Tomaš Libijak se naginje kroz mali prozor, jedan od 15, u tipično mračnoj, funkcionalnoj i istrošenog izgleda prostoriji za posete praškog pritvorskog centra Pankrac kako bismo se rukovali.
Poziva novinara BIRN-a da sedne i sa dozom humora, uprkos tome što se 15 meseci nalazi iza rešetaka zbog, kako kaže, lažnih optužbi, prepričava kako je završio u istražnom zatvoru u Češkoj.
Slovački državljanin nije ljut samo na češki pravosudni sistem, već i na srpske vlasti koje su ga prve, još u avgustu 2022. godine, uhapsile i pritvorile, a zatim deportovale u Češku.
Libijak i drugi izvori upoznati sa njegovim slučajem smatraju da je on kolateralna šteta u internim mahinacijama, kao i žrtva prerevnosnog gonjenja koji je vodio zamenik tužioca za organizovani kriminal Saša Drecun.
„Naučio sam da u Srbiji vlasti mogu da rade šta hoće i da ih nije briga za zakon; tamo si niko”, kaže Libijak za BIRN.
„Postao sam žrtva unutrašnjih političkih igara, našao sam se u zatvoru i osuđen sam za nepostojeći zločin”, dodaje on.
Kao rezultat toga, Libijak i njegovi advokati su 28. decembra Evropskom sudu za ljudska prava (ESLJP) u Strazburu podneli tužbu protiv Srbije, navodeći da su mu, kada je bio pritvoren a zatim i izručen Češkoj Republici, prekršena osnovna prava utvrđena Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Ovaj potez je usledio nakon tužbe koju su krajem septembra podneli Ustavnom sudu u Beogradu zbog ponašanja vlasti u Srbiji prema njemu.
Svi detalji o Libijakovom hapšenju, pritvoru i deportaciji bi mogli da se otkriju u postupcima koji slede u Beogradu i Strazburu. Ali ono što je BIRN uspeo da otkrije već otvara ozbiljna pitanja o tome kako Srbija vodi njegov slučaj, bez obzira da li je on prekršio zakon ili ne.
Hapšenje
Libijakove nevolje su počele 28. avgusta 2022. godine, kada je pozvan da se pridruži grupi na privatnom strelištu u Novom Slankamenu u Vojvodini.
Kako se navodi u sudskim dokumentima, u grupi su bili Milorad Tojagić iz Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i instruktor gađanja u toj jedinici Mihailo Lakić. Prisutan je bio i zajednički prijatelj Libijaka i Tojagića. Libijak ističe da drugu dvojicu u grupi, od kojih je jedan bio Tojagićev poznanik, a drugi poznanikov prijatelj, nije poznavao.
Libijak naglašava da je jednostavno bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme kada je lokalna policija to nedeljno popodne na strelištu uhapsila svu šestoricu.
Tridesetpetogodišnji slovački državljanin koji živi u Dubaiju i koji govori više jezika, vodi naizgled uspešan biznis sa izvozom drveta preko svoje firme Egzatronik, registrovane u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Prema sudskim dokumentima, mesečni prihod Libijaka kao direktora firme iznosi 30.000 evra a kao vlasnik dobija dividendu od oko 1,5 miliona evra godišnje.
Libijak ima i značajnu imovinu: u sudskoj dokumentaciji nabrojano je 15 stanova u Dubaiju veličine od 60 do 150 kvadratnih metara. Takođe poseduje i više firmi u Slovačkoj, na Malti, u Hong Kongu i Devičanskim ostrvima, a ima i između pet i šest miliona evra na bankovnim računima u Dubaiju, Singapuru, Malti i karipskoj ostrvskoj državi Dominika.
Libijak nije oženjen. Priča da je došao u Srbiju kako bi upoznao jednu Crnogorku i pogledao fudbalsku utakmicu Crvene zvezde.
Zašto onda streljana? „Prijatelj me je pozvao; momci vole da pucaju, zar ne?“, odgovara Libijak BIRN-u.
Svi uhapšeni saslušani su u Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu 30. avgusta 2022. godine, a Libijak je bio poslednji. Pošto mu je dozvoljeno da razgovara sa advokatom, saslušan je samo 40 minuta, između 21:40. i 22:20 sati. Transkripti pokazuju da je na saslušanju bio prisutan i prevodilac, ali i da je ispitivanje bilo daleko od produktivnog. Ono je prekinuto „zbog proteka vremena“.
