Finansiranje medija iz izvora javnih sredstava korišćenjem direktnog ugovaranja predstavlja dugogodišnji problem, koji uprkos brojnim dokazima o netransparentnosti i nesvrsishodnosti takvog trošenja javnog novca, nije rešen na odgovarajući način. Ovako se najčešće finansiraju mediji naklonjeni lokalnim i regionalnim vlastima. U ovoj analizi ugovora o poslovnoj i poslovno-tehničkoj saradnji i drugim oblicima ugovaranja zaključenim između javnih vlasti i javnih i javnokomunalnih preduzeća sa medijima, dokumentovane su različite prakse u ugovaranju usluga javnih entiteta i medija. Nalazi ukazuju da se u traženju modaliteta regulacije moraju tražiti inovativni pristupi jer su promene unete u Zakon o oglašavanju bile nedovoljne, a od preporučenih izmena Zakona o javnim preduzećima se odustalo.
