Oko 20 časova na Dan državnosti, 15. februara 2019. godine, u hotelu Šumadija na Banovom brdu pojavili su se gosti kakve niko ne bi poželeo – petnaestak krupnih momaka sa fantomkama na glavi.
Oni su munjevito sekirama i palicama polupali i demolirali ulaz hotela.
Svega par minuta potom zaposleni u hotelu dobili su novog pretpostavljenog – Miroslava Bilanovića, predstavnika kompanije B&B group koja je sedam dana ranije na licitaciji ovaj hotel sa četiri zvezdice kupila za 280,000 evra.
Bilanović je u hotel ušao zajedno sa policijom koja je došla na uviđaj.
Za to vreme, prethodni vlasnik Njegomir Kilibarda nemo je sedeo u restoranu hotela i u strahu posmatrao šta se dešava. Ispred hotela, zatrpane srčom, ostale su baštenske stolice.
„Hotel sam kupio za skoro tri miliona evra i u međuvremenu uložio još tri miliona, a oni mi ga otimaju uz pomoć batinaša i sekira za deset puta manji iznos“, kaže Njegomir Kilibarda za BIRN.
On kaže da su ovom događaju prethodili sastanci sa Brankom Stefanovićem, ocem srpskog ministra policije, koji se samoinicijativno nudio „da pomogne“ oko isplate duga koji je imao.
„Tri puta sam se sastao sa njim i to na njegovu inicijativu. Rekao je da želi da mi pomogne oko isplaćivanja duga, a da mu za uzvrat prodam hotel. U jednom trenutku smo i utvrdili cenu od milion evra“, rekao je Kilibarda za BIRN.
Branko Stefanović je za BIRN potvrdio da se sastajao sa Kilibardom i da su razgovarali o pozajmici i hotelu.
„Hteli smo da pomognemo tom nesrećniku jer je složio priču da ga neka mafija juri za pare, ali kada je došlo do toga da ta priča postane ozbiljna pokazalo se da je prevarant“, rekao je Stefanović za BIRN.
Posle razgovora koji su novinari BIRN-a imali sa Kilibardom, njemu se javio čovek koji se predstavio kao zastupnik ministra policije i u ime svog poslodavca ponudio da „ispravi brljotine ministrovog oca“, kako je za BIRN rekao Kilibarda.
Dok Kilibarda pregovara sa izaslanikom ministra Stefanovića, pozivaju ga u policiju da bi dao izjavu o upadu huligana u hotel, a onda naprasno otkazuju saslušanje ne dajući nikakva dalja objašnjenja.
Baštenske stolice koje su stajale na razlupanom ulazu hotela sada su premeštene u restoran čiji je vlasnik otac srpskog ministra policije.
I dok Njegomir Kilibarda razmišlja da li postoji neki način da povrati svoju firmu, a Branko Stefanović odbija da podrobnije razgovara sa novinarima BIRN-a, MUP izbegava da pruži odgovore o istrazi koja bi trebalo da pokaže ko je unajmio i poslao fantome da polupaju hotel.
U isto vreme postoje pokazatelji da je istraga stopirana zbog umešanosti oca ministra policije.
Desno:Bašta restorana „Maksim 2“ sa identičnim stolicama kao u hotelu Šumadija, Foto: BIRN
Kako hotel od šest miliona kupiti za manje od 300,000 evra
Njegomir Kilibarda kupio je hotel Šumadija u procesu privatizacije krajem 2004. godine za 2,8 miliona evra. Hotel je bio zapušten i u jakom lošem stanju, a novi vlasnik je imao ugovornu obavezu da u zdanje uloži dodatna sredstva.
Hotel Šumadija je nakon godina pauze ponovo počeo sa radom, a Kilibarda je zbog sve veće posete odlučio da dozida kapacite hotela i proširi parking.
Zbog problema sa prikupljanjem urbanističkih dozvola Kilibarda angažuje mladog advokata Dejana Čogurića čiji je zadatak bio da mu pomogne u rešavanju imovinsko pravnih odnosa, što će u godinama nakon toga biti glavna oblast delovanja ovog pravnika.
I Kilibarda i Čogurić za BIRN potvrđuju da su u početku sarađivali na obostrano zadovoljstvo.
„Kilibarda mi je bio prvi klijent i imao sam sa njim uspešnu saradnju dve godine“ rekao je Čogurić za BIRN.
