U Srbiji ima 955 respiratora – 740 stacionarnih i 215 pokretnih, potvrđeno je novinarima BIRN-a iz Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović BATUT. Postoji još 106 takvih aparata – 53 stacionarnih i 53 pokretna koji su u kvaru.
Od zemalja u regionu, Hrvatska ima 633 respiratora, od toga 491 su stacionarni i 142 pokretna, objavio je portal index.hr.
Tvrdnju da u Srbiji ima 1008 respiratora izneo je predsednik Vučić u televizijskom obraćanju građanima Srbije 12. marta 2020. godine. Pored toga, predsednik je najavio da ćemo nabaviti još 500 ovakvih aparata u narednih 25 dana.
Na konferenciji za štampu u subotu 11. marta, Vučić je rekao da je nabavljano još 50 respiratora, ali je odbio da kaže na koji način. Takođe je rekao da je od sada pitanje respiratora državna tajna.
Tu tezu o državnoj tajni prva je izgovorila premijerka Ana Brnabić 12. marta.
U toku je i javna nabavka za 15 novih respiratora koju je raspisalo je Ministarstvo zdravlja 11.03.2020. godine.
Podatak da je 350 respiratora bilo u zdravstvenom sistemu Srbije za vreme pandemije virusa H1N1 tokom 2009. godine, objavljen je tada u listu Politika. U tekstu se navodi kako aparata za veštačko disanje ima malo u Nišu, Kruševcu, Šapcu, ali i u nekim beogradskim kliničko bolničkim centrima.
Kroz javne nabavke u periodu od 2013. do 2020. godine zdravstvene ustanove širom Srbije kupile su ukupno 127 respiratora, pokazuju podaci sa portala javnih nabavki.
Na pitanje da objasni odakle u Srbiji još oko 500 ovih aparata ili su svi oni nabavljeni u periodu između 2009. i 2013. godine, ministar zdravlja Zlatibor Lončar odgovorio je da smo veliki broj respiratora dobili iz donacija drugih država.
Smeštaj
Pacijenti koji su zbog koronavirusa zadržani na bolničkom lečenju, nalaze se na infektivnim klinikama Kliničkog centra Srbije, Vojvodine, Niša i Kragujevca, kao i na infektivnom odeljenju Opšte bolnice Pančevo.
Sistem javnog zdravlja raspolaže sa 41,988 kreveta, najveći broj nalazi se u službama dnevnih bolnica (1827), hitne medicine (331), dok je manji broj na intenzivnoj nezi (166).
Poslednji uporedivi podaci pokazuju da je broj kreveta srpskog javnog zdravlja iznad evropskog proseka – evropski prosek je 541 krevet, dok ih u Srbiji ima 567 na 100,000 stanovnika.
Najviše bolničkih postelja je u okolina Pančeva i Vršca, u Južnobanatskom okrugu, zatim u zaječarskom, severnobanatskom i okolini Niša. Pacijenti zaraženi koronavirusom, a koji su zadržani na kliničkom lečenju, upravo su u nekim su od ovih okruga.
Ljudi
Srbija ima manje lekara i tehničara u odnosu na evropski prosek. Zemlje EU imaju 333 lekara na 100.000 ljudi, a Srbija 285, pokazuju poslednji uporedivi podaci Instituta BATUT.
Srbija ima 554 medicinskih sestara i tehničara na 100.000 ljudi, dok ih je u EU 825.
„Za većinu zemalja koje su u Evropskoj uniji i regiona, vi ćete videti da imaju godinama otvorene konkurse za lekare i za sestre, na koje se godinama ne javlja niko. Da li ste čuli da smo u Srbiji imali konkurse na koje se mesecima niko nije javio ili da nismo popunili mesto? Mislim da je ovo dovoljno da možete da zaključite, da ne ulazimo ni u kakve brojeve“, izjavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar odgovarajući na pitanje novinara BIRN-a ima li zdravstveni sistem Srbije dovoljno lekara za sve pacijente.
Broj lekara u javnom zdravstvu Republike Srbije varira poslednjih 15 godina, ali nije se približio evropskom proseku. Najviše lekara u javnom zdravstvu tokom ovog perioda bilo je 2013. godine, 295 na 100.000 ljudi, a od tada ovaj broj opada. Veći problem predstavlja broj tehničara, kojih je skoro duplo manje od proseka EU.
Zemlje iz regiona imaju slične probleme, pa tako i one imaju manje lekara i medicinskog osoblja u odnosu na prosek evropske unije, pokazuje poređenje podataka Svetske zdravstvene organizacije iz 2013. godine, što je poslednja dostupna godina za veći broj zemalja naše regije.
