Podaci o potrošnji preko 15 milijardi državnog novca putem javnih konkursa, u periodu od 2019. do 2021. godine, predstavljeni su izveštaju koji sledi.
Kao doprinos transparentnost javne potrošnje, podaci obrađeni u ovom izveštaju mogu se naći i u otvorenom, mašinski čitljivom formatu ovde.
Pomenuta baza otvorenih podataka trenutno je jedna od najobimnijih, a posvećena je sektorima koji treba da rade u javnom interesu. To su sektori javnog informisanja i medija, civilnog društva, kulture i omladine.
Baza je nastala u saradnji BIRN Srbija i Građanskih inicijativa, kao i 17 predstavnika organizacija civilnog društva.
Podaci koji prate javne konkurse u prethodne tri godine, i nude obilje podataka za komparativne analize, govore u prilog tome da je državni novac jedan od najvažnijih finansijskih instrumenata pomoći ovim sektorima. Istovremeno, podaci pružaju dokaze o brojnim nedostacima, koji su postali deo ustaljene prakse, nenamenski potrošenom novcu i zloupotrebama.
U prethodne tri godine uočeni su sledeći trendovi:
- Od ukupno 15,5 milijardi dinara, čak 11 milijardi (gotovo 75%) potrošeno je na sektore civilnog društva i medija, dok ostala dva sektora, kultura i omladina, dele ostatak, s tim što je omladinski sektor finansiran sa najmanje novca;
- Suma opredeljenog novca, za svaki od sektora, varira u maloj meri na godišnjem nivou. Konkursne prakse takođe se gotovo ne menjaju, a nasleđeni problemi se prenose iz godine u godinu;
- Broj organizacija koje se ponavljaju svake godine je 3.291, gotovo četvrtina medija i organizacija civilnog društva koje učestvuju na javnim konkursima može da računa na stabilno državno finansiranje;
- Ipak, razlika između najskupljih i najjeftinijh projekata je drastična. Deset najskupljih projekata koji zajedno vrede nešto preko 1 milijardu dinara, stoje nasuprot gotovo 13 hiljada projekata koji su pojedinačno finansirani sa manje od 100.000 dinara;
- Neki od uočenih nedostataka pokazuju da, na primer, 4.210 projekata nema naziv, njih preko 300 ima u nazivu “redovan rad”, dok je 46 projekata usmereno isključivo na građevinske radove, što nije u skladu sa pravilima konkursa;
- Minimum 158 organizacija koje su nosioci projekata na konkursima ministarstava nema ni veb sajt niti profile na društvenim mrežama, što otvara pitanja javnosti njihovog rada. Za bar šest (6) organizacija finansiranih novcem ministarstava pronađene su veze sa političkim strankama na vlasti;
- U sektoru medija, praksa finansiranja tabloida pokazuje trend smanjenja (ali ne i prestanka), ali veliki problem ostaje finansiranje provladinih medija, čije izveštavanje ne doprinosi javnom interesu;
- Finansijski podaci Agencije za provredne registre govore da su organizacije i mediji predstavljeni u ovoj bazi prijavili nešto više od 31,5 milijardi dinara ukupnih donacija za 2019. i 2020. godinu, od čega iz javnih konkursa u četiri sektora koje smo pratili dolazi jedna četvrtina. Njih 421 je prijavilo gubitak u 2019. i 2020 godini;
- Kraj 2021. i početak 2022. obeležile su pripreme za izborni ciklus, a time i potpuni izostanak (ili pak stopiranje) pojedinih zakonodavnih inicijativa, kojima bi se konkursni postupak unapredio.
BIRN, Građanske inicijative i 17 partnerskih organizacija tri godine zaredom (2019. do 2021.) prikupljaju podatke o javnim konkursima prateći finansiranje četiri sektora – javno informisanje i medije, civilno društvo, kulturu i omladinu. Obilje prikupljenih podataka omogućava praćenje potrošnje javnog novca, poređenja među sektorima, kao i mapiranje konkursnih procedura.
