Igra sa pasošima: Do ‘zlatnog’ državljanstva preko frizerskog salona u Skoplju

U centru Skoplja, pored zatvorenog bioskopa, nalazi se frizerski salon nazvan Šarm.

Skromni salon koji može da primi svega nekoliko mušterija u isto vreme, otvorio je 2019. godine Šon Andre Skot, Amerikanac sa prebivalištem na pacifičkom ostrvu Sajpan.

Godinu dana ranije, Skot je otvorio kompaniju u glavnom gradu Severne Makedonije i prebacio 405.000 evra osnivačkog kapitala sa Havaja. Zaposlio je 13 osoba u salonu. Zauzvrat, makedonska Vlada mu je dodelila pasoš, objavljujući ovu odluku u zapisniku sa sednice održane 22. juna 2021. godine.

Makedonski zakon propisuje da Vlada može da dodeli državljanstvo svima koji investiraju najmanje 400.000 evra u zemlju i zaposle barem 10 ljudi na minimalno godinu dana. Ministarstvo finansija mora da proceni da li je njihova investicija od interesa za državu. Ali da li je otvaranje frizerskog salona Šarm zaista bila investicija od interesa za Severnu Makedoniju?

Oko 18 meseci po dobijanju državljanstva, Skot je povukao 80.000 evra koje je inicijalno investirao, pozivajući se na smanjeni obim posla zbog kog je morao da smanji broj radnika. Danas salon vodi druga kompanija, Skot je nestao, a njegova kompanija Best trejding kompani ima, bar na papiru, samo jednog zaposlenog. Firmom upravlja Kuhong Peng iz Kambodže.

„On definitivno nije u Severnoj Makedoniji“, kaže advokat iz Skoplja koji je ranije radio sa Skotom, a za BIRN je pristao da govori pod uslovom da ostane anoniman. Ipak, Skot i dalje ima makedonski pasoš. I Bugarski. Pitanje je zašto i kako, s obzirom na to da američki mediji dve decenije izveštavaju o njegovom kontroverznom poslovanju?

„Tragovi tužbi i optužbi“

Skot ima 57 godina i američko državljanstvo, a mediji izveštavaju da je prvo otišao na Devičanska ostrva, a da se trenutno nalazi na Severnim Marijanskim ostrvima, od kojih je Sajpan najveće. Odatle rukovodi dvema kompanijama – firmom Bridž kapital, koja se bavi prodajom nekretnina, i specijalizovanom bankom Angkor kapital sa sedištem u Kambodži, koja nudi kredite za kupovinu nekretnina.

Skot je 1994. godine u predgrađu Las Vegasa otvorio kazino sa ograničenom licencom. Nekoliko godina kasnije, podneo je zahtev za dobijanjem trajne licence, ali se predomislio kada su američke vlasti otvorile istragu o njegovom knjigovodstvu. Skot je prodao firmu.

Deceniju kasnije, počeo je da privlači pažnju američkih medija.

Opisujući Skota kao „bogatog, mladog preduzetnika“, u junu 2004. Vašington post je pisao da Skot pokušava da legalizuje slot mašine u prestonici Sjedinjenih Država, iako je prethodno odbijen ili nije uspeo da dobije licencu za kockanje u pet američkih saveznih država jer su tamošnja regulatorna tela pronašla dokaze o „lošem upravljanju finansijama, neregularnom knjigovodstvu i skrivenim partnerstvima.“

Zatim je Portland pres herald 2017. godine objavio da je Skot sa sestrom podneo ponudu za izgradnju kazina u državi Mejn. U članku se navodi da su mnogobrojne Skotove investicije širom Amerike, mahom u kazina, „ostavile za sobom tužbe i optužbe o obmanjujućem načinu poslovanja“, ali da je iz svih njih on izašao „gotovo neoštećen“.

U jednom trenutku, piše u novinskom izveštaju, Skot je imao oko 140 kompanija registrovanih za klađenje, ugostiteljstvo i trke konja. Njegov modus operandi bio je jasno uspostavljen – Skot bi kupio napuštene zgrade, dobio licencu za kazino, a zatim prodao posao uz profit čim bi istražitelji počeli da kopaju po njegovoj prošlosti.

Do 2022, njegovo ime došlo je i do bugarski medija koji su otkrili da je 2017. godine dobio bugarski pasoš kao strani investitor, baš kao i u susednoj Severnoj Makedoniji.

