Na današnjem ročištu, u svojstvu svedoka, saslušan je veštak sudske medicine Miroljub Obradović i veštaci Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku MUP-a Srbije (NCKF) koji su veštačili telefone okrivljenih – Stefan Radojević i Ana Jovanović.
Trojici policajaca IV odeljenja beogradske policije nadležnog za borbu protiv narkotika – Milošu Kneževiću, Milanu Isakovu i Milošu Vešoviću – sudi se za zloupotrebu službenog položaja. Prema optužnom predlogu, oni su se 28. septembra 2022. sastali s oštećenima Benjaminom Hasanagićem i Milošem Miletićem, koji su se pojavili kako bi Isakovu vratili tri nargile, koje su prethodno iznajmljivali od njega. Nakon toga, inspektori su, navodno, vezali oštećene lisicama i tukli ih rukama i nogama po glavi i telu.
Na osnovu medicinske dokumentacije koju je pregledao, kao i iskaza oštećenih, veštak sudske medicine Miroljub Obradović naveo je da se povrede utvrđene na lekarskom pregledu četiri dana nakon događaja, mogu dovesti u vezu sa spornim događajem, odnosno da je moguće da su nastale upravo tom prilikom.
U sudnici je atmosfera na momente bila napeta i povremeno konfliktna dok je veštak Obradović iznosio svoja tumačenja povreda oštećenih – advokat okrivljenih Marko Drašković ga je kritikovao zbog načina na koji reaguje na pitanja, a stručna savetnica odbrane dr Vesna Jovanović oštro je ukazivala na nedostatke u medicinskoj dokumentaciji i logici zaključaka veštaka.
Sudija Milan Grkinić nekoliko puta pokušavao je da smiri raspravu, nastojeći da se veštak, odbrana i savetnica fokusiraju na precizna pitanja i odgovore.
Veštaci koji su radili veštačenje mobilnih telefona okrivljenih, objasnili su da su koristili Cellebrite softver i odgovarajući hardver za izvlačenje i analizu podataka.
Advokati okrivljenih zatražili su izdvajanje iz predmeta zapisnika i svih rezultata veštačenja njihovih telefona, navodeći da iz izveštaja proizilazi da uređaji nisu bili adekvatno obezbeđeni, da su i dalje radili nakon oduzimanja od okrivljenih i da nisu bili u offline režimu, što je, kako tvrde, omogućavalo potencijalnu manipulaciju sadržajem telefona.
Veštak Obradović: Povrede su mogle su biti posledica spornog incidenta
Sudsko-medicinski veštak Miroljub Obradović je pred sudom detaljno govorio o povredama oštećenih, ali i ušao u otvorenu polemiku sa stručnom savetnicom odbrane, stalnim sudskim veštakom, dr Vesnom Jovanović, specijalistkinjom ortopedske hirurgije, zbog načina na koji je tumačio medicinsku dokumentaciju.
U središtu rasprave našla se hronologija: sporni događaj odigrao se 28. septembra 2022. godine, dok su oštećeni na prve preglede u Urgentnom centru otišli tek 2. oktobra, četiri dana kasnije. Upravo taj vremenski razmak bio je ključna tačka spora u sudnici.
Veštak Obradović je naveo da je analizirao kompletnu medicinsku dokumentaciju oštećenih, uključujući inicijalne preglede u Urgentnom centru – ORL i neurohirurški pregled 2. oktobra, kao i naknadni specijalistički ORL pregled 12. oktobra – i na osnovu toga zaključio da se povrede mogu dovesti u vezu sa spornim događajem od 28. septembra.
Kod oštećenog Benjamina Hasanagića, kako je rekao, evidentiran je hematom ispod levog oka u fazi regresije, odnosno prebojavanja.
„Radilo se o podlivu koji je već bio u fazi regresije, što znači da povreda nije nastala neposredno pred pregled, već izvesno vreme ranije i može se dovesti u vezu sa predmetnim događajem“, rekao je veštak.
Dodao je da je kod Hasanagića registrovano i oštećenje sluzokože usne duplje, u fazi epitelizacije, što, prema njegovim rečima, takođe ukazuje na to da povrede nisu svežeg datuma.
Stručna savetnica odbrane, dr Vesna Jovanović pitala je da li je poznato da li je Benjamin Hasanagić zadobio povredu na levom ili desnom oku, imajući u vidu da dva lekarska izveštaja daju kontradiktorne podatke. Veštak Obradović je objasnio da su kod Hasanagića ustanovljene povrede ispod levog očnog kapka i u predelu sluzokože usta, dok je pri neurohirurškom pregledu zabeleženo nagnječenje desnog slepoočnog predela i krvni podliv ispod desnog očnog kapka.
