Provera činjenica oduvek je bila centralno pitanje novinarske etike i integriteta. Digitalno okruženje u kom rade savremeni mediji, pritisak brzine, veliki broj izvora i tehnološke mogućnosti za manipulaciju sadržajem, traže od novinara dodatni oprez. Svedoci smo sve raširenije prakse objavljivanja i prenošenja dezinformacija i njihovog pogubnog uticaja na javno mnjenje, ali i na poverenje u medije.
BIRN je zato sastavio ovaj kratak vodič koji će vas provesti kroz proces provere činjenica pre objavljivanja ili prenošenja neke informacije. Namenjen je pre svega medijima koji imaju dnevnu produkciju i treba da uvedu proces brze provere činjenica u svoju rutinu. Zbog svoje praktične prirode ovako koncipiran priručnik može biti od koristi i organizacijama civilnog društva, kao uostalom i svima koji su zainteresovani da znaju kako da provere da li je neka informacija tačna, a izvor pouzdan.
Redakcije koje drže do profesionalne etike treba da se drže načela – prvo proveri, pa objavi/deli/prenesi. Ujedno, uvek treba da postavljaju sledeća pitanja:
- Kako znam da je ovo tačno?
- Čime to dokazujem?
U nastavku možete da nađete jednostavne korake i alate koji u ovaj proces mogu da vam olakšaju.
I Koraci koje treba preduzeti kada radimo proveru
Provera kredibilnosti primarnih izvora
Primarni izvori su oni do kojih je novinar/ka sam došao, i na osnovu kojih je nastao originalni medijski sadržaj. Oni mogu biti materijalni, kada je reč o dokumentima, fotogagrafijama, bazama podataka itd, ili mogu biti ljudi sa kojima je ostvaren neposredan kontakt.
Za izvore je važno da budu precizno identifikovani u tekstu, na način da je jasno iz čega crpe svoj kredibilitet i svoju relevantnost za temu. Novinari/ke treba da budu transparentni u vezi sa izvorima informacija, uz korišćenje samo pravih stručnjaka i tačno predstavljanje dokumenata i odgovarajuće statistike, sa linkovima gde god je to moguće. Takođe, uvek kada je moguće, novinari bi trebalo da linkuju izvorni dokument, umesto prerađenu medijsku vest.
Odgovornost za objavljene informacije leži na novinarima i urednicima.
Zato je provera izvora jednako važna i kada radite na svom originalnom tekstu, i kada prenosite tekst drugog medija.
Ovo su neka osnovna pitanja koja vam mogu pomoći da testirate kvalitet primarnih izvora:
| Primarni izvori | da | ne | |
| 1 | Da li su izvori identifikovani | ||
| 2 | Da li je jasno na koji način je izvor relevantan za temu | ||
| 3 | Da li je jasno prikazano kako su dobijene informacije koje potkrepljuju tekst | ||
| 4 | Da li je izvor kredibilan | ||
| 5 | Da li poseduje neposredna saznanja o onome o čemu govori | ||
| 6 | Da li ima lične motive ili interese da pruži netačne informacije | ||
| 7 | Da li pokazuje izrazitu naklonjenost jednoj strani | ||
| 8 | Da li je izvor zvaničan i/ili opšteprihvaćen | ||
| 9 | Da li je izvor do sada nekompromitovan |
Izuzetak od ovog pravila su anonimni izvori – BIRN-ova interna urednička pravila na ovu temu kažu da su priče zasnovane na jednom, anonimnom izvoru, moguće samo u slučaju kada su u pitanju neposredni učesnici, sa direktnim saznanjima čiji identitet mora biti zaštićen.
Svedoci smo masovne zloupotrebe anonimnih izvora u srpskim medijima. Glavno pitanje koje treba da postavite sebi je – zašto je ovaj izvor anoniman? Ukoliko nekredibilni medij objavljuje neku vest u kojoj je jedini izvor informacija anonimni izvor – to bi trebalo automatski da upali “crvene lampice”.
Kod prenošenja tekstova nastalih na osnovu anonimnih izvora posebno je važno obratiti pažnju na verodostojnost teksta, kao i samog medija čije informacije prenosite, o čemu će biti reči u nastavku priručnika.
