Na poštu koja je nekoliko puta stizala za – njima nepoznate – firme, mladi bračni par iz Prizrenske ulice u Zemunu do nedavno nije obraćao posebnu pažnju.
Istraživanje BIRN-a, međutim, pokazalo je da je njihov mali stan u potkrovlju godinama bio sedište brojnih konsultantskih agencija. Petoro vlasnika ovih agencija, pored adrese, dele i to što su istovremeno i zastupnici nevladinih organizacija koje su dobijale milione dinara na konkursima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.
Kada su novinari BIRN-a pozvonili na interfon stana u Zemunu i pitali njegove vlasnike šta znaju o firmama registrovanim na njihovoj adresi, postalo je više nego jasno da bračni par o ovim agencijama zna manje od nas.
„Nama je stizala neka pošta, ali nisam imao pojma o čemu se radi. Dešavalo se to tri ili četiri puta“, rekao je vlasnik stana, koji se u Zemun doselio 2017. godine. Kada su mu predočena imena svih firmi, bio je zatečen – zbunjeno je nekoliko puta pitao kako je moguće da je neko osnovao firme na njihovoj adresi bez njihovog znanja i odobrenja.
„Kako je to moguće, ako je to privatan stan i bez saglasnosti vlasnika?“, pitao je on novinare.
U ovom stanu, između ostalih, bile su registrovane i firme supruge i majke Bojana Lešovića, službenika u Opštini Voždovac zaduženog za saradnju sa civilnim sektorom.
Lešović je trenutno pravni zastupnik dve nevladine organizacije – Razvoj rehabilitacionog sistema za podršku osobama sa invaliditetom i Inicijativa Nova Varoš, a u prošlosti je vodio pet drugih udruženja i bio vlasnik pet firmi i konsultantskih agencija.
Tokom 2021. i 2022, njegove dve organizacije – koje i danas vodi – dobile su gotovo 20 miliona dinara od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. Nijedan rezultat ili trag o aktivnostima njegovih udruženja ne može se pronaći.
Na pitanje da li im je poznato Lešovićevo ime, bračnom paru iz stana u Zemunu su stvari postale jasnije. „On nam je poznat, on je moj rođak iz Nove Varoši“, sa olakšanjem, ali nevericom je rekao vlasnik stana.
Njegova supruga je dodala da je Lešović još 2018. godine od njih tražio da registruju nevladine organizacije na adresi u Prizrenskoj.
„On je nas kontaktirao i tražio da otvorimo nevladine organizacije, ali mi smo ga odbili… On je pominjao neku nevladinu organizaciju za neki projekat. Mi smo se tad tek doselili i nismo hteli da se mešamo u to… Bio je jako uporan. Tražio je naš matični broj. Mesec dana je zvao non-stop i na kraju nismo hteli da mu se javljamo više. I tu se priča završila“, rekla je ona.
Na pitanje šta znaju o Lešoviću, rekli su da znaju samo da je odavno bio u politici, ali da sada ne znaju čime se bavi.
Dva dana pošto su novinari BIRN-a posetili Prizrensku i pozvali telefonom Lešovića, koji je u kratkom razgovoru odbio da odgovara na pitanja novinara, tri firme koje su bile registrovane na ovoj adresi, promenile su sedište.
BIRN u saradnji sa Građanskim inicijativama i još 13 organizacija civilnog društva okupljenih u koaliciji Otvoreno o konkursima – OKO već četiri godine prati javne konkurse državnog sektora.
Kao proizvod ove saradnje nastala je baza podataka o javnim konkursima u kojoj su podaci o 50.000 projekata, ukupne vrednosti od 22 milijarde dinara.
Analizom podataka već drugu godinu za redom izdvajaju se projekti koje finansira Ministarstvo za brigu o porodici. Pre svega, po iznosima za nevladine organizacije koje uopšte nisu poznate stručnoj javnosti.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju dodelilo je oko 360 miliona dinara, odnosno oko tri miliona evra, na konkursima za finansiranje nevladinih organizacija 2022. godine. Od toga je najveći deo – oko 308 miliona (2.6 miliona evra) otišao organizacijama koje nemaju kancelarije ili brojeve telefona, reference u oblastima za koje su konkurisale, niti su javno vidljivi rezultati njihovih projekata, pokazuje istraživanje BIRN-a i Građanskih inicijativa.
