„Ono što najviše razveseli Gospodara je kada njegov rob onako, bez pancira, uleti među nevjernike i puca sve dok ne bude ubijen… Zavrnuo rukave, ušao među nevjerničku vojsku ubijao i bio ubijen… Ubiti i biti ubijen – tako završavaju oni … s kojima se mi trebamo ponositi do Sudnjeg dana,“ kaže imam Bilal Bosnić u jednom od svojih mnogobrojnih videa na Jutjubu. Samo ovaj ima oko 21 000 pregleda.
Bosnića je sud u Sarajevu prošlog juna osudio na sedam godina zatvora zbog podstrekivanja na terorizam i vrbovanja stranih boraca za odlazak na bliskoistočna ratišta. Pre hapšenja, Bosnić je važio za glavnog regrutera i propovednika radikalnog ekstremizma na Balkanu.
Slučaj Bilala Bosnića, nažalost, nije usamljen. Video snimci mnogih drugih ekstremističkih grupa iz regiona privlače milione gledalaca.
Tako na primer, „Mač milostivog” između ostalog pokazuje i video poruku Al Kaidinog lidera Ajmana Al Zavahirija pod nazivom “15 godina od blagoslovenih napada 11. septembra” sa prevodom na albanski jezik.
Ipak, radikalni ekstremisti ne koriste samo Jutjub – aktivni su i na Fejsbuku i na Tviteru. Fejsbuk stranica Beli minaret ima 3 424 pratilaca, puna je islamske propagande i otvoreno podržava radikalne propovednike i terorističke organizacije poput Al Kaide.
Osim Belog minareta postoji veliki broj drugih Fejsbuk stranica širom Zapadnog Balkana koje takođe pružaju podršku islamskim ekstremistima – neke od grupa koje ove stranice otvoreno podržavaju su Al Kaida, Džabat Fateh Al Šam (poznatiji pod svojim starim imenom Al-Nusra Front), Taliban i mnoge druge.
Od 2014. godine do danas, oko 200 ljudi je završilo na sudovima širom Zapadnog Balkana zbog različitih dela povezanih sa terorizmom. Neki se terete da su bili deo terorističkih grupa koje su se borile na Bliskom istoku, a neki za vrbovanje boraca za odlazak na strana ratišta.
U Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, na Kosovu i u Srbiji vlasti se bore sa sve većim brojem džihadista, ali i sa onima koji žele da odu na strana ratišta. I dok je prioritet nadležnih u ovim državama da džihadiste stave iza rešetaka, njihove aktivnosti na internetu ostaju potpuno zanemarene i nekontrolisane.
Čak i oni koji su već u zatvoru su i dalje vrlo aktivni na internetu, poput Bilala Bosnića, ali i osuđenog makedonskog imama Redžepa Memišija, što se najbolje vidi na njegovoj Fejsbuk stranici.
Iako većina zemalja Zapadnog Balkana ima odgovarajuće anti-terorističke strategije, BIRN-ovo istraživanje pokazuje da ih nadležni ne sprovode u borbi sa radikalnim ekstremizmom na internetu. Iz tog razloga, efektivna kontrola sajber prostora je još uvek preveliki zalogaj za slabo opremljenu policiju i tužilaštva na Balkanu.
Pored toga, eksperti upozoravaju da se inače malo radi na prevenciji radikalnog islamizma – mnogim korisnicima interneta je linija između slobode govora i nasilnog ponašanja nejasna.
Problem je i to što su mnoge veb-stranice sa uznemirujućim i nasilnim sadržajem registrovane u inostranstvu, a to dodatno otežava posao nadležnim službama u regionu.
Ekstemizam ‘cveta’ na internetu
Iako je skoro čitav svet zanemeo nakon terorističkog napada u Parizu u novembru 2015. godine, bilo je i onih koji su bili oduševljeni, poput ekstremističkog sajta na bosanskom jeziku, Vjesti Ummeta, koji je masovno ubistvo u glavnom gradu Francuske nazvao „radosnim vestima za sve istinske muslimane.”
Vjesti Ummeta zadaje glavobolju bosanskim vlastima već dve godine jer širi ISIS-ova glasila i propagandne video snimke, i veliča ubistva sprovedena u ime islamskog kalifata. Nadležni su uspevali da ga obore nekoliko puta, ali se uvek pojavljuje ponovo pod drugim imenima.
Ali ni Vjesti Ummeta nisu izolovan slučaj – mnogi slični sajtovi su registrovani van Bosne, često u Saudijskoj Arabiji, gde bosanske vlasti nemaju nikakvu moć da ih obore.