Glavni zaključak je da se procedure i ukupna implementacija konkursa gotovo nije menjala u tri posmatrane godine, iako su i medijske i organizacije civilnog društva upućivale kritike i pružale brojne dokaze o zloupotrebi ovog modela finansiranja. Ovakvom stanju stvari doprinosi i zastoj u izmeni zakonodavnog okvira (naročito vidljiv krajem 2021. i početkom 2022. sa najavom izbora) od koga se očekuje promena “pravila igre”.
Ovo istraživanje mapira potrošnju od preko 15 milijardi dinara (tačnije 15.555.640.439 dinara, odnosno oko 132,2 miliona evra), od čega na sektore medija i civilnog društva odlazi 75% ukupne sume novca (oko 11,8 milijardi dinara).
Ovaj novac podeljen je na osnovu 1.729 javnih konkursa, koji su sprovedeni na pokrajinskom, republičkom i lokalnom nivou (ukupno 15 ministarstava, 10 Pokrajinskih sekretarijata i 165 lokalnih samouprava je obuhvaćeno istraživanjem).
Najveća suma novca potrošena je na lokalnom nivou, opštine i gradovi su u prethodne tri godine potrošile nešto više od 9,6 milijardi dinara (9.683.340.441 dinara) za konkurse u četiri posmatrana sektora. Slede republička ministarstva sa gotovo 5 milijardi dinara (4.964.413,898 dinara), a zatim i pokrajinski sekretarijati sa nešto manje od milijardu dinara (907.886.100 dinara).
Suma novca koja se odvaja na ovaj tip javnih konkursa ne varira mnogo na godišnjem nivou, jedini izuzetak je 2020. godina koju je obeležila pandemija korona virusa i kada je bilo očekivano određeno smanjenje budžeta.
| 2019 | 2020. | septembar 2021. godine | |
| Ministarstva | 1.732.041.568 dinara/ /2.274 projekata | 1.571.344.594 dinara/1.980 projekata | 1.503.577.568 dinara/1.390 projekata |
| Sekretarijati APV | 324.513.803 dinara/1.550 projekata | 260.866.000 dinara/1.325 projekta | 305.806.296 dinara/1.585 projekata |
| Lokalne samouprave | 3.389.951.276 dinara/8.936 projekata | 2.967.368.496 dinara/7.134 projekta | 2.724.093.262 dinara/7.222 projekta |
Istraživanje je obuhvatilo i 11.225 nosilaca projekata koji su bili zaduženi za njihovo sprovođenje. Od tog broja, čak četvrtina, 3.291, se ponavlja iz godine u godinu. Ovaj broj je i dalje mnogo manji od broja registrovanih udruženja i medija u Agenciji za privredne registre – tek oko jedne trećine registrovanih dobija novac na državnim konkursima.
Najveći dobitnici javnih konkursa dolaze iz sektora civilnog društva. To su Omladinski savez OPENS, Mladi istraživači, ali i Vatrogasni savez i Timočka Eparhija, koji se, osim konkursno, finansiraju i sa drugih budžetskih linija i koji mahom finansiraju nabavku opreme ili građevinske radove kroz projekte, kao i EXIT Fondacija, koja ima, uz projektni novac i značajne komercijalne prihode od samog festivala. Uz organizacije civilnog društva, među top dobitnike ubrajaju se i medijske kuće, koje su po svojoj uređivačkoj politici bliske vlasti.