Istražujući organizacije koje su 2022. dobile najviše novca na javnim konkursima ovog Ministarstva, novinari BIRN-a otkrili su da je gotovo polovina otišla mreži osoba direktno ili indirektno povezanih sa Bojanom Lešovićem i Tatjanom Borojević. Njih dvoje su povezani sa najmanje 21 organizacijom koje su ukupno dobile oko 160 miliona dinara (1.3 miliona evra).
Gotovo polovina ovih organizacija je dobila milione dinara i na konkursima Ministarstva 2021. godine.
Ministarstvo nije odgovorilo na pitanja BIRN-a o tome šta su ove organizacije uradile, da li su ispunile sve obaveze i na osnovu čega je odlučeno da se nekima od njih novac dodeljuje iz godine u godinu.
Bojan Lešović nije želeo da razgovara sa novinarom BIRN-a, niti je odgovorio na pitanja poslata mejlom, a Tatjana Borojević je u telefonskom razgovoru rekla da je van zemlje i da će odgovoriti na mail kada se vrati. Odgovor nije stigao do trenutka objavljivanja teksta.
Novinari BIRN-a su pitanja poslali na adrese 35 organizacija o čijim projektima i aktivnostima nisu mogle javno da se pronađu gotovo nikakve informacije, a na konkursima su dobile najviše novca – svima čiji su kontakti bili javno dostupni.
Niko nije odgovorio.
Ko su Bojan Lešović i Tatjana Borojević
Prvi put 2014. godine grupa nevladinih organizacija dobija novac na konkursu koji je sprovelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ministar je tada bio Aleksandar Vulin, danas direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA). Konkurs je te godine obustavljen zbog navoda o zloupotrebi.
U centru afere bilo je udruženje Panacea, čiji je zastupnik Tatjana Borojević.
Komitet pravnika za ljudska prava podneo je te 2014. godine krivičnu prijavu protiv NN lica zaposlenih u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i NN lica učesnika konkursa za unapređenje usluga socijalne zaštite, koji je raspisalo ministarstvo, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja, krivično delo nesavestan rad u službi i krivično delo prevara u službi u pokušaju.
„Informacija kojom raspolažemo je i da je Marijana Trninić, savetnica u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja istovremeno i osoba koja je angažovana u udruženju Panacea Solution“, navodilo se u prijavi.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je odbacilo krivičnu prijavu i nije pokrenulo istragu.
Tokom 2020. godine, opština Loznica navela je e-mail Tatjane Borojević iz udruženja Panacea kako bi zainteresovani tokom javne rasprave slali primedbe i sugestije na nacrt Strategije razvoja socijalne zaštite grada Loznice 2021 – 2025.
Tatjana Borojević i Panacea bili su 2016. među predlagačima Zorana Panovića za člana Upravnog odbora RTS-a. Borojević je i koautorka rada u Zborniku „Štedljivo (LEAN) upravljanje resursima u privredi Republike Srbije” Fakulteta organizacionih nauka pod nazivom „Razvoj zelenih ljudskih resursa”.
Pored funkcije u opštini Voždovac na kojoj je već godinama na vlasti Srpska napredna stranka, Bojan Lešović vodi ili je vodio bar sedam nevladinih organizacija.
Njegovo udruženje, Inicijativa Nova Varoš, na konkursima iz 2021. godine dobilo je gotovo 13 miliona dinara. Lešović je takođe bio učesnik na konkursu iz 2014. godine koji je poništen zbog zloupotreba.
Konkursi Ministarstva za brigu o porodici – povezana udruženja
Gordana Popović već šest godina je na čelu nevladine organizacije koja je od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju dobila ukupno 28.6 miliona dinara 2021. i 2022. godine.