Prema njegovom iskustvu i praksi sudsko-medicinskog veštačenja, ponekad izveštaji inicijalnog pregleda budu šturo opisani i ne obuhvate sve povrede, koje se tek naknadno evidentiraju, pa je on uzeo u obzir oba nalaza i prihvatio da se radi o obostranim povredama, iako nijedan pojedinačni izveštaj to eksplicitno ne navodi.
Stručna savetnica Jovanović je potom konstatovala da nijedan lekar ni u jednom izveštaju nije opisao obe povrede istovremeno, na šta je Obradović potvrdio da to nije bio slučaj.
Posebnu pažnju izazvale su povrede oštećenog Miloša Miletića. U izveštaju iz Urgentnog centra njegove povrede u predelu trbuha opisane su narodskim izrazom „modrice“. Obradović je pred sudom naveo da se, u sudsko-medicinskom smislu, takav izraz ne koristi, ali da može da se prihvati.
„Izraz ‘modrica’ u praksi ukazuje na podliv modre boje, koji zatim menja boju, tokom vremena, dok potpuno ne nestane“, naveo je.
U tom trenutku usledilo je oštro suprotstavljanje odbrane. Stručna savetnica dr Vesna Jovanović upozorila je da veštak iznosi leksičke zaključke, a ne na osnovu preciznog opisa boje i faze hematoma, koji u samoj dokumentaciji – ne postoji.
„Vi zaključujete na osnovu leksike, a ne na osnovu opisanih medicinskih parametara“, poručila je Jovanović.
Još jedna tačka spora bila je pouzdanost datiranja povreda. Odbrana je insistirala da u izveštajima nema jasnog opisa prebojenosti podliva, zbog čega, kako su naveli, nije moguće sa sigurnošću tvrditi da su povrede nastale upravo 28. septembra 2022, kada se sporni događaj odigrao.
Obradović je odgovorio da dinamika nastanka i povlačenja podliva zavisi od niza faktora, ali da je, imajući u vidu njihovu lokalizaciju, moguće zaključiti da su u fazi koja odgovara proteku tih nekoliko dana.
Najnapetiji deo ročišta odnosio se na rupturu bubne opne. Obradović je pred sudom detaljno izložio da je Hasanagić prvi ORL pregled imao 2. oktobra, kada je postavljena sumnja na rascep bubne opne, dok je 12. oktobra, nakon dodatnih ispitivanja, utvrđena perforacija od oko dva milimetra, uz hiperemiju i oštećenje sluha.
„Ovakve rupture najčešće nastaju usled udarca otvorenom šakom u predelu uha, prilikom naglog sabijanja vazduha u slušnom kanalu“, rekao je veštak.
Odbrana je reagovala na to što je Obradović mehanizam povrede delom zasnivao na iskazu oštećenog da je udaran šakom. Advokat Marko Drašković mu je zamerio da ne daje stručno mišljenje, već „samo prepričava izjavu oštećenog“.
„On nije dao svoje mišljenje, već je dao iskaz oštećenog. Ovo nisam video u svojoj karijeri, ovo je sramota“, rekao je Drašković.
Sudija Milan Grkinić potom je pitao da li povrede koje je veštak Obradović opisao kao u fazi regresije, mogu već tog četvrtog dana, kada su oštećeni prvi put otišli na pregled, biti u toj fazi. Obradović je odgovorio da je to moguće.
Obradović je kazao i da inicijalni bol nakon rupture bubne opne bude jak, ali kratkotrajan, dok se kasniji bol modifikuje upotrebom analgetika.
Na pitanje da li se oštećeni Hasanagić žalio na bol u uhu prilikom pregleda 2. oktobra, s obzirom na to da to u izveštaju nije navedeno, a da je on na pregled došao upravo zbog bola u uhu, veštak Obradović je odgovorio da „nedostatak zapisa ne znači da bola nije bilo i da se nije žalio“.
Po završetku iskaza veštaka, sudija Grkinić saopštio je da će se stručna savetnica odbrane o nalazu veštaka Obradovića izjasniti na narednom ročištu, zakazanom za 22. januar naredne godine.