Muhamed Jusić, analitičar i teolog iz Sarajeva, kaže da je vlastima takođe problematično da nađu zajednički jezik sa internet provajderima koji imaju drugačije kriterijume kada je reč o slobodi govora.
„Takvi profili se lako ponovo registruju, to je poput igre mačke i miša, zatvorite jedan, oni otvore dva,” Jusić kaže za BIRN.
Bošnjaci nisu jedini regruteri i borci sa Balkana – osim njih, na bliskoistočnim ratištima najviše je Albanaca. Problem sa Albancima je u tome što oni naseljavaju tri zemlje – Albaniju, Kosovo i Makedoniju – pa je teško utvrditi odakle tačno dolazi albanska islamska propaganda.
Skender Perteši, istraživač Kosovskog centra za bezbednosne studije, kaže da su društvene mreže najveće propagandno oružje terorista.
„ISIS, najveća teroristička organizacija dosad, ima neverovatno prisustvo na društvenim mrežama, uključujući Fejsbuk, Tviter, i druge aplikacije,” Perteši kaže.
On tvrdi da su društvene mreže odigrale veliku ulogu u vrbovanju oko 25,000 stranih boraca iz celog sveta; borba protiv njihove propagande na internetu nije nimalo laka.
Kao i bosanski Vjesti Ummeta, i ISIS-ov “zvanični” vebsajt na albanskom hilafeti.wordpress.com redovno nestaje, pa se nakon nekoliko meseci ponovo pojavljuje. To se često dešava u poslednjih nekoliko godina, pa se tako recimo u decembru prošle godine ponovo pojavio nakon što je bio oboren manje od 48 sati.
Filip Stojkovski, naučni saradnik u NVO Analitika u Skoplju i jedan od autora istraživanja „Procena napora u Makedoniji u suzbijanju radikalnog ekstremizma, pogled iz civilnog društva,” objavljenog prošle godine, kaže da se omladina najviše priključuje radikalnim islamskim pokretima. Oni se uglavnom regrutuju putem interneta.
„I dalje postoji veliki broj aktivnih [internet] stranica, profila na društvenim mrežama, recimo na Fejsbuku, koji šire ovakve ideje,” kaže Stojkovski.
Jedan takav profil pripada imamu Redžepu Memišiju, koji je trenutno na odsluženju zatvorske kazne za terorizam u Makedoniji.
Redžepi je proglašen krivim 2016. godine nakon što je razotkriven u operaciji “Ćelija” godinu dana ranije. Osuđen je na sedam godina zatvora zbog vrbovanja boraca za odlazak na bliskoistočna ratišta.
„Iako je u zatvoru, njegov profil je i dalje veoma aktivan, verovatno zbog toga što neko drugi stoji iza profila sada, kači objave sa njegovim govorima i drugi sadržaj,” kaže Stojkovski.
Ni drugi privatni profili koji na albanskom jeziku pozivaju na islamski kalifat i verski rat i prikazuju osuđene teroriste kao borce za slobodu, nisu retka pojava na internetu. Jedan od takvih je i „Pridruži se islamu.” Ima više od 700 pratilaca koje poziva da se priključe ISIS-u uz objašnjenje da bi to zapravo bila „pobuna protiv nepravde učinjene muslimanima.”
Slične Fejsbuk stranice proklinju američke vojnike i nadaju se da će biti obezglavljeni u Siriji.
Osim Fejsbuka, i Jutjub se vrlo često koristi u ovakve svrhe. Tako na primer kanal „Mektebi Hasanbeg“ ima preko 270 objavljenih video snimaka, od kojih neki veličaju terorizam i „pozivaju Alaha da pomogne ISIS-u da podigne zastavu džihada.”
Na ovakvim sajtovima, teroristi poput Osame bin Ladena se nazivaju učenjacima, a zastave Amerike i Izraela se prikazuju kako gore u plamenu.
Fabijan Žila, albanski stipendista na američkom univerzitetu Harvard, smatra da snaga ISIS-a u Albaniji bledi, ali da se propaganda ove terorističke grupe ipak nastavlja.
„ISIS koristi i igra se užasnim slikama dece i žena koji su ubijeni ili bombardovani u Siriji. Oni pokušavaju da prikažu taj rat kao verski, nevernici protiv vernika. Generalno gledano, onlajn sadržaj nastoji da privuče pripadnike albanske jezičke zajednice tako što meša verske poruke sa ISIS-ovom ideološkom propagandom,” Žila objašnjava za BIRN.
„Često je veoma teško napraviti razliku između poruka koje pozivaju ljude da opstanu u svojoj veri, i onih koje ih pozivaju da se pridruže svrsi ISIS-a,” upozorava Žila.