Prekretnica u njihovoj saradnji nastaje 2010. godine kada Čogurić pozajmljuje Kilibardi 200,000 evra.
Nakon par meseci Čogurić potražuje novac nazad, a Kilibarda danas tvrdi da se ne radi pozajmici, već o ulaganju u zajednički posao, to jest, dogradnji hotelske garaže.
U januaru 2018. godine sud presuđuje u korist Čogurića i nalaže da se dug naplati na ime udela u Kilibardinom preduzeću koje rukovodi hotelom.
To je podrazumevalo da javni izvršitelj proceni vrednost hotela i nakon sprovedene licitacije namiri Čogurića i eventulani preostali „kusur“ vrati Kilibardi.
Hotel Šumadija nalazi se blizu Beogradskog Sajma i Ade Ciganlije, ima četiri zvezdice, 104 sobe i velnes centar. Hotel je, uz to, opterećen i sa dva miliona evra obaveza, od kojih najveći deo ide na kredit.
Ipak, koliko god neki parametri bili konkretni, zvanične procene forenzičara o vrednosti hotela i preduzeća drastično su se razlikovale.
Veštak koga je angažovao Čogurić procenio je preduzeće na svega 400,000 evra. Sa druge strane, veštak koga je angažovao Kilibarda dao je procenu na 1,5 miliona evra.
I na kraju, procena koju je naručila Direktna banka zarad odobravanja kredita, koja je procenjivala nepokretnost, a ne samo preduzeće, utvrdila je da je tržišna vrednost imovine hotela šest miliona evra.
Dok Čogurić tvrdi da je procena od 400,000 evra realna, što zbog kredita, što zbog sve lošije posete, Kilibarda ne može da se pomiri sa činjenicom da je hotel kupio u jakom lošem stanju za 2,8 miliona evra, uložio još tri, a da svega par godina posle toga sve to gubi zbog duga od 200,000 evra.
On kaže da je imao više zainteresovanih kupaca za hotel, ali da su svi volšebno odustajali u poslednjem trenutku.
Otac ministra policije sa ruksakom punim gotovine
Kilibarda je na sve načine pokušavao da nađe gotovinu kako bi isplatio dug i izbegao licitaciju, ali bez puno uspeha.
Kaže da su ga u oktobru 2018. godine pojedini ljudi zvali i rekli da je Stefanović stariji zainteresovan za hotel.
„Sećam se tačno dana, bio je 17. oktobar, jer je sutradan izašao NIN sa Brankom Stefanovićem na naslovnoj strani i priči kako prodaje oružje“, kaže Kilibarda. Mesecima nakon toga od Stefanovića nije bilo ni glasa.
Nedelju dana pred licitaciju, 8. februara 2019, Kilibardu na sastanak poziva Slavko Vukajlov, preduzetnik i rukovodilac restorana u vlasništvu Branka Stefanovića.
Ovaj, kao i naredna dva sastanka, odigrao se u restoranu Maksim u centru Beograda, u vlasništvu Branka Stefanovića.
„Tada smo bili sami i sastanak nije dugo trajao. On je sve vreme ponavljao kako će da mi pomogne, ali bez konkretne ponude šta traže za kontrauslugu“, kaže Kilibarda.
Branko Stefanović potvrđuje da su ovi sastanci organizovani u restoranu Maksim, ali tvrdi da je inicijator bio Kilibarda, a ne on.
Na pitanje zašto bi se baš njemu neko obratio za pomoć, on odgovara:
„Otkud znam, meni se javi sto hiljada ljudi sa raznim idejama – od zaposli mi ćerku, do upiši me u u vrtić. Eto, kao ovaj koji se zadužio i levo i desno, a kada mu je došao mač pod grlo, onda je počeo da izmišlja. Tada sam rekao `hvala, zdravo`. Odakle mi 300,000 evra, živim skromno i jedva sastavljam kraj sa krajem”.
BIRN je već pisao o unosnim poslovima Branka Stefanovića i njegovoj ulozi u prodaji oružja između srpske firme „Krušik” i kupaca iz Saudijske Arabije.
Dva dana nakon prvog susreta viđaju se ponovo, kada se pominje ideja o prenosu udela Kilibardine firme na posrednika i čoveka koji zastupa Stefanovića.
Trećem sastanku, takođe u restoranu Maksim, prisustvuju posrednik Đorđe Avramović i Stefanovićev advokat Ljubiša Valjarević.