Policija je izvršila pretres u kućama uhapšenih, uključujući i adresu na kojoj je Libijak boravio.
Sutradan je Viši sud u Beogradu Libijaku, Tojagiću i Lakiću odredio pritvor. Ostala trojica koja su bila prisutna na strelištu puštena su 48 sati nakon hapšenja.
Libijak tvrdi da su ga zadržali kako bi popunili broj od tri osobe neophodne prema zakonu u Srbiji za optužbu za postojanje organizovane kriminalne grupe. „Bilo je zgodno uzeti stranca“, kaže on.
U periodu od 31. avgusta do 26. oktobra, tokom kojeg mu je produžavan pritvor, Libijak je držan u posebnoj pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu, koja se nalazi na istoj adresi gde i tužilaštva za ratne zločine i organizovani kriminal u Ustaničkoj ulici broj 29; on i njegovi advokati tvrde da mu nije omogućen adekvatan pristup službenicima ambasade niti kontakt sa porodicom u Slovačkoj.
Na početku pritvora, Libijaka je, kako tvrdi, pre saslušanja pred sudijom, ispitao glavni tužilac u ovom slučaju, Saša Drecun, koji mu je rekao da se suočava sa optužbama za učešće u zločinačkoj zaveri sa Tojagićem i Lakićem za izvršenje atentata na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, za sumu od 200.000 evra.
Drecun je visokoprofilisani tužilac za organizovani kriminal. U junu, policijski inspektor Dušan Mitić optužio ga je za ometanje istrage o ogromnoj farmi kanabisa koja je navodno uživala zaštitu zvaničnika državne bezbednosti Srbije.
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) Srbije, nije odgovorilo na pitanje o informacijama o atentatu.
Otkako je Vučić došao na vlast 2012. godine – prvo je bio potpredsednik vlade, zatim premijer, a od 2017. predsednik države – njegovi saveznici i provladini mediji su više puta upozoravali na zavere za njegovo ubistvo. Njegovi kritičari kažu da su takve tvrdnje više prikazivanje Vučića kao mučenika i pokušaji da se skrene pažnja sa državnih problema.
BIRN je uspeo da sa najmanje tri odvojena pravna izvora potvrdi da je u prvoj fazi slučaja bilo operativnih informacija o mogućoj zaveri za ubistvo visokih državnih zvaničnika.
Libijak je tužiocima rekao da su njihove optužbe neosnovane i besmislene.
„Imajući u vidu da moj posao u Dubaiju ostvaruje godišnji profit višestruko veći od ove nagrade (od 200.000 evra), očigledno je da nema finansijskog motiva da se izvrši takvo delo”, naglasio je on za BIRN. On je negirao izveštaje lokalnih medija koji su citirali anonimne izvore koji su izjavili kako je on prethodno putovao u Iran i Afganistan.
U službenoj naredbi o pokretanju istrage ne spominje atentat, već se navodi da je Libijak osumnjičen da je zajedno sa Tojagićem i Lakićem bio deo grupe koja je krala oružje iz prostorija MUP-a, da bi ga krijumčarila van zemlje i prodavala na evropskom tržištu.
Libijak za BIRN kaže da ga je Drecun upozorio da će mu, ukoliko ne potpiše priznanje, biti suđeno, da će biti proglašen krivim i strpan iza rešetaka na 40 godina.
„Koristeći fizičku i psihološku prisilu, on (Drecun) je pokušao da me natera da potpišem sporazum o priznanju krivice u kojem ću priznati nelegalno posedovanje oružja, za šta bih dobio samo uslovnu kaznu“, navodi Libijak.
„Verovao sam da bi ovakvo priznanje tužilac zatim mogao da iskoristi protiv Tojagića i Lakića i na osnovu njega bi ih optužio. I zbog Tojagića, i zbog toga što nisam želeo da budem osuđen za tako teško krivično delo, odbio sam da potpišem takav sporazum”, dodaje on.
Iz Tužilaštva su za BIRN kazali: „Navodi Tomaša Libiaka odnosno lica za koje Vi tvrdite da je Tomaš Libiak, jer se po saznanju TOK-a on nalazi u pritvoru u Češkoj Republici smatramo neosnovanim zato što se svako saslušanje tonski snima o čemu postoji prepis audio zapisa saslušanja u spisima predmeta”.