Skot je jedan od dva investitora u poslovni kompleks koji je trebalo da bude izgrađen u neposrednoj blizini graničnog prelaza Kapitan Andreevo između Bugarske i Turske. Kompleks je i dalje u izgradnji i trebalo bi da ima hotel, restoran, spa centar i tržni centar.

Zašto bi nekome bilo potrebno toliko pasoša? Često je odgovor na to pitanje „da bi oprali novac“, kaže za BIRN istražitelj finansijskog kriminala koji je tražio da ostane anoniman. 

BIRN nema nikakve dokaze da je Skot počinio krivično delo. Ali je praksa dodeljivanja takozvanih „zlatnih pasoša“ već dugo označena kao potencijalno rizična i ranjiva na zloupotrebe onih koji pokušavaju da izbegnu zakone i sklone zaradu do koje su došli kriminalnim aktivnostima. Više državljanstava znači i više identifikacionih ličnih brojeva, što istražiteljima otežava da prate novac koji je deponovan u više država.

„U takvim slučajevima, veoma je teško tražiti pomoć kolega u drugim državama jer je posao obiman“, kaže izvor. 

„Ukoliko nemaju svoj interes, nisu zainteresovani da se uključe u istragu.“

Više pasoša takođe znači i više opcija u slučaju da neka od država zatraži ekstradiciju, jer nemaju sve države međusobno sporazume o isporučivanju sopstvenih državljana. 

„Neobično je da neko sa američkim pasošem, kome su gotovo sve granice otvorene, uzme makedonski pasoš. To nije baš visoko rangiran putni dokument u svetu“, kaže za BIRN stručnjak za istrage o pranju novca, koji je takođe tražio da ostane anoniman.

Slabe zvanične provere 

Praksa izdavanja takozvanih „zlatnih pasoša“ uvedena je u Severnoj Makedoniji 2012. godine, pod desničarskom vladom Nikole Gruevskog, koji je pobegao iz zemlje od presude za korupciju 2018. i dobio politički azil u Mađarskoj. Tadašnje opozicione socijaldemokrate kritikovale su uvođenje ove mogućnosti, ali otkako su preuzeli vlast 2017. godine, investitorima je izdat još 51 pasoš na osnovu „ekonomskog interesa“.

Prema makedonskom zakonu, ministarstvo finansija trebalo bi da procenjuje da li strani investitor treba da dobije državljanstvo na osnovu državnog interesa.

Ali Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma prepušta poslovnim bankama da odluče da li će da provere poreklo novca koji preko njih stiže iz inostranstva kao osnivački udeo u kompanijama stranih investitora – u ovom slučaju Skota. Taj novac zatim može da se podigne i koristi kako god je to investitoru potrebno.

„Dešava se da banke ne prijavljuju sumnjive transakcije, jer računaju da im se to više isplati čak i ako plate kaznu, koja iznosi između 80.000 i 120.000 evra“, rekao je za BIRN drugi izvor uključen u istrage finansijskog kriminala, takođe pod uslovom da ostane anoniman.

Centralna banka Severne Makedonije, koja je zadužena za nadzor komercijalnih banaka, saopštila je da samo upozorava Finansijsko-obaveštajnu kancelariju, nezavisno državno telo, ako u redovnom nadzoru banaka pronađe dokaze o mogućem pranju novca.

Iz Finansijsko-obaveštajne kancelarije navode da u „prethodnom periodu” nisu dobili nijednu pritužbu Narodne banke na osnivački kapital stranih investitora. Nije precizirano o kom vremenskom periodu je reč.

BIRN je u više navrata kontaktirao Ministarstvo finansija pitajući ih za procenu u vezi sa Skotovim državljanstvom, ali iz ovog ministarstva nisu odgovorili na BIRN-ova pitanja do trenutka objavljivanja ovog teksta.

Srbija: Izdavanje pasoša Rusima

U Crnoj Gori na snazi je slična praksa dodele državljanstava investitorima kao i u Severnoj Makedoniji, ali ova država pod pritiskom Evropske unije i prethodnih skandala, nije izdala nijedan takav pasoš ove godine.

Prvi put je dodeljivanje pasoša stranim investitorima privuklo pažnju javnosti 2009. godine, kada je vlada tadašnjeg premijera Mila Đukanovića dodelila pasoš Taksinu Šinavatri, bivšem premijeru Tajlanda koji je oteran sa vlasti posle vojnog puča 2006. godine, a kasnije u odsustvu osuđen na dve godine zatvora zbog korupcije i zloupotrebe službenog položaja. Đukanović je rekao da je Šinavatra dobio pasoš jer je najavio da će investirati u turizam. 