Provera verodostojnosti sadržaja
Ako odlučite da prenesete neki sadržaj ključno je pravilo da uvek navedete izvor. To je ujedno i prva stvar na koju treba da obratite pažnju kada razmišljate o tome da prenesete neki tekst – da li se zna ko je autor? Osim toga, važno je da tekst u formalnom i sadržinskom smislu zadovoljava makar osnovne profesionalne standarde, da bi uopšte mogao da bude smatran medijskim sadržajem.
| Autorstvo | da | ne | |
| 1 | Tekstovi su potpisani punim imenom autora | ||
| 2 | Za preuzete delove teksta naveden je izvor | ||
| 3 | Potpisan izvor je originalni autor informacije |
| Forma | da | ne | |
| 1 | Postoji naslov | ||
| 2 | Postoji podnaslov | ||
| 3 | Telo teksta | ||
| 4 | Postoji oprema koja je potpisana |
| Sadržaj | da | ne | |
| 1 | Jasno je šta se dogodilo | ||
| 2 | Jasno je gde se dogodilo | ||
| 3 | Jasno je kad se dogodilo | ||
| 4 | Jasno je ko su akteri | ||
| 5 | Jasno je zašto se dogodilo |
U slučaju da izvori nisu proverljivi, da je njihov kredibilitet upitan i tekst ne prolazi test verodostojnosti, ali ipak smatrate da je potrebno objaviti tu informaciju, specijalizovani fact-checking portali preporučuju sledeći pristup:
“Ukoliko se radi o informaciji koju je važno objaviti u kratkom vremenskom roku – to jest, ako novinar/ka procjeni da je informacija vjerodostojna i da je brzina značajnija od temeljne provjere – izvještaj mora sadržati napomenu da se radi o nepotvrđenoj vijesti koja će se dodatno provjeriti.“ [1]
Provera kredibilnosti sekundarnih izvora
Sekundarni izvor je medij koji je već objavio neki tekst ili informaciju koju hoćete da preuzimete. Osim što je u tom slučaju važno proveriti da li tekst ispunjava kriterijume verodostojnosti i kvalitet korišćenih primarnih izvora, i na osnovu toga doneti odluku da li je informacija bezbedna za prenošenje, smernica vam može biti i profil samog medija. Ujedno, “crvena lampica” treba da bude nepotpisan tekst, odnosno kada nije moguće utvrditi koji novinar/ka je pisao/la tekst.
Ovo su osnovne smernice za proveru verodostojnosti sekundarnih izvora:
| Transparentnost | da | ne | |
| 1 | Ima registrovan domen onlajn medija bez sakrivanja identiteta vlasnika/ce | ||
| 2 | Ima Impresum | ||
| 3 | Postoji istaknut naziv medija, naziv i sedište izdavača | ||
| 4 | Postoje imena urednika/ca | ||
| 5 | Postoje imena osoba koje čine redakciju | ||
| 6 | Postoje kontakt podaci (mejl, telefon, adresa) |
Takođe, korisno je proveriti i naloge medija na društvenim mrežama, koje su postale primarni kanali distribucije sadržaja:
| Twitter i Facebook | da | ne | |
| 1 | Koliki je broj pratilaca | ||
| 3 | Koga taj profil prati | ||
| 4 | Kada je napravljen profil | ||
| 5 | Da li su na profilu dostupne informacije o mediju koji stoji iza njega | ||
| 6 | Kakav sadržaj se pojavljuje na tom profilu |
Provera informacija sa društvenih mreža
U poslednjih nekoliko godina svedoci smo da onlajn portali gotovo bez izuzetaka, a zarad “klika”, odnosno veće čitanosti, nekritički prenose postove, fotografije i video-snimke koje postavljaju korisnici društvenih mreža.
No, kao što onlajn mediji prenose ovakav sadržaj “zbog klika”, treba pretpostaviti da i korisnici društvenih mreža neretko postavljaju ove “viralne” sadržaje zbog “lajka” ili “retvita”. Stoga, uvek se treba voditi pretpostavkom da je ovaj sadržaj netačan, pa onda tražiti dokaze o tačnosti – bilo da je reč o kriznoj ili svakodnevnoj situaciji:
“Nažalost, krizne situacije izazivaju širenje lažnih informacija, namjerno ili slučajno, zbog čega novinari i humanitarni radnici trebaju uvijek pretpostaviti da je sadržaj netačan. Tokom kriznih situacija, kada informacije mogu doslovno utjecati na živote, verifikacija je krucijalan dio procesa prikupljanja i širenja informacija.”[2]
O alatima potrebnim za proveru tačnosti pogledajte sledeće poglavlje.
II Korisni alati za proveru činjenica, njihova namena i način upotrebe
- Napredno Google pretraživanje nudi niz opcija koje vam mogu pomoći da preciznije pronađete informacije za kojima tragate na internetu.