Ova 53-godišnjakinja istovremeno vodi i privatnu agenciju za administrativne usluge. Kada su je novinari BIRN-a pozvali i pitali kako se zove organizacija koju vodi, nije mogla da kaže.
„Vama je ta informacija pogrešna, vodim svoju firmu koja se bavi nečim drugim“, rekla je Popović.
Moram da pozovem osobu koja mi pomaže to da radim, pa da vam kažem.
Gordana Popović
Nije imala odgovor ni na pitanje koji je naziv projekta za koji joj je 2022. dodeljeno 6,7 miliona dinara.
„Moram da pozovem osobu koja mi pomaže to da radim, pa da vam kažem“, rekla je Popović i prekinula razgovor nekoliko puta ponavljajući da će se javiti za pet minuta.
Novac njenoj organizaciji Centar za društveno socijalni razvoj je dodeljen za projekat „Jačanje i promovisanje vrednosti porodice“ – i to je sve što se o ovom projektu može naći javnim pretragama.
Bojan Lešović: Veza između nevladinih organizacija i konsultantskih firmi
Sedište Centra Gordane Popović se već tri godine nalazi na Voždovcu, u ulici Stojana Ljubića, na istoj adresi na kojoj je bila registrovana jedna od Lešovićevih nevladinih organizacija, kao i njegova agencija.
„Pa i da ga znam, je l’ to razlog Vama da odgovorim? Javljam se ja Vama za pet minuta, da vidim da li ja treba Vama uopšte da se javim”, rekla je Popović na pitanje da li zna Lešovića.
Organizacije i agencije koje su vodili ili i dalje vode Lešović, njegova supruga i Tatjana Borojević, dele (ili su u prošlosti delile) sedišta sa firmama i udruženjima još 11 pobednika na konkursima Ministarstva.
Pa i da ga znam, je l’ to razlog Vama da odgovorim? Javljam se ja Vama za pet minuta, da vidim da li ja treba Vama uopšte da se javim.
Odgovor Gordane Popović, zastupnice udruženja Centar za društveno socijalni razvoj, na pitanje da li zna Bojana Lešovića
Pojedini zastupnici ovih 11 udruženja, na isti način su povezani sa još sedam dobitnika budžetskog novca. Svi predstavnici udruženja iz ove mreže istovremeno su imali i sopstvene konsultantske agencije.
Organizacije bez kancelarija
Jovana Todorović Božić na konkursu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju je dobila nešto više od 8.3 miliona dinara.
Ova 38-godišnjakinja je par meseci pre konkursa otvorila preduzetničku agenciju, u januaru došla na čelo nevladine organizacije, istog dana promenila ime udruženja i sedište, a samo 12 dana kasnije raspisan je konkurs za koji je morala da pripremi konkursnu dokumentaciju.
Ona, međutim, tokom kratkog razgovora sa novinarima BIRN-a nije mogla da se seti ni kako se zove organizacija koju vodi, ni koji je naziv projekta za koji je dobila sredstva.
„Ne mogu sad da pričam o tome, jer moja drugarica to vodi… Iskreno, nemam pojma“, rekla je Todorović Božić u telefonskom razgovor, posle male pauze.
Njena organizacija zove se Udruženje za podršku društvenim akcijama, a novac je dobila za projekat „Podrška ženama u ruralnim sredinama“. Javno dostupnih informacija o ovom projektu i organizaciji nema.
Novinar BIRN-a Aleksandar Đorđević ispred zgrade u ulici Branka Krasmanovića gde je trenutno registrovano jedno udruženje, kao i dve firme osoba koje su novac dobile na konkursima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju prošle godine. Na ovoj adresi bilo je i sedište firme Sanje Lešović od osnivanja u maju 2019. do zatvaranja u maju 2021. godine.
Na istoj adresi kao njeno udruženje – Terazije 23 – samo nekoliko dana posle njenog, registrovane su još tri organizacije koje su novac dobile na istom konkursu. Tamo su novinari BIRN-a zatekli advokatsku kancelariju.