„Stefanović je kasnio sat vremena. Kada je došao, nosio je ranac preko ramena. Rekao je ’ovde je 300,000 evra, kada potpišeš ugovor dobijaš pare’“, kaže Kilibarda.
On dodaje da nije video novac i da Stefanović nije otvarao ranac.
Iako je prethodno rekao da je skroman čovek i da nema novac, Stefanović u telefonskom razgovoru sa novinarom BIRN-a posle svega par minuta menja priču i kaže da je imao nameru da pomogne Kilibardi tako što bi mu pozajmio novac.
„Hteli smo da pomognemo tom nesrećniku, jer je složio priču da ga neka mafija nešto juri, da ga cede neki zelenaši, neki ovi, neki oni. Kada je došlo do toga da priča postane ozbiljna, on se pokazao kao prevarant kakav je i bio, što sam naknadno čuo. Rekao sam `nemoj više da me gnjaviš` i otišao sam….”
Međutim, nakon sastanka, Stefanovićev advokat šalje mejlove Kilibardi i posredniku Đorđu Avramoviću sa predlogom ugovora o zajmu i predlogom ugovora o zalozi gde bi udeo u vlasništvu hotela bio garancija za dug.
Prema Kilibardinim rečima, dogovor je bio da mu Stefanović preko posrednika Avramovića pozajmi 300,000 evra, a da zauzvrat otkupi hotel za milion evra.
„Ja sam im prvo dao ponudu od tri miliona, pa sam spustio na dva i na kraju sam pristao na milion, samo da se izvučem i završim sa tim, da uzmem bilo šta“, kaže Kilibarda.
Advokat Valjarević potvrdio je za BIRN da je slao nacrt dva ugovora, jedan o zajmu od 300,000 evra, a drugi ugovor u zalogu. Međutim do realizacije nije došlo jer se dve strane nisu složile oko uslova povraćaja pozajmice.
Kilibarda kaže je odustao kada mu je rečeno da ima rok od 72 sata da vrati Stefanovićevu pozajmicu.
„To je sve bila zafrkancija, rekao sam im da idu na licitaciju i kupe hotel“.
Na pitanje BIRN-a zašto bi Branko Stefanović kupovao hotel za milion evra, kada je početna cena na licitaciji znatno niža, Kilibarda kaže da je za ministrovog oca bilo mnogo čistije da kupi hotel od njega.
„Mojim odbijanjem da potpišem ugovore na površinu su isplivale prave namere Stefanovića i primorale ga da hotel kupi na javnoj prodaji koja je otvorila mnoga teška pitanja“.
Fantomi i policija
Na licitaciji koja je održana 8. februara 2019. godine, hotel je prodat za 280,000 evra, a jedina ponuda je stigla od turističke agencije B&B group.
Izvršitelj je nakon toga u Agenciji za privredne registre upisao B&B group kao stopostotnog vlasnika hotela.
Kilibarda je, međutim, smatrao da je oštećen i u međuvremenu podneo krivičnu prijavu protiv izvršitelja i protiv procenitelja, stavljajući im na teret da su se nedomaćinski odnosili prema kompaniji i da je procena krivotvorena.
To nije sprečilo nove vlasnike da pokušaju ulazak u hotel. U četvrtak, 14. februara, predstavnik B&B group Miroslav Bilanović dolazi sa rešenjem iz APR-a i namerom da preuzme hotel.
Kilibarda poziva policiju koja ne dozvoljava Bilanoviću da uđe u posed bez sudskog rešenja i prisustva izvršitelja, što je zakonska obaveza.
Kilibarda istog dana angažuje dva čoveka kao obezbeđenje i postavlja ih na ulaz hotela.
Sutradan, na Dan državnosti 15. februara, oko 20 časova, kada nije bilo gužve u holu hotela i kada je većina gostiju bila napolju ili u sobama, grupa muškaraca sa fantomkama na glavama, naoružani palicama i sekirama, upada u zgradu. Sekirama udaraju u vrata koja su od debelog stakla. Posle par udaraca vrata se lome u parampačad, maskirani huligani odlaze i ostavljaju krhotine za sobom.
Odmah potom dolazi interventna patrola, kao i Bilanović.
„On je vikao sve vreme na nas, vređao nas i tražio da napustimo objekat, dok je policija sve to nemo posmatrala“, kaže Kilibarda i dodaje kako mu nije delovalo da je policija tu da sprovodi red, već da sačeka da se on pokupi i ode.