- Jedna od osnovnih funkcija zove se Alati (Tools) i nalazi se u desnom uglu ispod polja za upisivanje pretrage. Pomoću ove opcije možete odabrati vremenski opseg u kom je objavljen pojam ili vest koju tražite, ova vrsta pretrage nudi odabir početnog i krajnjeg datuma za prikazivanje rezultata, ali i pretragu tokom poslednjih 24 sata.
- Google Advanced Search pretraga nudi i druge mogućnosti. Tako, možete pretraživati stranice koje sadrže konkretne pojmove koje tražite ili određene brojeve koji su vam važni. Napredna Google pretraga sužava polje pretraživanja prema državi odnosno regiji u kojoj je informacija objavljena. Takođe, nudi i pretragu prema jeziku na kome je objavljeno ono za čime tragate.
- Osim ovih opcija, kroz naprednu Google pretragu možete pretraživati pojmove u okviru određenih sajtova i domena, ali i zadati da dobijeni rezultati pretrage budu isključivo određenog formata, poput word, excel ili PDF fajlova.
- Kod napredne Google pretrage koristi se i veliki broj skraćenica koje se upisuju direktno u Google pretraživač. Ako želite da pretražite određeni pojam u okviru nekog sajta u pretraživač treba da upišete taj pojam, zatim site: i domen u okviru kog vršite pretragu.
- Ako želite da rezultat pretrage suzite samo na naslove u kojima se pojavljuje određeni pojam, ukucajte intitle: i traženi pojam bez razmaka. Kod pretrage stranice čija adresa (URL) sadrži traženi pojam potrebno je da ukucate skraćenicu inurl: i pojam koji pretražujete.
- Privremeno spremljene stranice pretražuju se upisivanjem cache: pre linka.
- Ukoliko želite da pretražite konkretan pojam ili sintagmu, najbolje rezultate možete dobiti ako taj pojam pretražujete upisan pod navodnicima. Obrnuto, stavljanje minusa ispred pojma koji pretražujete izbaciće vam samo rezultate u kojima se traženi pojam ne pojavljuje.
- Najprecizniji rezultati pretrage postižu se kombinovanjem više opcija koje vam nudi napredni pretraživač. Na primer, ako vas zanimaju samo .pdf fajlovi sa sajta BIRN-a, u Google pretragu ukucajte sledeće: “filetype:pdf site:birn.rs”, bez znakova navoda.
- Treba voditi računa da se pretraga prilagođava pojedinačnim korisnicima/cama, tako da će vaša internet istorija (stranice koje posećujete, ranije pretrage koje ste radili, cookies i drugi „tragovi” koji ostaju u vašem pretraživaču) uticati na rezultate pretrage. Zbog toga se dešava da dve osobe dobiju različite rezultate kada traže isti pojam, da su rezultati prikazani drugačijim redosledom, i sl. Kako biste minimizirali uticaj personalizovane pretrage i dobili najpreciznije rezultate, najbolje je za pretragu koristiti browser koji je „čist” od vaših svakodnevnih aktivnosti na internetu.
- Koristite standardni browser u anonimnom modu, koji ne pohranjuje metapodatke i ne čuva informacije o stranicama koje se iz njega posećuju. Većina browsera nudi takvu opciju pod različitim imenima: u Chrome-u se otvara New incognito window, u Firefox-u New private window, u browseru Microsoft Edge to je New InPrivate Window, itd.
- Druga mogućnost jeste da instalirate poseban browser koji ćete koristiti samo za pretragu – recimo, ako u svakodnevnom korišćenju interneta koristite Chrome, pretragu obavljajte iz nekog drugog browsera koji ranije niste koristili. Rezultate pretrage ne otvarajte u tom browseru – ili, ako to činite, nakon svake pretrage očistite history, cache i cookies.
- “Čist browser“ takođe ne treba koristiti za ulazak na naloge na društvenim mrežama, mail, ili bilo koje forme koje zahtevaju da se ulogujete na njih, jer se i ovakve aktivnosti pamte i vezuju za vaše profile i podatke povezane sa njima.
- Alati za proveru fotografije i kako ih koristiti:
Tineye.com obezbeđuju proveru autentičnosti fotografija. Za pretragu slika najbolje je kombinovati više pretraživača, jer ćete na taj način moći da uporedite dobijene rezultate i pronađete odgovor na pitanje koje vas zanima. Na primer, jednostavnom proverom fotografije sa Fejsbuka, za koju je pisalo da je fotografija oca koji je ćerki nabavio lutku, koristeći Tineye.com otkriva se da je u pitanju “fake”. Prava istina o fotografiji nalazi se ovde.