Strategije su dobre, ali nedovoljne
Nadležnim organima na Zapadnom Balkanu je teško da naprave razliku između propagande, poziva na terorizam i vrbovanja. U poslednjih nekoliko godina, sve ove zemlje su usvojile strategije usmerene na sprečavanje odlaska građana na bliskoistočna ratišta. Osim toga, vrbovanje boraca je postalo krivično delo.
Bosanska anti-teroristička strategija predviđa borbu protiv zloupotrebe interneta u svrhe terorističkih aktivnosti, kao i borbu protiv širenja govora mržnje i diskriminacije, Ministarstvo sigurnosti reklo je BIRN-u.
Jedan od planova Ministarstva je da zajedno sa Regulatornom agencijom za komunikacije BiH napravi kontrolne mehanizme za nadzor problematičnih veb-sajtova i kažnjava one koji ne poštuju pravila. Ministarstvo planira i da napravi crnu listu veb-stranica koje pozivaju na govor mržnje, radikalizam i nasilje.
Međutim, Regulatorna agencija rekla je BIRN-u da nema ovlašćenja da odlučuje o tome da li je sadržaj na internetu problematičan ili ne, osim ako se ne radi o onlajn radijskim i TV programima. Prema njihovim rečima, agencija do sada nije bila uključena u kreiranje takozvane crne liste veb-sajtova.
Mladi ljudi glavna meta propagande na internetu
Kao i sve druge zemlje u regionu, i Makedonija najčešće pribegava represivnim merama u borbi protiv radikalng ekstermizma. Ono što bi bilo efikasnije, kaže Stojkovski, jeste preventiva – nadležni bi trebalo da pokušaju da odvrate omladinu od radikalnih ideja i namera da se priključe ekstremističkim organizacijama, kaže Filip Stojkovski iz NVO Analitika.
„Naše istraživanje je pokazalo da Makedonija ne preduzima ništa u cilju rane prevencije radikalizacije. Zabrinjavajuće je to što nema edukativnog sadržaja u školama koji bi učenicima pomogao da prepoznaju radikalne poruke na internetu i da se zaštite. Upravo na ovome bi trebalo da se radi.“
„U ovakve aktivnosti bi trebalo da budu uključeni Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo prosvete i Agencija za sport i omladinu. Nažalost, to nije slučaj,“ kaže Stojkovski.
Iako najmanji broj stranih boraca na Balkanu dolazi iz Srbije, omladina u ovoj zemlji je meta regrutera na internetu, kaže Aida Ćorović, bivši narodni poslanik u srpskom parlamentu i aktivista iz Novog Pazara, grada sa većinskim muslimanskim stanovništvom.
„Kod nas definitivno ima radikalnog ekstermizma na internetu. Po mom mišljenju, to je najlakši način da se pridobije pažnja mladih ljudi…A mogućnosti za zloupotrebu su ogromne,“ kaže Ćorović.
„Naše društvo je veoma siromašno, i ovo predstavlja ogroman problem omladini jer oni ne mogu da isplaniraju svoju budućnost, a to dalje stvara frustraciju i apatiju. Zbog toga su oni savršena meta za razne forme radikalizacije, recimo za versku, ali i za nacionalističke ideje,“ objašnjava Ćorović.
„Loše školstvo da i ne pominjem, a još jedan problem su i problematične poruke koje šalju mediji i političari.“
Albanija se takođe uhvatila u koštac sa ekstremizmom na internetu – u okviru policije deluje Anti-teroristička direkcija koja se bavi upravo time. Direkcija istražuje osobe koje se sumnjiče za radikalni ekstremizam i terorizam, a radi i na lociranju pretnji upućenih putem interneta.
„U 2016. godini smo povećali broj ljudi… koji nadzire i istražuje propagandu koja se širi preko interneta. To smo učinili uz pomoć Anti-terorističke direkcije i Generalnog direktorata za organizovane i ozbiljne zločine u saradnji sa drugim albanskim i stranim agenijama za sprovođenje zakona,” zvaničnik iz Direkcije je rekao za BIRN.
On je naveo slučajeve radikalnog ekstremizma na internetu koji su istraživani u protekle četiri godine.
„Istražuju se dve osobe, jedna iz Albanija, druga sa Kosova, a obe se nalaze u Siriji. One se pojavljuju u video snimcima na društvenim mrežama kako prete terorističkim aktima građanima Albanije, Kosova i regiona,” zvaničnik je rekao. Reč je o videu iz juna 2015. u kome pristalice ISIS-a iz Albanije prete svojim sugrađanima.
