Svi prikupljeni podaci objavljeni su u izveštaju “Digitalna prava posrću pred političkim i društvenim nemirima”, koji je prvi takav izveštaj na nivou regiona srednje i jugoistočne Evrope.
Svi prikupljeni podaci objavljeni su u izveštaju Digitalna prava posrću pred političkim i društvenim nemirima koji je prvi takav izveštaj na nivou regiona Srednje i Jugoistočne Evrope.
BIRN i SHARE Fondacija su primenili interdisciplinarni pristup kako bi sagledali probleme sa pravnog, političkog, tehnološkog i društvenog aspekta.
Najviše onlajn prekršaja, njih 375, odnosi se na onlajn pritiske zbog nečega što su ljudi uradili, rekli ili napisali. U samo 21 odsto slučajeva je nakon prijave kršenja digitalnh prava nešto i preduzeto, a to je uglavnom bilo uklanjanje članaka, objava i komentara.
Svi ovi prekršaji doprineli su da na internetu dominiraju strah i mržnja, dok su već ranjive zajednice bile sve više napadane.
Ovogodišnji izveštaj predstavlja pregled glavnih problema u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji.
Srbija
Ukupan broj slučajeva koji su potvrdili BIRN i SHARE Fondacija između 1. avgusta 2019. i 30. novembra 2020. u Srbiji bio je 190.
Uoči parlamentarnih izbora u junu 2020, kada se kampanja vodila uglavnom onlajn, zabeležen je rast primene prljave kampanje, verbalnog zlostavljanja i pretnji usmerenih ka nezavisnim medijima i novinarima.
Istraživanje BIRN-a, objavljeno dan nakon izbora, pokazalo je da je broj umrlih od Kovid-19 više nego dvostruko veći od zvaničnog broja koji su vlasti saopštile. Broj zaraženih bio je za više stotina veći nego što je zvanično prikazano.
Pandemija je dovela do mnogih kršenja prava na zaštitu podataka o ličnosti, od kojih je najozbiljniju zabeležila SHARE Fondacija u aprilu 2020. Podaci neophodni za prijavu na informacioni sistem, koji omogućava pristup informacijama o zdravlju pacijenata, bili su vidljivi na sajtu Ministarstva zdravlja punih osam dana.
Migranti su često bili meta govora mržnje na internetu. U februaru 2020, desničarski opozicioni pokret Dveri objavio je video na Jutjub kanalu, u kom je njihov čelnik objašnjavao antimigrantsku teoriju o „mešanju rasa“, tako što je mešao prljavu i čistu vodu.
Naša analiza je pokazala da se sedam od osam slučajeva algoritamskog blokiranja naloga ili sadržaja odnosi na organizacije civilnog društva, medije i pojedine novinare. Svi ovi slučajevi su zabeleženi u septembru 2019.
Bosna i Hercegovina
Između 1. avgusta 2019. i novembra 2020. BIRN i SHARE Fondacija su potvrdile 94 slučaja kršenja digitalnih prava u Bosni i Hercegovini.
Pristrasno izveštavanje, lažne vesti i digitalni sadržaj usmeren protiv etničkih manjina, žena i LGBT zajednice dominirao je digitalnom sferom u Bosni i Hercegovini. Naša analiza je pokazala da su lažne vesti objavljene u 14 medija. Osim uobičajenih slučajeva onlajn prevara i „fišing“ napada, najmanje dva ozbiljna sajber napada su imala za metu javne službe.
Hrvatska
Ukupan broj slučajeva koje su potvrdili BIRN i SHARE Fondacija između 1. avgusta i 30. novembra 2020. u Hrvatskoj je bio 161.
Zapaljivi antimigrantski sadržaj je objavljen, kako u poznatim medijima tako i na anonimnim platformama, kao i od strane pojedinaca, i čini većinu potvrđenih slučajeva kršenja digitalnih prava.
Napetost između većinske hrvatske populacije i srpske manjine uvek raste uoči izbora, i predsednički izbori 2020. godine nisu bili izuzetak. Desničari su naročito pokušavali da osude pojedine političare tako što su naglašavali njihovu vezu sa Srbima ili su koristili antisrpsku retoriku i ulazili u slične uvredljive polemike.
Novinari su često bili meta onlajn napada i uznemiravanja. Grupa na društvenim mrežama pod nazivom „Obitelj i domovina – Mi Hrvati“ pozivala je na fizičke napade na Živanu Šušak Živković, novinarku portala Dalmatinski.
Mađarska
Broj slučajeva koji su potvrdili BIRN i SHARE Fondacija između 1. avgusta 2019. i 30. novembra 2020. u Mađarskoj bio je 173.