„Na ovoj adresi je registrovano preko 250 firmi. Mi kao advokatska kancelarija pružamo uslugu virtualne kancelarije, što znači da je ovde samo registrovana firma i da ovde stiže njihova pošta“, rekla je u razgovoru sa novinarima BIRN-a advokatica koju smo zatekli na adresi na kojoj je registrovano udruženje Jovane Todorović Božić.
Tatjana Borojević: Porodične veze dobitnice konkursa
Tatjana Borojević i njene rođake Irena Borojević i Biljana Ratković takođe godinama dobijaju sredstva na javnim konkursima. Sve tri su novac dobile i prošle godine od Ministarstva za brigu o porodici. Tokom 2021. i 2022. godine organizacije koje vode njene sestre i rođaci dobile su preko sto miliona dinara.
Kao i drugi zastupnici organizacija koje su dobile milionske iznose na ovom konkursu, njih tri su istovremeno vodile i niz privatnih konsultantskih firmi.
Preko prošlih i sadašnjih sedišta organizacija i agencija ove tri žene, novinari BIRN-a povezali su ih sa najmanje još osam predstavnika organizacija koji su sredstva dobili prošle godine. Nijedna od njih tri nije odgovorila na pitanja BIRN-a poslata mejlom.
Milioni za projekte bez traga
Istraživanje BIRN-a i Građanskih inicijativa pokazuje da nema gotovo nijedne informacije o projektima i aktivnostima bilo koje organizacije povezane sa Bojanom Lešovićem i Tatjanom Borojević.
Ista je situacija sa pokušajima da se pronađu rezultati rada bilo koje organizacije koje su dobile najviše sume novca na konkursima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju 2022. godine.
O projektima 41 najvećeg dobitnika, među kojima su sve organizacije povezane sa Lešovićem i Borojević, gotovo da nema javno dostupnih informacija.
Samo četiri organizacije imaju vebsajtove: Panacea Tatjane Borojevic, Centar za razvoj i saradnju Irene Borojević, Panonska inicijativa i Organizacija za podršku lokalnim inicijativama Aleksandre Tasić.
Na ovim stranicama, međutim, informacije nisu ažurirane, poslednje objave su stare godinama, pa tako nema informacija o projektima sprovođenim iz sredstava Ministarstva.
Na sajtu organizacije Irene Borojević, međutim, navedeno je da je sproveden zajednički projekat sa organizacijom Panonska inicijativa.
Organizacija Panonska inicijativa ima i stranicu na društvenoj mreži Fejsbuk, ali je poslednji post objavljen 2019. godine.
Na Fejsbuku i sajtovima lokalnih samouprava i medija moguće je naći po jednu objavu ili vest o projektima osam organizacija – za neke projekte se navodi samo da ih realizuju lokalne kancelarije za mlade, a za neke da ih sprovode zajedno organizacije koje su dobile novac od Ministarstva i lokalne kancelarije za mlade.
Vera Radaković, zastupnica jednog od ovih udruženja – Centra za edukaciju i usavršavanje – u kratkom telefonskom razgovoru sa novinarom BIRN-a, na rečenicu da je poziv u vezi udruženja građana koje vodi, pitala je “koje udruženje građana tačno?”.
Prema podacima poslovne baze podataka, ovo je jedino udruženje koje je ikada vodila. Pored udruženja, registrovana je i kao preduzetnica, te ima agenciju.
„Gospodine, ne mogu da Vam kažem ništa, ne mogu da razgovaram sad. Doviđenja, prijatno”, rekla je kao odgovor na pitanje kako se zove projekat za koji je dobila novac od Ministarstva za brigu o porodici i demografiji.
Pre toga je tražila broj telefona novinara rekavši da će se javiti, ali do poziva nije došlo do objavljivanja teksta.
Prošle godine je od ministarstva dobila 8,5 miliona dinara za projekat pod nazivom „Postojeće lokalne usluge kao podrška porodici”. Njena organizacija je novac dobijala i na konkursima 2014. i 2021. godine. Ona je 2021. za projekat „STOP porodičnom nasilju” dobila 28,86 miliona dinara.
Projekti za pomoć ženama: Ko je na gubitku?
