Znao je, pre karantina, da me vređa, koristio je ružne reči, govorio mi da sam kurva, da se ljubim sa drugim muškarcima. Ali nikada me nije udario, sve do sada… Prošlog vikenda me je prvi put snažno udario pesnicom u glavu”.

Ovo su, kako prenosi televizija N1, reči žene koja je 8. aprila razgovarala sa Autonomnom ženskom kućom iz Zagreba, najstarijom nevladinom organizacijom koja pruža smeštaj žrtvama nasilja u Hrvatskoj.

„Nasilje traje već godinama, ali otkad su ga otpustli i ne ide na posao, ono se dešava svaki dan“, priča druga žena.

Mere ograničenja kretanja, karantin i policijski čas pomogli su da se uspori širenje koronavirusa. Ali, sa druge strane, ove mere su dovele do pogoršanja položaja žena žrtava nasilja u porodici, smatraju stručnjaci i organizacije za zaštitu ljudskih prava.

Ivana Stoimenovska, psihološkinja i porodična savetnica iz Severne Makedonije, ističe da je prisilna izolacija znatno povećala rizik od porodičnog nasilja.

„Svi oni koji žive u disfunkcionalnim porodicama u ovim vremenima samoizolacije izloženi su većem riziku od nasilja. Dodatni stres, frustracija i napetost koje izolacija donosi mogu podstaći disfunkcionalne obrasce ponašanja među članovima porodice ili nasilnim partnerima”, kaže Stoimenovska za BIRN.

„Tako nasilna osoba može postati još nasilnija”, dodaje ona.

Brojke ukazuju na porast nasilja u porodici

Dok službene statistike u nekim balkanskim zemljama ukazuju na porast nasilja u porodici, stručnjaci i nevladine organizacije kažu da podaci retko odražavaju stvarni nivo problema, s obzirom na to da žrtve često ne prijavljuju incidente, a neke čak i ne priznaju da su zlostavljane.

Iz udruženja Animus, jedne od najstarijih organizacija za pružanje podrške žrtvama nasilja u porodici, kažu da su od 1. januara primili više od 550 poziva, što je mnogo više nego ranije.

Pomenimo slučaj od 8. aprila, kada je 42-godišnja žena iz bugarskog primorskog grada Varna preminula od povreda zadobijenih prilikom fizičkog napada. Njen dečko je uhapšen.

U susednoj Rumuniji se, prema policijskoj statistici objavljenoj 13. aprila, u martu ove godine u odnosu na mart 2019. godine, beleži povećanje slučajeva nasilja u porodici za 2,3 odsto.

U Moldaviji je u prva tri meseca ove godine policija registrovala 267 prekršaja u vezi sa nasiljem u porodici. Prošle godine je u istom periodu registrovan 231 slučaj.

Dorel Nistor, portparol moldavske policije kaže da je u prva tri meseca 2020. naredba za pružanje policijske zaštite izdata 173 puta, dok je prošle godine u ovo vreme bilo 157 naredbi.

Maja Raičević, izvršna direktorka Centra za ženska prava iz Crne Gore je 5. aprila izjavila da je u martu njena nevladina organizacija primila 20% više telefonskih poziva nego prethodnog meseca.

Tako je prošlog meseca podneto 57 krivičnih prijava za nasilje u porodici. „Većina ovih slučajeva prijavljena je nakon što je vlada najavila mere protiv širenja novog koronavirusa”, izjavio je za agenciju MINA portparol Prekršajnog suda u Podgorici 13. marta.

U martu je policija na Kosovu zabeležila 169 slučajeva porodičnog nasilja, što je 36% više u odnosu na prošlu godine.

NVO-i strahuju da vlasti zanemaruju ovaj problem

U Hrvatskoj je broj slučajeva nasilja u porodici sa 94 (podatak iz marta 2019. godine) porastao na 120 u martu ove godine, kažu iz policije za BIRN. Oni objašnjavaju da ovo ne treba tumačiti kao „sveukupno povećanje nasilja“, već kao rezultat napora da se policijski službenici edukuju kako da prepoznaju takve postupke.

Ministar unutrašnjih poslova Damir Božinović je na konferenciji za novinare 8. aprila rekao: „Nije registrovano povećanje krivičnog dela nasilja u porodici“.

Ali oni koji rade na terenu kažu kako se ovde ignoriše povećan broj poziva koji je upućen sigurnim kućama.

Autonomna ženska kuća je 8. aprila saopštila da je u februaru i martu primila 19 zahteva žena za smeštaj, kao i da svakodnevno dobija oko 10 poziva.

Udruženje Domine iz Splita takođe navodi da broj poziva žena koje traže hitni smeštaj ili drugu pomoć raste.

Paula Zore iz Platforme za reproduktivna prava smatra da su neslaganje u brojkama i različita interpretacija ovakvih statistika odraz „problematičnog tretmana” ovog pitanja od strane državnih tela.

„Oni ne shvataju ozbiljno nasilje nad ženama i ne razumeju kako ova situacija izaziva porast nasilja (u porodici)”, ističe Zore za BIRN.

To što nevladine organizacije beleže veći porast nasilja u porodici nego vlasti odraz je „nedostatak poverenja u (državne) institucije“, dodaje ona.