Novi upravnik hotela Miroslav Bilanović kaže da on i njegov poslodavac nemaju nikakve veze sa huliganima kao i da ni na koga nije vikao već da je postupao po zakonu.
„Zaista nemam pojma ko su ti ljudi i šta su radili“, rekao je Bilanović za BIRN.
Policijska istraga
Ovim činom se ne završava sve ono što prati kontroverze oko preuzimanja hotela.
Pošto su dobili informaciju da su maskirani huligani demolirali hotel Šumadija, novinari BIRN-a stupili su u kontakt sa Kilibardom i sa njim razgovarali o incidentu.
Istog dana Klibarda dobija poziv za sastanak od Aleksandra Papića, koji se predstavio kao izaslanik ministra policije Nebojše Stefanovića.
On je Kilibardi rekao da nastupa u ime „svog šefa“ ministra policije Nebojše Stevanovića sa zadatkom da „ispravi brljotine ministrovog oca“.
Papić je za BIRN potvrdio da se sastajao sa Kilibardom, ali nije odgovorio na pitanja za koga i u čije ime pregovara niti da li zastupa interese ministra policije Nebojše Stefanovića.
Papić je Kilibardi ponudio povraćaj vlasništva nad hotelom u nameri da izgladi stvari, ali opet do realizacije posla nije došlo. Takođe, Kilibarda kaže da je njegova obaveza bila i da povuče izjave za BIRN i da ubuduće negira u javnosti eventualne navode o upletenosti Branka Stefanovića.
U toku pregovora sa Papićem, Kilibardu na mobilni telefon zove Biljana Jovanović, inspektorka policijske uprave Čukarica. Ona ga poziva da dođe u policijsku stanicu kako bi dao izjavu povodom upada huligana u hotel.
Kilibarda o razgovoru sa inspektorkom obaveštava Papića.
Svega pet minuta potom Kilibardu zove ista inspektorka i bez ikakvog objašnjenja mu saopštava da se otkazuje njihov sastanak i da ne dolazi u policiju.
Inspektorka Biljana Jovanović u telefonskom razgovoru sa novinarom BIRN-a nije htela da odgovori na pitanje da li je neko ometao istragu.
Ministar Nebojša Stefanović nije odgovorio na pitanja koja mu je uputio BIRN.
Za to vreme, hotel Šumadija, koji je dugo bio deo svetski poznatog lanca Best Western, ubrzano propada. Hotel koji ima površinu od 4,300 kvadrata i kapacitet za 150 prenoćišta, od čega je u zlatno vreme popunjenost bila oko 60 posto, polako gubi goste, ali čini se i – inventar.
„Došli su i pokupili naše baštenske stolice i odneli li ih restoran Maxim 2“, rekao nam je Kilibarda.
I zaista, ispred restorana u ulici Đure Jakšića u Beogradu, koji je u vlasništvu oca ministra policije, postavljene su stolice nalik onima iz bašte razbijenog hotela Šumadija.
Novi vlasnik hotela povezan sa Srpskom naprednom strankom
Novi vlasnik hotela Šumadija je turistička agencija B&B group. Osnivač i prvi vlasnik agencije je Ranka Radojević, trenutni vlasnik jedne od najvećih turističkih agencija u zemlji Big blue.
Nakon toga vlasnici B&B group postaju Aleksandar Jokić i Aleksandar Parović.
Jokić je visoki funkcioner Srpske napredne stranke i do 2015. godine je obavljao funkciju člana Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije.
Par dana pre licitacije, 4. februara, Jokić napušta B&B group gde jedini vlasnik ostaje Aleksandar Parović.
Na pitanja BIRN-a da li su nakon kupovine hotela Šumadija pregovarali sa Aleksandrom Papićem da Kilibardi vrate hotel uz određenu nadoknadu i u kakvom su odnosu sa Brankom Stefanovićem, u pisanom odgovoru su rekli da nakon preuzimanja hotela nisu inicirali, niti bili pozivani na bilo kakve dogovore sa Kilibardom, a posebno ne u vezi sa vraćanjem hotela.
„Nije nam poznato ko je gospodin Aleksandar Papić, niti gospodin Branko Stefanović, samim tim nemamo nikakve odnose sa pomenutom gospodom“, stoji na kraju odgovora.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira fondacija National Endowment for Democracy (NED). Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.