Dok je 85 odsto novca koje je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju dodelilo 2022. godine raspodeljeno na 41 dobitnika o čijem radu gotovo da nema ni traga, preostalih 15 odsto dobilo je 75 organizacija.
Organizacije koje imaju istoriju rada i prepoznate su u oblastima kojima se bave, po pravilu su dobijale značajno manje sume novca – oko par stotina hiljada dinara.
Udruženje OKO iz Mladenovca dve godine za redom konkuriše za novac Ministarstva za brigu o porodici. Ideja udruženja je bila da žene iz sela Kovačevac razviju sopstveni posao i postanu ekonomski nezavisne.
Od Ministarstva su tražili 700.000 dinara za plastenike u kojima bi žene proizvodile povrće za prodaju na pijaci u Mladenovcu.
Ministarstvo im je odobrilo svega 140.000 dinara, samo 1.7 odsto novca koji je za sličan projekat dobila Todorović Božić.
„Na ovom placu bi moglo dosta plastenika da se postavi, ali oni (udruženje OKO) su jedva dobili sredstva i za ovaj, tako da smo mi jako srećni zbog toga“, kaže Slađana Damjanović na čijem placu je podignut plastenik.
Ona i njena prijateljica Jasna Hajdukveljković pre tri meseca su u plasteniku posadile zelenu salatu, spanać, luk, jagode i grašak. Ovih dana prva berba je u toku i obe su presrećne zbog toga što napokon vide plodove svoga rada.
Iako su svesne da jedan plastenik nije dovoljno za veću materijalnu dobit, zahvalne su na onome što sada imaju.
„Suprug mi ima invalidsku penziju, ja ne radim nigde, mislim – imam povremene poslove. Ovo mi mnogo znači“, kaže Slađana za BIRN.
Njena prijateljica Jasna je 90-tih godina izbegla iz Hrvatske. Više od 30 godina je radila kao frizerka, ali je tokom korone ostala bez posla.
„Volela bih kada bismo imali motokultivator ili sistem za navodnjavanje, pa da od toga živimo“, kaže ona za BIRN.
Plastenik koji imaju je dobar početak, ali nije dovoljno za ozbiljniju proizvodnju, slažu se obe.
„Više volim da obrađujem zemlju i uzgajam povrće nego da radim u frizerskom salonu, jer najteže je raditi sa ljudima“, kaže kroz osmeh Jasna.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju godinama ne odgovara na pitanja o konkursima
Posle neuspelog konkursa iz 2014. godine, 18 organizacija kojima je tada trebalo da bude dodeljen novac – samo sa promenjenim zastupnicima i sedištima – dobilo je više od 450 miliona dinara na spornom konkursu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju 2021. godine.
BIRN je u novembru 2021. godine objavio istraživanje u kome je predočeno da je Ministarstvo tokom 2021. godine na konkursima potrošilo ukupno 658 miliona dinara, od čega su najveći deo novca – oko 450 miliona – dobile organizacije nepoznate stručnoj i široj javnosti.
Istraživanje BIRN-a je tada pokazalo da pomenute organizacije, ne samo da su iste one sa spornog konkursa 2014. godine, već i da ne postoji vidljiv trag šta su one zaista uradile sa dobijenim novcem.
Prošle godine, od 41 organizacije koje su dobile najviše novca, 16 je sredstva dobijalo i na konkursima 2014. ili 2021, ili na oba.
Od ovih 16, deset je povezano za Bojanom Lešovićem ili Tatjanom Borojević.
BIRN i Građanske inicijative, koje su koordinator Koalicije Otvoreno o konkursima – OKO, tražili su od Ministarstva dokumentaciju o trošenju novca dodeljenog na javnim konkursima 2021. godine, ali Ministarstvo nije odgovorilo ni na jedan zahtev.
Poverenik za informacije od javnog značaja, po žalbi Građanskih inicijativa, doneo je rešenje u maju prošle godine u kom se navodi da je ministarstvo dužno da dostavi informacije o dodeli sredstava i trošenju novca na konkursima.
Ministarstvo do danas nije postupilo po rešenju poverenika.