U ovom ciklusu istraživanja, podaci sa javnih konkursa, dopunjeni su podacima o zastupnicima i finansijskim izveštajima organizacija, a koji su pribavljeni od APR (u ovom trenutku dostupni su finansijski izveštaju za 2019. i 2020. godinu, dok će izveštaji za 2021. biti dostupni nakon juna). Ovi podaci značajni su sa stanovišta procene zavisnosti medija i organizacija od državnog novca, kao i sa stanovišta njihove upravljačke strukture. Izveštajem je obuhvaćeno ukupno 9.778 zastupnika, kao i podaci o preko 121 milijardi dinara prihoda i preko 106 milijardi rashoda. Kroz dostupne finansijske izveštaje prijavljeno je ukupno 31,5 milijardi donacija, od kojih jedna trećina dolazi od konkursa u sektorima koji su posmatrani ovim istraživanjem.
Iz godine u godinu ponavlja se praksa finansiranja redovnog rada i godišnjih aktivnosti kroz javne konkurse, koji su prevashodno namenjeni finansiranju projektno i tematskih zaokruženih celina. U 4.210 slučajeva nije objavljen naziv projekta, dok dodatnih 303 ima u nazivu redovan rad, godišnje aktivnosti, plan rada i sl. U 1.931 slučaju identičan naziv projekta kod istih organizacija se ponavlja iz godine u godinu. Više od 63 miliona dinara potrošeno je na različite vrste građevinskih radova, prevashodno u projektima čiji su nosioci crkve.
U medijskom sektoru karakteristično je finansiranje projekata medija čiji su vlasnici i zastupnici bliski vlasti. Istraživanje pokazuje da iza medija koji su među najvećim dobitnicima na konkursima stoje ljudi koji imaju dokazane veze sa strankom na vlasti.
Evaluacija postognutog, po pravilu, izostaje. Ona ni po slovu zakona nije obavezna, već je prepušteno insititucijama da same odluče da li će i kako meriti učinak i rezultate konkursa. Pozitivan primer su izveštaji o realizaciji medijskih konkursa koje objavljuje Ministarstvo kulture i informisanja. U njima se, osim pregleda konkursne procedure, daju i kvalitativne smernice o realizaciji samih projekata, pa se tako može pročitati da su pojedini mediji ispunili ciljeve, dok drugi nisu pružili dovoljno dokaza da su ispunili sve projektne aktivnosti.
Transparentnost i pristup podacima je i dalje nezadovoljavajući. Dok se, sa jedne strane, promoviše digitalizacija i koncept otvorenih podataka, istraživači su se susreli sa situacijama da su podaci na zvaničnim veb sajtovima nepotpuni, da administracija “ćuti” na zahteve za pristup informacijama, kao i da se u nekim slučajevima dokumentacija uskraćuje po osnovu zaštite autorskih prava, što ne bi trebalo da bude osnov za uskraćivanje podataka, prema tumačenju Poverenika.
APR
Podaci o javnim konkursima dodatno su dopunjeni informacijama koji se nalaze u 4 registra APR. To su podaci o zastupnicima u društvima sa ograničenom odgovornošću, preduzetnicima, udruženjima građana, zadužbinama i fondacijama.
Uz to, u bazi se nalaze i podaci o “finansijskom zdravlju” organizacija, koji se odnose na ukupne poslovne prihode, rashode, donacije prijavljene u godišnjim finansijskim izveštajima za 2019. i 2020. godinu (izveštaji za 2021. još uvek nisu dostupni).
Ovaj set informacija daje uvid u resurse organizacija koje raspolažu državnim novcem. Provera navedenih podataka trebalo bi da bude deo redovne, administrativne procedure svakog javnog konkursa.
Zastupnici su fizička lica koja postupaju u pravnim poslovima u ime organizacija i njih je u ovom istraživanju, i po podacima dobijenim od Agencije, ukupno 9.778.
Od tog broja, njih 379 zastupa dve i više organizacija.
Podaci takođe pokazuju da navedene organizacije imaju sedište u gotovo 1.000 opština i gradova u Srbiji (dominira grad Beograd), a da 2.092 organizacije dele adresu sa još najmanje jednom organizacijom. Ovakav je slučaj, na primer, sa organizacijama koje su registrovane na adresi lokalnog kultrnog centra.