Kontroverze oko veštačenja mobilnih telefona okrivljenih
U sudnici su potom, na predlog odbrane, ispitivani veštaci Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku MUP-a, Stefan Radojević i Ana Jovanović, koji su veštačili telefone okrivljenih. Oni su odgovarali na pitanja advokata Marka Draškovića i Nikole Nikodinovića, koji su želeli da razjasne metodologiju i obim veštačenja. Posebno ih je zanimalo da li su telefoni tokom analize bili u offline režimu i da li su pregledani samo podaci na samom uređaju ili i baze poput clouda.
Nikodinović je ukazao da je iz veštačenja jasno da je Kneževićev telefon bio u funkciji i nakon što mu je oduzet, te da su u bazi zabeleženi izmenjeni podaci i propušteni pozivi. „Iz rezultata veštačenja Kneževićevog telefona, posebno iz delova baza podataka i network usages, očigledno je da je mobilni bio aktivan u periodu nakon lišavanja slobode i oduzimanja telefona. Na primer, 25.10.2022. od 20:57 telefon je komunicirao sa mrežom, uključujući internet, SMS, FB, Signal, Viber i WhatsApp“, naveo je advokat.
On je kritikovao i sam način pretresa i veštačenja, navodeći da je analizom obuhvaćeno sve, iako su telefoni službeni, što je omogućilo pristup podacima koji spadaju u operativne evidencije i državnu tajnu. „U mobilnom telefonu mog klijenta nalaze se imena doušnika, podaci o zaplenama, registarskim tablicama automobila i drugim operativnim informacijama. Svi ti podaci postali su dostupni u spisima predmeta“, dodao je Nikodinović.
Drašković je naglasio da je MUP ranije gubio licencu za softver Cellebrite zbog neovlašćenog prisluškivanja, što, po njegovim rečima, dodatno dovodi u sumnju zakonitost postupka. „Softver ima moć kompromitacije uređaja i sadržaja, što ozbiljno ugrožava ljudska prava“, rekao je advokat.
Veštakinja Ana Jovanović objasnila je da se uređaji ne veštače direktno, već da se prvo pravi „klon“ sadržaja uređaja, koji se potom analizira, i da je to standardna praksa. Ipak, advokati su istakli da nigde nije evidentirano da su telefoni zaista bili offline i da softver može analizirati podatke koji nisu obuhvaćeni naredbom, poput podataka sa clouda.
Na kraju, advokati su zatražili da se iz spisa predmeta izdvoje rezultati veštačenja telefona, tvrdeći da se iz njih vidi da telefoni nisu bili adekvatno obezbeđeni nakon oduzimanja i da su podaci mogli biti menjani. Tužilaštvo se tome usprotivilo, navodeći da su svi dokazi prikupljeni u skladu sa zakonom i izdatom naredbom.
Ko je vozio službeni BMW posle incidenta
Sudija Milan Grkinić je na kraju ročišta obavestio da je od IV odeljenja beogradske policije, u kojoj su zaposleni okrivljeni policajci, tražio podatke o tome ko je 30. septembra 2022. godine, dva dana nakon spornog događaja, koristio službeni automobil BMW 320. Oštećeni Miloš Miletić tvrdio da je tog dana u blizini svog ulaza primetio to vozilo i to doživeo kao pritisak i pretnju.
Odgovor policije bio je da u tom slučaju nije poštovana procedura za zaduživanje vozila i da ne postoje podaci o tome ko je kritičnog dana upravljao tim vozilom.
Sudija je na samom kraju rekao da se odbijaju dokazni predlozi odbrane da se iz spisa predmeta izdvaja fotografija tog automobila, bez dodatnog obrazloženja.
Sudija je, takođe odbio zahtev da se pribave zdravstveni kartoni oštećenih.
Odbijeno je i da se pribave izveštaji sa baznih stanica prisustva Dunje Isakov, supruge okrivljenog policajca Milana Isakova. Naime, Dunja Isakov je tokom svedočenja izjavila da je posao pokrenula sama, da je sa oštećenim Hasanagićem na sastanku dogovorila iznajmljivanje nargila i da su one bile njeno vlasništvo, ali da se nakon toga s njim više nije čula.
Sudija je odbio i predlog da se pribave snimci sa nadzornih kamera Knez Petrol pumpe i tržnog centra BIG u Višnjičkoj ulici, gde se sporni događaj odigrao.
