Kompanija Južna Bačka inkasirala je 2019. godine u poslovima sa državom 6,8 milijardi dinara, odnosno preko 58 miliona evra, od čega šest milijardi ide na tendere EPS-a, pokazuju podaci Uprave za javne nabavke. To je osam puta više nego 2010. godine, kada je ova firma u poslovima sa državom prihodovala 792 miliona dinara, odnosno nešto više od šest miliona evra.
Vlasnik Južne Bačke Dragoljub Zbiljić, bio je jedini garant kredita od pola miliona evra, koji je 2012. godine tada opozicioni SNS podigao za potrebe izborne kampanje.
Od novembra 2020. godine Dragoljub Zbiljić postao je vlasnik i Elektromontaže iz Kraljeva, kompanije koja takođe poslednjih godina dobija značajne poslove sa Elektroprivredom Srbije. Tokom 2010. godine u poslovima sa državom ova firma je prihodovala skoro 358 miliona dinara (tri miliona evra), a 2019. godine skoro tri milijarde dinara (skoro 27 miliona evra), što je devet puta više. Od te tri milijarde, dve i po je u poslovima sa EPS-om.
Zbiljić je firmu preuzeo od Nenada Kovača, dugogodišnjeg poslovnog partnera Nikole Petrovića, funkcionera SNS-a i bliskog prijatelja predsednika Aleksandra Vučića.
Eksperti iz oblasti energetike ove podatke tumače kao kartelizaciju, ali i monopol tržišta, u kome su ove dve firme podelile celokupno tržište infrastrukturnih i najunosnijih poslova za EPS. Obe firme ispod sebe okupljaju veliki broj podizvođača, koji rade za njih.
Jedan od uzroka favorizovanja Južne Bačke i Elektromontaže i njihovog vrtoglavog uspona, svakako treba tražiti u bliskosti i povezanosti ovih kompanija sa vladajućom Srpskom naprednom strankom.
Porast prihoda od poslova sa državom bi možda mogao da se opravda poboljšanjem kvaliteta usluga i većom efikasnošću, ali analiza podataka Uprave za javne nabavke ukazuje da zajedno sa ogromnim povećanjem profita u saradnji sa EPS-om, drastično opada i broj konkurentskih firmi, koje se javljaju na tendere.
Naime, 2010. godine Južna Bačka je pobedila na ukupno 89 tendera Elektrovojvodine, koja je tada bila deo EPS-a, od kojih je samo na pet bila jedini ponuđač. Elektromontaža iz Kraljeva je dobila 31 tender, a na devet nije imala konkurenciju.
Ovaj odnos dobijenih tendera bez konkurencije je do 2016. godine okvirno bio sličan, a onda nastupa drastična promena.
Prvo je primetan porast dobijenih tendera, a zatim i gubitak konkurencije.
Godine 2019. Južna Bačka pobeđuje na 317 tendera EPS-a, od čega na 302 kao jedini ponuđač. Elektomontaža iste godine pobeđuje na 564 tendera, od kojih na 549 kao jedini ponuđač.
U proseku, na tenderima na kojima je pobedila Elektromontaža bilo je 1,02 ponude, a na onima koje je dobila Južna Bačka, bilo je 1,04 ponude. Drugim rečima, konkurencija je na nivou statističke greške.
Dragoljub Zbiljić nije odgovario na pitanja koja mu je uputio BIRN.
Kako se došlo do podataka?
BIRN je analizirao podatake o svim tenderima, koji se nalaze na sajtu Uprave za javne nabavke. Do 2015. godine proizvodna i distributivna preduzeća su postojala kao zasebne celine, a onda se ukidaju i posluju u okviru EPS-a. Izvršena je centralizacija i pet regionalnih distribucija – Elektrovojvodina iz Novog Sada, Elektrodistribucija iz Beograda, Elektrosrbija iz Kraljeva, Elektrošumadija iz Kragujevca i Jugoistok iz Niša – stavljene su pod jednu kapu.
U svrhu lakše obrade podataka svi podaci, koji se odnose i na nekadašnje distribucije navedeni su zajedno, kao EPS sa zavisnim preduzećima.
Zbiljić – od optuženog do uglednog bogataša
Dragoljub Zbiljić, sadašnji vlasnik Južne Bačke, pre dolaska SNS-a na vlast bio je vlasnik malog preduzeća za skupljanje i preradu metalnog otpada, Mankes. Kao saučesnik grupe, koja je optužena za utaju 600.000 evra poreza, uhapšen je 2011. godine. Odlukom suda u Kragujevcu 2018. godine, sudski postupak protiv Zbiljića za utaju poreza je zastareo.
Godinu dana nakon što je uhapšen, Zbiljić pravi političko-poslovni potez, koji će ga sa optuženičke klupe u najkraćem mogućem vremenu premestiti među elitu i stvoriti od njega uglednog bogataša i jako moćnog čoveka. Te 2012. godine daje garanciju za kredit od pola miliona evra, koji je SNS podigao za potrebe izborne kampanje. Ispostaviće se da mu je to bila dobra poslovna odluka.
SNS pobeđuje na izborima, a već 2014. godine većinski vlasnik Južne Bačke postaje kompanija „Maneks” Dragoljuba Zbiljića.
Ova firma je i pre 2014. godine bila uspešna sa solidnim bilansom poslovanja, ali poslovanje Južne Bačke dolaskom Zbiljića astronomski kreće uzlaznom putanjom i to pre svega zahvaljujući poslovima sa državom, a posebno sa Elektroprivredom Srbije.