Organizacije koje su obrađene ovim istraživanjem prijavile su, za dve godine, više od 121 milijarde dinara prihoda i nešto manje, 106 milijardi rashoda. U podacima se beleži manji pad prihoda u 2020. – sa 61,8 milijardi dinara u 2019. na 59,8 milijardi u 2020., što je i očekivana situacija s obzirom na korona pandemiju.
U obe posmatrane godine 421 organizacija je poslovala sa gubitkom. I pored toga, učestvovali su obe godine na konkursima, i od njih su prihodovali više od 887 miliona dinara: 2019. godine preko 450 miliona dinara (tačnije 451.374.831), a 2020. godine preko 436 miliona (tačnije 436.333.417).
Nigde nije javno dostupan podatak ako je neki od entiteta u finasijskom prekršaju (nije uopšte predao finansijski izveštaj Agenciji ili ga je dostavio kasno) pa se tako može desiti da organizacija koja je u prekršaju dobija novac na konkursima. Takođe, pojedini obveznici mogu da predaju izjave o neaktivnosti ukoliko nisu imali prihoda, pa tako naše istraživanje pokazuje da ukupno 783 korisnika nema neki od podataka za prihode ili rashode, za 2019. ili 2020. godinu, a njih 33 nema nikakve finansijske podatke.
Organizacije koje su obuhvaćene našim istraživanjem su prijavile ukupno preko 31 milijardu dinara donacija (tačnije 31.506.021.000 za dve godine), preciznije – 16.452.715.000 u 2019., odnosno 15.053.297.000 za 2020. godinu. U istom periodu, ove organizacije su od konkursa u posmatrana četiri sektora ukupno prihodovale oko jedne četvrtine ukupno prijavljenih donacija ( 4.715.126.236 dinara za 2019. i 4.222.169.976 dinara za 2020.)
O zavisnosti organizacija od državnog finansiranja govori i podatak da 3.771 dobitnika u 2019. godini (oko trećine obuhvaćenih istraživanjem) ima udeo posmatranog konkursnog novca u donacijama u rasponu od 50 do 100%, dok je u 2020. godini takvih organizacija 3.023 (oko jedne četvrtine).
U odnosu na posmatrane sektore, medjski je najzavisnji od konkursa, jer gotovo polovina ima udeo konkursa u donacijama koji je veći od 50%.
U 2019. godini ukupno 605 organizacija nije prijavilo donacije, iako su dobijali novac na osnovu konkursa. U narednoj, 2020. godini to je slučaj sa njih 557.
Problem sa tačnošču finansijskih podataka i prijavljivanje donacija pokazuje se i kod organizacija koje su prihodovale više novca na konkursima, nego što imaju prijavljenih donacija. Takav je slučaj sa 1.313 organizacija u 2019,. tj. 1.458 organizacija u 2020.
Ukupno 845 dobitnika na konkursima je bilo mlađe od godinu dana kada su dobili novac. Te nove organizacije prihodovale su 479.004.065 dinara. Upoređujući podatke sa datumima osnivanja, 74 su osnovane sedam dana pre konkursa, od čega je 60 osnovano nakon što je konkurs raspisan.
Istraživanjem smo utvrdili i da postoje dve organizacije koje su brisane iz registra APR, a dobijale su novac na konkursu – to su pravoslavni hor iz Sobmora i Nevort iz Novog Sada.
Preporuke
Mediji: Državni novac za propagandu
U medijskom sektoru raspisano je ukupno 468 javnih konkursa u prethodne tri godine, ukupne vrednosti preko 5 milijardi dinara. Istovremeno, medijski sektor obuhvaćen istraživanjem je u 2019. i 2020. godini prijavio ukupno oko 55 milijardi dinara prihoda (26,8 milijardi dinara u 2019. i 29 milijardi dinara u 2020.).