Prema zvaničnim podacima, do sada je 651 osoba iz inostranstva – uglavnom iz Rusije i Kine – dobila crnogorski pasoš posle kupovine stana u Crnoj Gori ili doniranja novca za nerazvijena područja. Vlada kaže da je na taj način prikupljeno 300 miliona evra investicija.

Šinavatrina sestra Jingluk dobila je pasoš od susedne Srbije 2019. godine, kako su tada objavili mediji.  Jingluk Šinavatra je išla bratovim stopama i bila premijerka Tajlanda od 2011. do 2014. godine, kada je smenjena sa vlasti pošto je Ustavni sud presudio da je zloupotrebila funkciju kada je smenila jednog službenika nacionalne bezbednosti.

„Ne vidim da je to za nas bilo kakav problem, posebno ako Vlada vidi ekonomsku ili neku drugu korist za nas“, rekao je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić braneći odluku Vlade da Šinavatri dodeli pasoš.

Zakon o državljanstvu Srbije predviđa da Vlada Srbije može da dodeli državljanstvo strancima „čiji bi prijem u državljanstvo […] predstavljao interes za Republiku Srbiju”. Iako se ova rešenja Vlade objavljuju u Službenom glasniku, u njima se ne navode razlozi za odluku o dodeli državljanstva.

Od 2010. do 2015, na ovaj način je godišnje primano u državljanstvo između pet i 13 osoba, mahom sportista koji igraju za klubove u Srbiji, umetnika, političara, direktora velikih međunarodnih banaka i stranih investitora.

Broj izdatih rešenja o primanju u državljanstvo počeo je da raste od 2016, kao i raspon profila ljudi kojima je dodeljivano. Iako su neki od njih bili prominentne javne ličnosti, mnogi nisu, i ostaje nejasno koji je interes Srbija imala u tome da im dodeli pasoš.

Tokom 2022. godine, kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Srbija je izdala do tada rekordan broj rešenja o dodeli državljanstva na osnovu „interesa“ – 64 za celu godinu. Broj pasoša je zapravo veći, jer je pojedinim rešenjima u državljanstvo primano više osoba, mahom članova porodice. Ove godine je izdato 70 takvih rešenja. Većina je dodeljena građanima Rusije.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, kaže da, ako se izuzmu slučajevi poznatih sportista i drugih javnih ličnosti, „šira javnost nije u mogućnosti da proceni da li je zaista postojao interes države Srbije da se određenim pojedincima državljanstvo dodeli ili ne.“

„U odsustvu tih informacija, moglo bi se dogoditi da se državljanstvo dodeli nekoj osobi za koju ne postoji interes republike Srbije, već finansijski interes onih koji takve odluke predlažu. Imajući u vidu sve veći broj dodeljenih državljanstava, bilo bi korisno da se uvede praksa objavljivanja obrazloženja uz ove odluke“, kaže Nenadić za BIRN.

Albanija godinama pokušava da uvede sopstvenu praksu dodeljivanja pasoša strancima, ali nailazi na otpor Evropske unije, kojoj Tirana želi da se pridruži.

Vlada je predložila da se državljanstvo dodeli investitorima koji kupe stanove u luci Drač, čija izgradnja važi za kontroverzni razvojni projekat. EU je upozorila da bi takav predlog, ako bude usvojen, ugrozio slobodno kretanje građana Albanije unutar zemalja unije.

Transparensi internešenel kaže da takve šeme dodeljivanja pasoša ili viza „ne služe istinskim investicijama ili migracijama, već korumpiranim interesima“.

Ali dok su Bugarska, Portugal i Irska odustale od ove vrste dodele državljanstava, praksa se nastavlja u članicama EU – Španiji, Grčkoj, Italiji, Malti i Kipru.Evropska komisija je 2019. godine priznala da zlatni pasoši i vize nose rizik od korupcije i pranja novca, a 2022. godine Evropski parlament je usvojio paket mera protiv pranja novca uključujući zabranu prodaje zlatnih pasoša i uvela stroge, obavezne provere za dobijanje zlatnih viza.

Ova priča je napravljena uz podršku Globalnog programa “Borba protiv nezakonitih finansijskih tokova” koji sprovodi GIZ, a finansijski podržavaju Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj i Norveško ministarstvo spoljnih poslova.

Njen sadržaj je isključiva odgovornost BIRN-a i ne odražava nužno stavove GIZ-a, Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj ili Norveškog ministarstva spoljnih poslova.