- U Chrome-u možete desnim klikom na fotografiju da odaberete Pretraži Google prema fotografiji, a u rezultatima će vam biti spisak sajtova i stranica na kojima je ova fotografija već korišćena. Ako vreme ili mesto ne odgovaraju onome koji se pominje u tekstu koji istražujete, na tragu ste nečemu sumnjivom! Na Google-u imate opciju da pretražujete prema slici tako što ćete ubaciti njen URL ili tako što ćete je aploudovati direktno (može i sa telefona ili kompjutera). Ukoliko ne volite da koristite Google.com, sličnu vrstu pretrage možete da napravite i u Yandex-u (com).
- Fotoforensics: Daje detaljne podatke o fotografiji. Koristi se tako što adresu fotografije kopirate (desni klik na sliku) pa na sajtu unesete URL. Sve podatke koje o fotografiji možete naći nalaze se gore levo pod “Analysis”. Rezultat koji dobijate je niz podataka o slici, a posebna vrednost je tačan dan i sat kada je postavljena na stranicu na kojoj ste je našli (budući da ovaj program pokazuje (GMT), uzmite u obzir vremensku razliku (mi smo CET)).
- Tineye.com: URL fotografije unesite u pretragu na stranici, ili aploudujte fotografiju i kliknite na lupu ili pritisnite Enter, TinEye će (ako uspe da prepozna fotografiju) izlistati sve stranice gde ju je pronašao. Postoji opcija da rezultate filtrirate prema kriterijumima iz padajućeg menija (Best match, Most changed, Biggest image, Newest, Oldest). U zavisnosti od toga da li vam treba fotografija koja se najviše poklapa sa onom koju ste aploudovali, ili tražite onu koja je najviše menjana, najveću ili najmanju, sve vas vodi do istog – a to je izvor slike, baš kao u primeru iznad (o ocu i lutki). Imajte na umu da su originali najčešće u najvećoj rezoluciji. Postoji i opcija Filter by domain/collection putem koje možete da vidite da li je na jednom sajtu fotografija više puta objavljena.
Kako da otkrijete datum objave priče u njenom kodu? Desni klik pa opcija View page source dovodi vas do prikaza programskog koda – budući da je reč o desetinama stranica ispunjenih slovima i brojevima za vas će biti dovoljno da kliknete CTRL i F otvara dole levo maleni prozor gde upisujete na primer “Published” ili “Date” kako biste došli do informacije kada je konkretan sadržaj objavljen.
Za verifikaciju video snimaka, može se koristiti Youtube DataViewer. Upotreba je veoma jednostavna, a od podataka koje nudi tu su: tačno vreme aplouda videa, što može biti korisno u slučaju da treba da otkrijete koji je video iste sadržine stariji ili mlađi, kao i za određivanje stvarnog datuma aplouda. Za pronalaženje starijih verzija istog videa, koristite opciju “reverse image search”, pa ćete putem pretrage fotografija pronaći i starije verzije istog videa. Jednostavno se koristi, u prazan prostor ubaciti URL YouTube videa i kliknuti GO.
- Alati koji mogu da vam budu korisni kada pretražujete profile na društvenim mrežama:
- CrowdTangle jako koristan alat koji možete koristiti za pronalaženje FB stranica koje dele sadržaj sa nekog portala, ili lokaciju na kojoj se vlasnik nalazi. Ovo je odlična alatka da vam pokaže sa kojim su FB stranicama ili profilima određeni ljudi povezani, što olakšava otkrivanje identiteta osoba ili organizacija koje su međusobom povezane. Podaci koje dobijete mogu vam koristiti za dalje pretrage, poput “reverse whois”.
Evo i primera kako novinari koriste CrowsTangle za prikupljanje informacija i popularni “social listening”
- TWITTERAUDIT i/ili Foller.me se koriste za proveru istinitosti nekog/nečijeg Twitter profila. Ovde je najvažnije proveriti broj pratilaca, ko su ti ljudi, koga taj profil prati, kada je napravljen profil, fotografije, linkovi koje deli, video materijali – kakav sadržaj se pojavljuje na tom profilu?