Poslovalo se sa malim dobitkom, jer su ukupno prijavljeni rashodi za ove dve godine oko 50 milijardi dinara. Prijavljeni prihodi su najveći u odnosu na ostale sektore posmatrane istraživanjem.
Kao i u prethodnim godinama najsuplji projekti dodeljeni su TV stanicama, i to onim čija je uređivačka politika naklonjena vlasti.
Kraj 2021. i početak 2022. godine obeležen je početkom, pa blokiranjem, izmena krovnog medijskog zakona, Zakona o javnom informisanju i medijima, koji u velikoj meri utiče na same prakse sprovođenja javnih konkursa.
U prethodne tri godine, gotovo sve lokalne samouprave, Pokrajinski sekretarijat za informisanje i Ministarstvo kulture i informisanja raspisivale su ovu vrstu konkursa.
| 2019 | 2020 | septembar 2021. | |
| Ministarstvo kulture i informisanja | 281.274.200 dinara | 275.596.000 dinara | 248.000.000 dinara |
| Sekretarijat za informisanje APV | 65.500.000 dinara | 61.350.000 dinara | 58.200.000 dinara |
| Lokalne samouprave | 1.321.994.240 dinara | 1.459.171.660 dinara | 1.134.001.319 dinara |
Mediji koji su prihodovali najviše novca na konkursima su Regionalna TV iz Novog Pazara, kao i 4 regionalne televizije (Niška, Belle Amie iz Niša, TV As iz Šapca i RTV Rubin iz Kruševca), koji su po svojoj uređivačkoj politici bliski vlasti.
I po broju odobrenih projekata dominiraju regionalne i lokalne TV stanice. Najveći broj odobrenih projekata imaju Novosadska TV (93 odobrena projekta), RTV Belle Amie iz Niša (60 odobrenih projekata), RTV Kruševac (54 odobrena projekta) i Savez Srba iz regiona, VTV Subotica i Zona plus iz Niša sa 53 odobrena projekta.
Broj medija i udruženja koji se ponavljaju iz godine u godinu je 587.
Najveći dobitnici su preduzeća sa ograničenom odgovornošću (oni imaju nešto preko 3,7 milijardi prihoda na konkursima), a zatim slede udruženja (oko 618 miliona dinara), preduzetnici (oko 618 miliona dinara), dok ostala pravna lica dele oko 217 miliona dinara.
Medijski sektor iz našeg uzorka je prijavio oko 5,5 milijardi dinara donacija u 2019. i 2020., a konkursi čine 67% prijavljenih donacija. Ovo učešće konkursa u donacijama je duplo veće od sektora civilnog društva i omladine, i skoro četiri puta veći od sektora kulture.
Ukupno 355 medijskih organizacija i preduzeća (od 917) ili gotovo 40% posmatranih, pokazuje udeo donacija u ukupnim prihodima veći od 50%, što govori o njihovoj velikoj zavisnosti od državnog novca.
Podaci o prihodima mogu se posmatrati i kroz prizmu vlasništva. Povezanost vlasnika sa vladajućim strukturama olakšava pristup državnom novcu, čak i za medije koji krše profesionalne i etičke standarde.
U izdvojenom istraživanju, prikupljeni su podaci o vlasnicima medija koji su konstatno finansirani, iz godine u godinu, konkursnim novcem – takvih je 538.