Osnov ove optužbe, prema dokumentaciji tužilaštva u koju je BIRN imao uvid, bio je to da su na strelištu, pored ostalog oružja, pronađene i dve automatske puške SIGSauer 516 koje pripadaju MUP-u Srbije i koje nisu namenjene da ih civili koriste. Jedna puška je registrovana na Lakića, a druga na Tojagićevog kolegu Aleksandra Spalevića.
I Tojagić i Lakić su tokom ispitivanja potvrdili da je reč o oružju MUP-a i da je oružje izneseno iz prostorija ministarstva protivno propisima, ali samo radi vežbanja gađanja na poligonu.
Na osnovu oduzetog oružja i municije, tužioci su optužili Tojagića da je rukovodio organizovanom kriminalnom grupom koja je bila umešana u „neovlašćenu nabavku“ oružja iz prostorija MUP-a radi neovlašćene prodaje na teritoriji EU. Libijakova „uloga” u svemu tome je bila da oružje primi od Tojagića i Lakića i da ga transportuje i proda u EU. Nigde se ne spominje zavera za ubistvo Vučića.
Čini se da su vlasti u Srbiji ipak imale nekog razloga za sumnju da je Libijak umešan u ilegalnu trgovinu oružjem.
Prema dokumentima iz ovog predmeta u koje je BIRN imao uvid, tužiocima je 7. septembra 2022. godine stigla informacija iz kancelarije Evropola u Slovačkoj da je Libijak „nabavljao, posedovao i prodavao razno oružje“ – uglavnom malo vatreno oružje i automatske puške – poslovnim partnerima u Slovačkoj, Holandiji, Austriji, Ukrajini i Velikoj Britaniji.
Ali, njegov glavni izvor prihoda bila je prodaja i distribucija anaboličkih steroida i sličnih proizvoda za koje je potrebno odobrenje regulatora, piše u dopisu kancelarije Evropola.
Kada je MUP Srbije 20. septembra zatražio više detalja, iz kancelarije Evropola u Slovačkoj su im odgovorili da je to „operativna informacija“ i da nema ništa novo što bi to moglo da potvrdi.
Libijak je tu informaciju nazvao „smešnom“.
„Čak i pod pretpostavkom da je ovo bilo u sistemu Evropola – ja to nisam mogao da potvrdim – ne mogu da razumem kako se takve informacije, koje ne mogu biti proverene, mogu dodati u sistem“, ističe on za BIRN.
„Slovačka policija čak kaže da trenutno nema nikakve nove, relevantna saznanja, pa čak ni potvrdu informacija – neko je upravo izneo te vrlo ozbiljne optužbe sa kojima me nikada nije suočila ili o kojima me nikada nije obavestila ili za koje me nikada nije optužila nijedna agencija za provođenje zakona”, decidan je on.
Autentičan lažni pasoš
Na kraju, krajem oktobra prošle godine, Libijak i tužioci sklopili su sporazum o priznanju krivice kojim on priznaje da je putovao sa lažnim pasošem Dominike. Libijak je osuđen na godinu dana zatvora, uslovno na četiri godine.
I Lakić je potpisao sporazum o priznanju krivice za nedozvoljenu proizvodnju, posedovanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i ostao bez posla. Tojagićev slučaj je ustupljen tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici. Njemu u februaru počinje suđenje po optužbama za nedozvoljenu proizvodnju, posedovanje i prodaju oružja.
Međutim, Libijakov slučaj nije tu završio.
Naime, policija je predmetni pasoš pronašla prilikom pretresa stana u luksuznoj zgradi na Novom Beogradu 29. avgusta 2022. godine.
Pasoš je izdat na ime Anton Gomez, dok je na fotografiji Libijak. On je više puta korišćen za ulazak i izlazak iz Srbije u periodu od 4. septembra 2020. do 16. avgusta 2022. godine, navodi se u sudskim dokumentima.
„Tužilac me je lično obavestio da je to jedini način da izađem”, navodi Libijak, objašnjavajući zašto je priznao da je koristio lažni pasoš.
„Nakon torture kojoj sam podvrgnut poslednja dva meseca u zatvoru u Ustaničkoj ulici broj 29, odlučio sam da prihvatim ovaj sporazum kojeg sam potpisao 24. oktobra 2022. godine”.
Jedini problem je bio to što pasoš, u stvari, nije bio lažan. I tužioci su to znali.