Mađarska je prošla kroz politički burnu godinu nakon objave više video snimaka zvaničnika i opozicionih političara koji su učestvovali u nezakonitim ili nepristojnim činovima. Snimci su objavljeni u medijima uoči lokalnih izbora u oktobru 2019. godine.
Prepoznali smo nekoliko bitnih slučajeva onlajn prevare i ugrožavanja digitalne bezbednosti. U martu 2020, dok se širila epidemija Kovid-19, mađarski tabloidi su širili dezinformacije o poreklu virusa.
Mediji u Mađarskoj su već veoma centralizovani i broj medija pod kontrolom vlasti nastavlja da raste. Njihova uloga u širenju propagande vladajuće stranke je očigledna, a sastoji se u negativnom izveštavanju o nezavisnim novinarima, organizacijama građanskog društva i manjinama, uz neprestano veličanje vlasti.
Od početka posmatranja, zabeležili smo veliki broj napada na LGBT zajednicu u Mađarskoj. Učestalost ovih napada se povećavala uoči Parade ponosa ili kampanja za solidarnost sa LGBT zajednicom ili podizanje svesti o njoj.
Severna Makedonija
Broj slučajeva koji su potvrdili BIRN i SHARE Fondacija između 1. avgusta 2019. i 30. novembra 2020. u Severnoj Makedoniji bio je 122.
Vanredni parlamentarni izbori u julu 2020. bili su razlog velikog broja slučajeva kršenja prava na internetu, uključujući sajber napade i objavljivanje lažnih i manipulativnih sadržaja na Tviteru i Fejsbuku.
Sa rastom broja slučajeva zaraze Kovid-19 došao je i niz kršenja zaštite ličnih podataka. U aprilu 2020. godine Agencija za zaštitu podataka o ličnosti je podnela krivičnu prijavu protiv nepoznatog počinioca zbog objavljivanja ličnih podataka građana.
Naša analiza je takođe zabeležila rast antibugarskog govora na društvenim mrežama nakon što su zvaničnici Bugarske objavili da će zvanična Sofija blokirati napredak Severne Makedonije ka članstvu u EU zbog nesprovođenja sporazuma koji su dve strane potpisale 2017. godine.
Porast govora mržnje, naročito na Tviteru, zabeležen je od početka pandemije. Čak su i neki građani u karantinu bili meta onlajn napada.
Rumunija
Ukupan broj slučajeva koji su potvrdili BIRN i SHARE Fondacija između 1. avgusta 2019. i 30. novembra 2020. u Rumuniji bio je 92.
U pomenutom periodu zabeležen je veliki broj slučajeva govora mržnje i lažnih informacija protiv etničkih manjina i LGBT zajednice.
Gotovo 40 odsto slučajeva govora mržnje i diskriminacije koje smo potvrdili bio je usmeren protiv Roma. Romska zajednica je već duže vreme izložena govoru mržnje, diskriminaciji i meta je dezinformacija, što se samo pojačalo tokom pandemije,
Nakon Roma, sledeća meta govora mržnje i netolerancije bili su Jevreji. Monitoringom smo utvrdili da je antisemitizam činio trećinu svih potvrđenih slučajeva.
Manjine i žene su često bili žrtve trgovaca ljudima ili seksualnih predatora, a tužioci su rekli za BIRN da su restrikcije zbog Kovid-19 navele mnoge kriminalce da žrtve traže preko interneta.
Onlajn prevare su takođe bile široko rasprostranjene. Pošto mnoge rumunske institucije ne uspevaju da ispune osnovne standarde bezbednosti u sajber prostoru, hakeri su nekoliko puta pristupali njihovim sajtovima bez dozvole.
Rumunske vlasti su koristile vanredno stanje da blokiraju više sajtova koji su širili lažne vesti o korona virusu, ali teorije zavere su uzele maha i jedna objava u kojoj se tvrdi da je virus svetska prevara podeljen je više od 170.000 puta na Fejsbuku.
Šta dalje?
Nalazi ovog izveštaja ukazuju da je potrebno sprovesti zakonodavne, političke i društvene promene u posmatranim zemljama. Pandemija Kovid-19 je dokazala da je pristup internetu neprocenjiv u vremenima krize.
Demokratske norme će, ukoliko ne bude odgovornosti, i dalje biti podrivane, i prostor za debatu će se smanjivati, što će ugrožavati ljudska prava i bezbednost na internetu.
Podjednako velika pretnja demokratiji je neuspeh da se osigura pristup proverenim informacijama.
Ovaj izveštaj o digitalnim pravima, zajednički je proizvod BIRN-a i Fondacije SHARE, cilj mu je da mapira trenutne izazove u digitalnoj sferi. Nadamo se da će biti koristan kao savetodavno sredstvo kako bi naša prava bila zaštićena i unapređena, ali takođe, i kao poziv svakome da se pridruži našoj borbi da učinimo digitalni svet zdravijim.