
Do ubistva Olivera Jovanovića u januaru 2018. godine, Milan Radoičić je bio nepoznat široj javnosti. Prvi put njegovo ime pomenula je političarka Rada Trajković dovodeći Radoičića u vezu sa ubistvom Ivanovića. Označila ga je kao čoveka koji ima vlast u Kosovskoj Mitrovici, rekla da je „vlasnik kafane Grej u kojoj se sastaju srpski političari i u kojoj se odlučuje o svemu“.
Prošlog leta četiri osobe osuđene su za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića, ali Radoičić nije bio obuhvaćen ovim postupkom. Optužnicom za ubistvo Olivera Ivanovića je bilo obuhvaćeno šest osoba kao deo kriminalne grupe okupljene oko Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića, ali oni nikada nisu procesuirani.
Za ovu vilu, do sada nije podnošen zahtev za proširenje ni nadzemnog ni podzemnog dela. Jedini zahtev koji se može pronaći u CEOP-u jeste zahtev za izmenu građevinske dozvole, koji je novembra prošle godine podnela Ema Radoičić. Zahtev je, međutim, odbačen, a opština Savski venac je u obrazloženju navela da nije jasno da li se izmene odnose na promenu investitora ili građevinske radove. Novi zahtev nakon toga nije podnošen.
Danica Park Davora Macure i dalje je investitor objekta ukupne površine 1.550 kvadrata, koji se gradi na parceli, koja je prošle godine, kada je BIRN o tome pisao, bila u vlasništvu bračnog para Radoičić.
Parcela na kojoj se objekat gradi – koja je bila uknjižena na Milana Radoičića i njegovu suprugu Emu kada je BIRN prvi put izveštavao o novostečenoj imovini trojke Veselinović, Radoičić, Petrović – prošla je, u međuvremenu, kroz vlasničke promene. Prema sadašnjim podacima iz katastra, Ema Radoičić jedini je vlasnik parcele i tri objekta koja su se ranije na njoj nalazila, a u međuvremenu su srušena, jer je na njihovom mestu nikla nova vila.
Iako je pomenuta parcela, prema zapisu u katastru, stečena kao zajednička imovina supružnika, i to u periodu nakon događaja u Banjskoj, Ema Radoičić je pred tužiocem u Prištini prilikom davanja iskaza u svojstvu svedoka u predmetu vezanom za taj sukob, izjavila da se od svog supruga razvela još 2017. godine. U junu 2024. godine, prilikom davanja iskaza, detaljno je opisala nepokretnosti koje poseduje u severnoj Mitrovici, uključujući stanove i restoran „Grej“. Takođe je navela da je vilu na Gazivodama izgradio njen bivši suprug posle pandemije koronavirusa. Međutim, nije spominjala plac na Dedinju, gde je već bila u toku izgradnja vile od skoro 1.000 kvadratnih metara.
Tokom saslušanja povodom slučaja Banjska izjavila je da trenutno živi u Beogradu i navela da boravi u iznajmljenom stanu. “Trenutno je nezaposlena i živi u Beogradu sa svojim roditeljima, dok kiriju od 800 evra mesečno za stan u kojem žive, plaća njen bivši muž Milan Radoičić, sa kojim retko komunicira, uglavnom u slučajevima kada mu predaje decu”, navedeno je u optužnici.
BIRN je Emi Radoičić uputio pitanja o nameni više stotina kvadratnih metara podzemnog prostora, ali do zaključenja ovog teksta odgovor nije stigao. Takođe, interesovalo nas je kako je sa “bivšim suprugom kojeg retko viđa”, nakon razvoda stekla tako vrednu nekretninu na prestižnoj lokaciji u Beogradu, ali i kako je došlo do toga da joj bivši suprug prepusti celokupnu, donedavno zajedničku imovinu na Dedinju.
Odgovore na postavljena pitanja nismo dobili ni od Milana Radoičića, koji nije bio dostupan ni na brojevima telefona poznatim redakciji BIRN-a.
Nevidljivi prostori, vidljivi problemi: Eksperti o rizicima tajnih podzemnih objekata
Izmena Plana generalne regulacije (PGR) Beograda, koja je otvorila vrata gotovo neograničenoj podzemnoj gradnji, stupila je na snagu 15. novembra 2023. objavljivanjem u Službenom listu Beograda. Prethodno je, 10. maja iste godine, Gradska opština Savski venac podnela inicijativu Glavnom urbanisti Beograda da se u izmene Plana uključi novi način obračuna koeficijenta izgrađenosti. Na sednici Komisije za planove 27. jula 2023. odlučeno je da se ta inicijativa prihvati i da se koeficijent ubuduće računa kao indeks izgrađenosti, što znači da podzemne etaže više ne ulaze u ukupnu bruto površinu objekta, navedeno je u Službenom listu Beograda.
Stručnjaci za urbanističko planiranje ocenjuju da izmene PGR-a omogućavaju praktično neograničeno širenje podzemnih objekata, što dodatno narušava transparentnost i kontrolu gradnje. Prema njihovim rečima, ovakva regulativa pre svega pogoduje interesima investitora, dok grad i njegovi stanovnici trpe posledice nekontrolisane izgradnje i degradacije urbanističkih pravila.
Ljubica Slavković iz organizacije Nova planska praksa naglašava da jednostavno izjednačavanje koeficijenta i indeksa izgrađenosti nije moguće, jer daju različite rezultate, koji menjaju uslove gradnje i pogoduju pojedinačnim interesima. Prema starim pravilima, koeficijent izgrađenosti uključivao je i podzemne i nadzemne površine, dok se indeks odnosi samo na nadzemne, iako je procenat izgrađenosti ostao isti – 0,4.