Znatno pre nego je Libijak potpisao sporazum o priznanju krivice, odnosno 16. septembra, Tužilaštvo je primilo izveštaj policijskih forenzičara u kojem je stajalo da je obrazac pasoša autentičan. Libijakova odbrana je nekoliko dana ranije dostavila dokumente iz Dominike koji dokazuju da je Libijak zakonski promenio ime u Anton Gomez.
Ispostavilo se da je Libijak jedan od oko 7.700 ljudi koji su učestvovali u šemi, otkrivenoj u oktobru od strane Projekta izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP), za kupovinu državljanstva Dominike.
Libijak objašnjava da pokušava da izbegne sporni novi zakon EU kojim su svi građani EU obavezni da plaćaju porez na prihod Uniji bez obzira gde žive. Pasoš košta 100.000 dolara, plus najmanje 35.000 dolara naknada i provizija, kaže on.
„Bila je to dobra investicija”, navodi on. „Sama bi se isplatila za nekoliko meseci”.
A zašto promena imena?. „Tomas Libijak ne zvuči baš dominikanski“, odgovara on. „Rečeno mi je da sebi mogu dati dominikansko ime kao Anton Gomez. Bilo je savršeno legalno”, dodaje on.
Objašnjava da mu je dan nakon što je potpisao sporazum o priznanju krivice njegov advokat rekao da je za njim u Češkoj raspisana poternica. Imajući osećaj da ga je tužilaštvo dovelo u zabludu u vezi sa puštanjem nakon potpisivanja sporazuma o priznanju krivice, odlučio je da uloži žalbu na izrečenu kaznu na osnovu činjenice da je pasoš zaista originalan.
Apelacioni sud u Beogradu je 28. februara ove godine ukinuo presudu i naložio ponovno suđenje. Tužioci su 5. aprila obustavili postupak protiv njega.
Ali Libijak je prethodno, 27. oktobra 2022. već bio prebačen u ekstradicioni pritvor. Tu je ostao do 25. maja ove godine, kada je izručen Češkoj.
Samo statistika
Libijak trenutno čeka suđenje u Češkoj u vezi sa slučajem kodnog naziva „Vijagra“, u kojem je policijski istražitelj optužen da je pokušao da proda informacije o tajnoj operaciji protiv prodavaca lekova za erektilnu disfunkciju.
Libijak odbacuje optužbe da je umešan u ilegalnu distribuciju hormonskih proizvoda. I iako mu je 8. decembra 2023. godine određena kaucija, skoro 17 meseci nakon što je prvi put priveden u Srbiji, tužilaštvo se žalilo na tu odluku suda i on je, do objavljivanja ovog teksta, još uvek bio u zatvoru.
Njegovi advokati su u međuvremenu osporili njegovo izručenje iz Srbije, tvrdeći da u trenutku kada je izručen Češkoj, tužilaštvo u Pragu nije bilo poslalo nijednu krivičnu prijavu ili optužnicu koja bi potkrepila njihov slučaj protiv njega.
Sud u Beogradu je već u martu ove godine – dva meseca pre njegovog izručenja – doneo odluku da „nisu pribavljeni (iz Češke) podaci o dokazima koji ukazuju na postojanje osnovane sumnje“.
Libijak se žalio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, iako tek treba da se donese odluka po njegovoj žalbi Ustavnom sudu Srbije.
Njegovi advokati, u tužbi Evropskom sud za ljudska prava, ističu da je Libijak proveo dva meseca u neopravdanom pritvoru u Srbiji, tokom kojih su u više navrata vođeni pregovori sa tužiocem oko okončanja postupka i puštanja iz pritvora. I, uprkos tome što je pristao na potpisivanju sporazuma o priznanju krivice uz određene garancije puštanja i vraćanja privremeno oduzetih predmeta, on je bio suočen sa nezakonitim postupkom izručenja Češkoj.
Libijak za BIRN kaže da je nekada imao ambivalentan odnos prema demokratiji – verovao je u jake lidere i neophodnost žrtvovanja sloboda u interesu izgradnje jakog društva. Ali mu je iskustvo u pritvoru promenilo mišljenje.
„Pročitao sam preko stotinu knjiga: Dostojevskog, Solženjicina…“, priča on o svom vremenu provedenom u zatvorskoj biblioteci. „Sada se čini da sam i ja postao ’statistika’.”
Ovaj tekst je preuzet sa portala Balkan Insight.