Šta otkrivaju ranija svedočenja i iskazi
Na ročištu održanom polovinom oktobra forenzičarka Ivana Pantić je u svojstvu svedoka izjavila da na predmetima koji su veštačeni nisu pronađeni DNK tragovi okrivljenih. Sudija Milan Grkinić je pitao da li takav nalaz u potpunosti isključuje mogućnost da su osobe čiji DNK nije pronađen, bile u kontaktu sa predmetima. Pantić je pojasnila da ne može dati takvo mišljenje, da se veštaci tim pitanjima inače ne bave u okviru svojih analiza, ali je dodala da prisustvo biološkog traga zavisi od više faktora, uključujući vrstu i količinu materijala, površinu predmeta i vreme koje je proteklo od kontakta.
Kao svedok, saslušana je i Sanela Hasanagić, lekarka u Urgentnom centru Beograda, koja je potvrdila da njen sin Benjamin Hasanagić, koji je, prema navodima tužilaštva, zadobio perforaciju bubne opne nakon udarca policajca, nije odmah tražio lekarsku pomoć.
Roditelji povrede nisu primetili dok im Benjamin 2. oktobra nije ispričao šta se dogodilo. Na pregled u Urgentni centar otišao je tek tog 2. oktobra, a na pregled kod specijaliste ORL, 12. oktobra, dve nedelje nakon incidenta, zbog, kako je objasnila Sanela Hasanagić, termina kod specijaliste i prethodnih obaveza prema policiji u vezi sa ovim slučajem.
Te večeri kada se incident dogodilo, Benjamin se video sa svojom tadašnjom devojkom, Mašom, zbog čega advokati žele da je saslušaju kao svedoka. Pošto je prethodno tokom davanja iskaza na sudu, oštećeni Benjamin izjavio da se ne seća njenog prezimena, o tome su pitanja postavljena i njegovoj majci.
I ona je rekla da ne zna prezime, ali je potvrdila da se devojka zove Maša, da je sada udata i ima dete, i da će, ukoliko sud odluči, dostaviti tražene podatke o njenom prezimenu.
Na ranijem ročištu održanom u oktobru prošle godine svedočila je Dunja Isakov, supruga optuženog policajca Milana Isakova. Sudija ju je prekinuo kada je počela da govori o slučaju „Jovanjica“, tražeći da se drži činjenica u vezi sa optužbama.
Dunja Isakov je navela da je ona započela posao s nargilama i da je Hasanagića sa njenim suprugom upoznao Uroš Tucović, koji je potvrdio da je Benjaminu dao broj Milana Isakova. Tog dana pred sudom su svedočili i oštećeni Hasanagić i Miletić, čiji su iskazi delimično odstupali od ranijih datih kod tužioca, što je odbrana istakla kao nedoslednost.
Naveli su i određene nelogičnosti, posebno zbog kašnjenja lekarskog pregleda – četiri dana nakon incidenta u Urgentnom centru i dve nedelje do ORL pregleda.
Prethodno, optuženi Milan Isakov i Miloš Vešović tvrdili su da je postupak protiv njih „osveta“ zbog njihove uloge u otkrivanju plantaže „Jovanjica“ i negirali da su tukli ili zlostavljali oštećene, navodeći da je optužnica zasnovana na lažnim lekarskim izveštajima. Miloš Knežević tada je odložio iznošenje svoje odbrane, jer je stigao iz noćne smene i bio previše umoran, a ni na poslednjem održanom ročištu, u oktobru ove godine, nije želeo da je iznese, navodeći da nije u stanju.
Optužni predlog protiv Kneževića, Isakova i Vešovića podnet je 4. septembra 2023, dva dana pre nego što je Isakov svedočio u postupku „Jovanjica 1“, a javnost je o tom optužnom aktu obaveštena 6. septembra, nakon što je Isakov izašao iz sudnice Specijalnog suda, gde je tokom svedočenja tvrdio da „vojni i politički krugovi“ stoje iza Jovanjice i podržavaju Predraga Koluviju.
Isakov je, zajedno s tadašnjim načelnikom IV odeljenja za borbu protiv droga Slobodanom Milenkovićem, 13. novembra 2019. godine zaustavio Predraga Koluviju zbog bahate vožnje. Taj događaj doveo je do njegovog hapšenja i otkrivanja imanja Jovanjica, na kojem je, prema optužnici, zaplenjeno 1,6 tona psihoaktivnog kanabisa.
Napomena: Suđenje u ovom slučaju je i dalje u toku. Krivica se utvrđuje pravosnažnom presudom. Novinar, glavni urednik i izdavač ne odgovaraju za štetu ako je informacija verno preneta iz sudskog postupka i ukoliko je novinar postupao sa dužnom novinarskom pažnjom.
