Ministarstvo raspolaže najvećim budžetom za javne konkurse za informisanje i kroz ovaj model javne potrošnje podrži preko 300 projekata godišnje.
Ukupna vrednost medijskih projekata koji su analizirani u ovom istraživanju je 32 miliona dinara, što je oko 20% ukupne vrednosti tri konkursa koje Ministarstvo raspisuje (s obzirom na to da Ministarstvo godišnje raspiše 6-8 konkursa).
Trećina projekata predstavlja kritički i analitički obrađene teme. U odnosu na konkurse koje podržavaju lokalne samouprave, primetno je da je u projektima koji su finansirani iz budžeta Ministarstva proširen krug sagovornika na veći broj eksperata. U 11 projekata uvedene su novine koje do tada nisu postojale u mediju.
Ministarstvo kulture i informisanja prednjači u dostupnosti podataka u odnosu na lokalne samouprave (prethodni BIRN-ovi izveštaja) kao i u kvalitetu sprovođenja procedura. Na primer, ovo Ministarstvo jedino sprovodi godišnje evaluacije.
Ipak, tri projekta – Essentis, GFC, Sanja Lončar PR, nisu adekvatno opravdani, te njihov sadržaj nije bio dostupan istraživačima. S jedne strane, projekat „Pressek“ agencije FoNet jedan je od retkih primera u kom se čuju glasovi opozicije i kritičari vlasti. S druge strane, u emisijama Studija B „Bez nasilja u školi“ isti sagovornik pojavljuje se u tri emisije.