Advokatica Džulija Krisan iz nevladine organizacije ANAIS iz Rumunije, ističe da je između 13. marta i 13. aprila njeno udruženje primilo 74 poziva za pravnu i psihološku podršku, dok ih je u januaru i februaru bilo manje od 50.

„Dobijamo direktne pozive od žrtava koje žele da znaju da li mogu da napuste porodični dom, da li mogu da povedu decu sa sobom ili da pokrenu brakorazvodni postupak”, kaže Krisan za BIRN. „Ali imamo i slučajeva u kojima nas komšije, nakon što su čule buku i žrtvu kako place, obaveštavaju da je staricu pretukao njen sin“.

U Severnoj Makedoniji je ovog meseca Udruženje za emancipaciju, solidarnost i jednakost žena uputilo pismo Vladi. Oni traže veću zaštitu žrtava porodičnog nasilja, kao i formiranje „kriznog fonda“ za pružanje finansijske podrške.

Mnoge žrtve nisu u stanju da prijave nasilje

Neke zemlje su objavile da ne beleže porast broja slučajeva zlostavljanja u porodici ili da takvi podaci trenutno nisu dostupni.

Ipak, prema nevladinom sektoru, nasilje je i u ovim zemljama u porastu.

Od uvođenja mera zbog koronavirusa, nijedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, ni Federacija BiH (FBiH), ni Republika Srpska (RS) nije prijavio porast slučajeva nasilja u porodici, mada aktivisti kažu da očekuju da će ovaj broj porasti u aprilu i maju.

„To ne znači da nasilje nije povećano, već da su žene pod kontrolom nasilnika i nisu u mogućnosti da nasilje prijave“, izjavila je za Nezavisne novine 13. aprila Nada Golubović, predsednica upravnog odbora fondacije „Udružene žene“.

U Srbiji su iz Autonomnog ženskog centra 16. aprila saopštili da su tokom prvog meseca vanrednog stanja primili tri puta veći broj poziva nego ranije.

Mirjana Mitić, socijalna radnica u AŽC-u kaže kako se više od 50 žena nedeljno obraća organizacijama za pomoć.

„Treba imati na umu da se ove zabrinjavajuće brojke odnose samo na slučajeve u kojima su žene bile u mogućnosti da potraže pomoć“, ističe Mitić za BIRN.

„Mnoge od njih ne mogu da pozovu, jer se plaše da će ih nasilni partneri čuti, da će nakon toga nasilje eskalirati i da će im biti onemogućeno da pobegnu iz kuće”.

Ona objašnjava da su gotovo svi koji su nazvali naveli da su vanredno stanje, izolacija ili policijski čas u Srbiji „uticali na intenzitet nasilja koje sada trpe”.

„Izolovanje žrtve i sprečavanje kontakta sa drugim ljudima su uobičajeni obrasci ponašanja”, kaže Mitić i dodaje da počiniocima „ova situacija olakšava kontrolu nad žrtvom i spreče je da potraži pomoć“.

Nedostatak sigurnih kuća

Odlazeći premijer Kosova Aljbin Kurti je 16. aprila izrazio zabrinutost zbog uticaja   pandemije na nasilje u porodici.

„Zabrinuti smo da se sa situacijom samoizolacije zbog pandemije korona virusa porodično nasilje povećalo”, rekao je Kurti i najavio povećanje državnog finansiranja sigurnih kuća za 900.000 evra.

Nazmije Abdulahu Ljeku, socijalna radnica Kosovskog centra za rehabilitaciju žrtava torture, ističe da je posebno teško žrtvama seksualnog ratnog nasilja. „Konflikti u porodici su se povećali”, kaže ona i dodaje da to predstavlja „retraumatizaciju ne samo za žrtve, već i za decu i druge članove porodice”.

Enver Cesko, predsednik Kosovskog udruženja za psihoterapiju, za BIRN kaže da brojne organizacije, uključujući i njegovu, pružaju onlajn usluge posvećene mentalnom zdravlju. On na YouTube postavlja videoklipove na albanskom, engleskom i na turskom jeziku.

Erza Kurti iz Ženske mreže Kosova ističe da, ako je to potrebno, žrtve nasilja u porodici, bez obzira na ograničenje kretanja, i dalje mogu otići u policiju, bolnicu, sigurnu kuću ili neku drugu instituciju.

Ali u Moldaviji su i sigurne kuće pod karantinom i ne mogu primiti nove žrtve, zbog čega je, kako kaže Lilia Poting iz nevladine organizacije Promo-Leks iz Kišinjeva, njena organizacija iznajmila stan „u koji može smestiti žrtve”.

„Skupili smo se i pokušali da rešimo ovaj problem“, ističe Poting.

Sa druge strane, Zore objašnjava da organizacije civilnog društva u Hrvatskoj već godinama upozoravaju na nedostatak centara za savetovanje i skloništa. Takođe su žrtvama slali poruku da takva skloništa i centri za podršku i dalje deluju.

To žrtvama pruža „osećaj sigurnosti”, kaže ona za BIRN. „Zaista, kada je reč o žrtvama nasilja, one se mogu osloniti na podršku civilnog društva, a ne države“, zaključuje ona.