To omogućava izgradnju znatno većeg broja kvadrata na jednoj parceli, kao i naknadno “ozakonjenje” viška izgrađenih kvadrata, kao što je to slučaj sa vilom Željka Mitrovića na Dedinju.
Na njegovoj parceli ukupno je bilo izgrađeno preko 6.000 kvadratnih metara, iako je prema tadašnjem PGR-u bilo dozvoljeno nešto manje od 2.100 kvadratnih metara. Docnije izmene PGR-a iz 2023. praktično su legalizovale ovaj višak kvadrata, omogućivši veću izgradnju u skladu s trenutnim interesima, ocenjuje Slavković.
Iz organizacije Ministarstvo prostora upozoravaju da je PGR postao alat za ad hoc izmene koje favorizuju interese pojedinaca umesto celovite vizije razvoja grada. Oni ocenjuju da PGR sve više liči na orijentacioni dokument, nego na obavezujući plan, što ilustruje primer obračuna koeficijenta zauzetosti, koji isključuje spratnost i podzemne etaže.
Olga Andrić, diplomirani arhitekta iz ove organizacije ističe da Plan generalne regulacije (PGR) građevinskog zemljišta grada Beograda sadrži nekoliko upečatljivih primera zloupotrebe urbanističkih pravila. Od toga da se koristi samo kao orijentacioni plan, pa do toga da se koeficijent zauzetosti računa isključivo kao odnos horizontalne projekcije objekta i površine parcele, zanemarujući spratnost i podzemne etaže.
Andrić dodaje i da su izmene PGR-a omogućile fazno donošenje plana, što nije utemeljeno ni u zakonskoj ni u planskoj regulativi.
“Ovo praktično znači da je plan otvoren za (beskonačne) izmene i dopune, ali i da one mogu da se donose za manje, pojedinačne lokacije i to po skraćenom postupku i uz još manje učešće javnosti. Jednostavno rečeno – procedura je prilagođena tako da podleže brzim izmenama u skladu sa partikularnim potrebama, bez sveobuhvatnog promišljanja grada kao celine”, kaže ona.
Na ovaj način, PGR prestaje da funkcioniše kao plan.
“On sve više liči na listu želja, a sve u skladu sa trenutnim političkim i investitorskim interesima. Ipak, ova praksa je, prema svemu sudeći, ocenjena kao veoma „efikasna“ i već se primenjuje i kod izrade plana za EXPO”, ocenjuje Andrić.
Odgovarajući na pitanje da li će izmene PGR-a omogućiti praktično neograničeno širenje podzemnih objekata, Andrić kaže da u sistemu u kom je urbanističko planiranje deregulisano, a izgradnja trenutno najunosniji biznis, teško je očekivati da sprovođenje planova ili bilo koji građevinski radovi budu strogo kontrolisani od strane istog tog sistema.
“To je potvrdila i užasna tragedija u Novom Sadu. Granice parcela postoje, kao i regulacione linije, ali budući da su one propisane istim onim PGR-om koji podleže izmenama i dopunama praktično na dugme, a u kranjem slučaju ne mora ni da se poštuje, zbog svog orjentacionog karaktera, postaje očigledno da planovi više nisu ti koji određuju koliko će se neki objekat širiti ni ispod zemlje ni u visinu…i kako će grad da izgleda i funkcioniše, već investitori”, smatra Andrić.
Dodaje da, naravno, postoje i drugi mehanizmi u postupku izdavanja građevinske dozvole i upotrebne dozvole, kao i u radu nadležnih inspekcija, koji bi mogli da kontrolišu ovu vrstu zloupotreba, ali su jednako deregulisani pa samim tim i neprimenjivi.
“Dobra vest je da ne mogu baš neograničeno da se šire – kad tad će početi da se sudaraju!”, ističe Olga Andrić.
Stručnjaci upozoravaju da gotovo neograničena izgradnja podzemnih prostora otvara i pitanja u vezi sa njihovom namenom, naročito na privatnim posedima, gde je kontrola gotovo nemoguća zbog privilegovanog statusa privatne svojine.
“PGR, kao i svi drugi planovi, prepoznaje opšte namene prostora kao što su stanovanje, javne službe, komercijalne namene itd. Kada je reč o privatnim posedima za stanovanje, on može da odredi parametre koji se tiču izgradnje pomoćnih objekata, ali ne postoje mehanizmi kojima on može da kontroliše radnje u tom prostoru, posebno kada je reč o privatnim stambenim objektima, i posebno u sistemu u kom je privatna svojina svetinja”, kaže Andrić.
Ona zaključuje i da svi proceduralni i sadržinski ustupci koji se prave u toku procedure izrade dokumenata urbanističkog planiranja, a nauštrb javnog interesa, imaju vrlo konkretne posledice na šire okruženje.
“Na primer, nekontrolisano širenje podzemnih etaža rezultira smanjenjem zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom, što direktno utiče na otpornost grada na ekstremne vremenske uslove – poput poplava, toplotnih talasa i generalnog pada kvaliteta života.”
Takođe, Olga Andrić iz kolektiva Ministarstvo prostora kaže da ilegalno proširene podzemne etaže mogu predstavljati problem za razvoj javne podzemne infrastrukture, nesmetano cirkulisanje podzemnih voda, stabilnost tla i brojne druge probleme, koji će uticati na ceo grad.
“Sama činjenica da se ovoliko gradi dok ključni planovi nemaju obavezujuće dejstvo, da su podložni brzim i parcijalnim izmenama, ili pak ne postoje, ukazuje na veliku netransparentnost po pitanju izgradnje i razvoja grada”, zaključuje Andrić.