Evo šta Foller.me kaže za @BIRNSrbija
Kada je reč o Twitteraudit-u on vam može dati korisne informacije o tome koliko lažnih pratilaca poseduje neki tviter nalog. Na primer, za BIRNSrbija tvrdi da od 61,900 pratilaca, pravi profil ima 55,407 dok je 6.500 fake. Za nalog @avucic, ovaj sajt navodi 173,034 pravih pratilaca, ali i 195,123 lažnih. Ipak, i ovde treba proveriti datum – Twitteraudit daje samo podatke o prvoj “reviziji”: neke naloge je proveravao pre više godina i rezultati su tadašnji, nakon čega više nema podataka (za nalog @avucic podaci su od pre više od četiri godine).
- Graph.tips ukoliko su vam potrebne brze pretrage na Facebook mreži. Na ovom linku možete da se bavite pretragom Facebook-a, ipak pošto je naše (srpsko) tržište malo, slabo će vam raditi, odnosno trebaće vam više strpljenja, tako da je peške pretraga lakša, ako imate neki lead.
- Citizenevidence se koristi kada pretražujete YouTube i može da radi pretragu po frejmovima.
- Alati za pretragu uklonjenih sadržaja
| Kako pronaći uklonjene stranice uz pomoć Archive.org | |
| 1 | Na naslovnoj strani se nalazi polje za pretragu Wayback Machine u koje unesete link/adresu stranice koju istražujete |
| 2 | Archive.org će vam ponuditi kalendar sa datumima kada je napravljen zapis stranice. Što je sajt posećeniji imaće više sačuvanih stranica |
| 3 | Klikom na željeni datum koji je obojen videćete kako je stranica izgledala konkretnog dana. |
| Kako uz pomoć Archive.org arhivirati stranicu kako biste ih sačuvali u obliku u kojem ste ih zatekli | |
| 1 | Na adresi web.archive.org u polje Save page now unesite adresu stranice koju želite da sačuvate. |
| 2 | Pritiskom na enter ili klikom na Save page i Web Archive čuva stranicu onako kako tog trenutka izgleda. |
| 3 | * Druge internet stranice za arhiviranje – Archive.fo i Archive.is |
| Upotreba Google za pretragu i pronalaženje uklonjenih stranica | |
| 1 | Pored linka koji se nalazi ispod naslova rezultata pojaviće se mali trougao na koji treba kliknuti |
| 2 | Nakon toga otvorite opciju “Cached” ili “Spremljeno u privremenu memoriju” i stranica će biti spremljena za arhiviranje |
| ili | |
| 1 | Posetite stranicu cachedview.com |
| 2 | U polje za pretragu “URL” upišite željenu adresu i privremeno spremljenu stranicu iz Google cache-a |
Važna napomena: to što Archive.org nema zapamćenu neku stranicu, ne znači da ona nije postojala, samo znači da je Archive.org nije sačuvao – možda je postojala, možda i nije.
III Lista medija koji su najčešće izvor dezinformacija
Prema poslednjem monitoringu Saveta za štampu[3], u periodu od jula do decembra 2021. novinarski kodeks najčešće su kršili listovi Alo, Srpski telegraf, Informer, Kurir, Objektiv, Večernje novosti. Ovo nije (nužno) i lista medija koji su najčešće širili dezinformacije, pošto Savet za štampu, osim kršenja odredbe o istinitosti izveštavanja, beleži i sva druga kršenja kodeksa novinara.
Međutim, kada je reč o listu Alo, koji prema monitoringu Saveta za štampu najčešće krši novinarski kodeks, upravo se to odnosi na istinitost izveštavanja.
“Veliki broj kršenja odredbi Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja, uočen je u tekstovima koji se bave politikom–izveštava se isključivo u interesu vlasti, a na štetu opozicije ili političkih aktera iz drugih država (Crna Gora, na primer), koji nisu po volji vlastima u Srbiji. U tekstovima koji se odnose na opoziciju, list najčešće iznosi pretpostavke i nagađanja i predstavlja ih kao činjenice i često se oslanja samo na anonimni izvor i izbegava da proveri njegove navode.”[4]
Sa druge strane, specijalizovani sajt za proveru istinitosti medijskih objava fakenews.rs vodi svoju “rang-listu” Top 15 najčešćih izvora manipulacija[5], u kome je ponovo Alo na prvom mestu, a slede ga Informer, Kurir, Srbija danas i Espreso.
Fact-checking platforme:
Autor: Radmilo Marković
Saradnici: Sonja Kovačev, Natalija Jovanović, Milica Milić, Aleksandar Đorđević
Publikacija je izrađena u okviru projekta Akcija za digitalna prava – unapređenje slobodnog protoka informacija i integriteta medija koji partnerski sprovode BIRN Srbija i SHARE Fondacija, uz finansijsku podršku Balkanskog fonda za demokratiju i MATRA programa.