Među top deset vlasnika čiji su mediji prihodovali značajan novac na konkursima su Radoica Milosavljević, koji je privatizovao brojne lokalne medije nakon promene zakona 2014. godine i koji trenutno ima 13 medija u svom vlasništvu, koji su dobili više od tri miliona evra na konkursima; Aleksandra Martinović je nekadašnja suvlasnica firme Prointer Solutions, a danas je direktorka portala srbijadanas.com i novosadskog Dnevnika, sa svim njegovim povezanim produkcijama; Zvezdan Milovanović je nekadašnji poverenik vladajućeg SNS-a za Niš, vlasnik brojnih medija u okviru Kopernikus kablovskog sistema; za Sašu Blagojevića, vlasnika lista Alo!, jednog od najvećih prekršilaca etičkog kodeksa novinara, je “Pištaljka” pisala da je školski drug i prijatelj Siniše Malog; Nikola Gašić je sin direktora BIA Bratislava Gašića. Na spisku je i Vladan Stefanović, vlasnik nekoliko medija u Subotici i predstavnik udruženja ComNet, za koga je prethodno BIRN-ovo prethodno istraživanje pokazalo daje učestvovao u preko 25 konkursnih komisija koje daju predlog za raspodelu novca na konkursima.
Tabloidni mediji, glasnogovornici vlasti, prihodovali su najmanje 61,4 miliona dinara od konkursa za prethodne tri godine. Alo!, Informer, Kurir i Srpski telegraf imaju godišnje više hiljada prekršaja, kako pokazuje monitoring Saveta za štampu.
Za medijski sekor karakteristično je da je procedura za sprovođenje konkursa doneta na nivou Ministrarstva kulture, i ona se sprovodi u svim institucijama koje raspisuju konkurse za javno informisanje. Propisivanja jedinstvenog obrasca za članove komisija, koji je u primeni od ove godine, olakšava njihovu evaluaciju i odabir, i predstavlja mali korak u pravcu unapređenja konkursne procedure.
Ministarstvo kulture je jedna od retkih institucija koja objavljuje (doduše sa jednom godinom zakašnjenja) evaluacione izveštaje o sprovedenim konkursima. Poseban izveštaj je napisan za svaki od 9 konkursa sprovedenih u 2020. godini, a oni, između ostalog, sadrže podatke i o rezultatima projekata, stepenu njihove realizacije i sl., što je dobra osnova za planiranje novog konkursnog ciklusa.
Civilno društvo: Podrška za status quo
Tek jedna petina registrovanih organizacija dobija novac na javnim konkursima u četiri posmatrana sektora. Podrška velikom broju projekata malim iznosima je glavna odlika finansiranja. Čak 12 hiljada od nešto više od 18 hiljada podržanih projekata u ovom sektoru ne prelazi 100 hiljada dinara.
Gotovo sve institucije sprovode javne konkurse za civilno društvo. Međutim za razliku od medijskih konkursa koji imaju standardizovanu proceduru, u sprovođenju ovih konkursa primetna je velika razlika i diskreciono odlučivanje.
tabela
Među najvećim dobitnicima konkursa u sektoru civilnog društva nalaze se organizacije koje pomažu osobama sa različitim vrstama invaliditeta, ali i Vatrogasni savez Srbije koji dobija višemilionske iznose za nabavku opreme i redovan rad, kao i Exit fondacija koja vodi komercijalni festival.
Timočka Eparhija je takođe jedan od većih dobitnika ovog sektora. Međutim, ona nije jedina. U odvojenom istraživanju, koje se oslanjalo na podatke iz baze, pokazalo se da je u poslednje tri godine finansirano najmanje 256 projekata čiji su nosioci crkve i njima pripojene organizacije (na primer, crkveni horovi i javna glasila) sa nešto više od 135 miliona dinara. Više od 63 miliona dinara (od ukupno 135 miliona) potrošeno je na različite vrste građevinskih radova na crkvenim objektima, i to je eksplicitno napisano u nazivima projekata. Projekti koji svojim nazivima upućuju na realizaciju aktivnosti od javnog interesa (kulturni, umetnički i edukativno sadržaji, kao i medijska produkcija) vrede oko 46 miliona dinara, tj. gotovo 20 miliona dinara manje nego građevinski radovi.
Najveći broj odobrenih projekata imaju Matica Slovačka u Srbiji (31 projekat), HKC Bunjevačko kolo (30 projekata), Udruženje distrofičara Južnobačkog okruga (29 projekata), Katoličko društvo Ivan Antunović (25 projekata) i sl.