„Osoba iz Pogradeca je pod istragom zbog toga što je pretila novinaru na društvenim mrežama,“ rekao je isti službenik, ponovo misleći na slučaj iz 2015.
„Jedna osoba iz Kukeša je uhapšena, a druga iz Berata se nalazi pod istragom zbog poziva na terorizam koje su upućene preko društvenih mreža. U toku je još jedna istraga nakon što je nekoliko radikalnih osoba pretilo službeniku,” objašnjava.
Kao i Albanija, i Kosovo ima jedinicu koja se bavi sajber terorizmom. Međutim, kosovska policija nije odgovorila na zahtev BIRN-a da objasni šta ova jedinica tačno radi.
Srbija i Makedonija takođe imaju nacionalne strategije za borbu protiv terorizma. I pored toga, Srbija do sada još uvek nije podigla nijednu optužnicu protiv osoba koje se sumnjiče za širenje radikalnog ekstremizma putem interneta.
Enri Hide, koji istražuje radikalni ekstremizam i versku radikalizaciju i predaje na Evropskom univerzitetu u Tirani, kaže da strategije i specijalizovane agencije nisu dovoljne. Potreban je sveobuhvatniji pristup borbi protiv radikalnog ekstremizma na internetu.
„Onlajn propaganda se teško eliminiše,” kaže Hide. „Ja ne znam ni za jednu strategiju koja je usmerena na borbu protiv radikalizacije putem interneta. Imamo nacionalnu strategiju protiv ekstremizma, ali ne onu koja se bavi ekstremizmom na internetu,” Hide je rekao za BIRN.
Fabijan Žila je saglasan.
„Ne možemo da se oslonimo na iste zakone o sajber-kriminalu koji su bili na snazi pre nego što se pojavio ISIS,” kaže Žila, upozoravajući na to da će pokušaji radikalizacije putem interneta vrlo verovatno da se povećaju u bliskoj budućnosti.
Država treba da se udruži sa građanima
Oko 60 procenata građana Zapadnog Balkana koristi Fejsbuk, dok na Kosovu taj broj dostiže čak 80 odsto.
Valon Kanhasi, stručnjak za društvene mreže iz Prištine, kaže za BIRN da radikalni ekstremisti sve više i više koriste internet da propagiraju svoju ideologiju. Sa druge strane, nadležni nemaju način da se izbore sa njima.
„Fejsbuk dnevno ima milijardu aktivnih korisnika, što znači da svaki sedmi stanovnik zemlje ima nalog. To naravno dalje znači da će organizacije koje propagiraju nasilje i terror da koriste ovu platformu,” kaže Kanhasi.
Iako je radikalna propaganda prisutna na internetu, o čemu govori i podatak da je nedavno 360 000 Tviter naloga zatvoreno upravo zbog toga, Kanhasi tvrdi da „institucije nemaju adekvatno prisustvo na društvenim mrežama.”
Njegov kolega iz Bosne, analitičar Mirnes Kovač, saglasan je s tim da internet obiluje radikalnim ssadržajem, i tvrdi da građani toga nisu ni svesni.
„Veliki je izazov prepoznati te problematične propovjdenike mržnje, a ne suzbiti slobodu govora. To je globalni problem ,” kaže Kovač.
Muhamed Jusić iz Bosne smatra da bi jedno od rešenja mogla da bude bolja saradnja institucija sa običnim građanima.
„Bitno je da naše sigurnosne agencije razviju mehanizme koji bi bili pristupačni građanima da mogu prijaviti takve sadržaje i da uvedu procedure kojima bi oni pokretali proces njihovog uklanjanja koji su po međunarodnim standardima ustaljeni. Država mora razviti jasne protokole kako da se ulone oni sadržaji, koji se bar mogu ukloniti ,” kaže Jusić.
Po njegovom mišljenju, države bi morale da učestvuju u kreiranju kritičkog mišljenja kod građana koji su aktivni na društvenim mrežama.
Saradnja između država i civilnog društva u borbi protiv radikalnog ekstremizma na internetu bila bi novina za većinu zemalja u regionu – osim za Makedoniju, gde NVO Analitika i Ministarstvo unutrašnjih poslova već preduzimaju konkretne mere.
„Mi sada radimo na projektu koji ima za cilj da tačno odredi kako funkcioniše vrbovanje na internet i da uspostavi efektivne preventivne mehanizme,” kaže Stojkovski iz Analitike.
Plan je, kaže Stojkovski, da se uvede tzv. crveno dugme, aplikacija preko koje korisnici interneta policiji mogu lako da prijave sajtove sa radikalnim sadržajem. Policija bi onda brzo reagovala i, ukoliko je potrebno, tražila od internet kompanija da takve sajtove zatvore.