Prema podacima Uprave za javne nabavke, ubedljivo najunosniji pojedinačni posao, koji je Južna Bačka dobila u zadnjih deset godina bilo je 2014. godine. Te godine Južna Bačka, dobila je posao isušivanja potopljenog basena Kolubara. BIRN je tada pisao da je firma dobila posao iako nije imala reference za ovu vrstu aktivnosti, kao i da se na tender nepotrebno čekalo četiri meseca, čime je povećan gubitak za energetski sektor od ukupno 120 miliona evra.
EPS i Vlada Srbije nikada nisu odgovorile na zahtev BIRN-a da nam dostave podatke koliko je na kraju plaćen ceo ovaj posao i koliko je isplaćeno Južnoj Bačkoj.
Zbiljić je prošle godine postao vlasnik i Elektromontaže iz Kraljeva, koja je dolaskom SNS-a na vlast drastično uvećala svoje prihode, a pre svega zahvaljujući poslovima sa državom i sistemom EPS-a.
Porast korupcije i porast prihoda SNS firmi
Najveći broj tendera u odnosu na druge ponuđače Južna Bačka i Elektromontaža dobile su poslednjih pet godina, odnosno u vreme kada je na čelu Elektroprivrede Srbije vršilac dužnosti direktora.
Eksperti navode da je praksa imenovanja vršilaca dužnosti u javnom sektoru jedan od glavnih koruptivnih mehanizama.
“Stvar je političke odluke da li će neko biti vršilac dužnosti i samim tim više izložen političkom pritisku i intrumentalizaciji”, kaže za BIRN programski direktor Transparentnosti Nemanja Nenadić.
Direktori, koji su izabrani na konkursu mogu da budu razrešeni dužnosti samo zbog razloga utvrđenih zakonima, a za vršioca dužnosti nije potrebno ništa od toga.
Transparentnost Srbija je utvrdila da dve trećine direktora javnih preduzeća u Srbiji je trenutno u v.d. statusu.
Situacija se dodatno pogoršava što je većini istekao i mandat za v.d.
“Na taj način su dodatno ucenjeni, jer potpisuju ugovore za koje nisu ovlašćeni zakonom, pa je i njihova poslušnost veća nego inače”, zaključuje Nenadić.
Upravo je Elektroprivreda Srbije najslikovitiji primer ove političke kontrole.
Najveće javno preduzeće u Srbiji već pet godina na svom čelu ima vršioca dužnosti direktora, člana Srpske napredne stranke Milorada Grčića.
Prema istraživanju BIRN-a, za tih pet godina Elektromontaža i Južna Bačka su u ukupnom broju dobile najviše tendera od svih ponuđača.
Sa ukupno dobijenih 1940 tendera, Elektromontaža je na drugom mestu firmi po broju dobijenih tendera za EPS, a Južna Bačka sa 1204, na trećem mestu.
Ove dve firme, pogotovo od 2016. godine, skoro da nemaju konkurenciju na tenderima.
Analizom podataka je primetno da se radi o trendu u ukupnom poslovanju EPS-a, ne samo na tenderima na kojima pobeđuju ove dve firme.
Naime, prosečan broj prijavljenih firmi na tendere EPS-a je sa 3,5 koliko ih je bilo 2012. godine, spao na 1,7 zaključno sa 2019. godinom.
Ovo je još očitije u tenderima, koje su dobijale Južna Bačka i Elektromontaža. Na tenderima, koje su ove dve firme dobile samo od EPS-a u proseku se skoro niko nije javljao, to jest, oni su bili skoro pa jedini ponuđači.
Sa prosečnim brojem ponuda tokom 2019. godine od 1,04 za Elektromontažu i 1,02 za Južnu Bačku, može se reći da ove dve firme i nemaju konkurenciju.
Dok je 2012. godine Elektomontaža na tenderima na kojima je pobeđivala imala u proseku 3,5 konkurenata.
Južna Bačka je svoj prvi tender EPS-a dobila 2016. godine, do tada je radila poslove za zavisna preduzeća EPS-a, pre svega za Elektrovojvodinu ili za Rudarski basen Kolubaru. Te 2016. godine na tenderima, koje je dobijala Južna Bačka, bilo je u proseku 1,65 ponuđača. Već naredne 2017. godine spada na 1,02 ponuđača.
Tek kada se uzmu ukupni brojevi na kojima su ove dve firme bile jedini konkurenti slika postaje još jasnija.
Uzmimo za primer 2014. godinu, kada je Južnu Bačku angažovao Rudarski basen Kolubara za posao ispumpavanja vode iz kopa Tamnava.
Te 2014. godine Južna Bačka je dobila ukupno 89 tendera, koje su raspisali EPS i njegova zavisna preduzeća, od čega je na 53 bila jedini ponuđač. To je čak 47 posto. Već 2017. godine Južna Bačka dobija 257 tendera EPS-a, a na svima njima je bila jedini ponuđač.
Manjak konkurencije sa sobom povlači i lošiji kvalitet usluga i radova, koji se isporučuje, a vremenom i porast cena i poskupljenje usluga.
Pored toga što se drugi igrači na tržištu i ne javljaju na tendere za koje znaju da su unapred određeni, BIRN nije uspeo da dobije odgovor ni od jedne veće firme zašto se ni ne javljaju na tendere EPS-a.
*** U tekstu je napravljena ispravka 6. aprila u trećem paragrafu. U rečenici „Od februara 2021. godine Dragoljub Zbiljić postao je vlasnik i Elektromontaže iz Kraljeva…“ uneta je ispravka datuma „Od novembra 2020. godine Dragoljub Zbiljić postao je vlasnik i Elektromontaže iz Kraljeva…“.
Produkciju istraživačkog članka podržao je Fond IJ4EU. The International Press Institute (IPI), the European Journalism Centre (EJC) i drugi partneri IJ4EU Fonda nisu odgovorni za objavljeni sadržaj kao ni njegovo korišćenje.