Podaci APR-a pokazuju da je sektor civilnog društva u 2019. i 2020. godini prihodovao nešto više od 27,8 milijardi dinara. Ovo je duplo manje nego medijski sektor. Ukupni rashodi za ove dve godine su bili 25,9 milijardi dinara, što znači da sektor posluje sa malim dobitkom od 1,9 milijardi dinara.
Civilni sektor je prijavio 17,8 milijardi donacija, a konkursi u posmatrana četiri sektora čine 29% (odnosno trećinu) prijavljenih donacija. Četrdeset odsto organizacija pokazuje udeo konkursa u donacijama većim od 50%.
Organizacije koje su u velikoj meri finansirane kroz konkurse su tzv. SONGO (State organized non-governmental organizations) osnovane od strane države ili nekih njenih institucija. Takva su, na primer, kulturno-umetnička društva (najmanje 400 projekata u bazi), vatrogasna društva (321 projekat u ovoj bazi), savezi studenata (najmanje 205), udruženja penzionera (najmanje 533 odobrena projekta), udruženja veterana (najmanje 500 projekata u bazi).
Veliki broj organizacija civilnog društva nema kapacitete da osigura vidljivost rezultata projekata niti transparentnost u radu. U odvojenom istraživanju, koje se oslanja na podatke iz baze i specifično podatke o organizacijama koje dobijaju više od milion dinara na konkursima republičkih ministarstava (njih 435 je uzorkovano), pokazalo se da njih 158 nema veb sajt, niti profile na društvenim mrežama. Svega 45 organizacija ima sajt koji redovno ažurira, nešto su bolje ažurirani profili na Facebook-u.
Za mnoge organizacije (bar jedna trećina njih) nije bilo moguće naći ispravan broj telefona. Za one malobrojne koji su se javljali na upit BIRN-a, dobijali smo odgovore da “se pravi poseban sajt za svaki odobreni projekat” ili da se rezultati izveštavaju isključivo ministarstvima, ali ne i javnosti.
Pojedine organizacije su povezane sa medijskim kućama, na primer, tri sa HBO Color Media grupom Roberta Čobana, udruženje Asocijacija mama Srbije sa Alo! i udruženje građana Obzor sa RTV Caribrod.
Osim njih, bar šest organizacija ima veze sa političkim partijama. To su organizacije koje vode Aja Jung i Arno Gujon, ali i udruženje “Ja volim Sombor” koje vodi Vanja Đekić i koja je odbornica u mesnoj zajednici Kolut prijavljena na listi “Za napredni Kolut”; “Klub mladih lidera” čiji je zastupnik Todor Kuveljić, odbornik SPS-a u Skupštiti opštine Stari grad i član Saveta za sprovođenje omladinske politike; “Komitet za prosperitet društva” čiji je zastupnik Filip Brajković, kandidat SPS- JS za odbornika u opštini Čukarica; “Savez seljaka – SB” povezan sa Narodnom seljačkom strankom Marijana Rističevića; “Zeleno srce grada” koje organizuje javne događaje u saradnji sa Pokretom socijalista.
Ovima treba dodati i mrežu povezanih organizacija koje su dobile milionske iznose na konkursu Ministarsva za brigu o porodici i demografiju, o čijim aktivnostima, kako je pokazalo istraživanje BIRN-a, ne postoji nikakav trag. Bez obzira na loše prakse, iste organizacije se ponovo pojavljuju kao dobitnici na konkursu Ministarstva prosvete.
Ovakvu situaciju omogućava i nedostatak ili potpuno odsustvo evaluacije, kao i otežan pristup projektnoj dokumentaciji. Istraživači BIRN-a, na primer, nisu mogli da dobiju na uvid podatke iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, kao ni podatke iz gradske uprave Beograd, a opština Bor nije dozvolila uvid u dokumentaciju po osnovu zaštite autorskih prava.